а не некога коме нешто треба наметнути; певао сам и Могеринијевој, Хану, Лаврову...дакле, осим тога, никога, као ни премијер Вучић, нисам ништа слагао. И мислим да је то основ свих симпатија према Србији. То што има владу, премијера и министра спољих послова, који држе реч, јасно и отворено о свему говоре, не лажу, не крију ништа, а нарочито не оно за шта се залажу, и стоје иза свега што кажу, дакле и иза својих обавеза. Да није тако, ни певање нам не би помогло, поручује у ексклузивном новогодишњем интервјуу Дневнику” први потпредседник Владе, шеф српске дипломатије и лидер СПС Ивица Дачић замољен да открије како успева да „освоји”, односно побере симпатије, бројних саговорника са светске сцене.
* Шта бисте издвојили као највећи успех државе, али и свој, на личном плану, у 2015. години?
- Резултат. То је, по мени, кључна реч 2015. године. У свему, што смо радили, имали смо резултат. Економске реформе су донеле први резултат, то јесте – резултате. Међународне активности, такође су донеле резултате. Бележимо економски раст, смањујемо незапосленост, изграђујемо, убрзано, инфраструктуру, први пут није рађен ребаланс буџета, остварене су велике уштеде, успели смо да повећамо, бар мало, плате и пензије, отворили смо прва преговарачка поглавља, спречили резолуцију о Сребреници, победили у УНЕСКО, ојачали положај државе, постали озбиљан фактор стабилности региона, повећали број пријатеља у свету... Но, овај пут бих издвојио то што је, резултатом, постављена и нова лествица, нови стандард за све који желе да воде Србију. За тај посао мораће да имају резултат, нешто јасно и опипљиво. Време парола и демагогије окончала је управо ова влада Александра Вучића.
* Хоће ли бити ванредних парламентарних избора и шта би могло да буде пресудно да се они догоде?
- Ја верујем у стабилност и у нормалне токове. И убеђен сам да је Србија, раније, јако много времена губила сталним изласцима на биралишта. Ако хоћемо инвестиције и развој, морамо да постанемо предвидива земља. Као што је то већина европских земаља, у којима се тачно зна када су избори, и ту, једноставно, нема никаквих померања. Стабилан политички систем, и предвидивост, кључни су услови за инвестиције, развој, али и за међународни положај неке земље. Успеси које смо доживели у преговорима, у УН и у УНЕСКО, бар делом су заслуга и чињенице да нико од наших саговорника није имао страх да ће се сутра, за столом, појавити неко други. Зато сам, све заједно, против ванредних парламентарних избора. Али, никако не могу да одузмем тај фактор, који се зове “Србија” и у којем је све могуће, а нарочито то да има оних који мисле да поново треба проверавати вољу бирача. Уосталом и многе фабриковане афере, измишљотине које смо имали прилику да слушамо током ове године, имале су управо тај циљ – да изазову нестабилност и нове изборе.
* С ким ћете на покрајинска биралишта, с којом понудом грађанима Војводине и која су Вам очекивања?
- Мени је важније питање – с чим ћемо на покрајинске изборе. И мислим да смо, бар када је о тој понуди према бирачима, реч, на истој позицији на којој смо и у републици. Нас интересује даљи развој, запошљавање, реформе, сузбијање корупције и криминала, искоришчавање оних компаративних предности Војводине, као што су мултикултуралност и пољопривреда. Како је јасно да је то и политика наше коалиције, јасно је и чији партнер ћемо бити у том послу. Како пре, тако и после избора. Све остало су технички детаљи, на које ћемо дати одговор управо у коалицији. Зато сам, између осталог, и тражио од премијра Вучића да се састанемо и разговарамо о стратешкој сарадњи наших партија, на дужи рок.
* Србији су одата признања у одлазећој години и отварањем првих поглавља са ЕУ, али и оним што је учинила као председавајућа ОЕБС-ом. И даље је питањер имамо ли и колико правих пријатеља у свету?
- Имамо, и то све више. И то зато што смо престали да их тражимо, да се нудимо, него смо пронашли своју јасну политику, своје интересе и своје достојанство. Ми смо влада која је врло отворено говорила о својим циљевима, о томе шта хоће, а шта неће, и, што је најважније, испунила све оно што је преузела као своју обавезу. Земља која има своју реч, и која држи до ње, може да рачуна и на поштовање и на пријатељство. Догађај у Београду, почетком децембра, када је одржана министарска конференција ОЕБС-а, јасно је показао да је Србија заузела управо то место.
* Говори се да је Поглавље 35 замка за призање такозване државе Косова. Сматрате ли да је то тако и шта ако на крају процеса ЕУ на челу с Немачком тражи да управо то буде правно - обавезујући акт?
- Ми смо јако дуго били убеђени да смо жртве разних белосветских теорија завера, да смо унапред осуђени на положај жртве, да нас не воле, или да нам завиде, да желе да нас униште...а онда се појавила ова влада, ова коалиција, и поставила једно сасвим логично питање – хајде да ми видимо шта ми можемо да урадимо и шта све зависи од нас. И када смо почели тако да се понашамо испоставило се да је списак тих ствари, оних које од нас и нашег рада зависе, многи дужи него онај са заверама. И да завера, у суштини, нема, него постоје разни интереси, између осталих, и наш, после тога, било нам је много лакше. Почели смо да радимо, да се боримо за наше интересе, да разговарамо, преговарамо, договарамо, и, понављам, држимо реч и испуњавамо наше обавезе. И број завера се фрапантно смањио. Остала је још та – о обавезном признању Косова. Тешко ћемо је искоренити – у Србији се сумња у људе који носе црне чарапе, да нису можда масони, а камоли у поглавље 35 – али, оно што хоћемо, и то сигурно, је наставак наше јасне политике. Она подразумева да нећемо признати Косово, и да смо наше партнере о том свом ставу отворено упознали
* Односи с Русијом могу доћи под упитник са Поглављем 31. Хоће ли то заправо с поменутим 35 бити најтеже поглавље у усаглашавању са ЕУ?
- Не верујем да ће бити толико тешко, из простог разлога што не верујем да су лоши односи ЕУ и Русије могући на дужи рок. Када би се то десило, имали би ескалацију која би бар јако подсећала на озбиљан рат, ако то не би и била. То, свакако, није ни у чијем интересу, ни Русије, ни ЕУ. Русија је потребна Европи, и Европа Русији. И ја дубоко верујем да до тренутка када на дневни ред буде дошло поглавље 31, оно више неће бити никаква непремостива препрека, нити ће довести у питање наставак наших добрих односа са свима, па и са Русијом.
Владимир Ђуричић
Верујте у себе и своју земљу
* Која је Ваша порука и ша нас очекује у наредној години?
- Још више рада, свих нас. Очекује нас наставак реформи, борба за нова радна места и иневстиције, даљи рад на преговарачким поглављима. Важно је, по мени, да наставимо да верујемо да све то можемо да урадимо. Зато, и свим грађанима, могу да пожелим Срећну Нову Годину и да им поручим да наставе да верују у себе и у своју земљу. Та вера је потребна да би наставили вредно да радимо, а тај рад ће, сигурно, поново донети резултат. И живећемо, бар мало, боље.
САД и ми
* Какви су нам односи са кључним играчем у свету САД и шта још треба учинити да грађани Србије и доживе администрацију у Вашингтону као правог пријатеља?
- Ја бих то, о чему причате, поделио. Зато што су једно наши односи са САД, а друго доживљај наше јавности. Тај доживљај јесте, и то је разумљиво, оптерећен не тако давном прошлошћу, али и чињеницом да ми, већина нас, све односе доживљавамо на нивоу заљубљеног средњошколца. Воли ме – не воли ме. И ужасна патња која то прати. А као што сам рекао, ми смо, на нивоу владе, ту средњу школу завршили, а богами, и факултет. И односе посматрамо са нивоа интереса и партнерства. На том нивоу, односи са САД су све бољи, и биће још бољи. Очекујемо већу сарадњу, више америчких инвестиција, и дневно, обе стране, раде на бољем разумевању, и на проналажењу онога што је заједничко у нашим појединачним интересима.
* Шта бисте издвојили као највећи успех државе, али и свој, на личном плану, у 2015. години?
- Резултат. То је, по мени, кључна реч 2015. године. У свему, што смо радили, имали смо резултат. Економске реформе су донеле први резултат, то јесте – резултате. Међународне активности, такође су донеле резултате. Бележимо економски раст, смањујемо незапосленост, изграђујемо, убрзано, инфраструктуру, први пут није рађен ребаланс буџета, остварене су велике уштеде, успели смо да повећамо, бар мало, плате и пензије, отворили смо прва преговарачка поглавља, спречили резолуцију о Сребреници, победили у УНЕСКО, ојачали положај државе, постали озбиљан фактор стабилности региона, повећали број пријатеља у свету... Но, овај пут бих издвојио то што је, резултатом, постављена и нова лествица, нови стандард за све који желе да воде Србију. За тај посао мораће да имају резултат, нешто јасно и опипљиво. Време парола и демагогије окончала је управо ова влада Александра Вучића.
* Хоће ли бити ванредних парламентарних избора и шта би могло да буде пресудно да се они догоде?
- Ја верујем у стабилност и у нормалне токове. И убеђен сам да је Србија, раније, јако много времена губила сталним изласцима на биралишта. Ако хоћемо инвестиције и развој, морамо да постанемо предвидива земља. Као што је то већина европских земаља, у којима се тачно зна када су избори, и ту, једноставно, нема никаквих померања. Стабилан политички систем, и предвидивост, кључни су услови за инвестиције, развој, али и за међународни положај неке земље. Успеси које смо доживели у преговорима, у УН и у УНЕСКО, бар делом су заслуга и чињенице да нико од наших саговорника није имао страх да ће се сутра, за столом, појавити неко други. Зато сам, све заједно, против ванредних парламентарних избора. Али, никако не могу да одузмем тај фактор, који се зове “Србија” и у којем је све могуће, а нарочито то да има оних који мисле да поново треба проверавати вољу бирача. Уосталом и многе фабриковане афере, измишљотине које смо имали прилику да слушамо током ове године, имале су управо тај циљ – да изазову нестабилност и нове изборе.
* С ким ћете на покрајинска биралишта, с којом понудом грађанима Војводине и која су Вам очекивања?
- Мени је важније питање – с чим ћемо на покрајинске изборе. И мислим да смо, бар када је о тој понуди према бирачима, реч, на истој позицији на којој смо и у републици. Нас интересује даљи развој, запошљавање, реформе, сузбијање корупције и криминала, искоришчавање оних компаративних предности Војводине, као што су мултикултуралност и пољопривреда. Како је јасно да је то и политика наше коалиције, јасно је и чији партнер ћемо бити у том послу. Како пре, тако и после избора. Све остало су технички детаљи, на које ћемо дати одговор управо у коалицији. Зато сам, између осталог, и тражио од премијра Вучића да се састанемо и разговарамо о стратешкој сарадњи наших партија, на дужи рок.
* Србији су одата признања у одлазећој години и отварањем првих поглавља са ЕУ, али и оним што је учинила као председавајућа ОЕБС-ом. И даље је питањер имамо ли и колико правих пријатеља у свету?
- Имамо, и то све више. И то зато што смо престали да их тражимо, да се нудимо, него смо пронашли своју јасну политику, своје интересе и своје достојанство. Ми смо влада која је врло отворено говорила о својим циљевима, о томе шта хоће, а шта неће, и, што је најважније, испунила све оно што је преузела као своју обавезу. Земља која има своју реч, и која држи до ње, може да рачуна и на поштовање и на пријатељство. Догађај у Београду, почетком децембра, када је одржана министарска конференција ОЕБС-а, јасно је показао да је Србија заузела управо то место.
* Говори се да је Поглавље 35 замка за призање такозване државе Косова. Сматрате ли да је то тако и шта ако на крају процеса ЕУ на челу с Немачком тражи да управо то буде правно - обавезујући акт?
- Ми смо јако дуго били убеђени да смо жртве разних белосветских теорија завера, да смо унапред осуђени на положај жртве, да нас не воле, или да нам завиде, да желе да нас униште...а онда се појавила ова влада, ова коалиција, и поставила једно сасвим логично питање – хајде да ми видимо шта ми можемо да урадимо и шта све зависи од нас. И када смо почели тако да се понашамо испоставило се да је списак тих ствари, оних које од нас и нашег рада зависе, многи дужи него онај са заверама. И да завера, у суштини, нема, него постоје разни интереси, између осталих, и наш, после тога, било нам је много лакше. Почели смо да радимо, да се боримо за наше интересе, да разговарамо, преговарамо, договарамо, и, понављам, држимо реч и испуњавамо наше обавезе. И број завера се фрапантно смањио. Остала је још та – о обавезном признању Косова. Тешко ћемо је искоренити – у Србији се сумња у људе који носе црне чарапе, да нису можда масони, а камоли у поглавље 35 – али, оно што хоћемо, и то сигурно, је наставак наше јасне политике. Она подразумева да нећемо признати Косово, и да смо наше партнере о том свом ставу отворено упознали
* Односи с Русијом могу доћи под упитник са Поглављем 31. Хоће ли то заправо с поменутим 35 бити најтеже поглавље у усаглашавању са ЕУ?
- Не верујем да ће бити толико тешко, из простог разлога што не верујем да су лоши односи ЕУ и Русије могући на дужи рок. Када би се то десило, имали би ескалацију која би бар јако подсећала на озбиљан рат, ако то не би и била. То, свакако, није ни у чијем интересу, ни Русије, ни ЕУ. Русија је потребна Европи, и Европа Русији. И ја дубоко верујем да до тренутка када на дневни ред буде дошло поглавље 31, оно више неће бити никаква непремостива препрека, нити ће довести у питање наставак наших добрих односа са свима, па и са Русијом.
Владимир Ђуричић
Верујте у себе и своју земљу
* Која је Ваша порука и ша нас очекује у наредној години?
- Још више рада, свих нас. Очекује нас наставак реформи, борба за нова радна места и иневстиције, даљи рад на преговарачким поглављима. Важно је, по мени, да наставимо да верујемо да све то можемо да урадимо. Зато, и свим грађанима, могу да пожелим Срећну Нову Годину и да им поручим да наставе да верују у себе и у своју земљу. Та вера је потребна да би наставили вредно да радимо, а тај рад ће, сигурно, поново донети резултат. И живећемо, бар мало, боље.
САД и ми
* Какви су нам односи са кључним играчем у свету САД и шта још треба учинити да грађани Србије и доживе администрацију у Вашингтону као правог пријатеља?
- Ја бих то, о чему причате, поделио. Зато што су једно наши односи са САД, а друго доживљај наше јавности. Тај доживљај јесте, и то је разумљиво, оптерећен не тако давном прошлошћу, али и чињеницом да ми, већина нас, све односе доживљавамо на нивоу заљубљеног средњошколца. Воли ме – не воли ме. И ужасна патња која то прати. А као што сам рекао, ми смо, на нивоу владе, ту средњу школу завршили, а богами, и факултет. И односе посматрамо са нивоа интереса и партнерства. На том нивоу, односи са САД су све бољи, и биће још бољи. Очекујемо већу сарадњу, више америчких инвестиција, и дневно, обе стране, раде на бољем разумевању, и на проналажењу онога што је заједничко у нашим појединачним интересима.
Нема коментара:
Постави коментар