Svi razlozi za prvomajske radničke proteste postoje, ali oni ipak izostaju. Nezadovoljstvo je veliko, ali je ono difuzno, razvodnjeno, neartikulisano i ne može da pokrene na bilo kakvu akciju. Građani su u Srbiji previše razočarani protestima koji u ranijim godinama nisu dali nikakav rezultat, a oni su u njima potrošili ogromnu energiju. Potrošili su i nadu.
Dalje, radnici više ne prepoznaju nikakav politički kišobran ili nekakvu institucionalnu snagu koja bi mogla da zastupa i štiti njihove interese, pa ih i to demotiviše. Ne osećaju partnera ni u vlasti ni u opoziciji, i strahuju da ulaze u pakt sa političarima bilo kojih boja jer bi da izbegnu zloupotrebu i ulazak u politički mulj.
Takođe, u Srbiji ne postoji nekakav civilni ili društveni pokret koji bi na neki način objedinio sve nezadovoljnike i koji bi efektno i bez politikantskih razloga zastupao njihove interese.
I mediji su, sa svoje strane, zainteresovani za sindikalna prava isključivo kada postoje "aferaški elementi" ili kada ismevaju radnike jer za 1. maj spremaju roštilj umesto da se bore za svoja prava.
U suštini, smatram da protesti, čak i u slučaju bolje organizacije, ne bi u ovom trenutku doneli rezultate. Država i Vlada opredeljeni su za reforme pod diktatom MMF i mi tu ne možemo mnogo da promenimo.
Podsetiću da je u Srbiji najveći strah od gubitka posla, a veliki broj nezaposlenih samo čeka na neko upražnjeno radno mesto.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:546397-Dr-Zoran-Stojiljkovic-Protesti-pored-rostilja
Нема коментара:
Постави коментар