Na horizontu nema lidera koji bi bio sposoban da ujedini desnu političku scenu. Frakcije se takmiče između sebe i to im otupljuje oštricu u borbi protiv vlasti i za vlast. To je možda i najveći problem stranaka desnice, to što postoji nesumnjiva distanca između elita koje predvode te partije. Oni su u rovovima koji nisu plitki i to ih sprečava da ujedine, ideološki profilišu i naprave rezultat.
A realno, nema ideoloških prepreka za ujedinjenje desnice, jer je ona mahom antikapitalistička i ima još nekoliko zajedničkih imenitelja, od kojih je jedan i odnosa prema EU.
Da stvar bude još paradoksalnija, socijalno-političke okolnosti u zemlji, nerešena pitanja iz devedesetih, evropski trend jačanja desnice, otvaraju prostor ovim strankama, ali one ne koriste potencijale koje imaju u biračkom telu.
Naprotiv. Ovde imamo situaciju da maltene svaki član pravi svoju partiju. DSS se u poslednjih godinu dana toliko fragmentirala, da ne vidim gde bi više mogla da se deli. I u Dverima se pojavljuju znaci unutrašnjih previranja, a i kod radikala je očigledno da ne funkcioniše sve idealno u vrhu partije, iako se njihov lider trudi da predstavi sliku o monolitnoj stranci.
Na prošlim izborima, kada je desnica bila mnogo jedinstvenija nego danas, nije osvojila ni četiri odsto glasova. Sada je toliko podeljena i rascepkana, da postoji opasnost da te stranke budu toliko lišene bilo kakvog uticaja i Srbiji, da će same sebe ukinuti.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:562514-Dejan-Vuk-Stankovic-Desnica-nema-lidera
Нема коментара:
Постави коментар