Poštovani,
evo jedne od bezbroj reakcije na seču drvoreda u Srbobranu. Tom prilikom su stradali ptići zaštićene vrste
detlića.
detlića.
Reakcija dolazi iz Škole za opstanak, od profesora Vokija Vasića.
link prema snimku stradanja ptića
O SMRTONOSNOM RAZZELENJAVANJU SRBOBRANA I OSTALOM
Oborio Srbobran drveće, pobio lisnate kopriviće i tice što su se skrile u njima, sklonio senke s Trga
Republike i osvetlio svakojake gluposti, neznanje i aroganciju, a i poneku nepoštenu nameru, sve u
inat svojim Srbobrancima. Ko njih šta pita, ko im daje pravo da vole svoje drvorede, ko im je dozvolio
da razmišljaju? Ne bune se, mirni su kao jagnjad (ili kao malo starija jagnjad, da ne kažem – ovce).
Jedino im se omakne, pa progovore, iako im je preporučeno da ćute. I treba da ćute i da slušaju, jer
gradska vlast brine o njima i štiti ih od napada drveća. Preventivno, jer bolje sprečiti nego lečiti. Pa je
vlast prozrela nameru podmuklog drveća da svojim trulim granama nasrne na mirne žitelje
Srbobrana i da ih istrebi. Srećom, vlast je jaka, pa se isprečila i sprečila tu mračnu agresiju u najavi.
Sasekla je planiranu neprijateljsku akciju U KORENU. Nezahvalni su ti Srbobranci, ne znaju u kakvoj
su opasnosti bili, pa se još i raspričali. Što je najgore, pričaju gluposti neprijateljskim novinarima i
snimateljima (a ti su najgori).
Ali dosta ironije. Suviše je ovo ozbiljno pitanje. Opštinsko veće i Direkcija za urbanizam uređenje
Srbobrana doneli su odluku o rušenju drveća baš sad. Objašnjavaju da ništa ne znaju, ali se pokrivaju
specijalističkim mišljenjem eminentnih fitopatologa sa Šumarskog fakulteta, a to su oni koji se bave
bolestima drveća i njihovim lečenjem. Ovi su postavili dijagnozu i prepisali terapiju. Testerom.
Doduše, eminentni fitopatolozi nisu predložili da se svih 30 koprivića odmah poseku, nego da se
samo 5 od 30 „uklone“. Za ostale su rekli da su im samo neke grane počele da trule.
Moglo je nekome da padne na pamet da naredi da se promeni nestručni način održavanja tog
drvoreda i da se iskoriste znanja savremenih fitopatologa, doktora za drveće, pa da se spašava nešto
što tako dugo živi. Ali nije. Vlast je pozvala drvoseče. Pazite, niko se nije borio za život tih stabala. Ni
za živote ostalih bića kojima su ta stara drveta krošnjama pružala ekološki okvir. Ne, besprizorni
snimatelji su sadistički slikali agoniju goluždravih ptića poizbacivanih iz gnezda i njihovu surovu smrt
na „vrelom asfaltu“ u prisustvu od Srbobrana najmljenih testeraša.
Zanimljivo je da su vlasti Srbobrana prvo pozvale firmu koja se zove „Agencija za prostorno
planiranje Plant Art Jasna Korać pr Novi Sad“, o kojoj nije lako naći obaveštenja o kompetencijama i
iskustvima. A ta dr Jasna Korać je prva ocenila da su sada već pokojni koprivići bolesni i nakazni,
preporučila njihovu zamenu i savetovala kakve sadnice (i od koga) da se kupe i posade. Kao
ubeđenom zelenom namćoru i iskusnom sumnjičavcu, odmah mi pada na pamet pitanje ko će od
toga imati materijalne koristi? Ili sam ja toliko zatrovan, pa ne vidim da je sve to samo za dobrobit i
bezbednost Srbobranaca?
Ali, i bez te teorije zavere, nekoliko stvari ovde ništa ne valjaju:
1. Odgovorna i mudra gradska vlast ne radi ništa bez savetovanja sa građanstvom i uključivanja tzv,
civilnog sektora.
2. Posmatrati drveće isključivo kao izvor zdrave drvne mase, a ne kao čudesna i dugoveka bića koja
su živi dom hiljadama najrazličitijih drugih stvorenja, plitkoumno je i anti-ekološki. Kada bismo
slušali samo konzervativne fitopatologe, pa mi bismo posekli sve prirodne šume na Planeti,
prethodno ih proglasivši leglima zaraze. A šta bismo onda disali?
3. Brzopotezno zamenjivanje domaćeg koprivića egzotičnim američkim komercijalnim vrstama
(kakvo se Srbobranu preporučuje) protivno je svim ekološkim preporukama o očuvanju
biodiverziteta.
4. Seći stabla usred proleća, kada se razmožavaju ptice i drugi stanovnici drveća i izazvati smrt
mnogih mladih živih bića, krajnje je nehumano i bahato. Neoprostivo.
5. Ubijanje strogo zaštićenih vrsta ptica, koje je zabranjeno čak i uznemiravati, u ovoj zemlji je
kažnjivo. Propuštena je prilika da se analizira uticaj „zamene drvoreda“ na uspostavljenu životnu
sredinu. Namerno ili iz neznanja, nije zatraženo mišljenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode
Vojvodine.
Sprega neznanja i nekompetencije sa sumnjivim interesima, najgora je kombinacija. A to je suština
skandala oko srbobranskog drvoreda. Sve ostalo je došlo posle samo po sebi. I sad je kasno. Uopšte
mi se ne dopada mudrost da je nepopravljiva greška dobar nauk za budućnost. Ne, mislim da je samo
kazna dobra lekcija. Prvo kazna pa onda prevaspitavanje. I vraćanje u osnovnu školu na propuštene
lekcije predmeta „Priroda i društvo“.
Voki Vasić
Oborio Srbobran drveće, pobio lisnate kopriviće i tice što su se skrile u njima, sklonio senke s Trga
Republike i osvetlio svakojake gluposti, neznanje i aroganciju, a i poneku nepoštenu nameru, sve u
inat svojim Srbobrancima. Ko njih šta pita, ko im daje pravo da vole svoje drvorede, ko im je dozvolio
da razmišljaju? Ne bune se, mirni su kao jagnjad (ili kao malo starija jagnjad, da ne kažem – ovce).
Jedino im se omakne, pa progovore, iako im je preporučeno da ćute. I treba da ćute i da slušaju, jer
gradska vlast brine o njima i štiti ih od napada drveća. Preventivno, jer bolje sprečiti nego lečiti. Pa je
vlast prozrela nameru podmuklog drveća da svojim trulim granama nasrne na mirne žitelje
Srbobrana i da ih istrebi. Srećom, vlast je jaka, pa se isprečila i sprečila tu mračnu agresiju u najavi.
Sasekla je planiranu neprijateljsku akciju U KORENU. Nezahvalni su ti Srbobranci, ne znaju u kakvoj
su opasnosti bili, pa se još i raspričali. Što je najgore, pričaju gluposti neprijateljskim novinarima i
snimateljima (a ti su najgori).
Ali dosta ironije. Suviše je ovo ozbiljno pitanje. Opštinsko veće i Direkcija za urbanizam uređenje
Srbobrana doneli su odluku o rušenju drveća baš sad. Objašnjavaju da ništa ne znaju, ali se pokrivaju
specijalističkim mišljenjem eminentnih fitopatologa sa Šumarskog fakulteta, a to su oni koji se bave
bolestima drveća i njihovim lečenjem. Ovi su postavili dijagnozu i prepisali terapiju. Testerom.
Doduše, eminentni fitopatolozi nisu predložili da se svih 30 koprivića odmah poseku, nego da se
samo 5 od 30 „uklone“. Za ostale su rekli da su im samo neke grane počele da trule.
Moglo je nekome da padne na pamet da naredi da se promeni nestručni način održavanja tog
drvoreda i da se iskoriste znanja savremenih fitopatologa, doktora za drveće, pa da se spašava nešto
što tako dugo živi. Ali nije. Vlast je pozvala drvoseče. Pazite, niko se nije borio za život tih stabala. Ni
za živote ostalih bića kojima su ta stara drveta krošnjama pružala ekološki okvir. Ne, besprizorni
snimatelji su sadistički slikali agoniju goluždravih ptića poizbacivanih iz gnezda i njihovu surovu smrt
na „vrelom asfaltu“ u prisustvu od Srbobrana najmljenih testeraša.
Zanimljivo je da su vlasti Srbobrana prvo pozvale firmu koja se zove „Agencija za prostorno
planiranje Plant Art Jasna Korać pr Novi Sad“, o kojoj nije lako naći obaveštenja o kompetencijama i
iskustvima. A ta dr Jasna Korać je prva ocenila da su sada već pokojni koprivići bolesni i nakazni,
preporučila njihovu zamenu i savetovala kakve sadnice (i od koga) da se kupe i posade. Kao
ubeđenom zelenom namćoru i iskusnom sumnjičavcu, odmah mi pada na pamet pitanje ko će od
toga imati materijalne koristi? Ili sam ja toliko zatrovan, pa ne vidim da je sve to samo za dobrobit i
bezbednost Srbobranaca?
Ali, i bez te teorije zavere, nekoliko stvari ovde ništa ne valjaju:
1. Odgovorna i mudra gradska vlast ne radi ništa bez savetovanja sa građanstvom i uključivanja tzv,
civilnog sektora.
2. Posmatrati drveće isključivo kao izvor zdrave drvne mase, a ne kao čudesna i dugoveka bića koja
su živi dom hiljadama najrazličitijih drugih stvorenja, plitkoumno je i anti-ekološki. Kada bismo
slušali samo konzervativne fitopatologe, pa mi bismo posekli sve prirodne šume na Planeti,
prethodno ih proglasivši leglima zaraze. A šta bismo onda disali?
3. Brzopotezno zamenjivanje domaćeg koprivića egzotičnim američkim komercijalnim vrstama
(kakvo se Srbobranu preporučuje) protivno je svim ekološkim preporukama o očuvanju
biodiverziteta.
4. Seći stabla usred proleća, kada se razmožavaju ptice i drugi stanovnici drveća i izazvati smrt
mnogih mladih živih bića, krajnje je nehumano i bahato. Neoprostivo.
5. Ubijanje strogo zaštićenih vrsta ptica, koje je zabranjeno čak i uznemiravati, u ovoj zemlji je
kažnjivo. Propuštena je prilika da se analizira uticaj „zamene drvoreda“ na uspostavljenu životnu
sredinu. Namerno ili iz neznanja, nije zatraženo mišljenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode
Vojvodine.
Sprega neznanja i nekompetencije sa sumnjivim interesima, najgora je kombinacija. A to je suština
skandala oko srbobranskog drvoreda. Sve ostalo je došlo posle samo po sebi. I sad je kasno. Uopšte
mi se ne dopada mudrost da je nepopravljiva greška dobar nauk za budućnost. Ne, mislim da je samo
kazna dobra lekcija. Prvo kazna pa onda prevaspitavanje. I vraćanje u osnovnu školu na propuštene
lekcije predmeta „Priroda i društvo“.
Voki Vasić
Voislav Vasic
vokivasic@bvcom.net
vokivasic@gmail.com
11120 Beograd
Mirocka 2 PAK 135610
Beograd 11000
Serbia
tel: 011 3233657
mobile: 065 2072977
http://www.linkedin.com/in/
vokivasic@bvcom.net
vokivasic@gmail.com
11120 Beograd
Mirocka 2 PAK 135610
Beograd 11000
Serbia
tel: 011 3233657
mobile: 065 2072977
http://www.linkedin.com/in/
1 коментар:
Super ti je tekst. Samo ima jedan problem. Nije lepo sto nas branis iz Beograda. Dodji ovde u Srbobran. Mozes jeftino da kupis kucu, a i trebaju nam pametni, obrazovani ljudi.Zar ti nije čudno što niko nije izašao da brani te drvorede? Dva meseca ranije je objavljeno da će biti uklonjeni. Mislis zaista da smo ovce, pa smo se uplasili? Nismo, grešiš ako to misliš. Izašli smo na ulicu nas desetak Srbobranaca i blokirali NIS-ove kamione, kad su preterali. NIS je mnogo jači od neke male opštinske vlasti. Zato još jednom dođi u Srbobran da živiš. Lepo je mesto. U srcu Vojvodine, a biće još lepše. Fale nam obrazovani, inteligentni ljudi, spremni na akciju, predduzimljivi. Kuće su jeftine, možeš baštu da poseješ, da gajiš svinje, kokoške.Možeš i ovce, pošto siu izgleda ekspert za to. Izvini, ako sam te uvredio nečim. Oprosti.
S postovanjem
Ovca (srbobranska)
Постави коментар