Александар Поповић је редак, ако не и јединствен пример да се може годинама опстајати у политичком животу без афера и скандала, да се може заступати национална (неки кажу националистичка) десничарска идеја, а уживати углед и код политичких противника. За себе говори да није каријерни политичар, да је од 23 године радног стажа, само пет година је примао плату у политици. Био је министар науке и заштите животне средине, те министар енергетике. Био је кандидат ДСС-а за градоначелника Београда. Професор је Хемијског факултета у Београду. На питање шта се десило па није хтео да се кандидује за председника ДСС-а по одласку Војислава Коштунице каже да је, осим здравствених разлога, сама чињеница да је три пута поражен у Београду у истој трци коју је трчао, налагала да се повуче у други план. Најлакше је, каже, за сопствене промашаје и грешке кривити друге, без обзира на чињеницу да ни он, ни странка којој припада, није имао медијску подршку ни изблиза као опоненти. „Неко ко има терет толиких пораза, ко је био потпредседник странке и учествовао у њеним поразима на републичком нивоу, просто више није добар за странку и за идеју која она заступа“. Није напустио странку, остао је у њој, али се није кандидовао да је води. То је, по свој прилици, код нас политички преседан.
Били сте министар енергетике кад је НИС продат Русима без тендера. Сада се исто ради са Београдом на води и Арапима. Да ли је малициозно закључити да се власти мењају али манир владања остаје?
Немогуће је правити паралелу између међудржавног споразума са Руском Федерацијом захваљујући коме имамо профитабилну и реконструисану нафтну индустрију и коначно завршено складиште у Банатском Двору,захваљујући коме не бринемо да ли ће и када зими Украјина да прави проблем око снабдевања гасом и „Београда на води“ где се улази у дил са приватном фирмом изабраном директном погодбом, која ће имати приватни интерес да гради станове и пословни простор, а где и не знамо какав је уговор којим ће се цео посао регулисати.
Кад погледамо вашу биографију, живели сте са обе стране некадашње гвоздене завесе – и у Совјетском Савезу и у Америци. Али, нисте се изгледа приклонили ни једној страни. Имали сте резерве код продаје НИС-а Русима, а сада сте једини, од свих људи, реаговали на изјаву америчког амбасадора Кирбија да су Срби шизофрен народ.
Амбасадор Кирби је увредио једну целу нацију, а за мене је запрепашћујуће да му нико из власти није одговорио. У таквим ситуацијама озбиљне земље таквом амбасадору, ако му већ не ускрате гостопримство, тихо саопште да неће бити приман ни на једној званичној адреси док се не извини. Наши властодршци су храбри када треба да одговарају Маји Коцијанчић, а кукавице када народ који их је изабрао вређа, и не први пут, амерички амбасадор.
Можда сте једино ви то преозбиљно схватили, да је та квалификација изречена као увреда.
Ако ја Вама кажем да сте шизофрени, је ли то увреда? Ја сам чуо оно што је чула цела Србија. Али ово и није прича о Кирбију, него о српској власти и највећем делу опозиције. Премијер је чак покушао да измени Кирбијеву оригиналну изјаву и заштити своје „америчке пријатеље“.
Али и амерички пријатељи, како видимо, озбиљно подржавају ову владу и премијера.
Верујем да је чињеница је да се Сједињене Америчке Државе, нажалост, не понашају пријатељски према Србији. Бомбардовали су Србију и Српску, покушали да отму део територије, запрашили нас касетним бомбама и осиромашеним ураном. Ако неко ко вас не воли, ко се не понаша пријатељски према вама, подржава вашу Владу, онда је сасвим јасно да та Влада не ради у вашем интересу. Коначно, то значи да би за државу било здраво да Влада оде.
Демократска странка Србије којој припадате од оснивања је све време против уласка у Европску унију…
Наш основни став је увек био да заступамо политику за коју сматрамо да је у најбољем државном и националном интересу. Веровали смо у бриселске флоскуле о поштовању међународног права, о томе да је управо улазак у ЕУ гаранција за владавину права и јаке демократске институције. Интерес Србије и Срба јесте поштовање права, јесу јаке институције. Међутим, на случају бастарда које неки зову „Република Косова“ показало се да је лаж све што смо из Брисела слушали. У животу можете да о некоме имате добро мишљење док на својој кожи не упознате његову природу. Ми смо природу ЕУ упознали и, као и у животу, променили став, руководећи се интересима Србије.
Са оним са ким се прво договоре о формирању владе после избора.
Али има једна константа кад је у питању СПС – сви су се у владама мењали, само они остају у свакој влади? Па и са вама су били.
Они нису били у влади са Демократском странком Србије. Они су мањински подржавали нашу владу.
А то није исто.
Није и не морају се завршити политичке науке да би се то знало. То што је Б92 у кампањи против Коштунице покушавао да објасни да је то исто у нивоу је садашњих спиновања српских власти.
Добро, а зашто сматрате да се приближавају избори?
Па ако са једне стране потпредседник Владе да такву изјаву, а са друге стране и даље води земљу ка Европској унији, онда видите да између изјава и дела те особе постоји озбиљна разлика. Или су разлике у Влади непомирљиве, а нису, јер ово је евроунијатска Влада или се ради о уобичајеној припреми бирача за изборе, уз наду да ће заборавити све што је било и веровати само ономе што сада чују.
Па добро, али шта је ту ново и необично? Зар вам се не чини да је и код других све већа разлика између онога што се прича и онога што се ради?
Ми живимо у Куросавином „Рашомону“. Министри виде оно што се догађа на један, а грађани на сасвим други начин. Примера је колико хоћете. Од премијера који тврди да никада у историји није било суфицита у буџету, а био је у време Коштуничине Владе, па тврди да су у децембру 2014. веће плате него било када пре, а званична статистика тврди да су биле веће у децембру 2013., преко ресорне министарке која, како би показала успех свог закона, у три дана излази са два податка о броју издатих грађевинских дозвола, па каже прво да је у марту прошле године је издато 8 грађевинских дозвола, а сада 55, онда након три дана каже прошле године је издато 158 дозвола, а сада 240. На сајту Републичког завода за статистику видите да је у марту прошле године издато 566 дозвола, знатно више него у марту ове године, што говори да министарка обмањује јавност, а да јој је закон лош. О сталном спиновању о смањењу незапослености, а број запослених је, по званичној статистици мањи него што је био када је ова Влада формирана, бесмислено је и говорити. Када вам из дана у дан дају неистините податке, то онда значи да је та власт изгубила компас. Зашто се стално износе неистинити подаци? Вероватно зато да се људима скрене пажња од свих грешака и глупости које Влада прави. Нема Мубадале, нема фабрике чипова, нема „Мерцедеса“ у „Икарбусу“, несташе „ФАП“-ови Финци. Мени је због тога жао, али је то елементарна истина. Све је јасно.
А да ли је свима јасно?
Не знам. У животу је често лакше бежати од истине, покушавати у разним аспектима живота представити ствари бољима него што јесу. А права је истина да након свих евроунијаћења, пенкала, качења застава ЕУ по Београду, улагивања и реформисања, највећа гринфилд инвестиција у Србији остала она из времена добре, старе Владе Војислава Коштунице, неспиноване и нападане – Ball Packaging.
Али и поруке су мало збуњујуће и није их ни лако схватити: поред министра иностраних послова, имамо и такозвне дисонантне тонове између председника Николића који „вуче“ према Русији и председника владе који бар декларативно „вуче“ према Европској унији и како људи да се определе шта да мисле?
Србија треба да буде војно и политички неутрална. Треба да штитимо свој интерес, не угрожавајући никог другог ни на који начин. Ми то, због еврофанатаизма власти не радимо. Нисмо искористили прилику да знатно више извеземо своје пољопривредне производе у Русију. Увели смо санкције Белорусији. Је ли нам она нешто скривила? Признала Тачијев спахилук? Није. Који нам је интерес био да уведемо санкције Ирану и да оне опстану дуже него санкције Европске уније? Кога смо слушали, себе или бриселске бирократе?
Па то не говори о Европској унији него о нама.
Не о „нама“, него о Влади Србије – овој, прошлој и оној ДС-а и СПС-а. Уместо да слушамо локалног кабадахију, треба да се понашамо онако како се сваки српски домаћин у својој кући понаша. Ништа више од тога.
Ако пођемо од тога да је свака демократски изабрана власт добронамерна и жели да заступа национални интерес, питање је до које је мере и на који начин она у стању да тај интерес заступа у датим околностима.
Ја мислим да је и у датим околностима могуће без икаквих проблема одустати од евроунијатске политике и прогласити неутралност.
Због чега би то урадили?
Зато што уласком у Унију губите самосталност. Земља чланица ЕУ преноси свој суверенитет на бриселску администрацију која утврђује заједничку спољну и трговинску политику према земљама ван ЕУ. Србија би била дужна да прекине да развија политичке и економске односе са њој пријатељским земљама, уколико то није политика ЕУ. Губите слободу. А наши су се преци борили за слободу, за то да њима не управљају ни Стамбол, ни Беч, ни Пешта, већ да сами воде своје послове. Савремени Стамбол, Беч и Пешта су данас у Бриселу.
Како?
Тако што и ако не уђемо у Европску унију, на путу ћемо бити натерани да уведемо процедуре и владавину закона, да се овакве ствари више не би дешавале.
Ја сам за процедуру и за законе. Чињеница је да су у модерна времена највеће плате у еврима биле у време Владе Коштунице која није срљала ка ЕУ, а да од како од 2008. јурцамо као мува без главе ка Бриселу, наша економија, тиме и стандард грађана почињу да тону.
А да ли верујете да су се челници ове власти преумили и да нас сада искрено воде ка Европској унији?
Ако се нису преумили, чему онда Бриселски споразум којим су укинути закони државе Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохије и прихваћени закони онога што амбасадор Кирби зове „Република Косова“. То, укидање сопствене државе на Космету није урадио НАТО, него ова и претходна влада.
А прихватате ли ви могућност да се вечито питање Косова једном морало решити, да овај провизоријум од државе више није могао да опстане и да Србија мора да крене даље без заваравања да ће јој Косово бити враћено?
То је Ваше мишљење. Као демократа дајем Вам право да га изнесете, а моје је потпуно супротно. Косово и Метохију Србији нико не може да одузме за вечита времена уколико сама Србија на то не пристане. Отуда толики притисак да се Србија одрекне КиМ, да их преда.
Ја само питам, сигурно сте чули таква мишљења?
Сви ти који говоре да им је Косово тег, када им сутра неко узме десет хиљада динара, кукаће и завијати до неба. А за то што им растурају државу неће. Е такви су људи лицемери.
Чекајте, али држава смо сви ми.
Тачно. Па пошто смо држава сви ми, имам право да кажем да мене није баш брига за Косово и Метохију, мада сам свестан да један број људи мисли супротно. Ствари се не решавају ни за минут, ни за дан ни за годину. Ми у овом тренутку нисмо јачи од оних који су нам окупирали део територије, али то не значи да се околности неће променити. Да ли је 1980. године, кад је умро Броз, неко могао да претпостави да ће се Југославија распасти у крвавом рату?
Неки тврде да је то било сасвим предвидиво.
Да, вероватно они који су на његовом гробу претходно највише плакали, његови комунистички другари. Ствари нису предвидиве, историја се убрзава. Ако сада наша позиција није сјајна, хајде да задржимо шансе за оне који долазе после нас да поправе оно што су наше генерације упропастиле.
Чекали смо више од 20 година и било је све горе и горе.
Изгубили смо и државу, били под Турцима, газили Албанију, стрељани 100 за једног. И налазили снагу. Двадесет година у историји једног народа и државе не значе ништа. А нећемо ваљда да се због Американаца и Немаца, одрекнемо Дечана и Грачанице, Патријаршије и Газиместана?
Звучите као антизападњак, а са друге стране сте имали примедбе и на продају Нафтне индустрије Србије Русима онако како је продат. Дакле, нисте ни за Русе?
Ја сам за Србе. И хајде да једну важну ствар расправимо. Купопродајни уговор за НИС је договорила и НИС продала Влада ДС-а и СПС-а. У време када сам био министар енергетике, потписан је међудржавни споразум којим је само прецизирано да је цена за 51% свега што је имовина НИС-а а.д. на дан 31.12.2007. године 400 милиона. На тај дан готово ништа од онога што је НИС а.д. користио није било у његовом власништву, па су практично са тих 400 милиона плаћено право руске стране да иде даље у разговоре. Зашто је после тога Влада ДС-а дала сву имовину коју није морала, поклонила, тј. дала без икаквог повећања цене сву имовина коју текст међудржавног споразума није обухватио, треба питати тадашњег председника ДС-а и Владу која је склопила купопродајни споразум.
Разговарала Биљана Степановић,
http://dss.rs/vlada-srbije-treba-da-se-ponasa-kao-srpski-domacin-u-svojoj-kuci/
Били сте министар енергетике кад је НИС продат Русима без тендера. Сада се исто ради са Београдом на води и Арапима. Да ли је малициозно закључити да се власти мењају али манир владања остаје?
Немогуће је правити паралелу између међудржавног споразума са Руском Федерацијом захваљујући коме имамо профитабилну и реконструисану нафтну индустрију и коначно завршено складиште у Банатском Двору,захваљујући коме не бринемо да ли ће и када зими Украјина да прави проблем око снабдевања гасом и „Београда на води“ где се улази у дил са приватном фирмом изабраном директном погодбом, која ће имати приватни интерес да гради станове и пословни простор, а где и не знамо какав је уговор којим ће се цео посао регулисати.
Кад погледамо вашу биографију, живели сте са обе стране некадашње гвоздене завесе – и у Совјетском Савезу и у Америци. Али, нисте се изгледа приклонили ни једној страни. Имали сте резерве код продаје НИС-а Русима, а сада сте једини, од свих људи, реаговали на изјаву америчког амбасадора Кирбија да су Срби шизофрен народ.
Амбасадор Кирби је увредио једну целу нацију, а за мене је запрепашћујуће да му нико из власти није одговорио. У таквим ситуацијама озбиљне земље таквом амбасадору, ако му већ не ускрате гостопримство, тихо саопште да неће бити приман ни на једној званичној адреси док се не извини. Наши властодршци су храбри када треба да одговарају Маји Коцијанчић, а кукавице када народ који их је изабрао вређа, и не први пут, амерички амбасадор.
Можда сте једино ви то преозбиљно схватили, да је та квалификација изречена као увреда.
Ако ја Вама кажем да сте шизофрени, је ли то увреда? Ја сам чуо оно што је чула цела Србија. Али ово и није прича о Кирбију, него о српској власти и највећем делу опозиције. Премијер је чак покушао да измени Кирбијеву оригиналну изјаву и заштити своје „америчке пријатеље“.
Али и амерички пријатељи, како видимо, озбиљно подржавају ову владу и премијера.
Верујем да је чињеница је да се Сједињене Америчке Државе, нажалост, не понашају пријатељски према Србији. Бомбардовали су Србију и Српску, покушали да отму део територије, запрашили нас касетним бомбама и осиромашеним ураном. Ако неко ко вас не воли, ко се не понаша пријатељски према вама, подржава вашу Владу, онда је сасвим јасно да та Влада не ради у вашем интересу. Коначно, то значи да би за државу било здраво да Влада оде.
Демократска странка Србије којој припадате од оснивања је све време против уласка у Европску унију…
Наш основни став је увек био да заступамо политику за коју сматрамо да је у најбољем државном и националном интересу. Веровали смо у бриселске флоскуле о поштовању међународног права, о томе да је управо улазак у ЕУ гаранција за владавину права и јаке демократске институције. Интерес Србије и Срба јесте поштовање права, јесу јаке институције. Међутим, на случају бастарда које неки зову „Република Косова“ показало се да је лаж све што смо из Брисела слушали. У животу можете да о некоме имате добро мишљење док на својој кожи не упознате његову природу. Ми смо природу ЕУ упознали и, као и у животу, променили став, руководећи се интересима Србије.
А како тумачите изјаву министра иностраних послова Ивице Дачића да нас неће примити у Европску унију чак ни да признамо Косово и да стално добијамо нове услове. Дакле, ми преговарамо о пријему, а нећемо бити примљени никад.Са ким?
Значи да се приближавају избори. А кад се приближавају избори, појачава се национална реторика СПС-а. Па се онда грми у изборној кампањи – ми нећемо ММФ, далеко им лепа кућа, а онда се брже боље потпише споразум са ММФ-ом кад се уђе у власт. Па се куне у Косово и виче како ће се бранити оружјем, а онда се укидају српски закони и органи, српска држава и грли са Хашимом Тачијем. Код СПС-а је барем ствар јасна, увек знате са ким неће правити коалицију.
Са оним са ким се прво договоре о формирању владе после избора.
Али има једна константа кад је у питању СПС – сви су се у владама мењали, само они остају у свакој влади? Па и са вама су били.
Они нису били у влади са Демократском странком Србије. Они су мањински подржавали нашу владу.
А то није исто.
Није и не морају се завршити политичке науке да би се то знало. То што је Б92 у кампањи против Коштунице покушавао да објасни да је то исто у нивоу је садашњих спиновања српских власти.
Добро, а зашто сматрате да се приближавају избори?
Па ако са једне стране потпредседник Владе да такву изјаву, а са друге стране и даље води земљу ка Европској унији, онда видите да између изјава и дела те особе постоји озбиљна разлика. Или су разлике у Влади непомирљиве, а нису, јер ово је евроунијатска Влада или се ради о уобичајеној припреми бирача за изборе, уз наду да ће заборавити све што је било и веровати само ономе што сада чују.
Па добро, али шта је ту ново и необично? Зар вам се не чини да је и код других све већа разлика између онога што се прича и онога што се ради?
Ми живимо у Куросавином „Рашомону“. Министри виде оно што се догађа на један, а грађани на сасвим други начин. Примера је колико хоћете. Од премијера који тврди да никада у историји није било суфицита у буџету, а био је у време Коштуничине Владе, па тврди да су у децембру 2014. веће плате него било када пре, а званична статистика тврди да су биле веће у децембру 2013., преко ресорне министарке која, како би показала успех свог закона, у три дана излази са два податка о броју издатих грађевинских дозвола, па каже прво да је у марту прошле године је издато 8 грађевинских дозвола, а сада 55, онда након три дана каже прошле године је издато 158 дозвола, а сада 240. На сајту Републичког завода за статистику видите да је у марту прошле године издато 566 дозвола, знатно више него у марту ове године, што говори да министарка обмањује јавност, а да јој је закон лош. О сталном спиновању о смањењу незапослености, а број запослених је, по званичној статистици мањи него што је био када је ова Влада формирана, бесмислено је и говорити. Када вам из дана у дан дају неистините податке, то онда значи да је та власт изгубила компас. Зашто се стално износе неистинити подаци? Вероватно зато да се људима скрене пажња од свих грешака и глупости које Влада прави. Нема Мубадале, нема фабрике чипова, нема „Мерцедеса“ у „Икарбусу“, несташе „ФАП“-ови Финци. Мени је због тога жао, али је то елементарна истина. Све је јасно.
А да ли је свима јасно?
Не знам. У животу је често лакше бежати од истине, покушавати у разним аспектима живота представити ствари бољима него што јесу. А права је истина да након свих евроунијаћења, пенкала, качења застава ЕУ по Београду, улагивања и реформисања, највећа гринфилд инвестиција у Србији остала она из времена добре, старе Владе Војислава Коштунице, неспиноване и нападане – Ball Packaging.
Али и поруке су мало збуњујуће и није их ни лако схватити: поред министра иностраних послова, имамо и такозвне дисонантне тонове између председника Николића који „вуче“ према Русији и председника владе који бар декларативно „вуче“ према Европској унији и како људи да се определе шта да мисле?
Србија треба да буде војно и политички неутрална. Треба да штитимо свој интерес, не угрожавајући никог другог ни на који начин. Ми то, због еврофанатаизма власти не радимо. Нисмо искористили прилику да знатно више извеземо своје пољопривредне производе у Русију. Увели смо санкције Белорусији. Је ли нам она нешто скривила? Признала Тачијев спахилук? Није. Који нам је интерес био да уведемо санкције Ирану и да оне опстану дуже него санкције Европске уније? Кога смо слушали, себе или бриселске бирократе?
Па то не говори о Европској унији него о нама.
Не о „нама“, него о Влади Србије – овој, прошлој и оној ДС-а и СПС-а. Уместо да слушамо локалног кабадахију, треба да се понашамо онако како се сваки српски домаћин у својој кући понаша. Ништа више од тога.
Ако пођемо од тога да је свака демократски изабрана власт добронамерна и жели да заступа национални интерес, питање је до које је мере и на који начин она у стању да тај интерес заступа у датим околностима.
Ја мислим да је и у датим околностима могуће без икаквих проблема одустати од евроунијатске политике и прогласити неутралност.
Због чега би то урадили?
Зато што уласком у Унију губите самосталност. Земља чланица ЕУ преноси свој суверенитет на бриселску администрацију која утврђује заједничку спољну и трговинску политику према земљама ван ЕУ. Србија би била дужна да прекине да развија политичке и економске односе са њој пријатељским земљама, уколико то није политика ЕУ. Губите слободу. А наши су се преци борили за слободу, за то да њима не управљају ни Стамбол, ни Беч, ни Пешта, већ да сами воде своје послове. Савремени Стамбол, Беч и Пешта су данас у Бриселу.
Слобода је омеђена пре свега економском слободом. Ако ви нисте у стању да будете економски самостални, а ми то нисмо, ако морате да склапате споразум са ММФ-ом, ако се оволико задужујете, како вам то Европска унија одузима слободу? А притом вас тамо и не зове.Али то све што говорите иде у прилог заговорника пута ка Европској унији.
Задужиле су се владе ДС-а и СНС-а, уз помоћ СПС-а. Демократе су надувале буџетски дефицит. Коштуничине владе су оставиле уравнотежен буџет и државу без омчи ММФ-а. Значи могло се другачије. И може се. Али, да би били слободни и вукли добре потезе, морамо да се решимо бриселске заблуде. Озбиљну штету, огроман дефицит, направила је Влада ДС-а, ови који су сада на власти ту штету не умеју да поправе. Три године су на власти. Јесу ли укинули агенције? Нису. Донели су Закон о јавним набавкама, говорећи да су оне највећи извор корупције, а онда су донели Закон о сарадњи са Емиратима у Скупштини, суспендовали Закон о јавним набавкама и практично, по сопственим речима, омогућили невиђену корупцију. Аир Србија је остварила профит јер на терет буџета Србије, дакле свих грађана, користи гориво и услуге Аеродрома Београд по бенефицираној цени. Без тога била би у губитку на нивоу онога из времена власти ДС-а
Како?
Тако што и ако не уђемо у Европску унију, на путу ћемо бити натерани да уведемо процедуре и владавину закона, да се овакве ствари више не би дешавале.
Ја сам за процедуру и за законе. Чињеница је да су у модерна времена највеће плате у еврима биле у време Владе Коштунице која није срљала ка ЕУ, а да од како од 2008. јурцамо као мува без главе ка Бриселу, наша економија, тиме и стандард грађана почињу да тону.
А да ли верујете да су се челници ове власти преумили и да нас сада искрено воде ка Европској унији?
Ако се нису преумили, чему онда Бриселски споразум којим су укинути закони државе Србије на територији Аутономне покрајине Косово и Метохије и прихваћени закони онога што амбасадор Кирби зове „Република Косова“. То, укидање сопствене државе на Космету није урадио НАТО, него ова и претходна влада.
А прихватате ли ви могућност да се вечито питање Косова једном морало решити, да овај провизоријум од државе више није могао да опстане и да Србија мора да крене даље без заваравања да ће јој Косово бити враћено?
То је Ваше мишљење. Као демократа дајем Вам право да га изнесете, а моје је потпуно супротно. Косово и Метохију Србији нико не може да одузме за вечита времена уколико сама Србија на то не пристане. Отуда толики притисак да се Србија одрекне КиМ, да их преда.
Ја само питам, сигурно сте чули таква мишљења?
Сви ти који говоре да им је Косово тег, када им сутра неко узме десет хиљада динара, кукаће и завијати до неба. А за то што им растурају државу неће. Е такви су људи лицемери.
Чекајте, али држава смо сви ми.
Тачно. Па пошто смо држава сви ми, имам право да кажем да мене није баш брига за Косово и Метохију, мада сам свестан да један број људи мисли супротно. Ствари се не решавају ни за минут, ни за дан ни за годину. Ми у овом тренутку нисмо јачи од оних који су нам окупирали део територије, али то не значи да се околности неће променити. Да ли је 1980. године, кад је умро Броз, неко могао да претпостави да ће се Југославија распасти у крвавом рату?
Неки тврде да је то било сасвим предвидиво.
Да, вероватно они који су на његовом гробу претходно највише плакали, његови комунистички другари. Ствари нису предвидиве, историја се убрзава. Ако сада наша позиција није сјајна, хајде да задржимо шансе за оне који долазе после нас да поправе оно што су наше генерације упропастиле.
Чекали смо више од 20 година и било је све горе и горе.
Изгубили смо и државу, били под Турцима, газили Албанију, стрељани 100 за једног. И налазили снагу. Двадесет година у историји једног народа и државе не значе ништа. А нећемо ваљда да се због Американаца и Немаца, одрекнемо Дечана и Грачанице, Патријаршије и Газиместана?
Звучите као антизападњак, а са друге стране сте имали примедбе и на продају Нафтне индустрије Србије Русима онако како је продат. Дакле, нисте ни за Русе?
Ја сам за Србе. И хајде да једну важну ствар расправимо. Купопродајни уговор за НИС је договорила и НИС продала Влада ДС-а и СПС-а. У време када сам био министар енергетике, потписан је међудржавни споразум којим је само прецизирано да је цена за 51% свега што је имовина НИС-а а.д. на дан 31.12.2007. године 400 милиона. На тај дан готово ништа од онога што је НИС а.д. користио није било у његовом власништву, па су практично са тих 400 милиона плаћено право руске стране да иде даље у разговоре. Зашто је после тога Влада ДС-а дала сву имовину коју није морала, поклонила, тј. дала без икаквог повећања цене сву имовина коју текст међудржавног споразума није обухватио, треба питати тадашњег председника ДС-а и Владу која је склопила купопродајни споразум.
Разговарала Биљана Степановић,
http://dss.rs/vlada-srbije-treba-da-se-ponasa-kao-srpski-domacin-u-svojoj-kuci/
Нема коментара:
Постави коментар