Rat između Kurira, lažnog borca za slobodu medija, i Aleksandra Vučića, čoveka koji je načisto uništio Srbiju, kulminirao je danas kada je Kurir na naslovnoj strani objavio krivičnu prijavu, koju je podneo narkoman, duševni bolesnik i bivši direktor u Kuriru Aleksandar Kornic na nagovor Aleksandra Rodića, protiv Dragana Vučićevića i još jednog lica.
Ovde nije reč ni o ugnjetavanju slobode medija, niti se radi o državnom udaru.
Ovo je tipičan primer obračuna kriminalnih klanova koje vode Aleksandar Rodić, vlasnik Kurira, s jedne strane, i Aleksandar Vučić, premijer Srbije, s druge strane.
Rat kriminalnih klanova Vučić – Rodić počeo je onog trenutka kada je Aleksandar Vučić Aleksandru Rodiću zabranio kupovinu Politike i Večernjih novosti, o čemu je Teleprompter.rs pisao još pre izbijanja rata.
Kurir je na samom početku rata počeo da iznosi ozbiljne optužbe na račun Politike. Setimo se samo hajke protiv direktorke Politike koja, prema pisanju Kurira, prima platu od 1,4 miliona dinara mesečno.
Iako je skandalozno da direktorka tog lista prima toliku platu, napad na nju bio je u potpunosti besmislen jer ona nema nikakvu moć da odlučuje o tome ko će biti vlasnik Politike, a ko ne.
Tada je Rodić, iako je imao nameru da preuzme Politiku, pokrenuo kampanju u kojoj je tvrdio da Politika posluje sa velikim gubicima i da je Politika neprofitabilna. Ovakve tvrdnje odstupaju od logike, jer dolazimo do pitanja zbog čega Rodić želi da preuzme jednu navodno gubitšaku firmu kao što je Politika – Novine i magazini.
U rat između Kurira i Politike uključio se Dragan J. Vučićević kada je na TV Pink intervjuisao Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma, koji je rekao da mu je Rodić tražio reket od milion evra povodom kupovine Politike. Vučićević se uključio u taj rat onog trenutka kada je Kurir objavio naslovnu stranu “Srbijo, izvini”.
Rodić je pod sloganom “borba protiv cenzure” pokrenuo hajku protiv Vučićevića i Informera i Željka Mitrovića i TV Pink. Oni su Rodiću sve vreme odgovarali istom merom. Nije Rodić napadao Vučića, već Vučićevića i Mitrovića pa nije bilo jasno ko to tačno ugnjetava Rodićevu slobodu medija.
Mitrović i Vučićević počeli su da iznose Rodićeve kriminalne radnje, reketaške afere, finansijske malverzacije i poreske utaje.
Rodić nije mogao da se odbrani. Žalio se na “gušenje slobode medija”. Izuzetno je interesantno to što Rodić ni u jednom trenutku nije izneo ozbiljne optužbe na račun Vučićevića i Mitrovića kada je reč o kriminalu ili finansijskim malverzacijama.
U jednom trenutku Rodić je objavio svoju falsifikovanu biografiju u nedeljniku Njuzvik. Pokušao je sebe da predstavi kao običnog privrednika, porodičnog čoveka koji je stekao novac poštenim i mukotrpnim radom, baš kao i svi bogataši u Srbiji. Niko mu nije poverovao, osim onih ljudi koji su preko društvenih mreža lajkovali tu vest na osnovu plaćene reklame preko Fejsbuka.
Vučićević i Mitrović nisu se smirivali. Nastavili su da objavljuju detalje iz Rodićeve kriminalne prošlosti. Vučićević je u jednom trenutku objavio kupoprodajni ugovor koji je Rodić sklopio sa jednim čovekom na iznos veći od 600.000 evra, a koji se odnosi na prodaju žiga Rodićevog propalog magazina San.
Dakle, jedan čovek, za kojeg se kasnije ispostavilo da je bio reketiran od strane Rodića, platio je logotip propalog magazina više od 600.000 evra.
Pošto je video da ne može da se izbori sa Vučićevićem i Mitrovićem, Rodić je odlučio da se požali javnosti kada je podneo ukupno 27 tužbi i tri krivične prijave protiv ljudi i kompanija koje ugrožavaju njegove poslovne interese.
Ni to mu nije upalilo, jer narod, odnosno, čitaoci ne mogu da mu pomognu oko ispunjenja poslovnih ciljeva. To Rodić nije shvatio na vreme.
Rodić se u jednom trenutku požalio da je Poreska uprava poslala inspektore da pročešljaju račune kompanije Adria Media Group. Rodić je to okarakterisao kao udar na slobodu medija i izražavanja.
Ako u poslovnim knjigama kompanije Adria Media Group nema ništa što bi bilo sporno, ostaje nejasno zbog čega Rodiću smeta Poreska uprava. Adria Media Group je privredno društvo kao i svako drugo. Ranije je pozivao državnu da pročešlja Đilasove i Miškovićeve račune. Zašto ne bi češljali sada i Rodićeve?
Pre koji dan oglasila se i Politika tekstom u kojem postavlja pitanje zbog čega Rodić više ne spominje svoj navodni vlasnički udeo u Politici i Večernjim novostima.
To je izuzetno interesantno.
Zatim dolazimo do najžešćeg obračuna kriminalnih klanova koje predvode Aleksandar Rodić i Aleksandar Vučić.
Rodić je na naslovnoj strani objavio krivičnu prijavu koju je podneo bivši direktor u Kuriru Aleksandar Kornic. Inače, krivična prijava je samo PRIJAVA koju državni organi moraju da ispitaju i da je proslede sudu ukoliko postoje dokazi o nekom krivičnom delu. Dakle, krivična prijava apsolutno ništa ne dokazuje. Svako može protiv svakoga podneti krivičnu prijavu.
Kornic je u krivičnoj prijavi naveo da su mu Vučić, Vučićević i Andrej Vučić u jednoj kafani u Zemunu nudili 120 evra (?!) kako bi im dao kompromitujuće informacije o kriminalnim aktivnostima Aleksandra Rodića.
Čuva Rodić svoj kriminal kao zmija noge.
Sasvim je izvesno da su Rodićevi advokati pisali predmetnu krivičnu prijavu jer je iz više razloga nemoguće da je to učinio sam Kornic.
Kurir je istog dana objavio snimak na kom se vidi svedočenje Aleksandra Kornica o tome kako je izgledao tajanstveni susret sa Vučićem, Vučićevićem i Vučićevim bratom u jednoj kafani koju nije mogao ni da imenuje ni da locira.
Snimak svedočenja je potresan u smislu da je Kornic bio ili vidno pijan ili vidno nadrogiran. Prevrtao je očima, mrmljao, usporeno govorio, nije mogao da se seti pojedinih detalja iz krivične prijave koju je navodno sam napisao…
Zatim je Vučićević izašao na Pink sa papirom koji navodno dokazuje da je Kornic više puta bio na lečenju u Klinici za psihijatrijske bolesti “Laza Lazarević”. On je naveo da je Kornic narkoman, što se može primatiti i na snimku.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar obratio se javnosti rečenicom da ne može da veruje da je neko zloupotrebio duševnog bolesnika.
Još nam nedostaje potvrda da su se u “Laza Lazarević”, pored Kornica, lečili i Aleksandar Vučić, Dragan Vučićević, Aleksandar Rodić i Radisav Rodić. Ako nisu, trebalo bi.
U međuvremenu, Kurir objavljuje još jedan snimak na kom se vidi kako Kornic sa jednim čovekom, u nameštenoj atmosferi, ugovara dostavljanje određenih informacija o Aleksandru Rodiću.
Evidentno je da su ti snimci napravljeni dosta ranije, odnosno, Rodić ih je čuvao kao nekakav kec u rukavu. Obilo mu se to o glavu jer je javnost videla da je Kornic na snimku bio neartikulisan i pogubljen.
Možda bi i poverovali u to sve da Kornic nije bio u takvom stanju.
Kako bi se ogradio od navoda Kurira i narkomana i duševnog bolesnika, Vučić je dobrovoljno otišao u policiju i da iskaz na poligrafu. Navodno je poligraf potvrdio da je Vučić govorio istinu kada je rekao da se nikada nije viđao sa Kornicem.
Ne zna se šta je gore – navodi da se Vučić tražio pomoć od duševnog bolesnika ili to što je zbog duševnog bolesnika bio na poligrafu.
Sudeći po svemu, Kornic je žrtva nemoralnih ljudi. Pa čak i da su tačni navodi iz krivične prijave koju su pisali njegovi advokati, veoma je tužno što su i Rodić i Vučić zloupotrebili labilnost čoveka koji nije sposoban sam da donosi odluke. Takve osobe su najlakši plen.
Imajući u vidu to da je Kornic više puta rekao da se nalazi u finansijskim problemima i da je pristao na poklon od 120 evra, postavlja se pitanje koliko je novca Rodić dao tom bespomoćnom čoveku da sebi zagorča život zarad Rodićevih poslovnih ciljeva.
Baš tužno.
Ne zna se kome ćemo pre poverovati
Aleksandar Rodić i Aleksandar Vučić razlikuju se samo po prezimenima.
Rodić je u javnosti poznat kao reketaš, kriminalac i utajivač poreza. Poznat je po saradnji sa kriminalcima. Uzmimo za primer Sašu Mirkovića, čoveka koji je pod zaštitom SNS-a opljačkao Zaječar pa osnovao nekoliko medija i potpisao ugovor o saradnji sa Kurirom oko osnovanja nove televizije.
Vučić je u javnosti poznat kao čovek koji je svojom politikom uništio Srbiju. Iako ne postoje direktni dokazi da Vučić direktno učestvuje u nekim kriminalnim radnjama, Vučić oko sebe ima osobe koje to čine u njegovo ime. To su njegov kum Nikola Petrović, njegov drugi kum Goran Veselinović i brat Andrej Vučić.
Dakle, mi na sceni imamo obračuna kriminalnih klanova koje vode Aleksandar Rodić sa bespomoćnim narkomanima i duševnim bolesnicima i Aleksandar Vučić sa bratom, kumovima i policijom, a sve pod zaštitom vojnog obezbeđenja. Danas ratuju ta dva kriminalna klana jer Vučić Rodiću nije dao da preuzme Politiku i Večernje novosti.
Kako je Teleprompter ranije pisao, Vučić preko svojih ljudi želi da preuzme Politiku i Novosti.
Kako se štite kriminalni klanovi?
Aleksandar Rodić svoj kriminal i sumnjive poslovne interese prikriva parolom: “Borim se za slobodu medija”.
Aleksandar Vučić svoj kriminal, sumnjive poslovne i propast državne politike prikriva pod sloganom: “Ovo je državni udar, žele da me sruše s vlasti”.
Pojedini političari, novinari i državnici u ovaj mafijaško-politički obračun umešali su strane ambasade.
Oni tvrde da se sve ovo radi po nalogu američke i britanske ambasade.
Strane ambsade nemaju nikakve veze sa ovim. Ovde je reč o obračunu kriminalnih klanova u Srbiji. Oni ratuju zbog političkog i poslovnog plena. Kako bi opravdali mafijaški obralun, morali su da umeštaju trećeg nedokučivog neprijatelja na kojeg će sutra svaliti svu krivicu – strane ambasade.
Uvek su se naši političari žalili na strane plaćenike i strane obaveštajne službe u međusobnim kriminalnim obračunima.
Dolaskom Vučića na vlast, retorika iz devedesetih se vratila.
To je suština ovog rata.
Međutim, žalosno je to što se u tom kriminalnom obračunu zloupotrebljava narod. S jedne strane narodu se servira priča da se sprovodi državni udar, dok druga strana tvrdi da su joj ugrožena prava na slobodu medija.
Narod ne bi trebalo da podržava Vučića, a ni Rodića samo zato što je napao Vučića. Rodić takvom postavkom pokušava da se opere od kriminala iz prošlosti, a Vučić tvrdnjama da se sprovodi njegovo rušenje pokušava da zamaskira propast njegove politike i zaštiti kriminalce u njegovom okruženju.
Da u Srbiji postoji pravo i pojam pravde, Vučić, Rodić, njihovi očevi, kumovi, braća i ostali odgovarali bi pred zakonom za višedecinijski kriminal i zloupotrebe.
Policija i tužilaštva samoinicijativno bi delovali u cilju odbrane pojma pravne države, a ne kada im Vučić namigne.
Jedan deo javnosti brani licemernog reketaša Rodića i stvara mu alibi za kriminal, drugi deo brani Vučić i pokušava da spreči izmišljeni državni udar, a niko od nas ne shvata da Srbija munjevitom brzinom tone sve dublje u propast.
Kakve vi koristi imate što branite Vučića? Kakve koristi imate što branite Rodića? Nikakve! Međutim, oni imaju!
Narod ne sme da zastupa kriminalce, ni sa jedne ni sa druge strane, bez obzira na razlog! Kriminalac je kriminalac i uvek će ostati kriminalac. Narod mora da se odupre pokušajima kriminalaca, reketaša, ucenjivača, tajkuna i političara da ga koristi kao štiti u kriminalnim obračunima. Uvek su to radili. Zašto bi danas situacija bila drugačija?
Vučića će skloniti narod kada i ako to bude želeo, ali to neće raditi kada mu Rodić kaže u trenutku kada on želi da preuzme Politiku i Novosti i tako izvuče svoju posrnulu firmu iz finansijskog kolapsa kojoj je suđen.
http://www.teleprompter.rs/obracun-kriminalnih-klanova-vucic-rodic-preko-narkomana-i-poligrafa-zbog-politike.html
Нема коментара:
Постави коментар