U sklopu izmena izbornog zakonodavstva, SDS će predložiti da nacionalne manjine u parlamentu budu
Nacionalne manjine mogle bi biti zastupljene u parlamentu ukoliko prođe ideja Socijaldemokratske stranke da na nivou portparola učestvuju raspravi, ali bez prava da utiču na izbor i smenu vlade. Ovaj predlog, koji priprema SDS, svakako će biti jedna od tema akcionog tima srpskog parlamenta koji će se baviti reformom političkog sistema i odlučiti hoće li on postati deo novog izbornog zakonodavstva. Ali ideju stranke Borisa Tadića, međutim, nisu baš dobro ocenili sami predstavnici nacionalnih manjina.
Janko Veselinović, koji je na čelu tima SDS-a za izradu ovih akata, rekao je za „Politiku” da će u sklopu izmena izbornog zakonodavstva SDS predložiti i nov način zastupljenosti nacionalnih manjina, jer „po sadašnjem, od 18 nacionalnih manjina, samo Mađari, Bošnjaci i Albanci imaju svoje predstavnike u parlamentu”.
– Po našem modelu, a sličan postoji u Mađarskoj, nacionalne manjine bile bi zastupljene preko portparola. Portparoli bi prisustvovali svim sednicama parlamenta, mogli bi da diskutuju o svim pitanjima važnim za nacionalne manjine, a takva su praktično sva, ali ne bi mogli da učestvuju u odlučivanju, ne bi uticali na izbor i smenu vlade. Portparoli bi mogli biti predsednici nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jer su oni već prošli izbore i većinskom voljom svojih sunarodnika izabrani na tu funkciju – objašnjava Veselinović.
Ovaj predlog SDS-a, sudeći po prvim reakcijama, nije naišao na oduševljenje onih nacionalnih, bar ne kod onih koji su brojčano najzastupljeniji u Srbiji i koji godinama imaju svoje poslanike u parlamentu.
Balint Pastor, šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, kaže da zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u Skupštini Srbije treba da bude jedna od najbitnijih tema akcionog tima parlamenta koji će se baviti reformom političkog sistema. Pastor ističe: „Može se povesti rasprava i o eventualnim garantovanim mestima za pripadnike nacionalnih manjina, ali bi o tome trebalo uzeti mišljenje brojčano manjih nacionalnih zajednica, pošto sve organizovane nacionalne manjine imaju nacionalne savete. Ako nešto predlažemo, red je da pitamo i one na koje se to i odnosi.”
Petar Kuntić, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, koji je u nekoliko skupštinskih saziva, pa i u prethodnom, bio poslanik tako što je izabran na listi Demokratske stranke, ideju o portparolima smatra neprihvatljivom. Kuntić kaže: „DHS u Vojvodini već duže od deset godina uporno insistira na sprovođenju Sporazuma između Hrvatske i bivše države Srbije i Crne Gore, čija je pravna naslednica Srbija. Posebno bih apostrofirao član devet, koji omogućava garantovana mesta pripadnicima nacionalnih manjina u parlamentu. Hrvatska je odavno ispunila obavezu iz tog sporazuma, a Srbija sve vreme nalazi razloge zašto to ne ispunjava, pozivajući se pri tome na prirodni prag koji je definisan izbornim zakonom. Predlog Janka Veselinovića nije u duhu ovog sporazuma, a mi insistiramo na njemu, s obzirom na to da su sve političke opcije u Hrvatskoj za njegovo sprovođenje. Siguran sam da će vlast Srpske napredne stranke ići u tom pravcu prilikom izrade izbornog zakona, a mi smo svoj predlog izbornog zakona zvanično uputili predsednicima Skupštine Srbije, Vlade Srbije i svim resornim skupštinskim odborima.”
Mujo Muković, predsednik Bošnjačke narodne stranke, koji je poslanik u srpskom parlamentu izabran na listi SNS-a, kaže da nije video Veselinovićev predlog da bi mogao decidirano da ga komentariše, ali smatra da „autohtone stranke nacionalnih manjina koje žive na određenom prostoru Srbije treba adekvatno da budu zastupljene u parlamentu”. Muković misli da portparoli nisu adekvatno rešenje i dodaje: „Građani bošnjačke, mađarske, albanske i drugih nacionalnih manjina, koji su ozbiljno politički organizovani, treba da imaju svoje predstavnike u parlamentu, a da li će oni biti direktno izabrani sa svojih manjinskih lista, ili u koaliciji sa strankama većinskog naroda, manje je bitno. Prirodni prag je dobro rešenje, a jedina dilema koju ja imam jeste oko smanjenja broja poslanika, koje načelno podržavam. ”
----------------------------------
Prirodni prag bi ostao
Mađari, Bošnjaci i Albanci uvek su imali svoje poslanike, pa i u onom prvom višestranačkom sazivu, kada se biralo po većinskom izbornom sistemu (glasa se za konkretnog čoveka). Kada je izborni sistem promenjen u proporcionalni, pre svega kada je uveden prirodni prag za nacionalne manjine, koji je i sada na snazi, partije nacionalnih manjina su još lakše ulazile u parlament. Većina njih smatra da je ovaj sistem, po kome je za jednog poslanika u parlamentu potrebno oko 14.000 glasova, sasvim dobar. Ovaj prirodni prag ostao bi i po modelu koji priprema SDS, kaže Janko Veselinović, za brojčano veće nacionalne manjine koje na izborima mogu da pređu cenzus, a portparole bi imale brojčano manje nacionalne manjine.
Janko Veselinović, koji je na čelu tima SDS-a za izradu ovih akata, rekao je za „Politiku” da će u sklopu izmena izbornog zakonodavstva SDS predložiti i nov način zastupljenosti nacionalnih manjina, jer „po sadašnjem, od 18 nacionalnih manjina, samo Mađari, Bošnjaci i Albanci imaju svoje predstavnike u parlamentu”.
– Po našem modelu, a sličan postoji u Mađarskoj, nacionalne manjine bile bi zastupljene preko portparola. Portparoli bi prisustvovali svim sednicama parlamenta, mogli bi da diskutuju o svim pitanjima važnim za nacionalne manjine, a takva su praktično sva, ali ne bi mogli da učestvuju u odlučivanju, ne bi uticali na izbor i smenu vlade. Portparoli bi mogli biti predsednici nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jer su oni već prošli izbore i većinskom voljom svojih sunarodnika izabrani na tu funkciju – objašnjava Veselinović.
Ovaj predlog SDS-a, sudeći po prvim reakcijama, nije naišao na oduševljenje onih nacionalnih, bar ne kod onih koji su brojčano najzastupljeniji u Srbiji i koji godinama imaju svoje poslanike u parlamentu.
Balint Pastor, šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, kaže da zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u Skupštini Srbije treba da bude jedna od najbitnijih tema akcionog tima parlamenta koji će se baviti reformom političkog sistema. Pastor ističe: „Može se povesti rasprava i o eventualnim garantovanim mestima za pripadnike nacionalnih manjina, ali bi o tome trebalo uzeti mišljenje brojčano manjih nacionalnih zajednica, pošto sve organizovane nacionalne manjine imaju nacionalne savete. Ako nešto predlažemo, red je da pitamo i one na koje se to i odnosi.”
Petar Kuntić, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, koji je u nekoliko skupštinskih saziva, pa i u prethodnom, bio poslanik tako što je izabran na listi Demokratske stranke, ideju o portparolima smatra neprihvatljivom. Kuntić kaže: „DHS u Vojvodini već duže od deset godina uporno insistira na sprovođenju Sporazuma između Hrvatske i bivše države Srbije i Crne Gore, čija je pravna naslednica Srbija. Posebno bih apostrofirao član devet, koji omogućava garantovana mesta pripadnicima nacionalnih manjina u parlamentu. Hrvatska je odavno ispunila obavezu iz tog sporazuma, a Srbija sve vreme nalazi razloge zašto to ne ispunjava, pozivajući se pri tome na prirodni prag koji je definisan izbornim zakonom. Predlog Janka Veselinovića nije u duhu ovog sporazuma, a mi insistiramo na njemu, s obzirom na to da su sve političke opcije u Hrvatskoj za njegovo sprovođenje. Siguran sam da će vlast Srpske napredne stranke ići u tom pravcu prilikom izrade izbornog zakona, a mi smo svoj predlog izbornog zakona zvanično uputili predsednicima Skupštine Srbije, Vlade Srbije i svim resornim skupštinskim odborima.”
Mujo Muković, predsednik Bošnjačke narodne stranke, koji je poslanik u srpskom parlamentu izabran na listi SNS-a, kaže da nije video Veselinovićev predlog da bi mogao decidirano da ga komentariše, ali smatra da „autohtone stranke nacionalnih manjina koje žive na određenom prostoru Srbije treba adekvatno da budu zastupljene u parlamentu”. Muković misli da portparoli nisu adekvatno rešenje i dodaje: „Građani bošnjačke, mađarske, albanske i drugih nacionalnih manjina, koji su ozbiljno politički organizovani, treba da imaju svoje predstavnike u parlamentu, a da li će oni biti direktno izabrani sa svojih manjinskih lista, ili u koaliciji sa strankama većinskog naroda, manje je bitno. Prirodni prag je dobro rešenje, a jedina dilema koju ja imam jeste oko smanjenja broja poslanika, koje načelno podržavam. ”
----------------------------------
Prirodni prag bi ostao
Mađari, Bošnjaci i Albanci uvek su imali svoje poslanike, pa i u onom prvom višestranačkom sazivu, kada se biralo po većinskom izbornom sistemu (glasa se za konkretnog čoveka). Kada je izborni sistem promenjen u proporcionalni, pre svega kada je uveden prirodni prag za nacionalne manjine, koji je i sada na snazi, partije nacionalnih manjina su još lakše ulazile u parlament. Većina njih smatra da je ovaj sistem, po kome je za jednog poslanika u parlamentu potrebno oko 14.000 glasova, sasvim dobar. Ovaj prirodni prag ostao bi i po modelu koji priprema SDS, kaže Janko Veselinović, za brojčano veće nacionalne manjine koje na izborima mogu da pređu cenzus, a portparole bi imale brojčano manje nacionalne manjine.
Нема коментара:
Постави коментар