Zakon o ulaganjima otvara vrata korupciji

Ministarstvo privrede je, prema prethodnoj najavi resornog ministra Željka Sertića, juče završilo raspravu sa Svetskom bankom o tome kako treba privući investitore u našu zemlju, pa bi nacrt budućeg zakona o ulaganjima, koliko već sutra, mogao da se nađe pred Vladom Srbije. Međutim, iako je Sertić ubeđen da će novi zakon biti "najbolji u regionu", investicioni konsultanti ne dele njegov optimizam, priključujući se nizu kritika koje je tekst nacrta (već nekoliko meseci u javnoj raspravi) pretrpeo sa raznih strana.

Osnovna ideja u novom zakonu je da će od sada svaka lokalna samouprava formirati svoju "Kancelariju za investicije", kojom će upravljati savetnik za ulaganja, te će za svako pojedinačno ulaganje biti formiran projektni tim koji će se starati da investitor dobije tačna obaveštenja o svim dokumentima koje mora da pribavi, a zatim i o tome da mu u obećanom roku budu izdate sve dozvole i odobrenja, kako ne bi bilo kašnjenja.


Investicije će po tome gde se realizuju biti podeljene na one od lokalnog i one od regionalnog značaja, kao i na investicije od posebnog značaja, kojima će rukovoditi Vlada Srbije preko nove Razvojne agencije Srbije. To telo će zameniti Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza i Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj, koje prestaju da postoje.
Niz kritika koje je rana verzija nacrta pretrpela uglavnom se odnosi na to što će najveća ulaganja i dalje moći da se dogovaraju netransparentno, što će novo telo - Savet za ekonomski razvoj - odlučivati o državnoj pomoći investitorima, a nigde nije definisano kako će se njegovi članovi birati i po kojim će kriterijumima donositi odluke, na to što su propisane vrlo male kazne za nepoštovanje rokova i što rok za odgovor na žalbu investitora ne postoji, kao i na nedefinisan odnos i nadležnosti novih i starih organa koji se bave investicijama.
Kasniji nacrti zakona su uvažili neke od iznetih zamerki, dok su druge i dalje ostale, pa će se tek videti kakav će tekst konačno biti usvojen na Vladi.
Analizirajući poslednje dostupne podatke o predloženim odredbama, konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da nacrt zakona nije dobar iz više razloga.
- Tvrdi se da se ovim zakonom strani i domaći investitori izjednačavaju, što nije tačno. Takođe, ovakav zakon će omogućiti da vlast nastavi da pravi dogovore sa investitorima bez dovoljnog prisustva javnosti, što otvara mogućnosti za korupciju. Umesto toga bi trebalo napraviti pravni okvir koji će vlast primorati da pre sklapanja sporazuma o investiranju objavi sve kriterijume i studije koje pokazuju efekte tog ulaganja - smatra Kovačević.
Prema njegovim rečima, nacrt otvara i mnoge mogućnosti za novo zapošljavanje u javnom sektoru, pošto se uvodi obaveza svih lokalnih samouprava da formiraju kancelariju za investicije.
- To je odlično opravdanje da se zaposle novi ljudi. Do sada je Republika davala manje novca lokalu, a sada će gradovi i opštine imati opravdanja da povećaju svoje rashode. Da li baš svaka opština u Srbiji može da privuče investitore? Ne može. Zato ovakve linearne mere, kojima se svim opštinama naređuje da moraju da imaju kancelariju za investicije, samo otvaraju prostor za nagomilavanje zapošljavanja. Uz to se uvećava birokratija i stvara ambijent za arbitrarno odlučivanje, naročito kod velikih projekata - smatra Kovačević, koji dodaje da zakone o ulaganjima nije našao ni u Britaniji, ni u Francuskoj, ni u Americi, a ni u regionu, te da ne zna na koje se primere Vlada Srbije ugledala, pošto tvrdi da je ovo najbolji ovakav zakon u regionu i da je za uzore imao deset najboljih takvih zakona u svetu.
Mahmut Bušatlija, investicioni konsultant, ipak smatra da Srbija mora imati jedan ovakav zakon, "jer se njime uređuje način na koji se osigurava ulaganje", ali je skeptičan prema onome što je do sada poznato o ovom konkretnom nacrtu.
- Predlog zakona još nije donet, ali mi se ne sviđa ono što smo u prethodnih par dana mogli da čujemo od ministra privrede Željka Sertića. On je, naime, potvrdio jednu vrlo opasnu stvar: da će u zakon biti uneta ograničenja u vezi s tim šta se iz ugovora sme objaviti, a šta ne. To je apsolutno pogrešno. Svako trošenje državnog novca mora u potpunosti biti podložno javnoj kontroli, tako da se više nikada ne dogodi da imamo ugovore poput onih oko Fijata, Jata i Beograda na vodi, u kojima ne znamo šta je dogovoreno. Nacionalna bezbednost je jedina oblast u kojoj se potrošnja nekad mora držati tajnom, a u svim ostalim oblastima svi dokumenti moraju da budu javni - smatra Bušatlija.
Prema njegovim rečima, ako zakon o ulaganjima ne bude učinio ugovore javnim, on neće privući one investitore koji su potrebni Srbiji, "već samo hohštaplere kakve smo imali i do sada, koji ne nameravaju da razvijaju poslove, već da ono što kupe u potpunosti unište".
- Apsolutno sam protiv toga - zaključuje Bušatlija.


http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/zakon_o_ulaganjima_otvara_vrata_korupciji.4.html?news_id=307586