Nemački nedeljnik "Cajt" objavio je tekst o misterioznih devet godina ranog
detinjstva Vladimira Putina, predsednika Rusije, za koje neki veruju da ih je sadašnji šef Kremlja proveo u Gruziji, a ne u Rusiji. Ti isti veruju da je Putin kasnije kada je došao na čelo domaće bezbednosne službe promenio svoju životnu priču i poricao postojanje svoje biološke majke kako bi osigurao brži uspon na vlast i kako tokom svoje prve izborne kampanje u Rusiji ne bi bio predstavljen kao vanbračno dete odraslo u Gruziji. Ovo je priča o ljudima koji su dali svoje živote ili ugrozili iste kako bi obelodanili navodno najveću tajnu ruskog predsednika.
 |
| Zija Bažajev |
1. Rušenje aviona, mart 2000. Moskva
Prvi argument odnosi se na period 17 dana pre predsedničkih izbora u Rusiji kada se 9. marta 2000. na
moskovskom aerodromu "Šeremetjevo" nalaze Zija Bažajev, Čečen koji je bio na čelu ruske naftne firme "Alijans grup" i Artjom Borovik, ruski novinar koji je izveštavao sa fronta tokom sovjetsko-avganistanskog rata i kasnije pokrenuo istraživačke magazine koji su kritikovali vlast u Moskvi.
Putin je tada bio privremeni predsednik nakon povlačenja Borisa Jeljcina i nekoliko meseci pre toga je
poslao ruske trupe u Drugi čečenski rat. I Bažajev i Borovik imali su po 39
godina i planirali su avionom da odu u Tbilisi, prestonicu Gruzije, letelicom
koju je Bažajev iznajmio. U Tbilisi su krenuli na poziv Čečena Rustama Daudova koji je tražio da dođu kako bi im pokazao video snimak koji će po njemu sprečiti da Putin pobedi na izborima, ako Borovik objavi tekst o tome.
Artj Borovik
Avion se srušio nakon što je dostigao visinu od 50 metara, stradali su Bažajev, Borovik, telohranitelji Bažajeva i članovi posade. Otac Borovika optužio je rusku tajnu službu za ubistvo. U Tbilisiju Daudov je gleda
o vesti u kojima su javili o padu aviona, na stolu mu je i dalje bio video snimak koji je hteo da pokaže ovoj dvojici.
2. Izgubljeni sin, januar 2000, Meteči
Oko dva meseca pre rušenja aviona, čovek koji se predstavio da je iz gruzijske tajne službe ušao je u kancelariju kod Daudova. Rekao mu je da zna da je Daudov povezan sa čečenskim pokretom za nezavisnost i stavio mu na sto fotografiju starice za koju je kazao da je prava Putinova majka.
Tražio je da Daudov iz Čečenije obezbedi pola miliona dolara u gotovini, a on će zauzvrat oteti staricu i predati je Čečenima. Pretnjom da će mu ubiti majku, Čečeni bi mogli da ucene Putina i nateraju ga da prekine ratne akcije.
Daudov je u tom trenutku imao 39 godina i iskustvo iz Prvog čečenskog rata na kraju kojeg su ruske snage raketom ubile Džohara Dudajeva, separatističkog vođu kojeg "Cajt" predstavlja kao čečenskog predsednika, prateći signal njegovog satelitskog telefona. Daudov je pušio cigaretu na svega nekoliko metara od mesta atentata i od tada je bio veoma oprezan i u svakom video špijuna.
Nije sklopio dogovor sa Gruzinom, ali se narednih dana raspitao o onome što je obaveštajac pričao. Nije mu trebalo puno da uz pomoć gruzijskih novinara pronađe mesto gde je živela žena koja je tvrdila da je Putinova majka.
U januaru 2000. Daudov se kombijem odvezao u selo Meteči, na oko 60 kilometara od Tbilisija. Poneo je video kameru, kao i brašno, šećer i meso u konzervi, kao poklon za staricu.
Vera Putina je imala 73 godine i bila žena sitne građe koja je uvek nosila maramu kada je izlazila iz kuće. Daudov joj se predstavio i rekao da je tu zbog priče o Putinu.
- Ubeđen sam da je on moj Vova - rekla je starica dok je Daudov uključivao kameru.
Rekla je da je rođena 6. septembra 1926. u selu blizu gradića Očjor u podnožju Urala. Završila je školu za mehaničara poljoprivrednih mašina i na kasnijoj praksi upoznala Platona Privalova, zaljubila se u njega i ostala trudna. Tek tada je otkrila da je Privalov već oženjen, rastali su se i ona je otišla kod roditelja.
Dečak se rodio 7. oktobra 1950. u njenom rodnom mestu, nazvala ga je Vladimir i nikada mu nije rekla ime njegovog oca. Kada je Vova imao dve godine, morala je da otputuje u Taškent i planirala je da sina ostavi nekoliko nedelja kod svojih roditelja. U Taškentu je upoznala Gruzina Georgija Osepašvilija sa kojim je kasnije otišla u selo Meteči u Gruziji gde su se venčali. Dovela je vanbračnog sina protiv kojeg u početku novi muž nije imao ništa protiv.
Posle su krenule prepirke oko Vove, kad su supružnici u međuvremenu dobili ćerku i živeli u siromaštvu. Sestra Osepašvilija je čak jednom uzela Vovu i predala ga strancu, majoru koji nije imao dece. Kada je majka pronašla sina, odlučila je da mora da ga odvede svojim roditeljima.
Ni tamo nije mogao da ostane dugo pošto su oni bili veoma bolesni.
- Moji roditelji su dali Vovu starateljskoj porodici. Imao je oko devet godina - rekla je Putina i dodala da je od tada uvek oseća krivicu, ali nije imala izbora.
To je priča koju je Daudov zabeležio tokom prve posete, da bi se u to selo vraćao nekoliko puta. Vera mu je pričala da su staratelji Vladimir Spiridonovič Putin i Marija Ivanovna Putina bili par koji nije imao svoju decu, a bilu su u daljem srodstvu sa njenim roditeljima.
 |
| Vera Putina (89), penzionerka i Vladimir Putin (62), Predsednik Rusija |
To su ljudi koji su se potom sa Vladimirom preselili u tadašnji Lenjingrad, sadašnji Sankt Peterburg, i koje je ruski predsednik nazivao svojim roditeljima. Vera tvrdi da su Vladimiru tamo izmenili krštenicu i upisali 7. oktobar 1952. kao datum rođenja.
Daudov je u Metečiju pričao sa nekolicinom ljudi koji su se još dobro sećali Vove. Jedan od njegovih školskih drugova sada je na čelu seoske škole. Daudove je zatražio od starice neki dokaz, na šta je ona rekla da su ljudi iz KGB-a odneli sve stare porodične fotografije i upozorili je da ne priča nikome o Putinu. Nekih osam godina posle novinari britanskog "Dejli telegrafa" su u obližnjem gradu pronašli dokaz da je izvesni Vladimir Putin pohađao seosku školu u Metečiju.
3. Izborni rezultat, mart 2000, Istanbul
U nedeljama pre predsedničkih izbora u Rusiji nekoliko gruzijskih listova objavilo je priču o pravoj Putinovoj majci. Nakon smrti Bažajeva i Borovika ruski novinari više nisu dolazili kod Daudova u Tbilisi. Do izbora je bilo ostalo još sedam dana i Daudov je znao da je poslednji trenutak da plasira priču.
Ako turski konglomerat "Ihlas", koji poseduje nekoliko televizijskih stanica i novina posluša Daudova i objavi priču, on se nadao da će je i ruski mediji preneti. Priča izlazi u listu "Turkije" i spremljen je i film za emitovanje na "Ihlasovoj glavnoj TV stanici. Ipak, čim je članak izašao, ruska amabasada kontaktira list uz pitanje odakle su dobili priču. Emitovanje na televiziji je stopirano, a u "Ihlasu" Daudovu poručuju da je to zbog gasovoda "Plavi tok".
U sobi hotela u Istanbulu Daudov u večeri 26. marta 2000. sedi sa video snimkom Putine u džepu i na televiziji gleda rezultate ruskih izbora koji prikazuju pobedu Putina.
4. Ubistvo, oktobar 2000, Tbilisi
Po povratku u Gruziju Daudova je zateklo pitanje njegove žene da li je njihovo porodica sa troje dece i dalje bezbedna nakon objavljivanja priče u turskom listu. On ju je uverio da jeste i nastavio da traži način da plasira priču.
Ali, svet nije slušao Daudova, a uz to su i njegovi kontakti iz Turske
objavili da je on širio ratnu propagandu u korist Čečena. U oktobru mu je kolega iz čečenskog predstavništva u Tbilisiju otkrio ime iskusnog italijanskog ratnog dopisnika koji je izveštavao iz Ruande, Bosne i sa Kosova i koji je u tom trenutku radio istraživanje u Čečeniji. Ime novinara bilo je Antonio Ruso (40) i on je bio spreman da poseti Veru Putinu u Gruziji.
Ruso je 15. oktobra posetio Daudova u kancelariji i nakon razgovora o Putinovom detinjstvu i od Čečena je dobio video kasetu nakon čega je krenuo. Sledećeg jutra na putu na nekih 35 kilometara od Tbilisija pronađeno je mrtvo Rusovo telo sa vezanim rukama. Utvrđeno je da je otet i potom pregažen kamionom.
"Cajt" prenosi tvrdnju neimenovanog italijanskog poslanika Evropskog parlamenta da je ubica Rusa tačno znao da je novinar planirao da obavesti kolege o onome što je saznao. Rusoov kompjuter, mobilni telefon i video kasete nestali su iz hotela.
U istrazi su pored italijanskih vlasti učestvovala i dva gruzijska policajca od kojih je jedan izveo samoubistvo, a drugi je otrovan.
5. Školski dani, septembar 1960, Lenjingrad
 |
| Fotografija iz lične arhive Vladimir Putina još neke možete videti OVDE |
objavljenoj početkom 2000. godine.
U toj knjizi Putin je naveo da mu roditelji nikada ništa nisu rekli o sebi, posebno otac kojeg je nazivao "ćutljivim čovekom".
Putin je ipak do detalja opisao kako se otac hrabro borio u Drugom svetskom ratu i kako je deda radio kao kuvar Lenjina i Staljina.
Opisi su ipak detaljni samo u pogledu perioda nakon 1. septembra 1960. kada je krenuo u školu u Lenjingradu, vreme kada je po Veri Putinoj već bio napustio Meteči. Kada je autobiografija objavljena, roditelji koje je Putin nazivao svojim bili su već umrli. Vera Gurevič, Putinova učiteljica ima izjavu u toj knjizi o tome kako je Volođina majka bila veoma hrabra kada ga je rodila u 41. godini života, što je inače bilo veoma nebično za ženu u tadašnjem Sovjetskom savezu.
Nemački nedeljnik postavio je pre objavljivanja ovog teksta u maju ove godine pitanja o vezi sa temom Dmitriju Peskovu, Putinovom portparolu, ali je dobio samo odgovor njegovog saradnika da se sve informacije o Putinu mogu naći na sajtu Kremlja.
Tu je prikazan Putin kao dečak sa majkom, star između šest i osam godina, koji deluje mlađe nego što bi bilo dete za koje je Vera Putina tvrdila da je dato starateljima. Ako je fotografija prava, priča Putine onda nije tačna. Ipak, dečak sličnog izgleda pojavljuje se na drugoj nepotpisanoj slici na sajtu i mogao bi da bude jedan od dvoje dece koja su preminula Putinovim roditeljima pre nego što su ga dobili.
"Cajt" navodi da je tačno deset dana nakon što su poslali pitanja Kremlju u magazinu "Ruski pionir" izašao Putinov autorski članak u kojem je detaljno govorio o svojim roditeljima, što je pre toga retko činio.
6. Uzorak krvi, februar 2015, Meteči
Vera Putina i dalje živi u staroj kući u Metečiju, uz koju je bašta sa malim vinogradom. Otvara vrata nemačkom novinaru. Sada ima 89 godina. Na pitanja o sinu pogleda sa nevericom, a Ljuba, jedna od njene tri ćerke izlazi iz kuće i staje ispred majke kao da je štiti.
 |
| Ulaz u gruzijsko selo Meteči u kom živi Vera Putina se nalazi na samo sat vremena vožnje od Tbilisija |
Ljuba je doputovala autobusom iz Tbilisija u Meteči i donela majci lekova, a zaklaće joj kasnije i par pilića. Verin muž Georgij Osepašvili umro je pre nekoliko godina.
- Ne bi trebalo da traćite vreme pričajući sa mojom majkom. Nije joj dozvoljeno da kaže bilo šta. Zabranjeno joj je da priča sa novinarima. Oni su preplašili sve u selu. Oni su bili iz tajne službe - kaže Verina ćerka.
Žali se koliko je njena porodica propatila zbog Putina. Njen unuk se jednom prilikom našalio kako bi hteo da baci bombu na školu, nastao je skandal i nastavnik mu je rekao da je isti veliki kriminalac kao i njegov rođak Putin, koji je kao ruski predsednik poveo rat protiv Gruzije 2008.
- Niko ovde ne sumnja da je Vladimir Putin sin moje majke - zaključuje razgovor Ljuba i odlazi sa majkom u kuću
7. Pogrešno ubistvo, septembar 2003, Baku
Nakon smrti Antonija Rusoa, Rustam Daudov je postao ubeđen da je ruska tajna služba u mogućnosti da uradi šta god hoće u Gruziji. Da bi zaštitio sebe i porodicu menjali su dom na svakih par nedelja tokom 2001 i 2002. Sinovi su im prijavili da su primetili da ih nekli ljudi prate po povratku iz škole, nakon čega je Daudov zabranio deci da izlaze sama.
Nekoliko nedelja kasnije gruzijski zvaničnici došli su u čečensko predstavništvo u Tbilisiju i poručili Daudovu i ostalima da će morati da se isele za nekoliko nedelja. Rečeno im je da Gruzini ne žele više prisustvo Čečena u svojoj prestonici.
Daudov i porodica ostali su neko vreme u Tbilisiju, odakle je on redovno leteo za Baku, glavni grad Azerbejdžana, gde su čečenski separatisti i dalje imali predstavništvo. Azerbejdžanska policija je u noći 7. septembra 2003. pronašla u centru Bakua leš muškarca upucanog sa pet metaka iz neposredne blizine. Policajci su bili ubeđeni da nije bila u pitanju pljačka.
Žrtva je navedena kao Čečen po imenu Rustam Daudov. Ruska televizija javila je o ovome uz sliku Daudova.
8. Jedina slika, mart 2015, zapadna Evropa
Prošlo je skoro 15 godina od kada se Daudov prvi put sreo sa Verom Putinom.
Daudov sedi na kožnom kauču u dnevnoj sobi, nekoliko hiljada kilometara daleko od Gruzije.
U noći 6. septembra, kada se ubistvo desilo, vraćao se avionom iz Bakua u Tbilisi. Kada je sleteo, morao je da teši gomilu prijatelja i rodbine koji su čuli da je ubijen čovek njegovog imena i prezimena. Rustam Daudov iz Tbilisija bio je i dalje živ, iako je ruska televizija objavila njegovu sliku. Ubice su greškom upucale njegovog imenjaka koji je isto bio iz Čečenije.
Posle ubistva Daudov je dobio priliku da napusti Gruziju, a zanimljivo je da "Cajt" navodi da su mu dokumente za njega i porodicu pomoću kojih je odleteo u zapadnu Evropu, obezbedile UN. Nemački magazin tvrdi da se Daudov nedeljama premišljao da li da se sastane sa novinarima, žena je bila protiv, ali je on pristao, pri čemu "Cajt" u ovoj priči nije koristio pravo ime Čečena.
Ispred njega je i dalje video kaseta za koju Čečen i dalje veruje da je ključni dokaz da Putin krije porodičnu tajnu. Daudov ima i jednu fotografiju koja leži pored njega. Na njoj je trogodišnji dečak debelih obraza i sa šiškama preko čela. Čečen kaže da mu je tu sliku 2000. dao brat Georgija Osepašvilija, muža Vere Putine.
Tvrdi da je to jedina fotografija koju KGB nije našao prilikom pretresa kuće. Anthropološkinja Andrea Vojgt, koja pomaže nemačkom pravosuđu u identifikaciji okrivljenih na osnovu fotografija, uradila je morfološku analizu fotografije koju joj je prosledio "Cajt".
Njen odgovor je bio da na osnovu navodne Putinove fotografije iz detinjstva ne može da izvede konačni zaključak.
Rustam Daudov nije mogao da poveruje da nemačka naučnica nije mogla da izvede konačni zaključak.
- Moj ceo život je promenjen zbog ove tajne. Prosto mora nešto da postoji u celoj ovoj priči - zaključio je Daudov.
Na kraju sastanka sa novinarima nemačkog lista, pre rastanka Daudov je postavio tri pitanja.
"Prvo, zašto je KGB više puta posećivao Veru Putinu u Mektečiju, što su potvrdili i meštani tog sela? Drugo, ako Putin nije njen sin, zašto nije pokušao da pronađe njenog pravog sina i tako stavi tačku na ovu priču? Treće, zašto ruska tajna služba nikada nije obelodanila i objavila DNK analizu Vere Putine?"
Samo Vladimir Putin zna odgovore na ova pitanja
Najnoviji video navodne majke Vladimira Putina pogledajte OVDE.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/579843/Da-se-ranije-saznalo-za-ovu-Putinovu-tajnu-on-ne-bi-danas-bio-predsednik-Rusije
"Putin hoće celu Evropu, napašće Finsku i Baltik"
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina da hoće "celu Evropu" i ocenio da je moguća agresija Rusije na Finsku ili baltičke zemlje.
"Putin hoće da ide onoliko daleko koliko mu mi dozvolimo. On hoće celu Evropu", rekao je Porošenko u danas objavljenom intervjuu radiju RFI.
Ukrajinski predsednik je ocenio da je Putin aneksijom Krima u martu 2014. godine i agresijom na istoku Ukrajine "zadao udarac međunarodnom sistemu bezbednosti".
"Da li je moguća agresija na Finsku? Da. I Finska je toga svesna. Da li je moguća agresija na baltičke zemlje. Naravno. Agresija na teroriji Crnog mora da li je moguća? Da", rekao Porošenko za RFI i nekoliko evropskih novina.
Zbog toga, kako je naveo, borba na istoku Ukrajine nije samo borba za integritet i nezavisnost Ukrajine, već borba za demokratiju, slobodu i bezbednost na evropskom kontinentu.
"Teritorija moje zemlje trenutno je pod okupacijom 9.000 ruskih vojnika pod modernim ruskim naoružanjem", kazao je Porošenko i osudio takvo "brutalno kršenje međunarodnog prava".
Uprkos primirju koje je na snazi od 15. februara, sukobi između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine vode se svakodnevno.
http://mondo.rs/a817601/Info/Svet/Porosenko-Putin-hoce-celu-Evropu.html
Erdogan: Putin promenio mišljenje o sirijskoj krizi
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan smatra da je ruski predsednik Vladimir Putin promienio stav o sirijskoj krizi, te da više ne smatra da Rusija treba da do kraja podržava sirijskog predsednika Bašara al Asada."Mislim da bi mogao da odustane od toga da mu pruža podršku", izjavio je Erdogan po povratku sa turneje u Kini i Indoneziji.
Erdogan i Putin su se sastali u junu na marginama otvaranja Evropskih igara u Bakuu, u Azerbejdžanu
"Naš sastanak u Bakuu i telefonski razgovor koji je potom usledio stvorili su utisak da je Putin promenio stav o sirijskoj krizi", izjavio je Erdogan.
Rusija je do sada bila na strani Bašara al Asada, dok je turski predsednik njegov žestoki protivnik.
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150803/500/500.html?id=27166833
OPOZICIJA KRITIKUJE Ruski ministar ima tajni stan u Londonu
Igor Šuvalov, zamenik ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i blizak saradnik
predsednika Vladimira Putina, navodno poseduje luksuzan stan u Londonu vredan
1,6 miliona evra.
Šuvalov važi za trećeg najmoćnijeg čoveka
u ruskoj vladi
Navalni je izjavio da ima dokaze da stan od 500 kvadrata, nadomak Dauning strita, zaista pripada zameniku premijera.
Šuvalov je, navodno, kupio pomenutu nekretninu pre 12 godina, a prošle godine ju je jedna njegova firma prodala drugoj, čime je izbegao da bude imenovan kao zvanični vlasnik.
- Stan ima šest spavaćih soba i ogromnu dnevnu sobu sa dva kamina i pogledom na Temzu - rekao je Aleksej Navalni.
Portparol Igora Šuvalova izjavio je da "Navalni nije otkrio ništa značajno i novo".
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/579981/OPOZICIJA-KRITIKUJE-Ruski-ministar-ima-tajni-stan-u-Londonu
Pod svetlom lojanice
Kao člana „obespravljenog sloja“ sovjetskog društva, dugo me je mučio kompleks niže vrednosti jer ne umem da krečim zidove i zavrćem šrafove gde treba. I tek tamo, bliže mojim četrdesetim, najednom doživeh olakšanje: iznenada je do mene doprlo da majstora koga su iz stambenog poslali da zakuca ekser u moj zid, nimalo ne potresa to što on ne vlada znanjima i umećem kojima vladam ja.Raj – kako slovi jedan stari vic – to je francuska kuhinja, nemačka tehnika, engleska birokratija, italijanski ljubavnik i američka policija. A prostim premeštanjem prideva, dobićemo – pakao: engleska kuhinja, francuska tehnika, nemačka birokratija, američki ljubavnik, italijanska policija.
U svakoj je šali, tek delić šala: sve nacije i svaki čovek, imaju svoja jaka i slaba mesta. Svi smo mi vrlo različiti, i tragajući za odgovorom na pitanje „zašto je to tako?“, mi se možemo upustiti u duge i složene rasprave, a možemo se i ograničiti na kratku, veoma jednostavnu konstataciju: tako se desilo.
Da, tako se desilo. I šta sad? Pa, ništa. Zemlja se i dalje okreće, vaj-faj radi… Uči sam ili koristi tuđa znanja i razmenjuj ih za svoja! Kuhinju uzmi od Francuza, tehniku od Nemaca, a svetu ponudi to što sam umeš najbolje da radiš. I nema se tu čega stideti.
Zašto ja sve ovo govorim?
Pa zato jer je krajnje vreme da velika ruska civilizacija – kolevka Dostojevskog, Mendeljejeva, Čajkovskog, Vernadskog – bez straha od gubitka ma i trunke svog samoljublja, jednom za svagda sebi prizna: poslovi oko društveno-političkog uređenja nam nisu jača strana. Nije nam se posrećilo. Nas, Moskovite, još u vreme Ivana Trećeg je na slepi kolosek nešto skrenulo, u božju mater oteralo…
I nije naša najveća nesreća to što nas je (tuda gde rekoh) oteralo. Nesreća je u tome što mi i dalje tuda bezglavo stremimo, i što ništa drugo i ne želimo. Koji već vek po redu se kao ukleti u taj isti put kunemo, i sve koji se usude da nam nešto drugo osim imperijalnog ćorsokaka predlože, prosto vagonima iz zemlje izvozimo. I strašno se vređamo kada nas neko sa strane, oprezno i blagonaklono, na to upozorava; kada nam govori da možda ne bi bilo loše da se najzad osvestimo i da, ako ništa drugo, ono makar s manje entuzijazma u jedan te isti zid stalno udaramo.
Zaista neobično. Jer eto prođoše vekovi a Tolstoj se (recimo) u Belgiji nije dogodio. No oni ga u prevodu i dan-danas s radošću čitaju. I srećni su zbog toga što im je barem ta mogućnost na raspolaganju.
I šta bi nam falilo da sada mi, od tog Zapada, taj njihov društveni poredak za uzvrat pozajmimo? Obrni-okreni – bolji je! Tako se desilo. Mnogo vekova su svoje travnjake uređivali, pa potom još toliko šišali, i sada, eno, trava im takoreći sama raste. Iz nekog razloga je u svetu nazvaše „engleska“… Lako je i prijatno po njoj hodati. Naravno, može se insistirati na preimućstvima domaćih jaruga, no nama samima ostaje da po njima šipčimo i vratove lomimo. I koju korist od toga ima naša Otadžbina? Verujte, i uz najbolju volju ja je zaista ne vidim… Gde je tu patriotizam? Traumatizam – da, a patriotizam!? Gde je on?
Evo, na primer, Edisonovu sijalicu je – smejaćete se – izmislio Edison. I uprkos tome što su Ameri – što već i vrapci znaju – mnogo glupi, čitav svet se sa zadovoljstvom već decenijama služi tom umotvorinom. Naravno, može se nastojati na svom sopstvenom, osobitom putu i pri tome noći provoditi pod svetlom lojanice.
Ne, tako daleko nas naša izolacionistička logika još nije odvela, no nekad mi se čini da smo već na polovini puta do tog podviga.
Ежедневный журнал, 14.07.2015.
Prevod s ruskog Haim Morenohttp://pescanik.net/pod-svetlom-lojanice/
Rusija stvara vazduhoplovno-svemirske snage
Rusija je spojila nekoliko delova svoje vojske u nove Vazdušno-svemirske snage, što bi trebalo da doprinese boljoj koordinaciji i efikasnosti
Ministar vojske Sergej Šojgu rekao je danas da ta odluka nudi "optimalan način za poboljšanje sistema vazdušne odbrane".
Novi deo ruske vojske će obuhvatiti vazdušne snage, protivvazdušnu odbranu, anti-raketne i svemirske snage.
Šojgu je rekao da je stvaranje novih snaga posledica povećanja značaja vazdušne i svemirske komponente modernog ratovanja.
Dosadašnji komandant vazduhoplovnih snaga Viktor Bondarev komandovaće vazdušno-svemirskim snagama.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je ambiciozan program modernizacije ruskog arsenala i Kremlj nastoji da pokaže vojnu snagu zemlje u jeku tenzija sa Zapadom oko Ukrajine, ocenjuje agencija Asošiejtid pres.
http://akter.co.rs/29-bezbednost/135926-rusija-stvara-vazduhoplovno-svemirske-snage.html
Ruska policija uhapsila gej aktiviste
Policija u Sankt Peterburgu zadržala je danas, na dan vazdušno desantnih snaga Rusije, nekolicinu gej aktivista koji su izvodili usamljene proteste u znak odbrane gej prava
Juri Gavrikov, lider gej aktivističkih grupa, uhapšen je po izlasku iz svog stana odakle se uputio ka muzeju Ermitaž sa namerom da održi solo protest u formi mrtve straže.
Policija ga je optužila za psovanje na ulici, što je on porekao. Gavirkov je zadržan u policiji, čekajući izvođenje na sud.
Veterani ruskih vazdušno-desantnih snaga, koji danas slave, sukobili su se sa drugim gej aktivistima koji su držali solo proteste u okolini Ermitaža, i pocepali njihove postere. Policija je brzo sklonila aktiviste sa njihovih "stražarskih" mesta.
Padobranci su se takođe okupili u mnogim ruskim gradovima da obeleže svoj dan.
Rusija je kritikovana u svetu za sužavanje prava gej populacije posle usajanja zakona koji zabranjuje "propagiranje netradicionalnih seksualnih veza" usmereno ka maloletnicima.
http://akter.co.rs/27-drutvo/135886-ruska-policija-uhapsila-gej-aktiviste.html
Нема коментара:
Постави коментар