Zašto se suđenja za ratne zločine kriju od javnosti?

Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je danas da je predsednik Višeg suda u Beogradu zabranio predstavnicima Fonda da snime javnu objavu presude u predmetu Beli Manastir i upitao zašto se suđenja za ratne zločine kriju od javnosti.

Sandra Orlović Fond za humanitarno pravo | Foto: FHP

"Ovakva odluka predsednika suda predstavlja nastavak prakse sudova da ograničavaju uvid javnosti u suđenja za ratne zločine u Srbiji, čime se značajno umanjuju šanse za društveni dijalog i suočavanje sa počinjenim zločinima tokom 1990-ih godina", saopštili su iz FHP.

Kako su naveli, FHP je 26. maja 2015. godine poslao zahtev predsedniku Višeg suda u Beogradu da mu odobri snimanje javne objave presude u predmetu Beli Manastir, zakazane za 29. maj. Dodali su da su je 28. maja predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović odgovorio da snimanje presude nije odobreno, bez dodatnog obrazloženja. U Fondu su ukazali da su svoj zahtev zasnovali na Zakonu o organizaciji i

nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, koji predviđa da snimanje glavnog pretresa u cilju javnog prikazivanja može odobriti predsednik suda po pribavljenom mišljenju stranaka.

 

 

Aleksandar Stepanović

Dodali su da je izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iz 2009. godine olakšan postupak snimanja ovih predmeta u odnosu na druge sudske postupke, upravo jer je prepoznata potreba da se javnost upozna sa činjenicama i dokazima o počinjenim ratnim zločinima.

"Međutim, za više od 12 godina procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, javnost nije imala priliku da vidi ni jedno svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka ratnih zločina koji učestvuju u ovim predmetima, niti objavljivanje neke presude. Za razliku od Srbije, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj se suđenja za ratne zločine redovno snimaju i prikazuju preko sredstava javnog informisanja", saopštio je FHP.

Kako su naveli, osim zabrane prenosa i snimanja suđenja za ratne zločine, uvid javnosti u predmete ratnih zločina nezakonito se ograničava i "anonimizacijom presuda" u ovim predmetima, odnosno zatamnjivanjem pojedinih podataka radi navodne zaštite podataka o ličnosti.

"U praksi, anonimizacija rezultira prekomernim redigovanjem podataka, koje često uključuje i imena okrivljenih, žrtava, svedoka, pa i advokata, sudija i veštaka, usled čega su presude u predmetima ratnih zločina nečitljive i nepristupačne javnosti", istakli su u Fondu.

 

 

 

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/zasto-se-sudenja-za-ratne-zlocine-kriju-od-javnosti/100139