Studentski plan u praksi: Analiza odeljka „Srbija ili mafija“, izborni kontekst i preporuka za prvih 30 dana institucionalne tranzicije

 Vanredni parlamentarni izbori održani 25. oktobra 2026. godine doneli su značajnu promenu u srpskoj politici. Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije (RIK), lista „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ osvojila je oko 52,7 odsto glasova (približno 2,26 miliona glasova) i oko 140–141 mandat od 250, čime je stekla apsolutnu većinu. Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila je oko 39,2 odsto (otprilike 1,68 miliona glasova) i oko 103–104 mandata. Vučić je priznao poraz. Ovi rezultati su potvrđeni u više izvora, uključujući RIK, CeSID, Ipsos i izveštaje medija. Pokret je izrastao iz studentskih protesta koji su počeli nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba. Taj događaj je postao simbol širih kritika korupcije, partijskog zapošljavanja, netransparentnih javnih nabavki i političkog uticaja na institucije. Studentska lista je 15. septembra 2026. predstavila „Studentski plan“ od 11 tačaka, podeljen u tri celine: „Srbija ili mafija“, „U znanju je moć“ i „Srbija raste sa nama“. Prva celina je direktno usmerena na korupciju, pravosuđe, policiju, javne nabavke i medije – teme koje su centralne za javni diskurs o aferama. Ovaj tekst analizira taj odeljak na osnovu javno dostupnih izveštaja o programu, stavlja ga u kontekst izbornih rezultata i predlaže merljive, zakonite korake za prvih 30 dana rada nove parlamentarne većine. Cilj je institucionalna tranzicija unutar Ustava i zakona, a ne vaninstitucionalne ili revanšističke mere. Analiza se oslanja isključivo na javne izvore; program ostaje na nivou principa bez detaljnih rokova, troškova ili mehanizama zaštite od zloupotrebe.

Detaljna analiza odeljka „Srbija ili mafija“Prva celina programa sadrži četiri ključne tačke.

1. Oslobađanje sudova i tužilaštva uz formiranje Specijalne tužilačke policije. Predlaže se formiranje proverene policijske jedinice koja bi samostalno istraživala korupciju i hapsila odgovorne bez političkih opstrukcija. Istovremeno se zahteva oslobađanje sudija i tužilaca od političkog pritiska, sveobuhvatna kontrola rada Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), uklanjanje funkcionera i pripadnika povezanih sa organizovanim kriminalom, kao i otkaz policajcima koji su, prema oceni liste, kršili zakone službe u postupanju prema studentima i građanima tokom protesta.

mondo.rs

Ova tačka adresira dugotrajne kritike političkog uticaja na pravosuđe i policiju. U Srbiji postoje zakonski okviri (Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o sudijama, Zakon o policiji) koji formalno garantuju nezavisnost, ali u praksi su često kritikovani zbog partijskog uticaja, selektivnog gonjenja i sporosti postupaka. Ideja specijalne tužilačke policije podseća na modele u drugim zemljama (npr. rumunska DNA ili italijanski antimafijaški organi), gde su specijalizovane jedinice imale određeni uspeh u suzbijanju visoke korupcije, ali uz rizike politizacije i potrebu za jakim nadzorom. Ključni izazov je kako formirati takvu jedinicu bez stvaranja novog instrumenta političke kontrole. Kontrola MUP-a mora biti zasnovana na dokazima, sudskom nadzoru i pretpostavci nevinosti, a ne na političkim listama.

2. Zakon o poreklu i oduzimanju nezakonito stečene imovine i lustracija javnih funkcionera. Predviđa se jačanje Poreske uprave radi provere imovine javnih funkcionera i povratka nezakonito stečenog javnog novca u budžet. Lustracija podrazumeva utvrđivanje odgovornosti onih koji su zloupotrebili položaj, učestvovali u korupciji ili kršili ljudska prava, Ustav i zakone.

izlaz.com

Zakon o poreklu imovine postoji u različitim oblicima u Srbiji i regionu, ali je često kritikovan zbog neefikasne primene. Oduzimanje imovine zahteva sudske odluke, dokaze o nezakonitom poreklu i zaštitu od proizvoljnosti. Lustracija je politički osetljiva mera: istorijski primeri (posle 2000. godine u Srbiji ili u drugim post-autoritarnim društvima) pokazuju da može dovesti do pravne nesigurnosti, gubitka institucionalnog znanja ili percepcije revanšizma ako nije strogo ograničena na dokazane slučajeve i sprovedena kroz zakone sa jasnim kriterijumima, rokovima i pravom na žalbu. Program ne specificira mehanizme, što ostavlja prostor za različite interpretacije.

3. Potpuna transparentnost javnih nabavki i revizija državnih projekata. Zahteva se otvaranje svih ugovora i tendera javnosti, jačanje Državne revizorske institucije (DRI) i revizija netransparentnih i preplaćenih infrastrukturnih projekata, sa naglaskom na tajne sporazume, lex specialis i projekte sa probijenim rokovima.

jutarnji.hr

Ovo je jedna od najkonkretnijih tačaka. Portal javnih nabavki postoji, ali kritike se često odnose na anekse ugovora, direktne pogodbe, lex specialis i nedostatak javne analitike. Revizija DRI-ja može biti efikasna ako se pojača nezavisnost i kapaciteti, a rezultati se javno objavljuju. Prioritet bi trebali biti projekti povezani sa Novim Sadom i drugim velikim infrastrukturnim radovima koji su bili predmet javne debate.

4. Oslobađanje medija. Predviđa se deblokada i departizacija Regulatornog tela za elektronske medije (REM), oslobađanje Radio-televizije Srbije (RTS) od političkog uticaja, ispitivanje odgovornosti novinara i menadžmenta za diskriminaciju i govor mržnje, preraspodela nacionalnih frekvencija i jačanje uloge Saveta za štampu.

n1info.hr

Medijska sloboda je ključna za bilo kakvu dublju kontrolu vlasti. Međunarodne organizacije su godinama kritikovale stanje medija u Srbiji. Promene moraju biti zasnovane na zakonima i nezavisnim regulatorima, a ne na političkim smenama.Program ne nabraja konkretne afere po imenima, već nudi sistemski okvir. To je snaga (izbegava se personalizacija) i slabost (nedostaju prioriteti i dokazni standardi). Lista se predstavlja kao horizontalna, bez formalnog lidera, sa odlukama na plenumima; prvi na listi je Ilija Srdanović (kardiolog i profesor iz Novog Sada). Među kandidatima su i javne ličnosti iz akademije, sporta i kulture. Kritike su se odnosile na prosečnu starost i prisustvo starijih kandidata, kao i na navodne dezinformacije o programu (npr. izmišljene tvrdnje o smanjenju penzija ili masovnim otkazima, koje su demantovane).

istinomer.rs

Širi kontekst programa i izbornih rezultataDruge dve celine („U znanju je moć“ i „Srbija raste sa nama“) obuhvataju departizaciju javnog sektora, besplatne udžbenike za osnovce i srednjoškolce, podršku domaćoj privredi i poljoprivredi, ograničenje rada na određeno na 12 meseci, povoljnije stanovanje za mlade, jeftinije lekove i reformu zdravstva. Ove mere su socijalno-ekonomski orijentisane i mogu imati široku podršku, ali zahtevaju budžetske resurse koji bi, prema programu, mogli doći iz oduzete nezakonite imovine i efikasnijeg upravljanja.Izbori su održani u atmosferi visoke polarizacije, sa navodima o neregularnostima na nekim mestima, ali sa visokom izlaznošću i Vučićevim priznanjem poraza. Međunarodni mediji (New York Times, Bloomberg, Politico, BBC) izvestili su o promeni nakon više od decenije Vučićeve dominantne uloge.

nytimes.com

Vučićeva lista zadržava značajnu podršku (oko 39 odsto), što znači da će biti snažna opozicija. Ignorisanje te realnosti ili pretvaranje reforme u čistku može ojačati polarizaciju i oslabiti legitimitet.Istorijski presedan iz 2000. godine pokazuje da je prekid kontinuiteta bio nepotpun: delovi starih mreža su se prilagodili. Ključ uspeha je izgradnja nezavisnih institucija, a ne samo zamena ljudi.Preporuka za hitno delovanje u prvih 30 danaPreporuke su formulisane kao zakonite, transparentne i merljive korake unutar postojećeg ustavnog i zakonskog okvira. One prioritizuju zaštitu dokumenata, javnost rada, sudski nadzor i izbegavanje proizvoljnosti. Cilj nije „demontiranje“ u vaninstitucionalnom smislu, već uspostavljanje vladavine prava i odgovornosti.

Dani 1–7: Stabilizacija i zaštita institucija

• Konstituisati Skupštinu što pre i izabrati rukovodstvo na osnovu većine, uz javno objavljivanje procedura.
• Javno se obavezati na poštovanje Ustava i pretpostavke nevinosti. Formirati privremene parlamentarne nadzorne grupe za MUP, pravosuđe i javne nabavke, sa mandatom da spreče uništavanje dokumenata (npr. nalozi za očuvanje evidencija).
• Objaviti sve relevantne javne ugovore i analize koje su bile predmet kritika, u meri u kojoj to zakoni dozvoljavaju. Pokrenuti javni poziv DRI-ju i Poreskoj upravi da prioritizuju izveštaje o velikim projektima.
• Distancirati se od bilo kakvih vaninstitucionalnih pritisaka na policiju ili sudove. Javno komunicirati da će svi postupci biti sudski.

Dani 8–15: Zakonski prioriteti i transparentnost

• Pripremiti i podneti nacrt Zakona o poreklu i oduzimanju nezakonito stečene imovine, sa jasnim kriterijumima, sudskim procedurama, pravom na žalbu i zaštitom od retroaktivnosti koja bi bila neustavna. Konsultovati stručnjake i međunarodne standarde.
• Pokrenuti zakonodavni postupak za jačanje nezavisnosti tužilaštva i sudova (uključujući moguće izmene u vezi sa Specijalnom tužilačkom policijom, ali uz strogi nadzor).
• Inicirati reviziju postupaka policije tokom protesta kroz postojeće mehanizme (unutrašnja kontrola + sudski nadzor), bez masovnih otkaza bez dokaza.
• Objaviti plan prvih 100 dana sa konkretnim koracima, rokovima i odgovornim licima.

Dani 16–30: Mediji, javni sektor i komunikacija

• Predložiti hitne mere za REM i RTS u okviru postojećih zakona (npr. nezavisni nadzor, javni konkursi), uz izbegavanje političkih smena koje bi mogle biti osporene.
• Pokrenuti javne konsultacije o departizaciji javnog sektora: jasni kriterijumi za konkurse, zabrana partijskog zapošljavanja na ključnim pozicijama.
• Formirati radne grupe sa stručnjacima (uključujući i kritičare) za prioritetne afere i projekte. Objavljivati nedeljne izveštaje o napretku.
• Obezbediti zaštitu podataka i transparentnost u svim novim telima. Pratiti međunarodne reakcije i izveštaje organizacija poput GRECO ili ODIHR.

Rizici koje treba ublažiti: politizacija novih tela, gubitak kapaciteta u policiji i pravosuđu, percepcija revanšizma koja može mobilisati opoziciju, i nedostatak resursa za brze reforme. Uspеh se meri ne spektakularnim hapšenjima, već brojem objavljenih ugovora, pokrenutih nezavisnih istražnih postupaka, vraćenim sredstvima u budžet i stepenom javnog poverenja.ZaključakOdeljak „Srbija ili mafija“ nudi jasan institucionalni odgovor na probleme korupcije i političkog uticaja koji su obeležili prethodni period. Njegova snaga je u fokusiranju na pravosuđe, imovinu, nabavke i medije. Slabost je u nedostatku detalja i u riziku da nova većina ponovi greške politizacije. Prvih 30 dana treba iskoristiti za brze, javne i zakonite korake koji grade poverenje, zaštite dokumente i uspostavljaju nadzor, umesto za mere koje bi mogle biti pravno ili politički sporne. Dugoročno, uspeh zavisi od toga da li će institucije zaista raditi nezavisno i da li će građani videti konkretne rezultate u transparentnosti i odgovornosti.Ova analiza se zasniva na javno dostupnim izveštajima o programu, izbornim rezultatima i medijskim izvorima. Konačna ocena zahteva praćenje konkretne primene. Građani, mediji i nadležni organi imaju alate za nadzor.

Srbija ili mafija: Preporuka za hitno delovanje u prvih sedam dana

Pošto lista ima parlamentarnu većinu, „demontiranje“ prethodnog sistema u demokratskom
okviru znači brzu, zakonitu i transparentnu institucionalnu tranziciju, a ne vaninstitucionalne ili nasilne akcije. Prvih sedam dana su kritični za signaliziranje ozbiljnosti i izbegavanje haosa ili percepcije revanšizma.

1. Dan 1–2: Konstituisanje Skupštine i javna obaveza. Odmah sazvati konstitutivnu sednicu. Javno objaviti da će prvi zakonodavni prioriteti biti priprema nacrta Zakona o poreklu i oduzimanju nezakonito stečene imovine i okvir za Specijalnu tužilačku policiju. Istovremeno formirati privremeni parlamentarni nadzor nad MUP-om i pravosuđem (bez masovnih otkaza) kako bi se sprečilo uništavanje dokumenata.
2. Dan 3–4: Transparentnost i komunikacija. Objaviti sve relevantne ugovore i analize nabavki koje su bile predmet kritika (posebno infrastrukturne projekte). Pokrenuti javni poziv Poreskoj upravi i Državnoj revizorskoj instituciji da pripreme izveštaje o prioritetnim slučajevima. Javno se distancirati od bilo kakvih vaninstitucionalnih pritisaka na policiju ili sudove.
3. Dan 5–7: Zaštita institucija i medija. Inicirati hitne izmene u vezi sa REM-om i RTS-om u okviru postojećih zakona (ili pripremiti hitne zakonske predloge). Formirati radnu grupu za reviziju postupaka policije tokom protesta, ali uz poštovanje pretpostavke nevinosti i sudskog nadzora. Objaviti detaljan plan prvih 100 dana sa merljivim koracima.

Ove mere ostaju u okviru Ustavа i zakona. One smanjuju rizik da se reforma pretvori u novu političku instrumentalizaciju. Istovremeno treba priznati da Vučićeva lista i dalje ima značajnu podršku (oko 39 odsto) i da će biti opozicija; ignorisanje toga ili pretvaranje reforme u čistku može ojačati polarizaciju.

ZaključakOdeljak „Srbija ili mafija“ nudi jasan institucionalni odgovor na afere i korupciju koje su
obeležile prethodni period. Njegova snaga je u fokusiranju na pravosuđe, imovinu, nabavke i medije. Njegova slabost je u nedostatku detalja i u riziku da se nova većina suoči sa istim iskušenjima politizacije sa kojima je kritikovala prethodnu vlast. Prvih sedam dana treba iskoristiti za brze, zakonitе i javne korake koji grade poverenje, a ne za spektakularne mere koje mogu biti pravno sporne. Uspeh će se meriti ne rečima, već time da li će nove institucije zaista raditi nezavisno i da li će građani videti konkretan povratak javnog novca i veću transparentnost.

Crnokrug sa Andrićevog venca

 

Ja, Aleksandar: Državni gambit (dokumentarni film)

U pet činova, RAĐANJE ZLA, UBIJANJE MEDIJA, OCEUBISTVA, KOSOVSKI ZAVET i VREME VLADANJA, osvrćući se na istorijski kontekst, prikazana je politička biografija Aleksandra Vučića i njegovo umeće da žrtvuje: budućnost, ljudska prava i građanske slobode, Kosovo, političke očeve, sopstvenu ideologiju, demokratiju i Srbiju. Ako je tačna njegova tvrdnja da se kroz partiju šaha vidi sve u čoveku, i da zato šah i jeste život, onda nije slučajno što u filmu čiji je on glavni junak, autorski tim političku biografiju Aleksandra Vučića vidi kao neprestano ponavljanje samo jednog manevra koji se koristi u čuvenom šahovskom otvaranju – gambit. No, za razliku od gambita, u kom beli igrač žrtvuje pešaka, Aleksandar Vučić žrtvuje – sve. Film govori, s jedne strane, o vladanju čoveka koji više od 11 godina autokratski vodi sve segmente države, a s druge, ovo je saga o pustoši koju prouzrokuje takav režim. Ovo je i priča o nama. O tome kako se desilo da nismo prozreli narative koji su Vučića doveli i održali na vlasti više od decenije. Iako je Aleksandar Vučić još jednom odbio da odgovori na pitanja novinara koja nisu naručena iz njegovog kabineta, ipak o svemu tome svedoče Žan Arno Deran (francuski novinar), Bodo Veber (politikolog i analitičar iz Nemačke), Željko Ivanović (novinar iz Crne Gore), Senad Pećanin (bivši novinar, advokat iz Bosne i Hercegovine), Erik Gordi (profesor političke i kulturne sociologije u Engleskoj), Boris Tadić (bivši predsednik Republike Srbije), Rade Radovanović (novinar iz Srbije), Dubravka Stojanović (istoričarka), kao i deo građana Srbije koji se nisu odrekli sebe i sopstvene budućnosti. Proizvodnju filma potpisuje Audio i video produkcija JSP, a autorski tim čine Jovana S. Polić i Sanja Lončar (autorke), Olivera Milenković (producentkinja), Svetozar Polić (koscenarista) i Zoran Grujin (montažer).

Link