Beograd - Inicijativa premijera Srbije za uspostavljanje zajedničkog dana sećanja na sve žrtve rata je nepromišljena i lakomislena. Inicirana je u atmosferi totalnog negiranja ratne prošlosti, pre svega genocida u Srebrenici. Srebrenica mora postati deo našeg identiteta jer samo tako je moguće prevazići prošlost. Pomirenje nije moguće na negiranju genocida jer se time stvaraju pretpostavke za njegovo ponavljanje.
On je bio u funkciji stvaranja etničke države i zato je sine qua non osuda Miloševićeve genocidne politike. Da se genocid ne bi ponovio neophodno je boriti se za slobodu govora i protiv nametnutih rasprava poput ove koja je trenutno na delu. Stiče se utisak da je iskorišćen incident u Srebrenici kako bi se ovom inicijativom pokazala velikodušnost Beograda. U to spada i poseta bosanskog Predsedništva odmah nakon Srebrenice, ocenjuje u razgovoru za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.*Šta je onda neophodno učiniti pre izlaženja sa takvim predlogom da bi on dobio smisao i dimenziju iskrenosti?
- Pomirenje je složen proces i zahteva moralne i etičke norme na koje se pomenuta inicijativa ne oslanja. Ona je jedan vid srpskog nacionalizma koji pokušava zaobići ili prevideti kontekst u kojem su se zločini dešavali. Sve to liči na banalizaciju ideje o pomirenju i zločina kao takvog.
*Javnost u Srbiji je gotovo jednoglasno ocenila da region očigledno nije zreo za takvu inicijativu, s obzirom na negativne reakcije koje su stigle iz Hrvatske, Kosova i iz BiH.
- Ne iznenađuje da region nije prihvatio tu inicijativu u formi kako je ponuđena. Paralelno sa "konstruktivnim" inicijativama Beograd preko srpskih medija vodi besomučnu kampanju protiv čitavog regiona. Da bi takva inicijativa imala rezonancu u regionu, Srbija mora napraviti svoj ratni bilans, prihvatiti novu realnost u regionu i poštovati presude Haškog tribunala. To je minimum. Umesto toga imamo na delu nacionalni istoriografiju koja stvara novu mitologiju koja svakako nije u funkciji pomirenja. Ona samo produbljuje nesporazume i iskrivljuje, odnosno falsifikuje istinu o ratovima devedesetih.
*Mogao se čuti i komentar da je Angela Merkel predložila zajednički dan sećanja na žrtve da bi bio drugačiji odgovor regiona. Da li bi se to moglo uopšte očekivati od Merkelove?
- Međunarodna zajednica je podsticala i podstiče pomirenje u regionu, ali način na koji to radi je neadekvatan i površan. Ona je uradila ono što je mogla. Osnovala je Haški tribunal, koji je ostvario izvesne rezultate, ali očigledno nedovoljne da bi uticao ili doprineo procesu pomirenja. Izvršila je pritisak na sve zemlje u regionu da osnuju sudove za ratne zločine koji tek treba da odigraju uloge ukoliko za to bude političke volje. Međutim, međunarodna zajednica ne uzima u obzir politički i istorijski kontekst bez kojeg nema razumevanja onog što se dešavalo devedesetih. Ključno je, dakle, razumevanje brutalnog raspada Jugoslavije. Nije moguće pomirenje samo tako što će svi na tržište izneti svoje žrtve. Bez istine nema pomirenja. Zato mislim da nikakav predlog sa strane ne bi bio realna opcija. Očigledno da unutar našeg društva nije stvorena kritična masa koja bi bila spremna da povede dijalog na odgovoran način.
*Čini se da međunarodna zajednica ima razumevanja za ovakav odnos vladajuće garniture prema ulozi u ratovima devedesetih?
- Zapad nema veliki izbor. Sarađuje sa onima koji su trenutno na vlasti. A to su danas ljudi koji su bili deo Miloševićeve ratne politike. Osim toga, njima je stalo da Srbiju okrenu ka EU. Međutim, previđaju neke činjenice bez kojih nije moguć iskorak niti pomirenje. To se uostalom manifestuje prilikom obeležavanja bilo kojeg datuma iz recentne prošlosti. Neophodno je poći od karaktera rata, dakle od agresije Srbije i JNA na Jugoslaviju, odnosno na Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Kosovo. Zapad, čini se, olako prelazi preko toga barem u komunikaciji sa Beogradom. To je bitna pretpostavka ne samo za region nego pre svega i za samu Srbiju. Srbija nije prihvatila poraz jer još uvek ima iluziju da je moguća rekompozicija Balkana (pre svega nezavisna Republika Srpska). Tu iluziju pothranjuje i Rusija, koja se i sama uputila Miloševićevim stopama. Obe strane računaju na nestabilne međunarodne odnose, međutim, svojim destruktivnim ponašanjem najviše rade na štetu svojih država i naroda. Zapad ne može stabilizirati region, pre svega Bosnu, bez promene postulata na kojima počiva mirovni sporazum. Građanski mir nije moguće ostvariti na lažima i nepravdi kakva je napravljena Bošnjacima.
*Nedavno ste bili meta oštrih kritika i uvreda zbog stavova iznetih o odnosu Srbije prema ratovima. Kako odgovarate i razumete to?
- Ovaj poslednji napad poslužio je kampanji koja se vodi protiv celog regiona i u sklopu je celokupne atmosfere kojom se u ovom trenutku pokušava stvoriti slika konstruktivne Srbije nakon katastrofalnih poteza vezano za rezoluciju o Srebrenici i njenom nespremnošću i da se nosi sa realnostima regiona. I naravno važno je sprečiti bilo kakvu disonancu u odnosu na dominantan stav kada je reč o prošlosti.
Manjina
*Pripadate stravičnoj manjini.
- Beograd je svojim ponašanjem poslednjih nekoliko meseci samo potvrdio da je srpski nacionalizam još uvek žilav i da je glavna prepreka Srbije na putu ka EU. Postavlja se pitanje da li ona to uopšte želi. Mislim da je to suština ponašanja vlasti. Ona se objektivno nalazi pod pritiskom vlastite inercije i nezrelosti, te inercije društva i njegove nespremnosti za promene. Naravno, i Rusije i veoma jakih centara moći u samoj Srbiji. Rusija očigledno neće dozvoliti Srbiji da se samostalno određuje o svojoj budućnosti.
http://www.danas.rs/danasrs/politika/sonja_biserko_zapad_je_povrsan_prema_beogradu.56.html?news_id=306475
Нема коментара:
Постави коментар