Напредни клуб већ осам година систематски посматра ниво политичких права српског народа у региону и она су у протеклом периоду постајала све гора.
Реч је о стању политичких права српског народа у осам суседних и околних држава и једном међународном протекторату, од којих су три државе биле изван некадашње југословенске федерације.
- Политичка права која сматрамо релеватним нису нека замишљена, идеална или национално-програмска, већ управо она која су споменуте државе гарантовале међународним споразумима, или је реч о стандарду који као такав препознају државе ЕУ - изјавио је у интервјуу “Дневнику” историчар проф. др Чедомир Антић, чији је Напредни клуб недавно објавио трећи извештај о стању права Срба у региону.
Ова тема је додатно актуелизована парадном прославом две деценије од прогона и убијања Срба у хрватској војно-полицијској акцији Олуја.
Какав је данас положај Срба у суседним земљама, конкретно у бившим републикама СФРЈ?
- У Босни и Херцеговини траје систематски напор САД, Британије и Немачке, као и вођства Бошњака, да буду оспорена права српског народа и ограничена аутономија Републике Српске. Реч је о процесу развлашћивања невиђеном у модерној Европи, који је у потпуности противуставан и недемократски. Српској покушавају да одузму судство, полицију, министарство пољопривреде... Странка демократске акције је за званичан програм прихватила укидање Српске, а одлуку владе РС да на референдуму одбрани Дејтонски устав поједини страни представници сматрају нападом на мир! У Федерацији БиХ Србима намећу политичке представнике и не обезбеђују ниво права које уживају Бошњаци и Хрвати у РС.
У Хрватској Србима оспоравају права одређена Ердутским споразумом која никада нису спроведена. Насилни шовинисти, влада и уставни суд одлучни су да оспоре равноправност Срба са другим мањинама у погледу употребе писма. У Црној Гори Срби не уживају права других мањина и трају кампање мржње према њима. На Косову - УНМИК Срби не уживају ни права која им одређује Бриселски споразум. Кампањом шовинистичке мржње смењен је потпреседник владе „Републике Косова“ Јаблановић. У Албанији Срби не уживају ни права националне мањине. У Словенији нису ни национална мањина (а троструко малобројнији Словенци у Србији јесу)... Само у Румунији је положај малобројне српске мањине релативно добар, док је у Мађарској дошло до извесног напретка кад је реч о парламентарном представљању и финансирању српске мањине.
Да ли, где и коме данас сметају прогнани Срби повратници?
- Република Хрватска је све учинила да се Срби не врате. Начин на који је испуњавала оне обавезе које је извршила, учинио је Србе неравноправним у односу на Хрвате, посебно колонисте у Крајини. Нису враћена станарска права за око 25.000 станова, они који су добили некакав нужан смештај морали су да га плате уколико се нису потпуно вратили у девастиране крајеве у којима немају посла... Срби су предмет организоване кампање мржње, у земљи у којој је суштински рехабилитована политика фашиста из Другог светског рата према српском народу.
Одакле по вашем мишљењу толика нетрпељивост хрватског према српском народу, као, како сте негде рекли, према непријатељу који не постоји?
- Основа мржње има религиозне и социјалне корене. Она сеже у време када су феудална и верска елита настојале да укину Војну границу и тамошњим Србима наметну феудалне намете и католичанство. Та мржња је слична мржњи католика према хугенотима у Француској у време Вартоломојеске ноћи. Будући да у 16. веку за разлику од Француске није успостављена централизована, самостална Хрватска, погром над Србима догодио се тек у 20. веку. Зато хрватска верзија холокауста, у којој су жртве били и Срби, личи на страву верских прогона у Европи 16. и 17. века. Ту су наравно нарцизми малих разлика из времена настанка националних покрета у 19. столећу, наслеђе заједничке државе у 20. веку...
Будући да је хрватско друштво данас у кризи и подељено Срби и Србија добро дођу као мета. Посебно зато што су политиком САД и савезника Срби означени као културно контаминирани и колективно криви. Дакле, када неки Србин убије невино дете друге националности није крив само он, дакле није реч о патологији појединца као у хрватском и сучају других „културних народа“, већ је то последица дефекта српске културе од Св. Саве, Грашанина, Недића, Милошевића до данас. Зато у Хрватској и Србина који је поубијао комшијине овце осуђују као извршиоца Гарашаниновог „Начертанија“.
Како ви као историчар видите акцију „Олуја” у којој је етнички очишћена Хрватска?
-Реч је о највећем етничком чишћењу у Еропи после Другог светског рата. Српску Крајину није напала само Хрватска већ и САД. Издала ју је Милошевићева Србија, која је од ње претходно и отцепила Славонију, Барању и Западни Срем.
лВаш коментар виђеног или оног што је након најава преостало од војне параде у Загребу? Реч је бизарној паради у којој је добар део учесника маскиран у друге особе, често из далеке прошлости. Да Србија није организовала ону параду октобра 2014. не би ни они организовали ово. Загребачка парада је притом део изборне кампање и начин да премијер избегне вређања у Книну.
Колико су европске интеграције и сада већ улазак неких екс ЈУ република, попут Хрватске, утицали на помирење и решавање питања прогнаних и избеглих током сукоба 90 - тих?
Осим симболичног обештећења дела „избрисаних“ у Словенији, улазак две државе у ЕУ није донео побољшања. У ствари опште прилике су се погоршале. Једино решење било је да свуда буде постигнут компромис као у БиХ (дакле у Хрватској, Црној Гори и на Косову) а да онда све државе, истовремено буду примљене у ЕУ. То се није догодило.
Како и колико је на овим просторима примењен тај европски модел суживота и колико је ЕУ доследна у захтеву да га народи Балкана испоштују? Да ли она намеће политику регионалне сарадње и повезивања?
- ЕУ не води ни пријатељску ни праведну политику према српском народу. Довољно је видети како захтевају независност за Косово и већу аутономију за север Србије, а гуше аутономију РС, Заједничког већа општина у Славонији и Срба на КиМ. Погледајте како делују „пријатељи Санџака“ – група амбасадора у Београду – а како се о Крајини нико не брине. Однос ЕУ можемо донекле мењати само нашом доследном политиком, нажалост СНС и ДС никада нису били доследни нити су имали јасну и трајну политику према српском народу у региону.
Владимир Ђуричић
Политика реципроцитета
Шта заправо може допринети побољшању односа Србије и Хрватске, од чега, како се често чује, зависи и положај Срба у суседној земљи?
- Ми треба да размишљамо колико је до нас. На Загреб и Берлин ми немамо утицај. Треба да се бавимо собом, држимо до себе и да се више не понижавамо. Наш интерес у односу са Хрватском треба да буду тамошњи Срби, а наша политика реципроцитет. Наравно не у случају насиља.
- Политичка права која сматрамо релеватним нису нека замишљена, идеална или национално-програмска, већ управо она која су споменуте државе гарантовале међународним споразумима, или је реч о стандарду који као такав препознају државе ЕУ - изјавио је у интервјуу “Дневнику” историчар проф. др Чедомир Антић, чији је Напредни клуб недавно објавио трећи извештај о стању права Срба у региону.
Ова тема је додатно актуелизована парадном прославом две деценије од прогона и убијања Срба у хрватској војно-полицијској акцији Олуја.
Какав је данас положај Срба у суседним земљама, конкретно у бившим републикама СФРЈ?
- У Босни и Херцеговини траје систематски напор САД, Британије и Немачке, као и вођства Бошњака, да буду оспорена права српског народа и ограничена аутономија Републике Српске. Реч је о процесу развлашћивања невиђеном у модерној Европи, који је у потпуности противуставан и недемократски. Српској покушавају да одузму судство, полицију, министарство пољопривреде... Странка демократске акције је за званичан програм прихватила укидање Српске, а одлуку владе РС да на референдуму одбрани Дејтонски устав поједини страни представници сматрају нападом на мир! У Федерацији БиХ Србима намећу политичке представнике и не обезбеђују ниво права које уживају Бошњаци и Хрвати у РС.
У Хрватској Србима оспоравају права одређена Ердутским споразумом која никада нису спроведена. Насилни шовинисти, влада и уставни суд одлучни су да оспоре равноправност Срба са другим мањинама у погледу употребе писма. У Црној Гори Срби не уживају права других мањина и трају кампање мржње према њима. На Косову - УНМИК Срби не уживају ни права која им одређује Бриселски споразум. Кампањом шовинистичке мржње смењен је потпреседник владе „Републике Косова“ Јаблановић. У Албанији Срби не уживају ни права националне мањине. У Словенији нису ни национална мањина (а троструко малобројнији Словенци у Србији јесу)... Само у Румунији је положај малобројне српске мањине релативно добар, док је у Мађарској дошло до извесног напретка кад је реч о парламентарном представљању и финансирању српске мањине.
Да ли, где и коме данас сметају прогнани Срби повратници?
- Република Хрватска је све учинила да се Срби не врате. Начин на који је испуњавала оне обавезе које је извршила, учинио је Србе неравноправним у односу на Хрвате, посебно колонисте у Крајини. Нису враћена станарска права за око 25.000 станова, они који су добили некакав нужан смештај морали су да га плате уколико се нису потпуно вратили у девастиране крајеве у којима немају посла... Срби су предмет организоване кампање мржње, у земљи у којој је суштински рехабилитована политика фашиста из Другог светског рата према српском народу.
Одакле по вашем мишљењу толика нетрпељивост хрватског према српском народу, као, како сте негде рекли, према непријатељу који не постоји?
- Основа мржње има религиозне и социјалне корене. Она сеже у време када су феудална и верска елита настојале да укину Војну границу и тамошњим Србима наметну феудалне намете и католичанство. Та мржња је слична мржњи католика према хугенотима у Француској у време Вартоломојеске ноћи. Будући да у 16. веку за разлику од Француске није успостављена централизована, самостална Хрватска, погром над Србима догодио се тек у 20. веку. Зато хрватска верзија холокауста, у којој су жртве били и Срби, личи на страву верских прогона у Европи 16. и 17. века. Ту су наравно нарцизми малих разлика из времена настанка националних покрета у 19. столећу, наслеђе заједничке државе у 20. веку...
Будући да је хрватско друштво данас у кризи и подељено Срби и Србија добро дођу као мета. Посебно зато што су политиком САД и савезника Срби означени као културно контаминирани и колективно криви. Дакле, када неки Србин убије невино дете друге националности није крив само он, дакле није реч о патологији појединца као у хрватском и сучају других „културних народа“, већ је то последица дефекта српске културе од Св. Саве, Грашанина, Недића, Милошевића до данас. Зато у Хрватској и Србина који је поубијао комшијине овце осуђују као извршиоца Гарашаниновог „Начертанија“.
Како ви као историчар видите акцију „Олуја” у којој је етнички очишћена Хрватска?
-Реч је о највећем етничком чишћењу у Еропи после Другог светског рата. Српску Крајину није напала само Хрватска већ и САД. Издала ју је Милошевићева Србија, која је од ње претходно и отцепила Славонију, Барању и Западни Срем.
лВаш коментар виђеног или оног што је након најава преостало од војне параде у Загребу? Реч је бизарној паради у којој је добар део учесника маскиран у друге особе, често из далеке прошлости. Да Србија није организовала ону параду октобра 2014. не би ни они организовали ово. Загребачка парада је притом део изборне кампање и начин да премијер избегне вређања у Книну.
Колико су европске интеграције и сада већ улазак неких екс ЈУ република, попут Хрватске, утицали на помирење и решавање питања прогнаних и избеглих током сукоба 90 - тих?
Осим симболичног обештећења дела „избрисаних“ у Словенији, улазак две државе у ЕУ није донео побољшања. У ствари опште прилике су се погоршале. Једино решење било је да свуда буде постигнут компромис као у БиХ (дакле у Хрватској, Црној Гори и на Косову) а да онда све државе, истовремено буду примљене у ЕУ. То се није догодило.
Како и колико је на овим просторима примењен тај европски модел суживота и колико је ЕУ доследна у захтеву да га народи Балкана испоштују? Да ли она намеће политику регионалне сарадње и повезивања?
- ЕУ не води ни пријатељску ни праведну политику према српском народу. Довољно је видети како захтевају независност за Косово и већу аутономију за север Србије, а гуше аутономију РС, Заједничког већа општина у Славонији и Срба на КиМ. Погледајте како делују „пријатељи Санџака“ – група амбасадора у Београду – а како се о Крајини нико не брине. Однос ЕУ можемо донекле мењати само нашом доследном политиком, нажалост СНС и ДС никада нису били доследни нити су имали јасну и трајну политику према српском народу у региону.
Владимир Ђуричић
Политика реципроцитета
Шта заправо може допринети побољшању односа Србије и Хрватске, од чега, како се често чује, зависи и положај Срба у суседној земљи?
- Ми треба да размишљамо колико је до нас. На Загреб и Берлин ми немамо утицај. Треба да се бавимо собом, држимо до себе и да се више не понижавамо. Наш интерес у односу са Хрватском треба да буду тамошњи Срби, а наша политика реципроцитет. Наравно не у случају насиља.
Нема коментара:
Постави коментар