Istorijski po glavi stanovnika

Živimo u vreme bremenito istorijskim događajima. Štaviše, kao da je plan ove vlasti: nijedan dan bez istorijskog događaja. Pa tako svakog dana ili obeležavamo neke stare (formiranje diplomatije, formiranje vojske, podizanje ustanka, početak rata…) ili kreiramo nove – premijer Albanije prvi put u istoriji kod nas, naš premijer prvi put u Tirani, naš premijer prvi put u Americi… Čekajte, kako prvi put kad je već bio u zvaničnoj poseti Americi? E, to se ne važi – sad je prvi put u svojstvu premijera.
Da se razumemo, istorijski događaji se dešavaju svuda u svetu – prvi let u kosmos, prvo sletanje na Mesec, prvi snimak susedne galaksije, prvo otkriće uzročnika bolesti ili leka za bolest, prvo korišćenje neke tehnologije… Ali, pošto se tako nešto kod nas baš i ne dešava, moramo da se zadovoljimo manjim, ali izgleda ne i manje značajnim događajima. Zato sve što se nama desi prvi put, mi to automatski proglasimo ”istorijskim” događajem. Pa nam je istorijski događaj kad neko negde otputuje, kad se sklopi neki ugovor, kad neko preduzeće radi… Istorijski je događaj kad na nekoj ledini zavarimo dve cevi za ruski gasovod koji neće proći, a istorijski zaokret prema Rusiji kad gas potražimo od nekog drugog. Čak nam je i poplava prošle godine bila ”istorijska”. A ako se nekog dana baš i desi da se ništa ne desi, onda tog dana imamo najave da će se nekad u budućnosti desiti nešto istorijski. Imaćemo najniži deficit, najveće penzije, najvišu kulu (doduše, tek za trideset godina, mislim na kulu, za deficit i penzije ne znamo)…
Dobro, sve stvari u životu imaju svoj prvi put, naprosto zato što ništa ne može da vam se desi a da odmah bude drugi put. Sa druge strane, ne mora sve što vam se desi prvi put da bude i istorijsko prvi put. Detetu izbije prvi zubić, ali to nije i prvi zubić u istoriji. Kao što ni vaše prvo zaljubljivanje nije i prvo zaljubljivanje u istoriji. Osim ukoliko ne mislite da istorija počinje od vas. A ako mislite, e, onda će i vaš odlazak u wc biti ili veliko istorijsko sranje ili istorijski zastoj, zavisi kako vas potera.
Zašto nas vlast, da izvinete na izrazu, ali još sam pod utiskom prethodne rečenice – zatrpava istorijskim događajima? Da nas obodri i motiviše? Jer, ako se u državi svakodnevno dešava nešto istorijski, to sigurno znači da grabimo krupnim koracima napred. Ili da omalovaži naše muke? Jer, to što mi mislimo da nam u našem životu loše ide, nije ni važno u poređenju sa državom kojoj dobro, čak istorijski dobro ide pa zato nije opravdano da toliko kukamo.
U svakom slučaju, svi ćemo jednog dana biti istorija. Ne baš zapisana istorija, ali istorija. Prošlost takoreći.
Sa druge strane, oni koji i budu pisana istorija ove zemlje, ne mogu baš da se pouzdaju da će to i ostati. Jer, kako smo krenuli sa revizijom istorije, ništa vam ne garantuje da neka buduća vlast neće napraviti reviziju i te istorije, a onda ste džabe krečili.

Peščanik.net, 01.06.2015.

http://pescanik.net/istorijski-po-glavi-stanovnika/