Pošto lista ima parlamentarnu većinu, „demontiranje“ prethodnog sistema u demokratskom okviru znači brzu, zakonitu i transparentnu institucionalnu tranziciju, a ne vaninstitucionalne ili nasilne akcije. Prvih sedam dana su kritični za signaliziranje ozbiljnosti i izbegavanje haosa ili percepcije revanšizma.
Dan 1–2: Konstituisanje Skupštine i javna obaveza. Odmah sazvati konstitutivnu sednicu. Javno objaviti da će prvi zakonodavni prioriteti biti priprema nacrta Zakona o poreklu i oduzimanju nezakonito stečene imovine i okvir za Specijalnu tužilačku policiju. Istovremeno formirati privremeni parlamentarni nadzor nad MUP-om i pravosuđem (bez masovnih otkaza) kako bi se sprečilo uništavanje dokumenata.
Dan 3–4: Transparentnost i komunikacija. Objaviti sve relevantne ugovore i analize nabavki koje su bile predmet kritika (posebno infrastrukturne projekte). Pokrenuti javni poziv Poreskoj upravi i Državnoj revizorskoj instituciji da pripreme izveštaje o prioritetnim slučajevima. Javno se distancirati od bilo kakvih vaninstitucionalnih pritisaka na policiju ili sudove.
Dan 5–7: Zaštita institucija i medija. Inicirati hitne izmene u vezi sa REM-om i RTS-om u okviru postojećih zakona (ili pripremiti hitne zakonske predloge). Formirati radnu grupu za reviziju postupaka policije tokom protesta, ali uz poštovanje pretpostavke nevinosti i sudskog nadzora. Objaviti detaljan plan prvih 100 dana sa merljivim koracima.
Ove mere ostaju u okviru Ustavа i zakona. One smanjuju rizik da se reforma pretvori u novu političku instrumentalizaciju. Istovremeno treba priznati da Vučićeva lista i dalje ima značajnu podršku (oko 39 odsto) i da će biti opozicija; ignorisanje toga ili pretvaranje reforme u čistku može ojačati polarizaciju.
ZaključakOdeljak „Srbija ili mafija“ nudi jasan institucionalni odgovor na afere i korupciju koje su obeležile prethodni period. Njegova snaga je u fokusiranju na pravosuđe, imovinu, nabavke i medije. Njegova slabost je u nedostatku detalja i u riziku da se nova većina suoči sa istim iskušenjima politizacije sa kojima je kritikovala prethodnu vlast. Prvih sedam dana treba iskoristiti za brze, zakonitе i javne korake koji grade poverenje, a ne za spektakularne mere koje mogu biti pravno sporne. Uspeh će se meriti ne rečima, već time da li će nove institucije zaista raditi nezavisno i da li će građani videti konkretan povratak javnog novca i veću transparentnost.
Ja, Aleksandar: Državni gambit (dokumentarni film)
U pet činova, RAĐANJE ZLA, UBIJANJE MEDIJA, OCEUBISTVA, KOSOVSKI ZAVET i VREME VLADANJA, osvrćući se na istorijski kontekst, prikazana je politička biografija Aleksandra Vučića i njegovo umeće da žrtvuje: budućnost, ljudska prava i građanske slobode, Kosovo, političke očeve, sopstvenu ideologiju, demokratiju i Srbiju.
Ako je tačna njegova tvrdnja da se kroz partiju šaha vidi sve u čoveku, i da zato šah i jeste život, onda nije slučajno što u filmu čiji je on glavni junak, autorski tim političku biografiju Aleksandra Vučića vidi kao neprestano ponavljanje samo jednog manevra koji se koristi u čuvenom šahovskom otvaranju – gambit. No, za razliku od gambita, u kom beli igrač žrtvuje pešaka, Aleksandar Vučić žrtvuje – sve.
Film govori, s jedne strane, o vladanju čoveka koji više od 11 godina autokratski vodi sve segmente države, a s druge, ovo je saga o pustoši koju prouzrokuje takav režim.
Ovo je i priča o nama. O tome kako se desilo da nismo prozreli narative koji su Vučića doveli i održali na vlasti više od decenije.
Iako je Aleksandar Vučić još jednom odbio da odgovori na pitanja novinara koja nisu naručena iz njegovog kabineta, ipak o svemu tome svedoče Žan Arno Deran (francuski novinar), Bodo Veber (politikolog i analitičar iz Nemačke), Željko Ivanović (novinar iz Crne Gore), Senad Pećanin (bivši novinar, advokat iz Bosne i Hercegovine), Erik Gordi (profesor političke i kulturne sociologije u Engleskoj), Boris Tadić (bivši predsednik Republike Srbije), Rade Radovanović (novinar iz Srbije), Dubravka Stojanović (istoričarka), kao i deo građana Srbije koji se nisu odrekli sebe i sopstvene budućnosti.
Proizvodnju filma potpisuje Audio i video produkcija JSP, a autorski tim čine Jovana S. Polić i Sanja Lončar (autorke), Olivera Milenković (producentkinja), Svetozar Polić (koscenarista) i Zoran Grujin (montažer).
Po svemu sudeći, prvog čoveka svega u Srbiji Aleksandra Vučića čekaju novi izbori u Beogradu i odluka ko će biti sledeći kandidat za gradonačelnika Srpske napredne stranke, jer sa Šapićem izgleda neće ići.
Velike su šanse da tu poziciju vlasti više ne popunjava dosadašnji prvi čovek prestonice Aleksandar Šapić koji se ovih dana, bez podrške svoje stranke, bori da obezbedi skupštinsku većinu u Beogradu.
U ovom tekstu pozabavićemo se ključnim razlozima zašto Aleksandar Vučić ne bi smeo da rizikuje i opet Šapića istakne kao kandidata za gradonačelnika ispred Srpske napredne stranke.
Gorak ukus poraza – Beograd i Ljig jedina mesta gde SNS još ne može da formira vlast
Od 12 gradova i 53 opštine u kojima su 17. decembra održani izbori, samo u Beogradu i Ljigu Srpska napredna stranka nije uspela da osvoji dovoljan broj odbornika da formira vlast. Najveći gubitnici tih izbora su Aleksandar Šapić, nosilac liste SNS u Beogradu, te Milomir Starčević, diplomirani ekonomista, nosilac liste SNS u Ljigu. Krađa izbora u Beogradu naterala je građane na ulice, a isto se dogodilo i u Ljigu, gde građani protestuju jer su dva odbornika opozicije prešli na stranu SNS i SPS čime su ove dve stranke dobile većinu za formiranje vlasti u Ljigu. Šapić u Beogradu izgleda neće biti te sreće.
SNS i SPS zajedno na beogradskim izborima?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razmišlja da SNS i SPS nastupe zajedno na ponovljenim izborima u Beogradu, o čemu je pričao i danas.
Za lidera socijalista Ivicu Dačića to je spasonosno rešenje, jer je SPS doživeo težak pad rejtinga u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, što je logična posledica urušavanja identiteta ove partije i njihovog pretvaranja u satelita SNS. Ovo bi značilo da će SPS, makar prividno, imati određeni uticaj na izbor kandidata zajedničke liste, što bi Vučić mogao da iskoristi kao opravdanje da Šapić ne bude kandidat za gradonačelnika.
Šapić od „velikog pojačanja“ do najvećeg razočaranja
Šapić je došao u SNS kao veliko pojačanje, a očekivanja su bila da će ovaj transfer učvrstiti podršku SNS u Beogradu. Međutim, Šapić nije uspeo da birače svog nekadašnjeg SPAS-a privoli da daju podršku Vučiću. Naprotiv, izgleda da ih je motivisao da glasaju protiv Vučića. Na primeru Novog Beograda najbolje se vidi koliki je zbirni pad rejtinga Šapića i Srpske napredne stranke nakon utapanja Šapića u ovu stranku.
Na izborima održanim 17. decembra, SNS na čelu sa Šapićem osvojila je u apsolutnom broju na Novom Beogradu 42.014 glasova (33,78 odsto), dok je koalicija Srbija protiv nasilja osvojila 51.613 glasova ili 41,5 odsto. Pre tri godine, na lokalnim izborima na Novom Beogradu, Šapić je samostalno dobio 32.388 glasova ili 43,05 odsto, dok je SNS osvojila 32.272 glasa ili 42,89 odsto. Kad se saberu ovi rezultati, to je 64.660 glasova. To znači da su tri godine kasnije SNS i Šapić ostvarili pad od 35,02 odsto u odnosu na njihov zbirni rezultat iz 2020. godine. Šapić ne samo da je izgubio na svom Novom Beogradu, gde je vladao osam godina, već je poražen i na svom biračkom mestu, broj 119 u Osnovnoj školi “Borislav Pekić”, na Bežaniji.
Nekad svetski vaterpolo as, danas hodajuća afera
Od kada je u junu 2022. godine postao gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić je postao simbol koruptivnog delovanja Srpske napredne stranke. Otkriveno je da ima neprijavljenu vilu u Trstu čija vrednost od 820.000 evra značajno prevazilazi sredstva koja je mogao da zaradi. Poslanik Đorđe Miketić otkrio je da Šapić ima stan u Barseloni koji takođe nije prijavljen Agenciji za sprečavanje korupcije.
Prema tvrdnjama opozicije, Šapić je tragediju u Ribnikaru, koja se dogodila 3. maja, dočekao u Barseloni, a u Beograd se vratio tek dva dana kasnije ne uviđajući potrebu da bude u svom gradu kada je u njemu stradalo devetoro dece u osnovnoj školi u centralnoj gradskoj opštini. Nakon toga Šapić je održao paralelnu komemoraciju za stradalu decu ispred Skupštine Grada Beograda plašeći se, kao i ostali funkcioneri SNS, da ode pred građane i zapali sveću ispred Ribnikara.
Šapićev šef kabineta Nenad Milanović snimljen je kako namešta tender turskoj kompaniji Kentkart zbog čega je Više javno tužilaštvo pokrenulo protiv njega istragu. Nova.rs je pisala i o tome kako je Šapić novac za vaučere za kupovinu sportske opreme dodelio firmi Sport Vision bez tendera putem direktnog pregovaračkog postupka. Ova kompanija je u tom trenutku bila sponzor vateropolo kluba Novi Beograd.
Veliko finale: Šapićeva najbliža saradnica Aleksandra Čamagić čeka saslušanje u tužilaštvu
Istraživačka mreža BIRN otkrila je da je Šapićeva desna ruka Aleksandra Čamagić, koja trenutno obavlja funkciju gradskog sekretara za obrazovanje, centralna figura u mreži nevladinih organizacija koje su proneverile pet miliona evra iz budžeta Republike Srbije namenjenih edukaciji o vršnjačkom nasilju i nasilju nad ženama. Čamagić je bila na čelu fantomskih komisija za dodelu novca nevladinim organizacijama dok je obavljala funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju u periodu kad je na čelu tog ministarstva bio Ratko Dmitrović. Dmitrović je na tu funkciju izabran na predlog Aleksandra Šapića.
Zanimljivo je da je Aleksandra Čamagić i u prošlosti u Šapićevom timu bila zadužena za saradnju s nevladinim organizacijama, a za nju se vezuju optužbe za slične zloupotrebe budžetskog novca dok je vršila dužnost direktorke ustanove kulture Novobeogradska kulturna mreže dok je predsednik opštine Novi Beograd bio Aleksandar Šapić. Prema saznanjima Nova.rs, Aleksandra Čamagić uskoro će biti saslušana u tužilaštvu o njenoj ulozi u radnjama koje je otkrio BIRN.
Ovo bi za Vučića mogao da bude finalni čin za eliminaciju Šapića iz trke za budućeg gradonačelnika Beograda. Šahovskim rečnikom – Vučićev „gambit“.
