Pink i Informer kao stubovi medijske kontrole: Od dokumentovane političke pristrasnosti do regulatornih sankcija i odgovornosti za kršenje zakona

Od višegodišnje medijske asimetrije do prvih ozbiljnih sankcija REM-a: Sedmodnevna zabrana
emitovanja emisije TV Informer, ranije mere protiv TV Pink i novi regulatorni postupci otvaraju pitanje da li Srbija konačno uspostavlja sistem odgovornosti elektronskih medija ili se suočava sa još jednim oblikom političkog nadmetanja za kontrolu javnog prostora.

1. Uvod: Mediji kao instrument političkog uticaja

U srpskom medijskom pejzažu televizija Pink i tabloid Informer zauzimaju posebno mesto. Iako posluju kao privatni mediji, njihov dugogodišnji odnos prema političkoj vlasti, način izveštavanja, finansijske veze i uticaj na javno mnjenje predstavljaju važan predmet analize medijskog pluralizma i demokratske odgovornosti.

Pink je decenijama jedan od najuticajnijih komercijalnih televizijskih emitera sa nacionalnom pokrivenošću. Njegov program kombinuje zabavne sadržaje, rijaliti formate i informativne emisije. Informer, osnovan 2012. godine, razvio se iz tabloida u medijsku grupu koja obuhvata štampano izdanje, internet portal i televizijski kanal.

Oba medija često su predmet kritika zbog izrazito pozitivnog predstavljanja predstavnika vlasti, negativnog prikazivanja političkih protivnika i načina na koji tretiraju studentske proteste, opoziciju i nezavisne novinare.

State Media Monitor ih u svojoj klasifikaciji za 2026. godinu svrstava u kategoriju „Captured Private“ (CaPr), odnosno privatnih medija kod kojih su prepoznati značajni obrasci uredničkog usklađivanja sa političkim i ekonomskim interesima vlasti.

Ova klasifikacija ne znači da je reč o državnim medijima u formalnom vlasničkom smislu, već predstavlja analitičku ocenu njihovog položaja i odnosa prema političkim centrima moći.

Cilj ove analize nije poziv na gašenje privatnih televizija, cenzuru ili vanpravne mere. Naprotiv, sloboda medija mora biti zaštićena od političkog pritiska, ali sloboda izražavanja ne može predstavljati izuzeće od zakonske odgovornosti.

Kada višegodišnji monitoring pokazuje ozbiljne disproporcije u političkom predstavljanju, kada postoje pitanja o finansijskim odnosima sa državnim institucijama i kada regulator dugo ne reaguje dovoljno efikasno, reforma sistema postaje pitanje vladavine prava.

2. TV Pink: Istorija, vlasništvo i politički uticaj

Televizija Pink osnovana je početkom devedesetih godina, a njen vlasnik i osnivač Željko Mitrović izgradio je jednu od najvećih privatnih medijskih grupa u Srbiji.

Pink je svoju popularnost stekao kombinacijom zabavnog programa, muzičkih emisija, rijaliti formata i informativnog sadržaja. Tokom devedesetih godina poslovao je u političkom i ekonomskom ambijentu obeleženom međunarodnim sankcijama, ratovima i snažnom kontrolom medijskog prostora.

Nakon političkih promena 2000. godine, a naročito posle dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012, Pink je nastavio da razvija svoj komercijalni i politički uticaj.

Njegova uređivačka politika poslednjih godina često je bila izrazito naklonjena Aleksandru Vučiću i vladajućoj političkoj strukturi. Posebno je problematično to što se politička promocija često pojavljuje u informativnom programu, bez dovoljno jasnog razgraničenja između novinarskog izveštavanja, političkog komentara i propagandnog sadržaja.

Finansijska dimenzija poslovanja Pinka takođe zaslužuje pažnju.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dokumentovao je 2016. godine da je kompanija Pink International Company od Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) dobila državne garancije i kredite u ukupnom iznosu od najmanje 3,9 miliona evra. Naknadno objavljeni podaci CINS-a ukazivali su da je ukupan iznos kredita u periodu od 2014. do juna 2016. premašio sedam miliona evra.

Ovi podaci predstavljaju dokumentovan primer finansijskog odnosa između privatne medijske kompanije i državnog finansijskog instrumenta. Sami po sebi ne dokazuju protivpravnost, ali opravdavaju pitanje transparentnosti kriterijuma, uslova finansiranja i jednakog tretmana privrednih subjekata.

Dodatno je značajna politička dimenzija. Aleksandar Vučić je u javnim nastupima ranije isticao da Pink ima pravo da podržava njegovu politiku. Međutim, pravo privatnog vlasnika na uređivačku orijentaciju ne oslobađa televiziju obaveze da poštuje profesionalne standarde, pravila izbornog izveštavanja i zakonske odredbe koje važe za sve emitere.

BIRODI i drugi nezavisni monitori godinama ukazuju na izrazitu asimetriju u načinu predstavljanja političkih aktera na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

Takva asimetrija posebno je problematična tokom izbornih kampanja, kada televizije predstavljaju jedan od najvažnijih izvora političkih informacija za građane.

Pink je, pored toga, bio predmet kritika zbog emitovanja sadržaja kojima su targetirani nezavisni novinari, kritičari vlasti i predstavnici građanskih inicijativa.

Kada se takvi sadržaji ponavljaju, pitanje više nije samo pitanje uređivačkog ukusa, već i granica dozvoljenog javnog govora, zaštite dostojanstva i odgovornosti emitera.

3. Informer: Od tabloida do televizijskog instrumenta političke promocije

Informer je osnovan 2012. godine, a njegov osnivač i glavni urednik Dragan J. Vučićević postao je jedna od najprepoznatljivijih figura politički izrazito orijentisanog tabloidnog novinarstva u Srbiji.

Njegov poslovni model zasniva se na kombinaciji štampanog izdanja, internet portala i televizijskog programa.

Informer je poznat po senzacionalističkim naslovima, dramatičnim političkim porukama i čestom predstavljanju političkih protivnika kao neprijatelja države, stranih interesa ili nacionalne bezbednosti.

Posebno zabrinjavaju sadržaji u kojima se studenti, demonstranti, opozicioni političari i nezavisni novinari predstavljaju kroz izrazito negativne i često stigmatizujuće narative.

Analiza portala Raskrikavanje pokazala je da je Informer tokom 2025. godine objavio 399 manipulativnih vesti na naslovnim stranama. Ukupno je na naslovnicama šest analiziranih tabloida identifikovano više od 1.800 manipulativnih sadržaja.

U izbornom periodu 2026. godine BIRODI je sproveo posebno praćenje programa Informer TV od 9. septembra do 15. oktobra.

Prema objavljenim rezultatima, izborna lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila je 15.388 minuta, odnosno približno 257 sati pozitivnog predstavljanja. Studentska lista „Studenti pobeđuju“ dobila je 14.442 minuta, odnosno približno 241 sat negativnog predstavljanja.

BIRODI je ocenio da takvi rezultati ukazuju na sistematsku političku promociju jedne izborne liste i negativnu kampanju prema njenom glavnom političkom protivniku.

Ovakvi podaci predstavljaju ozbiljan pokazatelj političke asimetrije. Ipak, za njihovo pravilno tumačenje potrebno je imati u vidu metodologiju monitoringa, kriterijume klasifikacije tona i razliku između ukupnog vremena i vremena direktnog obraćanja političkih aktera.

Pored uređivačke politike, značajno je i pitanje finansiranja.

Istraživanja Raskrikavanja ukazala su da je šest analiziranih dnevnih listova bliskih vlastima tokom 2025. godine iz budžetskih sredstava zajedno dobilo više od milion evra.

To otvara pitanje kriterijuma raspodele javnog novca, transparentnosti oglašavanja i mogućnosti da se javna sredstva koriste za održavanje politički povlašćenog medijskog položaja.

Privatno vlasništvo ne predstavlja problem samo po sebi. Problem nastaje kada se poslovni interesi, javni novac i politički uticaj povežu na način koji narušava ravnopravnost medijskog tržišta.

4. Srbija u sistemu medijske asimetrije

Problemi Pinka i Informera ne mogu se posmatrati izolovano. Oni su deo šireg sistema u kojem politički i ekonomski uticaj na medije predstavlja dugoročan problem.

Prema klasifikaciji State Media Monitora iz oktobra 2026. godine, RTS i RTV svrstani su u kategoriju „Captured Public/State-Managed“, dok su Pink, Informer i nekoliko drugih privatnih medijskih kuća svrstani u kategoriju „Captured Private“.

To je posebno značajno jer pokazuje da problem nije ograničen samo na privatne televizije. On obuhvata i javne medijske servise, koji bi prema svojoj zakonskoj funkciji morali da obezbede politički pluralizam i ravnopravan pristup različitim društvenim i političkim akterima.

Reporteri bez granica (Reporters Without Borders – RSF) u Svetskom indeksu slobode medija za 2026. godinu rangirali su Srbiju na 104. mesto od 180 zemalja, što predstavlja pogoršanje u odnosu na 96. mesto iz 2025. godine.

Ovaj rezultat odražava šire probleme: politički pritisak, ekonomske zavisnosti medija, pretnje novinarima i nedovoljnu institucionalnu zaštitu profesionalnog novinarstva.

Reuters Institute je u svom izveštaju za 2026. godinu takođe ukazao na pogoršanje medijskog okruženja u Srbiji, rast političkog i ekonomskog uticaja na tržište i neprijateljski odnos prema pojedinim nezavisnim redakcijama.

Posebno zabrinjava činjenica da građani često nemaju pristup ravnopravno zastupljenim informacijama o političkim događajima.

Kada jedan deo medijskog sistema dominantno promoviše vlast, dok drugi deo ima ograničeniji domet i suočava se sa pritiscima, nastaje informaciona neravnoteža.

Takva neravnoteža ne mora automatski predstavljati pojedinačnu zakonsku povredu, ali može ozbiljno ugroziti kvalitet demokratskog odlučivanja.

5. Novembar 2026: Prve ozbiljne regulatorne sankcije protiv Informera i TV Prva

Događaji od 4. novembra 2026. godine predstavljaju jednu od najvažnijih prekretnica u novijoj istoriji regulacije elektronskih medija u Srbiji.

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) jednoglasno je odlučio da televiziji Informer izrekne sedmodnevnu zabranu emitovanja emisije „Prve info“ i istovrsnih, odnosno srodnih programskih formata.

Povod je bila povreda zakonskih pravila tokom predizborne kampanje, kada je voditeljka emisije iznela sopstveni politički stav.

Predsednik Saveta REM-a Stevica Smederevac objasnio je da se mera odnosi na format u kojem je prekršaj učinjen i na srodne programske sadržaje. Pravno preciziranje obuhvata zabrane povereno je pravnoj službi regulatora.

Važno je naglasiti da nije reč o ukidanju dozvole za rad televizije Informer, već o privremenoj zabrani određenog programskog formata.

Istog dana REM je izrekao i mere protiv televizije Prva: jednodnevnu zabranu emitovanja emisije „Vesti“ i petodnevnu zabranu emitovanja jutarnjeg programa.

Ove odluke imaju poseban značaj jer predstavljaju primenu ozbiljnijih regulatornih instrumenata protiv emitera sa nacionalnom pokrivenošću.

Reakcija Informera bila je oštra. Glavni urednik Dragan J. Vučićević odluku je ocenio kao nezakonitu i neustavnu, tvrdeći da predstavlja pokušaj političkog obračuna sa televizijom.

Istovremeno, ispred sedišta REM-a organizovan je skup podrške Informeru, kojem su prisustvovali i visoki funkcioneri SNS-a, među njima Ana Brnabić i Miloš Vučević.

Njihovo prisustvo otvara dodatno pitanje političkog pritiska na regulatorno telo.

U demokratskom sistemu svaka medijska kuća ima pravo da osporava regulatornu odluku, da koristi pravne lekove i da javno kritikuje REM. Međutim, politički funkcioneri ne bi smeli da stvaraju atmosferu u kojoj regulator mora da opravdava svoje odluke pred političkim centrima moći umesto pred zakonom i javnošću.

Dodatni značaj događajima daje činjenica da je REM 6. novembra pokrenuo nove ispitne postupke protiv više televizija, uključujući Informer, zbog mogućih povreda pravila u oblasti elektronskih medija.

Prema objavljenim informacijama, postupci obuhvataju i prijave koje se odnose na izbornu tišinu, izjave gostiju i prikriveni izborni program.

Ovi postupci još nisu konačne odluke o odgovornosti. Ipak, pokazuju da se regulatorni nadzor počinje širiti sa pojedinačnih incidenata na sistematsko ispitivanje načina izveštavanja tokom izborne kampanje.

6. TV Pink i regulatorna odgovornost: Zašto isti standardi moraju važiti za sve

Dok je Informer u novembru 2026. dobio novu sedmodnevnu zabranu određenog programskog formata, situacija sa televizijom Pink zahteva precizno razlikovanje ranijih sankcija od novih postupaka.

Prema dostupnim podacima iz registra REM-a, Pink je ranije bio predmet regulatornih mera. Među njima je opomena iz novembra 2023. i privremena zabrana programskog sadržaja iz juna 2024. godine.

Tokom 2026. godine evidentirane su i nove prijave protiv ovog emitera.

Međutim, samo postojanje prijava ne znači da je Pink već proglašen odgovornim za nove povrede, niti da mu je u novembru 2026. izrečena nova sedmodnevna zabrana.

Upravo zato je važno da se regulatorna odgovornost ne pretvori u politički obračun.

Ako postoje dokazi da je Pink prekršio pravila izbornog izveštavanja, govora mržnje ili drugih zakonskih obaveza, REM mora da sprovede odgovarajuće postupke i donese obrazložene odluke.

Isti standard mora važiti za Informer, Prvu, Happy, B92 i sve druge emitere.

Selektivno kažnjavanje jednih, uz tolerisanje uporedivih povreda drugih, predstavljalo bi nastavak političke kontrole, a ne reformu medijskog sistema.

Suština nije u tome da se kazni određena televizija zato što podržava jednu političku opciju, već da se utvrdi da li je prekršila konkretne zakonske obaveze.

Sloboda uređivačke politike i zakonska odgovornost moraju postojati istovremeno.

7. Finansijska transparentnost i problem javnog novca

Politički uticaj na medije ne ostvaruje se samo kroz uređivačku politiku. Ekonomska zavisnost predstavlja jedan od najvažnijih mehanizama potencijalne kontrole.

Državno oglašavanje, javni konkursi, subvencije, krediti državnih institucija i ugovori sa javnim preduzećima mogu predstavljati legitimne poslovne odnose.

Međutim, oni moraju biti transparentni i zasnovani na objektivnim kriterijumima.

Slučaj finansiranja kompanije Pink International Company preko AOFI-ja pokazuje zašto je neophodno da javnost ima pristup informacijama o tome ko dobija sredstva, pod kojim uslovima i na osnovu kojih kriterijuma.

Slično tome, budžetsko finansiranje medija kroz javne konkurse i oglašavanje mora biti podložno kontroli.

Nijedan medij ne bi smeo da dobija privilegovan pristup javnim sredstvima zbog političke podrške vlasti, niti bi kritički orijentisani mediji smeli biti ekonomski kažnjavani zbog svoje uređivačke politike.

Transparentnost vlasništva, stvarnih vlasnika, izvora finansiranja i državnih ugovora mora postati standard za sve medije, bez izuzetka.

8. Reforma REM-a i pravni mehanizmi odgovornosti

Novembarske sankcije pokazuju da regulator ima zakonske instrumente za ozbiljnije reagovanje. Međutim, dugoročna promena zahteva mnogo više od nekoliko pojedinačnih zabrana.

Prvi prioritet mora biti puna institucionalna nezavisnost REM-a.

Izbor članova Saveta mora biti transparentan, zasnovan na stručnosti i zaštićen od političkog uticaja. Regulator mora imati dovoljno stručnih i finansijskih kapaciteta za kontinuirani monitoring programa, analizu izbornih kampanja i sprovođenje postupaka.

Drugi prioritet je dosledna primena Zakona o elektronskim medijima.

Sankcije moraju biti proporcionalne težini povrede, njenom ponavljanju i posledicama. Opomena, upozorenje, privremena zabrana određenog programskog sadržaja i druge zakonske mere moraju se primenjivati u skladu sa jasno utvrđenim kriterijumima.

Treći prioritet je transparentnost finansiranja.

Svi javni konkursi, državna oglašavanja, subvencije i ugovori sa medijskim kompanijama moraju biti dostupni javnosti u lako proverljivom obliku.

Četvrti prioritet je reforma javnog servisa RTS i RTV.

Javni servisi moraju biti oslobođeni političkog uticaja i obavezni da obezbede ravnopravno predstavljanje različitih političkih i društvenih stavova.

Peti prioritet je zaštita novinara.

Pretnje, fizički napadi, organizovane kampanje diskreditacije i zloupotreba medijskog prostora radi ugrožavanja bezbednosti novinara moraju biti predmet efikasne institucionalne reakcije.

Šesti prioritet je zaštita konkurencije i medijskog pluralizma.

Nadležne institucije moraju ispitati koncentraciju vlasništva, tržišni položaj velikih medijskih grupa i eventualnu zloupotrebu dominantnog položaja.

Konačno, svaka regulatorna odluka mora biti obrazložena, javno dostupna i podložna nezavisnoj sudskoj kontroli.

9. Kako bi trebalo da izgleda prvih 100 dana stvarne medijske reforme

Ukoliko nova politička većina želi da pokaže da je reforma medijskog sistema ozbiljan prioritet, prvih 100 dana trebalo bi iskoristiti za konkretne institucionalne promene.

Prvih 30 dana:

• Objavljivanje svih relevantnih odluka i postupaka REM-a.

• Uspostavljanje javno dostupne baze regulatornih sankcija i prijava.

• Analiza finansijskih odnosa između medija i državnih institucija.

• Objavljivanje metodologije monitoringa političkog izveštavanja.

Od 30. do 60. dana:

• Priprema zakonskih izmena koje jačaju nezavisnost REM-a.

• Uspostavljanje transparentnijeg sistema državnog oglašavanja.

• Analiza vlasničke koncentracije i tržišnog položaja medijskih kompanija.

• Uspostavljanje efikasnijeg mehanizma zaštite novinara.

Od 60. do 100. dana:

• Početak primene novih mehanizama javnog nadzora.

• Objavljivanje izveštaja o političkom pluralizmu na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

• Nezavisna procena rada javnih servisa.

• Uspostavljanje redovnog izveštavanja o regulatornim postupcima i izvršenju sankcija.

Ovaj proces ne sme biti usmeren protiv pojedinačnih medijskih kuća, već protiv sistemskih mehanizama političke i ekonomske zavisnosti.

10. Zaključak: Niko ne sme biti iznad zakona

Pink i Informer nisu izolovani fenomeni, već važni primeri šireg problema političke i ekonomske asimetrije u srpskom medijskom sistemu.

Višegodišnji monitoring BIRODI-ja, CRTA, Raskrikavanja i drugih organizacija, istraživanja finansijskih veza, kao i međunarodni izveštaji o slobodi medija ukazuju na ozbiljne probleme u funkcionisanju medijskog pluralizma u Srbiji.

Događaji iz novembra 2026. godine predstavljaju važan trenutak.

Sedmodnevna zabrana određenog programskog formata na TV Informer i mere protiv TV Prva pokazuju da REM može da primenjuje ozbiljnije regulatorne instrumente. Međutim, stvarna reforma tek treba da bude dokazana.

Ona će zavisiti od toga da li će isti zakonski standardi važiti za sve emitere, uključujući Pink, Informer, Happy, Prvu, B92 i druge televizije sa nacionalnom pokrivenošću.

Neophodno je odbaciti dve podjednako opasne krajnosti.

Prva je tolerisanje medija koji sistematski krše zakonske i profesionalne standarde zato što politički podržavaju vlast.

Druga je politička osveta kroz selektivno kažnjavanje, oduzimanje dozvola ili pokušaj uspostavljanja nove medijske kontrole.

Srbija ne treba da dobije nove medije pod kontrolom neke buduće političke većine. Potrebni su joj nezavisni emiteri, slobodni novinari, profesionalne redakcije i regulator koji će jednako primenjivati zakon.

Cilj nije gašenje Pinka ili Informera. Cilj je da nijedna televizija, bez obzira na vlasnika, političke veze, gledanost ili finansijsku moć, ne bude iznad zakona.

Sloboda medija ne znači slobodu od odgovornosti. Ona znači pravo da se kritikuje svaka vlast, da se javnosti predstave različita mišljenja i da novinari rade bez straha od političkog pritiska.

Ali ona istovremeno podrazumeva obavezu da se poštuju činjenice, profesionalni standardi i zakonska pravila.

Upravo zato će najvažniji test demokratskih promena u Srbiji biti sposobnost institucija da uspostave sistem u kojem se medijska odgovornost ne određuje prema političkoj pripadnosti, već prema dokazima i zakonu.

Nije cilj promeniti one koji kontrolišu medije. Cilj je stvoriti sistem u kojem niko više ne može da ih kontroliše.

---

Izvori i dokumentacija

Ovaj tekst se oslanja na javno dostupne podatke, istraživanja i izveštaje sledećih institucija i organizacija:

2. BIRODI – monitoring Informer TV, 21. oktobar 2026.
   Originalni BIRODI izveštaj

3. REM – zabrana emitovanja emisije Informera, 4. novembar 2026.
   Izveštaj RTS-a o odluci REM-a

4. N1 – obrazloženje sedmodnevne zabrane i obuhvat srodnih formata.
   Izveštaj N1 o sankcijama REM-a

5. REM – zvanični podaci o televiziji Pink.
   Registar televizije Pink

6. Raskrikavanje – 1.800 manipulativnih vesti u šest tabloida tokom 2025.
   Istraživanje Raskrikavanja

7. State Media Monitor – klasifikacija srpskih medija 2026.
   State Media Monitor – Srbija

8. CINS – finansijska pomoć države kompaniji Pink.
   Istraživanje CINS-a o 3,9 miliona evra
   Istraživanje CINS-a o više od sedam miliona evra kredita

9. Reporters Without Borders – Srbija na 104. mestu u 2026. godini.
   World Press Freedom Index 2026

Studentski plan u praksi: Analiza odeljka „Srbija ili mafija“, izborni kontekst i preporuka za prvih 30 dana institucionalne tranzicije

 Vanredni parlamentarni izbori održani 25. oktobra 2026. godine doneli su značajnu promenu u srpskoj politici. Prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije (RIK), lista „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ osvojila je oko 52,7 odsto glasova (približno 2,26 miliona glasova) i oko 140–141 mandat od 250, čime je stekla apsolutnu većinu. Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila je oko 39,2 odsto (otprilike 1,68 miliona glasova) i oko 103–104 mandata. Vučić je priznao poraz. Ovi rezultati su potvrđeni u više izvora, uključujući RIK, CeSID, Ipsos i izveštaje medija. Pokret je izrastao iz studentskih protesta koji su počeli nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine, kada je poginulo 16 osoba. Taj događaj je postao simbol širih kritika korupcije, partijskog zapošljavanja, netransparentnih javnih nabavki i političkog uticaja na institucije. Studentska lista je 15. septembra 2026. predstavila „Studentski plan“ od 11 tačaka, podeljen u tri celine: „Srbija ili mafija“, „U znanju je moć“ i „Srbija raste sa nama“. Prva celina je direktno usmerena na korupciju, pravosuđe, policiju, javne nabavke i medije – teme koje su centralne za javni diskurs o aferama. Ovaj tekst analizira taj odeljak na osnovu javno dostupnih izveštaja o programu, stavlja ga u kontekst izbornih rezultata i predlaže merljive, zakonite korake za prvih 30 dana rada nove parlamentarne većine. Cilj je institucionalna tranzicija unutar Ustava i zakona, a ne vaninstitucionalne ili revanšističke mere. Analiza se oslanja isključivo na javne izvore; program ostaje na nivou principa bez detaljnih rokova, troškova ili mehanizama zaštite od zloupotrebe.

Detaljna analiza odeljka „Srbija ili mafija“Prva celina programa sadrži četiri ključne tačke.

1. Oslobađanje sudova i tužilaštva uz formiranje Specijalne tužilačke policije. Predlaže se formiranje proverene policijske jedinice koja bi samostalno istraživala korupciju i hapsila odgovorne bez političkih opstrukcija. Istovremeno se zahteva oslobađanje sudija i tužilaca od političkog pritiska, sveobuhvatna kontrola rada Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), uklanjanje funkcionera i pripadnika povezanih sa organizovanim kriminalom, kao i otkaz policajcima koji su, prema oceni liste, kršili zakone službe u postupanju prema studentima i građanima tokom protesta.

mondo.rs

Ova tačka adresira dugotrajne kritike političkog uticaja na pravosuđe i policiju. U Srbiji postoje zakonski okviri (Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o sudijama, Zakon o policiji) koji formalno garantuju nezavisnost, ali u praksi su često kritikovani zbog partijskog uticaja, selektivnog gonjenja i sporosti postupaka. Ideja specijalne tužilačke policije podseća na modele u drugim zemljama (npr. rumunska DNA ili italijanski antimafijaški organi), gde su specijalizovane jedinice imale određeni uspeh u suzbijanju visoke korupcije, ali uz rizike politizacije i potrebu za jakim nadzorom. Ključni izazov je kako formirati takvu jedinicu bez stvaranja novog instrumenta političke kontrole. Kontrola MUP-a mora biti zasnovana na dokazima, sudskom nadzoru i pretpostavci nevinosti, a ne na političkim listama.

2. Zakon o poreklu i oduzimanju nezakonito stečene imovine i lustracija javnih funkcionera. Predviđa se jačanje Poreske uprave radi provere imovine javnih funkcionera i povratka nezakonito stečenog javnog novca u budžet. Lustracija podrazumeva utvrđivanje odgovornosti onih koji su zloupotrebili položaj, učestvovali u korupciji ili kršili ljudska prava, Ustav i zakone.

izlaz.com

Zakon o poreklu imovine postoji u različitim oblicima u Srbiji i regionu, ali je često kritikovan zbog neefikasne primene. Oduzimanje imovine zahteva sudske odluke, dokaze o nezakonitom poreklu i zaštitu od proizvoljnosti. Lustracija je politički osetljiva mera: istorijski primeri (posle 2000. godine u Srbiji ili u drugim post-autoritarnim društvima) pokazuju da može dovesti do pravne nesigurnosti, gubitka institucionalnog znanja ili percepcije revanšizma ako nije strogo ograničena na dokazane slučajeve i sprovedena kroz zakone sa jasnim kriterijumima, rokovima i pravom na žalbu. Program ne specificira mehanizme, što ostavlja prostor za različite interpretacije.

3. Potpuna transparentnost javnih nabavki i revizija državnih projekata. Zahteva se otvaranje svih ugovora i tendera javnosti, jačanje Državne revizorske institucije (DRI) i revizija netransparentnih i preplaćenih infrastrukturnih projekata, sa naglaskom na tajne sporazume, lex specialis i projekte sa probijenim rokovima.

jutarnji.hr

Ovo je jedna od najkonkretnijih tačaka. Portal javnih nabavki postoji, ali kritike se često odnose na anekse ugovora, direktne pogodbe, lex specialis i nedostatak javne analitike. Revizija DRI-ja može biti efikasna ako se pojača nezavisnost i kapaciteti, a rezultati se javno objavljuju. Prioritet bi trebali biti projekti povezani sa Novim Sadom i drugim velikim infrastrukturnim radovima koji su bili predmet javne debate.

4. Oslobađanje medija. Predviđa se deblokada i departizacija Regulatornog tela za elektronske medije (REM), oslobađanje Radio-televizije Srbije (RTS) od političkog uticaja, ispitivanje odgovornosti novinara i menadžmenta za diskriminaciju i govor mržnje, preraspodela nacionalnih frekvencija i jačanje uloge Saveta za štampu.

n1info.hr

Medijska sloboda je ključna za bilo kakvu dublju kontrolu vlasti. Međunarodne organizacije su godinama kritikovale stanje medija u Srbiji. Promene moraju biti zasnovane na zakonima i nezavisnim regulatorima, a ne na političkim smenama.Program ne nabraja konkretne afere po imenima, već nudi sistemski okvir. To je snaga (izbegava se personalizacija) i slabost (nedostaju prioriteti i dokazni standardi). Lista se predstavlja kao horizontalna, bez formalnog lidera, sa odlukama na plenumima; prvi na listi je Ilija Srdanović (kardiolog i profesor iz Novog Sada). Među kandidatima su i javne ličnosti iz akademije, sporta i kulture. Kritike su se odnosile na prosečnu starost i prisustvo starijih kandidata, kao i na navodne dezinformacije o programu (npr. izmišljene tvrdnje o smanjenju penzija ili masovnim otkazima, koje su demantovane).

istinomer.rs

Širi kontekst programa i izbornih rezultataDruge dve celine („U znanju je moć“ i „Srbija raste sa nama“) obuhvataju departizaciju javnog sektora, besplatne udžbenike za osnovce i srednjoškolce, podršku domaćoj privredi i poljoprivredi, ograničenje rada na određeno na 12 meseci, povoljnije stanovanje za mlade, jeftinije lekove i reformu zdravstva. Ove mere su socijalno-ekonomski orijentisane i mogu imati široku podršku, ali zahtevaju budžetske resurse koji bi, prema programu, mogli doći iz oduzete nezakonite imovine i efikasnijeg upravljanja.Izbori su održani u atmosferi visoke polarizacije, sa navodima o neregularnostima na nekim mestima, ali sa visokom izlaznošću i Vučićevim priznanjem poraza. Međunarodni mediji (New York Times, Bloomberg, Politico, BBC) izvestili su o promeni nakon više od decenije Vučićeve dominantne uloge.

nytimes.com

Vučićeva lista zadržava značajnu podršku (oko 39 odsto), što znači da će biti snažna opozicija. Ignorisanje te realnosti ili pretvaranje reforme u čistku može ojačati polarizaciju i oslabiti legitimitet.Istorijski presedan iz 2000. godine pokazuje da je prekid kontinuiteta bio nepotpun: delovi starih mreža su se prilagodili. Ključ uspeha je izgradnja nezavisnih institucija, a ne samo zamena ljudi.Preporuka za hitno delovanje u prvih 30 danaPreporuke su formulisane kao zakonite, transparentne i merljive korake unutar postojećeg ustavnog i zakonskog okvira. One prioritizuju zaštitu dokumenata, javnost rada, sudski nadzor i izbegavanje proizvoljnosti. Cilj nije „demontiranje“ u vaninstitucionalnom smislu, već uspostavljanje vladavine prava i odgovornosti.

Dani 1–7: Stabilizacija i zaštita institucija

• Konstituisati Skupštinu što pre i izabrati rukovodstvo na osnovu većine, uz javno objavljivanje procedura.
• Javno se obavezati na poštovanje Ustava i pretpostavke nevinosti. Formirati privremene parlamentarne nadzorne grupe za MUP, pravosuđe i javne nabavke, sa mandatom da spreče uništavanje dokumenata (npr. nalozi za očuvanje evidencija).
• Objaviti sve relevantne javne ugovore i analize koje su bile predmet kritika, u meri u kojoj to zakoni dozvoljavaju. Pokrenuti javni poziv DRI-ju i Poreskoj upravi da prioritizuju izveštaje o velikim projektima.
• Distancirati se od bilo kakvih vaninstitucionalnih pritisaka na policiju ili sudove. Javno komunicirati da će svi postupci biti sudski.

Dani 8–15: Zakonski prioriteti i transparentnost

• Pripremiti i podneti nacrt Zakona o poreklu i oduzimanju nezakonito stečene imovine, sa jasnim kriterijumima, sudskim procedurama, pravom na žalbu i zaštitom od retroaktivnosti koja bi bila neustavna. Konsultovati stručnjake i međunarodne standarde.
• Pokrenuti zakonodavni postupak za jačanje nezavisnosti tužilaštva i sudova (uključujući moguće izmene u vezi sa Specijalnom tužilačkom policijom, ali uz strogi nadzor).
• Inicirati reviziju postupaka policije tokom protesta kroz postojeće mehanizme (unutrašnja kontrola + sudski nadzor), bez masovnih otkaza bez dokaza.
• Objaviti plan prvih 100 dana sa konkretnim koracima, rokovima i odgovornim licima.

Dani 16–30: Mediji, javni sektor i komunikacija

• Predložiti hitne mere za REM i RTS u okviru postojećih zakona (npr. nezavisni nadzor, javni konkursi), uz izbegavanje političkih smena koje bi mogle biti osporene.
• Pokrenuti javne konsultacije o departizaciji javnog sektora: jasni kriterijumi za konkurse, zabrana partijskog zapošljavanja na ključnim pozicijama.
• Formirati radne grupe sa stručnjacima (uključujući i kritičare) za prioritetne afere i projekte. Objavljivati nedeljne izveštaje o napretku.
• Obezbediti zaštitu podataka i transparentnost u svim novim telima. Pratiti međunarodne reakcije i izveštaje organizacija poput GRECO ili ODIHR.

Rizici koje treba ublažiti: politizacija novih tela, gubitak kapaciteta u policiji i pravosuđu, percepcija revanšizma koja može mobilisati opoziciju, i nedostatak resursa za brze reforme. Uspеh se meri ne spektakularnim hapšenjima, već brojem objavljenih ugovora, pokrenutih nezavisnih istražnih postupaka, vraćenim sredstvima u budžet i stepenom javnog poverenja.ZaključakOdeljak „Srbija ili mafija“ nudi jasan institucionalni odgovor na probleme korupcije i političkog uticaja koji su obeležili prethodni period. Njegova snaga je u fokusiranju na pravosuđe, imovinu, nabavke i medije. Slabost je u nedostatku detalja i u riziku da nova većina ponovi greške politizacije. Prvih 30 dana treba iskoristiti za brze, javne i zakonite korake koji grade poverenje, zaštite dokumente i uspostavljaju nadzor, umesto za mere koje bi mogle biti pravno ili politički sporne. Dugoročno, uspeh zavisi od toga da li će institucije zaista raditi nezavisno i da li će građani videti konkretne rezultate u transparentnosti i odgovornosti.Ova analiza se zasniva na javno dostupnim izveštajima o programu, izbornim rezultatima i medijskim izvorima. Konačna ocena zahteva praćenje konkretne primene. Građani, mediji i nadležni organi imaju alate za nadzor.

Srbija ili mafija: Preporuka za hitno delovanje u prvih sedam dana

Pošto lista ima parlamentarnu većinu, „demontiranje“ prethodnog sistema u demokratskom
okviru znači brzu, zakonitu i transparentnu institucionalnu tranziciju, a ne vaninstitucionalne ili nasilne akcije. Prvih sedam dana su kritični za signaliziranje ozbiljnosti i izbegavanje haosa ili percepcije revanšizma.

1. Dan 1–2: Konstituisanje Skupštine i javna obaveza. Odmah sazvati konstitutivnu sednicu. Javno objaviti da će prvi zakonodavni prioriteti biti priprema nacrta Zakona o poreklu i oduzimanju nezakonito stečene imovine i okvir za Specijalnu tužilačku policiju. Istovremeno formirati privremeni parlamentarni nadzor nad MUP-om i pravosuđem (bez masovnih otkaza) kako bi se sprečilo uništavanje dokumenata.
2. Dan 3–4: Transparentnost i komunikacija. Objaviti sve relevantne ugovore i analize nabavki koje su bile predmet kritika (posebno infrastrukturne projekte). Pokrenuti javni poziv Poreskoj upravi i Državnoj revizorskoj instituciji da pripreme izveštaje o prioritetnim slučajevima. Javno se distancirati od bilo kakvih vaninstitucionalnih pritisaka na policiju ili sudove.
3. Dan 5–7: Zaštita institucija i medija. Inicirati hitne izmene u vezi sa REM-om i RTS-om u okviru postojećih zakona (ili pripremiti hitne zakonske predloge). Formirati radnu grupu za reviziju postupaka policije tokom protesta, ali uz poštovanje pretpostavke nevinosti i sudskog nadzora. Objaviti detaljan plan prvih 100 dana sa merljivim koracima.

Ove mere ostaju u okviru Ustavа i zakona. One smanjuju rizik da se reforma pretvori u novu političku instrumentalizaciju. Istovremeno treba priznati da Vučićeva lista i dalje ima značajnu podršku (oko 39 odsto) i da će biti opozicija; ignorisanje toga ili pretvaranje reforme u čistku može ojačati polarizaciju.

ZaključakOdeljak „Srbija ili mafija“ nudi jasan institucionalni odgovor na afere i korupciju koje su
obeležile prethodni period. Njegova snaga je u fokusiranju na pravosuđe, imovinu, nabavke i medije. Njegova slabost je u nedostatku detalja i u riziku da se nova većina suoči sa istim iskušenjima politizacije sa kojima je kritikovala prethodnu vlast. Prvih sedam dana treba iskoristiti za brze, zakonitе i javne korake koji grade poverenje, a ne za spektakularne mere koje mogu biti pravno sporne. Uspeh će se meriti ne rečima, već time da li će nove institucije zaista raditi nezavisno i da li će građani videti konkretan povratak javnog novca i veću transparentnost.