Izolacija Rusije odgovara Putinu

Autor: Jaroslav Šimov (Priredila Anamaria Ramač Furman)

Lideri sedam najrazvijenih zemalja svijeta na svom su poslednjem samitu u Bavarskoj zaključili su da sankcije prema Rusiji mogu u ovom trenutku ići jedino ka “zaoštravanju”. Sa istoka Ukrajine pak stižu protivrečne informacije. Dok se oko Donjecka i Mariupolja i dalje puca, lideri separatista odašilju “pomirljive” izjave, ističući usput uslove na koje će ukrajinska vlast teško pristati.
Politolog Ivan Krastev, saradnik Instituta društvenih nauka u Beču, jedan od vodećih evropskih znalaca postsovjetske politike, smatra da ni Kremlj, ni Evropa trenutno nemaju
dugoročnu strategiju za izlazak iz ukrajinske krize, što situaciju čini još opasnijom.

RSE: Šta trenutno vidimo na istoku Ukrajine – pat poziciju ili jednostavno predah uoči novog sukoba?

Krastev: Sada je najteže razumeti šta je strateški cilj, a šta je samo pitanje taktike. Ako se pre tri-četiri meseca osećalo da je za Moskvu “zamrznuti” konflikt u Donbasu prihvatljiva situacija, sada se čini da u Kremlju shvataju da im ovakav konflikt neće baš mnogo pomoći. Jer očigledno je da Moskvu zanima ne samo to šta će biti u Donbasu, već i njen uticaj i kontrola nad Ukrajinom u celini.
Pored toga, pokazalo se da je održavanje Donbasa kao zone zamrznutog konflikta, preskupo, i ekonomski i politički. Ako pogledamo situaciju iz ugla Kijeva, mislim da se s razlogom pribojavaju da će, ukoliko minski sporazum bude realizovan, Ukrajina postati samo krupnija verzija Bosne. Donbas će se naći u ulozi Republike Srpske i izgradnja normalne, jake države biće veoma teška. Najvažnije što bi Kijev sada trebalo da uradi jeste da, s jedne strane ne dozvoli “odlazak” Donbasa; s druge da jača vlast na teritorijama koje drži pod kontrolom.

RSE: Mislite dakle da će ukrajinska vlast, s obzirom da nije u stanju vojno povratiti Donbas, održavati “tanku crvenu liniju” razgraničenja sa separatistima na istoku države?

Krastev: Problem zamrznutih konflikata je u tome što nije izvesno koliko su oni zaista zamrznuti i kada se može desiti nova destabilizacija. Naravno, Kijev i Moskva su veliki igrači u ovom konfliktu, ali postoje i neki manji u samom Donbasu, kako separatisti, tako i neki bataljoni sa ukrajinske strane nad kojima kontrola nije baš čvrsta. Čak i za vreme primirja, kada taktički obe strane osećaju da je u njihovom interesu da poštuju primirje, niko ga zapravo ne može stoprocentno da garantuju.

RSE: Nedavno je objavljen članak Gljeba Pavlovskog pod nazivom “Nepoznati nacionalni interesi Rusije”, u kojem piše: “Pod maskom realne politike mi se od nje realno odmičemo. Od onoga što je Rusija postigla u poslednjih 20 meseci nema ničeg što nije moglo da se postigne kombinovanjem intriga, pritisaka i pregovora”. Zašto u Kremlju to ne razumeju?

Krastev: Jer su oni postali taoci onoga što su doživeli kao veliki uspeh na Krimu. Krim se, čini mi se, pokazao kao zamka za rusku spoljnu politiku. Tamo je sve veoma lako odrađeno, nije bilo žrtava i izgledalo je suviše bajkovito, pa se i javno mnenje silno obradovalo.

RSE: Obuzela ih je “vrtoglavica od uspeha”, kako je to nekada drug Staljin pisao?

Krastev: Apsolutno. Pojavilo se osećanje da će i dalje biti tako. Mislim da je unutrašnja podrška koju je Putinov režim dobio povodom Krima ustvari bilo ono najbolje što je ovaj režim za sebe smislio. Ali sada su postale očigledne neke stvari koje je tada bilo teško primetiti. Rusija se nalazi u izolaciji. Naravno, to nije potpuna izolacija, jer mnoge države izvan Zapada ne žele da budu deo ove izolacije. Ali ipak je očigledno da je Rusija izgubila nekadašnji položaj i pozicije u međunarodnoj zajednici.

RSE specijal: Kriza u Ukrajini

Drugo, ekonomska cena svega toga je prilično visoka. Bilo je veoma zanimljivo posmatrati kako je na poslednjoj sednici akcionara Sberbanka German Gref javno izjavio: “Mi nećemo raditi za Krim”. To je bila veoma moćna poruka vodeće ličnosti ruskog ekonomskog establišmenta.
I napokon treće: problem je u tome što su se povodom Krima promenili ljudi koji donose rešenja. Izgleda da su vojna lica, vojni obaveštajci, postali jaki igrači kod donošenja odluka. Ti igrači su efikasni kada je u pitanju neka konkretna ratna situacija; međutim ne mislim da oni imaju izoštreno čulo za politiku. I ono što sada izgleda kao pobeda, u perspektivi će se ispostaviti kao poraz.

RSE: Vi sada zvučite skeptičnije nego pre nekoliko meseci, kada ste u zajedničkom članku sa Markom Leonardom, pod nazivom “Novi evropski nered”, napisali: Putin se u stvari ne boji izolacije Rusije već teži ka njoj, postepeno preorjentiše ekonomiju na neevropska tržišta, modernizuje armiju …i tako dalje. Da li vam se Putinova Rusija čini dovoljno čvrsta da bi mogla priuštiti sebi takvu dugoročnu samoizolaciju?

Krastev: Mislim da je Putinu izolacija bila potrebna. Ali samo izvesna kontrolisana politička izolacija, koja nije isto što i ekonomska izolacija, ona koja je sada na delu. Sama ideja “nacionalizacije” elite izazvana je osećanjem jake zavisnosti Rusije od Zapada, u čemu je režim počeo da vidi veliki rizik za sebe.
Međutim, usled takvog delovanja kojem je bio cilj realizacija ove ideje “nacionalizacije” elite, izmenio se ceo geopolitički pejzaž. Jer, jedan od rezultata ukrajinske krize jeste činjenica da je Kina postala evroazijska sila u razmerama u kojima to do sada nije bila. Čudno je što svi pričaju o tome koliko je Rusija izgubila zbog onoga što se dešava u Ukrajini, a ja mislim da je najveći ruski gubitak zapravo to što se desilo u centralnoj Aziji. Tamo je, usled ove krize i vezivanja Moskve za Peking, Kina trijumfalno ušla u region koji se ne tako davno doživljavao kao sfera uticaja Rusije. Uzimajući sve to u obzir, ne mislim da je Putinov režim ni politički, ni ekonomski veoma čvrst. Ali s druge strane, on nije ni kula od karata koja će se srušiti kad zaduva. Čini mi se da je najveći problem Kremlja – i to će se videti kroz neko vreme – činjenica da nije moguće dugo zadržati nivo politizacije i psihološke mobilizacije koji je dosegnut nakon Krima. Ne postoji takva televizijska serija koja može da se gleda 10 godina, čak i ako je ona urađena veoma profesionalno.

RSE: Kao “Santa Barbara”?

Krastev: Evo, gledajte: ni Ukrajina više nije tako interesantna, a patriotsko ushićenje u Rusiji prolazi. I za sadašnju vlast će biti veoma teško da sačuva svoju legitimnost samo na temelju ukrajinskog konflikta. Drugo i najvažnije: ni protivnici, ni Putinovi prijatelji, niko ne može ni zamisliti kako će Rusija izgledati posle njega. U tome je osnova slabosti režima. Zato što Putin izgleda tako jako a njegova vlast je postala toliko personalizovana u poslednje dve godine da na ovu temu čak ne vredi ni diskutovati. Citirali ste Pavlovskog, sećam se našeg razgovora u kojem je on rekao da se nakon izbora 1996. godine u Kremlju radilo za vreme nakon Jeljcina. Sličan razgovor, o tome šta će biti nakon Putina, mislim da je u Kremlju trenutno nemoguć.

RSE: Trenutno su na delu sankcije, nastavljena je konfrontacija Evropske unije prema Rusiji. Još jednom ću pomenuti Vaš i članak Marka Leonarda, citirajući sledeći fragmenat - “Glavni izazov sadašnje krize se sastoji u tome da Brisel ne postavi pred sebe cilj da pretvori Rusiju u zemlju koja liči na EU, već da se pobrine da razradi strukturu koja bi dozvolila suživot s Rusijom”. Stoji li iza toga nova “Konferencija na Jalti” o kojoj mnogi govore Jednostavno se dogovoriti sa Putinom?

Krastev: Mislim da evropska izolacija, ako potraje još 3 do 5 godina, u izvesnom smislu ide na ruku Putinu. Iako sankcije naravno imaju svoju cenu po Rusiju! Nastavak izolacije ruskom predsedniku daje alibi za sve što je loše u društvu, za pogoršanu ekonomsku situaciju. Jer legitimnost njegove vlasti u prvih deset godina zasnivala se na boljem životu. Sada, kad je krenulo nagore, Kremlj se pravda ratom i poručuje da se treba ponašati kao u ratno doba. Što se tiče Evropske unije, njen problem je u tome što su sankcije moćno oružje, ali to nije strategija. Šta da radimo s Rusijom koja postaje sve bliskija sa Kinom, kako sa svim tim da rukujemo. O ovom pitanju se ne razgovara aktivno.
Mislim da je sada najvažniji faktor - vreme. Kremlj misli na sledeći način: mi, naravno, imamo problema, ali izdržaćemo duže nego Ukrajina. Prema tome nije stvar u tome koliko dugo Evropa delovati s aspekta sankcija protiv Rusije, već u tome koliko će EU može držati sankcije Rusiji, nego koliko će biti u stanju da stabilizuje Ukrajinu. I ovde EU ima svoje unutrašnje probleme jer ne gledaju sve članice isto na problem. Ne zaboravite da je za pribaltičke zemlje ili Poljsku sve što se dešava u Ukrajini najvažniji problem Evropske unije. A za Italijane, recimo, gorući politički problem jeste problem izbeglica koje dolaze iz Libije ili dešavanja na Bliskom Istoku. Dakle, Evropskoj uniji nije tako lako da pronadje jedinstvenu stratešku liniju u odnosu na Rusiju i Ukrajinu.


http://www.slobodnaevropa.org/content/izolacija-rusije-odgovara-putinu/27070379.html

Ako Amerikanci rasporede tenkove, Rusija će adekvatno odgovoriti

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da se nada da se planovi SAD o razmeštanju tenkova i teške vojne tehnike u zemljama NATO, na granici sa Rusijom, neće obistiniti i da će "razum preovladati".

Obama i Putin | Foto: Profimedia

- Nadamo se da će razum preovladati i da će se sprečiti situacija u Evropi koja bi dovela do nove vojne konfrontacije sa mogućim opasnim posledicama, navelo je Ministarstvo u saopštenju.

U saopštenju se ističe da SAD koriste mit o "ruskoj pretnji" da bi opravdale svoje planove o razmeštanju teške vojne tehnike u nekim zemljama Evrope i da bi izbegle odgovornost za dešavanja u Ukrajini.

- SAD raspaljuju emocije i namerno podstiče antirusku fobiju kod svojih evropskih saveznika da bi iskoristile trenutnu tešku situaciju i proširili svoje vojno prisustvo i uticaj u Evropi, navelo je rusko ministarstvo, prenela je agencija Tas s.

Rusko Ministarstvo odbrane je ranije obećalo "adekvatan odgovor" ako se u istočnoj Evropi pojave američki tenkovi.

Pres sekretar ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, odbio je ranije danas da komentariše medijske izveštaje po kojima bi SAD mogle da instaliraju tešku vojnu tehniku u bazama u baltičkim zemljama Litvaniji, Letoniji i Estoniji, kao i u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj, i možda Mađarskoj.

Agencija Interfaks prenela je izjavu koordinatora uprave generalnih inspektora Ministarstva odbrane Jurija Jakubova da će Rusija moći adekvatno da odgovori na raspoređivanje tenkova, artiljerijskih sistema i drugog teškog naoružanja SAD i zemalja NATO-a u zemljama istočne Evrope i Baltika.

Prema njegovim rečima, to bi predstavljalo "najagresivniji potez Pentagona i NATO od vremena Hladnog rata iz prošlog veka", a "Rusija ne bi imala izbor već da jača svoje snage i sredstva u strateškom pravcu na zapadu".

- U prvom redu, biće ojačana grupa vojske duž cele zapadne granice Rusije, uključujući nove formacije tenkovskih, artiljerijskih i vazduhoplovnih jedinica. Raketna brigada u Kalinjingradskoj oblasti će se ubrzanim tempom naoružavati novim operativno-taktičkim raketnim sistemima "Iskander", značajne izmene pretpreće ruska grupa u Belorusiji, i tako dalje", rekao je Jakubov.

Ruski general je podvukao da je Rusija istupila iz Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi (CFE) i da prilikom sprovođenja uzvratnih mera ne bi bila ograničena, kao što je to ranije bilo, brojnim stanjem tenkova, aviona i artiljerijskih sistema u pograničnim rejonima.

Tas s je preneo izjavu predstavnika sekretarijata za odbranu SAD Stiva Vorena da Pentagon još nije doneo nikakvu konačnu odluku o razmeštanju teške vojne tehnike u Evropi.

http://www.alo.rs/vesti/svet/ako-amerikanci-rasporede-tenkove-rusija-ce-adekvatno-odgovoriti/102032

Kremlj: Putin i Erdogan razmotrili pitanje "Turskog toka" 

Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, razmotrili su na današnjem sastanku u Bakuu projekat gasovoda "Turski tok", izgradnju prve atomske centrale u Turskoj, sitauciju u Ukrajini i druga pitanja, izjavio je danas Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov.

"Zaista je razgovarano o Turskom toku, razmatrane su i druge aktuelne maršrute", rekao je Peskov, preneo je TAS S.

Pres sekretar ruskog predsednika dodao je da je o pitanju gasovoda, kapaciteta 63 milijarde kubika koji bi iz Rusije u Tursku preko Crnog mora dopremao prirodni ruski gas, razgovarano "u kontekstu energetskog dijaloga izmedju dve zemlje".

Do novog gasnog čvorišta na tursko-grčkoj granici bilo bi dopremano 50 milijardi kubika, a ruski energetski gigant "Gazprom" izrazio je spremnost da u Evropu "Turskim tokom" doprema 47 milijardi kubika godišnje.

"Turski tok" bi bio alternativa "Južnom toku", čija je realizacija u Moskvi proglašena završenom u decembru prošle godine, a prvi krak novog gasovoda trebalo bi, po najavi, da bude gotov decembra 2016. godine.
Peskov je posle razgovora dvojice lidera u glavnom gradu Azerbejdžana iza zatvorenih vrata rekao da je prilično detaljno razgovarano o izgradnji prve turske atomske centrale "Akuju" kod grada Mersin na jugu Turske.

U razgovorima su učestvovali Putinov pomoćnik Jurij Ušakov, šef diplomatije Sergej Lavrov, ministar energetike Aleksandar Novak, direktor "Rosatoma" Sergej Kirijenko, čelnik "Gazproma" Aleksej Miler.

"Razmenjena su mišljenja i o glavnim aktuelnim medjunarodnim pitanjima, uključujući Ukrajinu", rekao je Peskov.

Prema njegovim rečima, Erdogan je informisao Putina o unutrašnjepolitičkoj situaciji u Turskoj i perspektivama formiranja vlade posle nedavno održanih parlamentarnih izbora.

Lideri Rusije i Turske ukazali su na pozitivnu dinamiku ekonomskih odnosa u celini, iako su konstatovali da je prošle godine robna razmena unekoliko smanjena.

"Potvrđena je obostrana namera da se ne odustaje od ranije deklarisanog strateškog cilja da se robna razmena u doglednoj budućnosti dovede do 100 milijardi dolara", rekao je Peskov.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/567457/Kremlj-Putin-i-Erdogan-razmotrili-pitanje-Turskog-toka

Migranti u Evropi poslali 109 milijardi dolara u svoje domovine

Migranti u evropskim zemljama poslali su prošle godine u svoje domovine 109,4 milijardi dolara, saopštio je juče Međunarodni fond UN za poljoprivredni razvoj.

Najviše novca su slali emigrantski radnici u Rusiji 20,6 milijardi dolara, a zatim radnici u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji.

Među zemljama u koje se najviše slao taj novac su Ukrajina, Poljska i Rumunija.

U Nigeriju je poslato 7,4 milijarde dolara, u Kinu 6,3, a u Maroko 6,2 milijarde dolara.

Predsednik Fonda Kanajo Nvanze izjavio da bi iznos tog novca, koji čini četvrtinu novčanih pošiljki širom sveta, mogao da bude i veći kada bi bilo više konkurentnih servisa za transfer novca.

"Moramo da obezbedimo da se taj teško zarađen novac šalje kući jeftino, ali još važnije da pomogne porodicama da izgrade bolju budućnost", kazo je Nvanze.


http://beta.rs/ekonomija/ekonomija-svet/5979-migranti-u-evropi-poslali-109-milijardi-dolara-u-svoje-domovine

Prepolovljen broj turista na Krimu 

MOSKVA - Broj gostiju na Krimu, na kome gotovo polovina stanovnika živi od turizma, upola je manji od kada se to poluostrvo pripojilo Rusiji.

Razlog za to je nestabilna politička situacija i prekid železničkog saobraćaja sa Ukrajinom. Rekordna sezona na Krimu bila je 2012. kada su imali sedam miliona gostiju.

Uprkos Putinovom pozivu da Rusi odlaze na odmor na Krim, prošle godine ih je bilo samo milion, javila je agencija Al džazira Balkan.

Vlasnik safari parka Taigan, Oleg Zubkov, koji je u njega uložio deset miliona evra, suočava se sa sve manjim brojem posetilaca.

On ukazuje da je zbog nepostojanja mostova između Krima i kopnenog dela Ruske Federacije i zbog teškoća sa transportnim saobraćajem s Ukrajinom, ovo treško vreme za krimski turizam.

"Naš zadatak je da vratimo tu navalu turista, tako što ćemo izgraditi puteve. I vjerujem da će Krim ponovo postati atraktivan", opitimista je Zubkov.

Obale Krima tradicionalno su bile ruska zamena za mediteran. Osamsto hotela i parkova bili su mamac za turiste Sovjetskog saveza. Ukrajinci su do prošle godine bili najbrojniji gosti, ali njih prošle godine nije bilo zbog rata.

Na najpopularnijem krimskom letovalištu Jalta, ove godine očekuju se samo turisti iz Rusije. Čak je i predsednik Putin pozvao svoje građane da svoj odmor provedu ovde, navodi se u tekstu.

Hotel Bristol je jedan je od najstarijih na Jalti, ali trenutno nije popunjen, niti u potpunosti bukiran za sezonu.

Direktor hotela Vjačeslav Kurašin se nada da će se među zemljama pronaći rešenje. "Mi na Krimu želimo turiste iz Rusije, ali i iz Ukrajine. Turizam ne sme da trpi zbog politike".

U turističkim agencijama su manje optimistični, a kažu da je interesovanje za Krim katastrofalno opalo.

Zbog prekida železničkog saobraćaja i malog kapaciteta aerodroma u Simferopolju, na plažama Crnog mora ove godine ne očekuju više od milion turista. 

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:553129-Prepolovljen-broj-turista-na-Krimu

BOLNA TRANZICIJA Šta je zajedničko prostituciji, Noćnim vukovima, peračima prozora i skinhedsima u Rusiji?

Bolna tranzicija devedesetih se surovo odrazila na mnoge tinejdžere u Rusiji - dečake je oterala u kriminal, a devojčice u prostituciju. 

Prostitucija popularna među moskovskim tinejdžerkama

Zabeleženi razgovor koji se početkom ‘90-ih vodi sa mladom madam Majom iz Moskve tekao je otpilike ovako:

 
Na pitanje kako regrutuju nove prostitutke i kako kažnjavaju one koje žele da pobegnu, madam Maja hladnokrvno odgovora:  
 
"Obrijemo ih na ćelavo i zatim im cigarete gasimo o glavu. Imamo i suroviju metodu. Uguramo im čašu za vino, znate već gde, i onda je razbijemo. Pa mi im dobro plaćamo za taj posao, a osim toga, kupujemo im i finu odeću."
 
U to vreme nadležne institucije u Rusiji su bespomoćno sabirale crne statističke brojke o drastičnom porastu nasilja, prostitucije i narkomanije među mladom moskovskom populacijom, piše Express.
 
A brojke u glavnom gradu Ruske Federacije u to vreme su izgledale ovako: u prvoj polovini 1993. maloletne ili jedva punoletne osobe bile su odgovorne za 13 posto pljački ili nasilništva.
 
Za samo godinu dana broj narkomana među moskovskim školarcima porastao je za 15 odsto, a ustanovljeno je da su se u istom periodu oko 1.000 devojaka mlađih od 18 godina bavilo prostitucijom.
 
Nažalost, To je postalo najpopularnije i najunosnije zanimanje moskovskih srednjoškolki.
 
Baš nekako u to vreme u svim većim gradovima u Rusiji su počele da se formiraju brojne ulične bande tinejdžera čiji je broj do 1993. dostigao čak 20.000. Naravno, najviše ih je bilo u Moskvi, a ni u posljednjih 20-ak godina situacija se nije mnogo promenila.
 
Naprotiv, tada golobradi srednjoškolci ogrezli u kriminal danas su iskusni članovi uličnih bandi koje haraju Moskvom.
 

Kako je sve počelo?

 

Zabeleženi razgovor koji se početkom ‘90-ih vodi sa mladom madam Majom iz Moskve tekao je otpilike ovako:

 
Na pitanje kako regrutuju nove prostitutke i kako kažnjavaju one koje žele da pobegnu, madam Maja hladnokrvno odgovora:  
 
"Obrijemo ih na ćelavo i zatim im cigarete gasimo o glavu. Imamo i suroviju metodu. Uguramo im čašu za vino, znate već gde, i onda je razbijemo. Pa mi im dobro plaćamo za taj posao, a osim toga, kupujemo im i finu odeću."
 
U to vreme nadležne institucije u Rusiji su bespomoćno sabirale crne statističke brojke o drastičnom porastu nasilja, prostitucije i narkomanije među mladom moskovskom populacijom, piše Express.
 
A brojke u glavnom gradu Ruske Federacije u to vreme su izgledale ovako: u prvoj polovini 1993. maloletne ili jedva punoletne osobe bile su odgovorne za 13 posto pljački ili nasilništva.
 
Za samo godinu dana broj narkomana među moskovskim školarcima porastao je za 15 odsto, a ustanovljeno je da su se u istom periodu oko 1.000 devojaka mlađih od 18 godina bavilo prostitucijom.
 
Nažalost, To je postalo najpopularnije i najunosnije zanimanje moskovskih srednjoškolki.
 
Baš nekako u to vreme u svim većim gradovima u Rusiji su počele da se formiraju brojne ulične bande tinejdžera čiji je broj do 1993. dostigao čak 20.000. Naravno, najviše ih je bilo u Moskvi, a ni u posljednjih 20-ak godina situacija se nije mnogo promenila.
 
Naprotiv, tada golobradi srednjoškolci ogrezli u kriminal danas su iskusni članovi uličnih bandi koje haraju Moskvom.
 

Kako je sve počelo?

Aleksandar Zaldostanov "Hirurg"

 

Ni oni stariji, koji su se u to vreme na sumnjivi način obogatili, nisu ostali imuni na sve jači uticaj američke kulture, ali su, shodno dubini džepa, posegnuli za mnogo većim "igračkama" - kao što su motocikli.
 
Kad se početkom ‘90-ih u Moskvi stvorila kritična masa vlasnika skupocenih "Harley Davidson-a", osnovali su prvi bajkerski klub. Idejni tvorac bio je moskovski stomatolog Aleksandar Zaldostanov.
 
Bajkeri su mu nadenuli nadimak "Hirurg", a u to vreme članovi kluba bili su uglavnom pripadnici dobrostojećeg i obrazovanog srednjeg građanskog sloja koji su u slobodno vreme vozili motocikle i slušali rok.
 
Sebe su nazvali "Noćni vukovi", a vrlo brzo je klub brojao više hiljada članova od kojih su mnogi bogatstvo stekli u krajnje sumnjivim poslovima.
 
Hirurg je na ovaj način preko noći postao vodeća osoba najmoćnije neformalne motorizovane brigade u Rusiji.

U međuvremenu ovaj bajkerski klub je pokrenuo i vrlo unosan biznis koji im je donosio ogromnu zaradu. Osim od članarine, novac su počeli da zgrću proizvodnjom i prodajom motociklističke odeće - kožnih čizama, pantalona i jakni s klupskim amblemom - vukom u plamenu.
 
Vizualni identitet upotpunili su i obaveznim crnim džinsom, dugom kosom, debelim lancima i, naravno, tetovažama, po ugledu na američke "Hell’s Angels-e", a onda su 1995. okupili i desetak mašinskih inženjera koji su počeli da popravljaju i konstruišu motocikle.
 
Danas je u klub učlanjeno oko 5.000 bajkera, a počasni član im je i ruski predsednik Vladimir Putin, Hirurgov prijatelj.


Putinov prijatelj

Putin i Hirurg

S početkom krize u Ukrajini Hirurg je među prvima iz Moskve sleteo u Simferopolj, glavni grad Autonomne Republike Krim, na poziv tamošnjeg ogranka Noćnih vukova, i obećao im humanitarnu, ali i oružanu pomoć ako bude bila potrebna.

Rasisti i perači prozora

Navijači Spartaka iz Moskve

 

Ništa manje opasni nisu ni pripadnici drugih uličnih bandi. Najbezopasniji su perači prozora na raskrsnicama. Ako ne dobiju novac za svoj posao, razlupaće vam automobil bejzbolkom, a ako vozač potrči za nasilnikom - ili će ostati bez auta i svega što je u njemu ili će ga pretući jer u blizini uvek čeka još nekoliko peračevih saradnika.

 
Godine 2007. rusku javnost je zgrozila vest da su tinejdžerske bande ultranacionalista samo u Moskvi odgovorne za više od 50 ubistava pripadnika drugih nacionalnosti.
 
Otkriće je podstaklo ubistvo poznatog šahiste Sergeia Nikolajeva, rodom iz ruske republike Jakutske, u oktobru iste godine. 
 
Šestorica napadača imali su između 14 i 18 godina. Jedan od njih sve je snimio svojim mobilnim telefonom i snimak postavio na internet.
 
- Sve je počelo kad smo nas 20-orica popili po nekoliko piva. Podelili smo se u manje grupe i krenuli da tražimo žrtve - rekao je jedan od njih.
 
Tog dana policija je imala pune ruke posla jer su mladi banditi pretukli 27 ljudi drugih nacionalnosti. Te godine u Rusiji ukupno su prebili čak 600 ljudi samo zato što su bili druge boje kože.
 
Kulminacija rasne mržnje u Rusiji usledila je nakon drugog rata s Čečenijom krajem 1999. i početkom 2000. Za samo deset godina Rusi su dva puta ratovali s ovom minijaturnom republikom bogatom naftom u kojoj živi većinsko muslimansko stanovništvo. 
 
Sukobi su bili izuzetno krvavi s velikim gubicima na obe strane pa su od tada Čečeni uz Jevreje glavna meta ruskih skinhedsa kojih samo u Moskvi ima nekoliko hiljada.
 
Članovi skinsheds bandi su svih uzrasta, a oni najstariji su ujedno i najopasniji jer dolaze uglavnom iz redova penzionisanih pripadnika ruskih komandosa, ratnih veterana koji su sudelovali i u invaziji na Čečeniju.
 
Osim što vladaju borilačkim veštinama, u svojim kućama čuvaju prave arsenale najrazličitijeg oružja. Kad je britanski novinar Ros Kemp 2006. pokrenuo seriju dokumentarnih filmova o uličnim bandama u svetu, najviše se zgrozio nad onim što je zatekao upravo u Moskvi.
 
U podrumima porodičnih kuća postoje pravi mali regrutni centri u kojima se obučavaju novi članovi uličnih bandi. Treniraju ih penzionisani vojni specijalci kojima je svakodnevni trening deo životnog stila.
 
- Naravno, uvek moramo biti spremni. Domovina se mora obraniti od neprijatelja, a neprijatelj uvek vreba. To shvataju i mladi Rusi, koji nam se priključuju u sve većem broju. Nikad ih ne pitamo za ime, ne znamo ko su, ali dolaze kod nas da treniraju i mi im rado prenosimo naša znanja. Naravno, sve je besplatno jer smo sretni da imamo naslednike i da možemo biti sigurni za našu budućnost - izjavio je jedan od penzionisanih ruskih komandosa.
 
On je otvoreno pričao i o strancima u Moskvi:
 
"Oni moraju da budu svesni da nisu dobrodošli. Uzimaju nam radna mesta, a naša omladina je zbog njih na ulici!".
 
Očigledno, da je od levog do desnog jednoumlja samo jedan korak koji su Rusi sa lakoćom zakoračili. Iako se svi pripadnici ovakvih velikih i organizovanih bandi pozivaju na svetost domovine i izvornih ruskih vrednosti, i jedni i drugi, nažalost, uživaju u svim najgorim tekovinama Zapada.  

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/567819/BOLNA-TRANZICIJA-Sta-je-zajednicko-prostituciji-Nocnim-vukovima-peracima-prozora-i-skinhedsima-u-Rusiji

 

 Rusija dodatno snizila kamatne stope

MOSKVA - Ruska središnja banka dodatno je snizila ključne kamatne stope, za jedan postotni bod, na 11,5 posto, kako bi poduprla ekonomiju pogođenu zapadnim sankcijama i nižim cijenama nafte.

Kamatnjaci su tako sniženi četvrti puta ove godine, nakon što ih je središnja banka krajem prošle godine dramatično povisila, na 17 posto, kako bi zaustavila oštar pad vrijednosti rublja.

U današnjem je priopćenju banka obrazložila opetovano sniženje kamatnjaka "tvrdokornim rizicima značajnog usporavanja gospodarstva", predviđajući da će se BDP ove godine smanjiti 3,5 posto. 

 

http://rs.seebiz.eu/rusija-dodatno-snizila-kamatne-stope/ar-113642/

Okupacija Istoka demokratijom Zapada (2): Odmazda za prijatelje Istoka

 

Tenzije između Vašingtona i Moskve rastu sve više, povodom Ukrajine, BRIKS-a, sankcija i opkoljavanja

Rusije od strane NATO-a, a najnovija meta destabilizacione kampanje jeste Makedonija.

 

 

Protesti u Kijevu zbog navodne krađe na izborima

 

 

Nemiri u Makedoniji su rezultat uspostavljanja zapadnjačke obojene revolucije s ciljem destabilizacije i zbacivanja makedonske vlasti, koja je želela da sarađuje sa Rusijom i izgradi Turski tok kroz svoju državu, kažu analitičari.
Eksperti navode da ova obojena revolucija, koju su organizovali zapadne vlasti, NATO i Sorošove nevladine organizacije, ima za cilj da ukloni bilo kakvu prednost koju Rusija ima nad SAD i da potpomogne širenju svetske hegemonije. Sada se mnogi pitaju hoće li vatra iz Makedonije zapaliti i Srbiju, pa i ceo Balkan.

Opšta destrukcija

Ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić tvrdi da "obojeni" scenario nije moguć u Srbiji.
- Što se tiče Srbije, ne očekujem nikakvu obojenu revoluciju, a što se tiče drugih zemalja, tu se može postaviti pitanje. Čitam novine u kojima se govori da postoji hipotetička mogućnost takvih revolucija u Tadžikistanu, Kazahstanu, Kirgistanu. Neki govore da je moguće organizovati "majdan" u Moskvi - rekao je Terzić na konferenciji za štampu u Moskvi. - Praksa obojenih revolucija pokazala je apsolutnu destruktivnost. One su dovele samo da propasti tih zemalja.

Prvi kanal ruske televizije, krajem prošle godine, emitovao je analitičko-informativnu emisiju "Voskresnoe vremja", u kojoj je izneta teza da Zapad, kao odmazdu za dobre odnose sa Rusijom i odbijanje Beograda da se priključi antiruskim sankcijama, planira da organizuje obojenu revoluciju i u Srbiji.
- Pre početka ukrajinske krize, Srbija ni ceo Balkan nisu bili među prioritetima Zapada, koji je verovao da je nakon uništenja Jugoslavije čitav region pao pod njegovu punu vojnu, političku i ekonomsku kontrolu. Sada je, međutim, postalo jasno da olupine od te razbijene zemlje, iz različitih razloga, nisu ušle u EU i NATO, a formalno su zadržali mogućnost nezavisne spoljne politike, što je za Zapad sada apsolutno neprihvatljivo - navode ruski novinari.
Oni dalje tvrde da je Srbija navukla na sebe bes Zapada zbog dolaska Vladimira Putina u Beograd, održavanja vojne parade i vojne vežbe s ruskom vojskom, odbijanjem da se pridruži antiruskim sankcijama, kao i drugim srpsko-ruskim zbližavanjima. Prema dramatičnim prognozama Prvog ruskog kanala, Zapad planira rušenje Srbije po ukrajinskom receptu.
- Smatramo jako opasnim izjave država Evropske unije o mogućoj novoj krizi na Balkanu. U vezi s tim smatramo vrlo opasnim širenje korišćenja tehnologija obojenih revolucija, koje su već bile iskorišćeni u Ukrajini, i širenja istih u državama koje se tradicionalno nalaze u vrlo prijateljskim odnosima s Rusijom - izjavio je zamenik predsednika Državne dume Ruske Federacije Sergej Železnjak.

Okupacija Istoka demokratijom Zapada (1): Plati državni puč, pa vladaj

Kiril Brajnjin poredi tehnologije obojenih revolucija koje su prvi put korišćene za rušenje Slobodana Miloševića, a potom bile primenjivane u mnogim zemljama - Gruziji, Ukrajini, Egiptu, a neuspešno u Belorusiji i Hongkongu. On analitički dokazuje da iza svih nemira uvek stoje SAD i njihovi saveznici, ali i sateliti, vazali i izvršioci stvoreni u njihovim kuhinjama.
- Prva u istoriji obojena revolucija desila se u Beogradu, sada već daleke 2000. godine. Baš odatle tehnologija tzv. nenasilnog rušenja za Zapad nepoželjnih režima preseljena je u Ukrajinu, što je podrazumevalo i identične sudbine dve zemlje. I kod jednih i kod drugih otvoreni prozapadnjaci došli su na vlast prevratom, obećavši im okretanje ka Istoku. I kod prvih i kod drugih, ta obećanja nisu ispunjena. Postepeno ukidanje suvereniteta u korist Zapada, kako u Ukrajini, tako i u Srbiji, sprovodilo se pod parolom transformisanja države u nekakav most između Rusije i Evrope. Ukrajina je, pokazalo se, prva kojoj je Zapad, izgubivši strpljenje, predložio fatalan izbor "ili - ili". Rezultat je poznat. Sada, slično tome, čini se, ponovo je na redu Srbija - zaključio je Brajnjin.


http://vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/498966/Okupacija-Istoka-demokratijom-Zapada-2-Odmazda-za-prijatelje-Istoka
 

 Ruskoj ekonomiji preti hlađenje

Banka Rusije je snizila referentnu kamatnu stopu za jedan procentni poen, na 11,5 odsto, sa 12,5 odsto, objavljeno je na sajtu banke. 
To je četvrto sniženje ključne kamatne stope od početka ove godine, a ukupno je snižena 5,5 procentnih poena, sa 17 na 11,5 odsto, podseća agencija Tas.
Savet direktora Banke Rusije doneo je tu odluku "imajući u vidu dalje slabljenje inflatornih rizika uz postojanje značajnih rizika za osetno hlađenje ekonomije", navodi se u obrazloženju

U uslovima znatnog smanjenja potrošačke tražnje i jačanja rublje u periodu februar-maj, nastavljen je rast potrošačkih cena.

Inflacija je vrh, od 16,9 odsto, dostigla u martu, da bi u aprilu pala na 16,4, a u maju na 15,8 odsto.

Prema prognozi Banke Rusije, pod uticajem navedenih faktora godišnja inflacija u junu 2016. godine pašće na manje od sedam odsto, a ciljani nivo od četiri odsto dostići će 2017. godine.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=06&dd=15&nav_id=1004510

Do izgradnje mosta, samo Kerč veza s Rusijom 

Jedina veza Krima s kontinentalnom Rusijom je luka Kerč, planira se izgradnja mosta od sedam milijardi eura.

Poluotok Krim nema kopnenu vezu s Rusijom. Željeznički i cestovni promet su vezani za Ukrajinu. Tako većina robe dolazi preko mora, u luku Kerč. To je jedina veza tog poluotoka s kontinentalnom Rusijom.
Reporter Al Jazeere Đorđe Kostić donosi priču o gradnji mosta, vrijednog sedam milijardi eura, koji bi Krim trebao povezati s Rusijom.
Trajektna luka Kerč najlakša je izravna veza s Rusijom za stanovnike Krima. U ljetnoj sezoni na ukrcavanje se čeka i do četiri sata.
"Prvi put sam ovdje. Idem za Rostov, nadam se da ću uspjeti istog dana vratiti se na Krim", kaže Roman, građanin Sevastopolja.
Gradonačelnik: Radovi su počeli
"Sve je u redu. Idem za Krasnodar, ovdje nema gužve kao što govore, iako mi je ovo prvi put da sam tu", kaže Aleksandar iz Fodosije.
Ali kada priđu rampi, ruska policija vozačima traži putovnicu, a automobili se detaljno pregledavaju. Slika koja, bez obzira na aneksiju, podsjeća na državne granice.
"Ne, ovo nije granica, niti djeluje tako. Ovo su naše standardne sigurnosne procedure. Pregledamo automobile i osobe zbog situacije s Krimom i njegovim građanima", objašnjava Artem, dispečer trajektne luke.
Kerč je za Rusiju najvažniji strateški grad na istoku Krima. Ovdje svakodnevno dolaze brodovi iz Rusije s hranom, vodom i gorivom.
Sergej Nikolajevič Pisarev je novi gradonačelnik Kerča. Pred njim je veliki zadatak - da Putinov zahtjev o gradnji mosta između Rusije i Krima provede u djelo. Projekt je težak sedam milijardi eura i nije još počeo.
"Čuli ste mnogo glasina o tome hoće li most biti izgrađen ili ne. Odmah da vam kažem, bit će izgrađen. To vam mogu reći sa sigurnošću. Možete vidjeti da su radovi počeli", kaže Pisarev.
Sve što se trenutačno može vidjeti od mosta je ploča i poneka dizalica. Uniformirano osiguranje provelo nas je do vidikovca s kojeg se vidi more i mjesto gdje bi se most trebao graditi.
Mnogo obećano, malo ispunjeno
Iako najkraća kopnena veza preko mora iznosi šest kilometara, projektanti su odlučili da most bude tri puta duži.
"Inženjeri su odlučili da će se most graditi ovom rutom. I biće dugačak oko 18 kilometara. Međutim, javnost još uvek ne zna kako će taj projekat izgledati. Ono što je poznato, most će se koristiti za drumski i železnički saobraćaj", javlja Đorđe Kostić.
Jelena Lisenko je novinarka lokalnog radija. Kaže da je Kremlj mnogo toga obećao za Kerč, ali tvrdi da gotovo ništa od toga nije ispunjeno.
"Tranziocijsko razdoblje uopće nije završeno. To što Rusija hoće implementirati za godinu dana, jednostavno nije moguće. Ništa nije učinjeno, možemo vidjeti da su putevi loši, da je situacija u našem gradu postala još gora, teško je prebaciti se na nove zakone jer ih nitko ne poznaje", objašnjava Lisenko.
U Kerč su se u veljači prošle godine iskrcavali pripadnici proruske vojske bez obilježja, čime je počelo zauzimanje strateških objekata Krima.
To je bio uvod u refedrendum na kojem su stanovnici Krima odlučili da se pripoje Rusiji.
Izvor: Al Jazeera


http://balkans.aljazeera.net/vijesti/do-izgradnje-mosta-samo-kerc-veza-s-rusijom