- Ako pogledate geografiju regije, Makedonija je najbolje mesto za stvaranje produžetaka za najnoviju energetsku infrastrukturu u regiji, takozvani Turski tok - rekao je Vladimir Ćizov
Ruski vođa Vladimir Putin, koji se sukobljava sa najvećom zemljom istočne Evrope – Ukrajinom, sada se okreće prema balkanskoj naciji koja ima manje stanovnika od Bruklina – Makedoniji. Zajednička tema im je – gasovod.
PUTIN I AMERIKA SPREMAJU RAT: Rusi poslali stotine aviona i 12.000 vojnika na Baltik, gde NATO izvodi vojne vežbe!Makedonija je država od dva miliona ljudi, iznikla iz ruševina Jugoslavije i bori se s raširenom korupcijom i etničkim napetostima.
Vlada premijera Nikole Gruevskog podupire planove za ruski gasovod prema Evropi koji će omogućiti neophodnu zaradu, i pomaže Kremlju da reši postojeći problem s gasovodom u Ukrajini.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je Zapad da pokušava da inicira svrgavanje makedonske vlasti.– Nemam čvrste dokaze, ali to je logična sumnja – rekao je Vladimir Ćizov, ruski ambasador u EU.
– Ako pogledate geografiju regije, Makedonija je najbolje mesto za stvaranje produžetaka za najnoviju energetsku infrastrukturu u regiji, takozvani Turski tok – rekao je Ćizov.
Ruski predloženi plinovod funkcionirao bi kao produžetak veze između Rusije i Turske. To je poslednji plan Gazproma u dostavljanju plina južnoj i napustio 45 milijardi dolara vredan projekt Južnog toka, u decembru. Kao i njegov prethodnik, tzv Turski tok je dizajniran da zaobiđe Ukrajinu.središnjoj Europi, nakon što je državni izvoznik
– Kako bi pomogli da Gazprom uđe na srednjeevropsko tržište, Rusija je zagovarala izgradnju gasovoda koji bi išao iz Grčke u Makedoniju, Srbiju i Mađarsku. Ove četiri zemlje su u središtu ruske diplomatske ofenzive – napisali su teksaški analitičari.
Projekt se suočava s brojnim preprekama. Poput Južnog toka, mora biti u skladu s pravilima unutrašnjeg tržišta EU koje zahtjeva da se Rusi odreknu kontrole nad gasovodom unutar njihovih granica. Čak i ako Makedonija nije članica EU, plinovod prvo mora proći kroz Tursku i Grčku, koja to jest.
– Jedina je razlika u tome što je Južni tok manje skuplji od Turskog – rekao je Korchemkin.
Rusija kaže da neće više insistirati na posedovanju elova koji prolaze kroz EU. Umesto toga, ruski predsednik Vladimir Putin ponudio je krizom pogođenoj Grčkoj, stotine miliona eura svake godine, u vidu plina, ukoliko se pridruži planovima za gasovod.
Gasovod bi se potom nastavio graditi kroz Makedoniju i Srbiju, prolazeći prema Italiji i Austriji.
– Za mene je još prerano govoriti o gasovodu jer je projekt još samo na papiru. Veliko je pitanje hoće li se uopšte dogoditi – rekao je Nikola Dimitrov, istraživač na Institutu za globalnu pravdu u Hagu, bivši makedonski diplomat u Holandiji.
Međutim, bez obzira na sve, čini se kako su Rusi odlučni u tome da dopuste da njihov tranzitni ugovor sa Ukrajinom istekne do 2019. u korist alternativnim rutama. Gazprom je već položio 427 kilometara južnog koridora, u iščekivanja dogovora. Za Makedoniju, bilo koji gasovod je daleko rešenje za krizu koja trese njihovu državu.
(Telegraf.rs / Izvor: bloomberg.com)
http://www.telegraf.rs/vesti/1583508-a-gde-je-srbija-evo-zasto-je-putinu-makedonija-trenutno-najvaznija
Paralelne vojne vežbe Rusije i NATO-a
Ruska vojska, koja je nedavno završila obimne manevre pokrenula je novu veliku vojnu vežbu, i to istovremeno sa početkom dvonedeljne nordijske vojne vežbe “Arktički izazov” u koju su uključeni avioni NATO-a i vazduhoplovne snage severne Evrope. Vežbe se održavaju u vreme porasta tenzija u regionu.
Ruske vežbe, koje se održavaju na prostoru od reke Volge do Sibira uključuju 700 komada artiljerijskog oružja, 12 hiljada vojnika i 250 borbenih aviona. Ruski zvanični izvori navode da će najnovija vežbe “pokrenuta, po nalogu vrhovnog komandanta Vladimira Putina”, trajati do 28. maja. Cilj je kako se dalje navodi “provera spremnosti borbenih jedinica, avijacije i protiv/vazdušnog oružja”.
Istovremeno, danas su počele i dvonedeljne nordijske vojne vežbe “Arktički izazov”, u koje su uključene snage članica NATO-a, kao i partnerskih zemalja severne Evrope.
 |
| Američki avioni lovci se pripremaju za učešće u vežbama "Arktički izazov" na aerodromu Kalaks u blizini Lulea u Švedskoj, 26. maj 2015 |
Dvonedeljni manevri u nordijskom i baltičkom području uključuju 4.000 vojnika i oko 100 aviona iz Sjedinjenih Država i osam evropskih zemalja. Nordijske vežbe koje traju od 26. maja do 5. juna druge su po su redu posle sličnih vežbi održanih 2013. Očekuje se da će ovakve vežbe od sada biti održavane svake dve godine. Članice NATO-a koje učestvuju pored SAD su Nemačka, Britanija, Francuska, Holandija i Norveška, dok Švedska, Finska i Švajcarska učestvuju kao partnerske zemlje alijanse.
Dan posle nordijskih vežbi slede redovne polugodišnje, takozvane Baltičke operacije NATO-a u kojima učestvuje 4.500 vojnika iz 17 zemalja.
http://www.glasamerike.net/content/article/2791510.html
Rusija: Još nije određen datum isporuke oružja Iranu
Zamjenik ruskog šefa diplomacije Sergej Rjabkov izjavio je da još nema dogovora o datumu isporuke protuzračnog sustava S -300 Iranu.
Prethodno je njegov iranski kolega, Hossein Amir-Abdollahian, rekao kako se uskoro može očekivati isporuka ruskog oružja Teheranu.
Rusija je 2010., zamrznula planove da isporuči sustav S-300 Iranu, zbog sankcija UN, no u aprilu je predsjednik Vladimir Putin skinuo zabranu izvoza oružja.
Taj korak su oštro kritizirale SAD i Izrael.
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20150526/500/500.html?id=27037581
UČIO NA MILOŠEVIĆEVIM GREŠKAMA Poslednji evropski diktator menja politiku
Visoki diplomata SAD jednom je ovu zatvorenu državu nazvao poslednjim
diktatorskim režimom u Evropi. Njene službe bezbednosti koje uteruju strah i dalje se zovu KGB. Ali, nakon godinu dana geopolitičkog sukoba sa Rusijom, pojedini na Zapadu kažu da Belorusija možda i nije toliko loša.
Aleksandar Lukašenko
Zapadni zvaničnici počeli su da osećaju da izolacija Belorusiju prosto gura bliže Rusiji. Lukašenko je privukao pažnju kada se distancirao od Rusije u vezi sa njenim žestokim stavom prema Ukrajini.
Omekšavanje Belorusije prema Zapadu znak je promena saveza u Evropi godinu dana od početka najkrvavijeg sukoba na kontinentu još od ratova na Balkanu 90-ih godina prošlog veka. Rusko zauzimanje Krima bilo je prvo nasilno zauzimanje teritorije od Drugog svetskog rata i preplašilo je susede Rusije, koji se brinu da bi oni mogli da budu sledeći.
Lukašenko se zaklinjao da će Rusija uvek biti najvažniji partner Belorusije, ali je krenuo i nezavisnim putem, odbijajući da prizna aneksiju Krima, zalažući se za prijateljske odnose sa novim poroevropskim vlastima Ukrajine i ohrabrujući ideju da beloruski nacionalni identitet bude odvojen od ruskog.
- Nisam više poslednji evropski diktator. Ima diktatora malo gorih od mene, zar ne? Već sam manje zlo - našalio se Lukašenko u intervjuu za "Blumberg" ovog proleća, aludirajući na tvrdnju iz 2005. Kondolize Rajs, tadašnje državne sekretarke SAD.
Diplomate upućene u temu kažu da su se ranije trudili da uklone sa vlasti Lukašenka, koji je vladao skoro apsolutistički Belorusijom skoro od proglašenja nezavisnosti. Novi zadatak im je da ojačaju veze sda Belorusijom, kontinentalnom zemljom od 9,5 miliona ljudi, uz nadu da će obični građani te države početi da prave veće zahteve za evropski put demokratskog razvoja.
Ove diplomate tvrde da ako je Belorusija manje izolovana, manje će biti i zavisna od Rusije.
- U poslednjih 20 godina, metaforički rečeno, Belorusija je za Evropu bila kao Kuba za SAD. Predsednik Lukašenko nikada neće biti Vaclav Havel, ali nije ni Milošević - tvrdi Andrejs Pildegovič, državni sekretar u letonskom Ministastarstvu spoljnih poslova koji je zadužen za saradnju na modernizaciji beloruskog obrazovnog sistema.
Kritičari smatraju da je Belorusija toliko ekonomski zavisna od Rusije da Lukašenkovi potezi mogu jenostavno da budu samo pokušaj da poboljša pregovaračku poziciju kako bi obezbedio bolje darove iz Kremlja.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/562327/UCIO-NA-MILOSEVICEVIM-GRESKAMA-Poslednji-evropski-diktator-menja-politiku
Obama: Osuda agresivnog stava Rusije
Predsednik SAD Barak Obama osudio je "sve agresivniji stav" Rusije na istoku Ukrajine tokom sastanka sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom.
"Imali smo priliku da razgovaramo o situaciji u Ukrajini i sve agresivnijim stavom koji zauzima Rusija", rekao je Obama u izjavi iz Bele kuće u prisustvu Stoltenberga.
Obama i Stoltenberg pozvali su sve strane da poštuju sporazum Minsk dva o okončanju oružanog sukoba između vlasti u Kijevu i proruskih separatista na istoku Ukrajine, u kojima je poginulo preko 6.200 ljudi za nešto više od godinu dana.
Taj sporazum predviđa prekid vatre i povlačenje teškog naoružanja iz tampon zone između zaraćenih snaga, ali sporadični sukobi i dalje redovno izbijaju na istoku, uprkos tom primirju.
Jedno od žarišta sukoba je aerodrom u Donjecku koji je u januaru prešao pod kontrolu pobunjenika posle više meseci sukoba.
Kijev i Zapad optužuju Rusiju da naoružavaju proruske pobunjeike na istoku i da su tu poslali redovne trupe. Moskva stalno demantuje bilo kakvu umešanost u taj sukob, mada priznaje da ruski dobovoljci odlaze tamo da se bore.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=05&dd=26&nav_category=78&nav_id=996805
SAD: Rusi pale tela svojih vojnika u mobilnim krematorijumima na istoku Ukrajine
Rusija toliko želi da sakrije učešće svoje vojske u Ukrajini da je kupila
mobilne krematorijume kako bi uništila tela svojih poginulih vojnika, piše Blumberg.
Blumberg navodi da to tvrde poslanici SAD koji su ovog proleća putovali kroz Ukrajinu.
Sjedinjene Države i NATO dugo tvrde da se nekoliko hiljada ruskih vojnika bori uz separatiste u istočnoj Ukrajini, kao i da vlada Rusije ne samo da krije učešće svoje vojske, nego i smrt svojih vojnika.
„Ruski lideri su sve manje i manje sposobni da sakriju činjenicu da se
njihovi vojnici bore i umiru u velikom broju u Ukrajini“, istakao je u martu zamenik generalnog sekretara NATO Aleksander Veršbou.
Kako se navodi, otuda i ekstremne mere kako bi se uništili dokazi.
„Rusi pokušavaju da sakriju svoje žrtve tako što sa sobom nose mobilne krematorijume. Oni svoju umešanost ne kriju samo od sveta već i od ruskog naroda“, navodi predsedavajući Odbora Predstavničkog doma za oružane snage, republikanac Mek Tornberi.
Tornberi ističe da je video dokaze o krematorijumima i od izvora iz SAD, ali i iz Ukrajine. On, kako navodi, ne može da daje više detalja o poverljivim informacijama, ali insistira da veruje u te izveštaje.
Predstavnik Set Maulton, bivši oficir vojske SAD i demokrata u Odboru Predstavničkog doma za oružane snage je bio sa Tornberijem u Ukrajini krajem marta. On je tada tvitovao o mobilnim krematorijumima, ali nije otkrio svoje izvore.
Kako ističe, te informacije nisu samo došle sa ukrajinske strane.
Čuli smo o tome iz više izvora dok smo bili tamo, dovoljno da budem siguran u istinitost informacije“, ističe Multon.
I Tornberi i Multon su saglasni sa procenama Veršboua da ruski predsednik Vladmir Putin pokušava da održi stav da se njegovi vojnici ne bore u Ukrajini.
Prema Multonovim rečima, dokazi o mrtvim ruskim vojnicima bi izazvali Putinu probleme u njegovoj zemlji.
Ruski i ukrajinski blogeri i aktivisti zbog toga sastavljaju listu ruskih vojnika ubijenih u Ukrajini, uključujući i detalje o njihovoj službi, kao i okolnosti njihove smrti. Osim toga, nove organizacije u Rusiji koje predstavljaju porodice vojnika izašle su u javnosti i izazvale Putinovu zvaničnu priču.
„Rusija očigledno ima problema u svojoj zemlji zbog žrtvi koje imaju u tom ratu. Činjenica da su se okrenuli spaljivanju tela svojih vojnika je užasavajuće i sramno“, navodi Multon.
Postojali su nepotvrđeni izveštaji o tome da Rusija koristi mobilne krematorijume već mesecima, uključujući i procurele snimke na kojima se to vidi. Međutim, nikada poslanici SAD nisu zvanično potvrdili da američki zvaničnici veruju u te tvrdnje.
Direktor ukrajinske bezbednosne službe Valentin Nalivajčenko rekao je u januaru da je sedam krematorijuma na kamionima u periodu od četiri dana prešlo u njegovu zemlju.
„Svaki od tih krematorijuma može da spali osam do deset tela dnevno“, rekao je on tada.
Za mnoge u Vašingtonu ruske žrtve predstavljaju retku Putinovu slabu tačku, onu koju bi trebalo koristiti osim obezbeđivnja oružja ukrajinskoj vojsci.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/562315/SAD-Rusi-pale-tela-svojih-vojnika-u-mobilnim-krematorijumima-na-istoku-Ukrajine
Iran Rusima i ribu i živinu
Ruska Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor (Roseljhoznadzor) odlučila je da još šest iranskih preduzeća dobije dozvolu za izvoz u Rusiju.
Roseljhoznadzor je završio proveru stočarskih preduzeća Irana, rekao je Tasu pomoćnik rukovodioca službe, Aleksej Aleksejenko.
Složili smo se da u registar (za izvoz u Rusiju) uključimo četiri preduzeća za proizvodnju mlečnih prozvoda i dva preduzeća za proizvodnju živinskog mesa, ali za to je neophodno potpisati protokol s dodatnim garancijama, rekao je on.
Iran u ovom momentu ima mogućnost da u Rusiju izvozi samo ribu i morske proizvode, proizilazi iz podataka Roseljhoznadzora.
Služba je u novembru 2014. godine za isporuke u Rusiju akreditovala 19 iranskih preduzeća.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2015&mm=05&dd=26&nav_id=996752
Momčilo Pantelić: Srbija – EU, SAD – Rusija
Baš smo te se uželeli bre – oktobre. Takav neobičan poklič, pogotovu usred prolećnih i u iščekivanju letnjih čari, priličio bi nekakvoj opoziciji poretku želja, ali se prolomio baš u ovdašnjim vladajućim krugovima: kao posledica briselskog sastanka “Prijatelja Srbije” na kojem su, prema našim zvaničnicima koje je predvodio premijer Aleksandar Vučić, visoki predstavnici članica Evropske unije nagovestili da bi nam se tog jesenjeg meseca otvorila prva poglavlja u pregovorima za pristupanje kontinentalnoj zajednici. Ako se to zaista dogodi, sledeći oktobar mogao bi da se nadoveže na druge njegove datume koji su nam menjali noviju istoriju. Kada su 1944. od nacističkih okupatora oslobođeni Beograd i niz drugih krajeva Srbije, kada je 2000. smenjen režim Slobodana Miloševića, kada je 2011. Evropska komisija preporučila da Srbija dobije status kandidata za učlanjenje u EU...Mogli bismo, čak, i da sledeći oktobar obeležimo crvenom, prazničnom bojom na kalendaru. Pogotovu ako, kako je službeno najavljeno, priželjkivani rast nacionalnog dohotka i smanjenje budžetskog deficita omoguće povećanje (tačnije – delimično vraćanje onog što je nedavno oduzeto) penzija, pa i plata u napokon jednoj ozbiljnoj racionalizaciji javnog sektora. A čemu treba da doprinese sistemski podsticaj – transferu pogodnosti ka svakom preduzetništvu koje se, mimo privatizacionih nam običaja, ne podvrgava diktatima partokratije i mestimično joj prigodnog podzemlja.
Možemo o tome naširoko. Drugi put.
Povod za ovaj napis su međunarodna kretanja koja Balkan vraćaju na glavnu globalnu scenu, bar na njenu pozadinu. Opet je u epizodnoj ulozi, na koju su se, doduše, na njegovom tlu svodili i nosioci glavnih uloga, plativši ih – sopstvenim nestajanjem.
Sa njega su izbrisane, neujednačenim entuzijazmom, i Osmanska i Austrougarska imperija i sve varijante Jugoslavije, ali je on opstao kao poligon za neprekidno nadmetanje nacionalnih, kao i nadnacionalnih snaga i sudbina. U jakim kontrastima.
Kad se svet, u hladnom ratu, maksimalno delio, SFRJ se, na primer, isticala kao uzor jedinstva, i to profitabilnog, u različitosti. A kad su se i Evropa i svet objedinjavali, posle pada Berlinskog zida, ona se – umesto pozivanja na autorska prava za takav čin – raspala.
Prilikom tog rastura veći deo SFRJ je globalno registrovan, naročito sa stanovišta Zapada, kao “nedovršen posao”, gotovo kao prošireni Bliski i sve značajniji Daleki istok. Od tada do sada na ovim prostorima su od šest ustavnih stavki rešene samo dve: nacionalno vrlo homogenizovane i ekonomski razvijenije Slovenija i Hrvatska postale su članice EU i NATO, dok su višenacionalne i suštinski nesređene republike nekadašnje SFRJ s muslimanskom relativnom većinom ili jakom manjinom ostale evidentirane kao delikatni problemi, za čije je rešavanje potrebno znatno duže proučavanje…
Poslednjih dana u prvi plan izbijaju neredi u Makedoniji. Srbija se, ispravno, drži po strani.
Makedonija je jedina republika SFRJ u kojoj nije bilo rata 1990-ih. Iako se graničila samo sa Srbijom, optuženoj da agresivno razbija SFRJ, u težnji da stvori “veliku Srbiju”…
Ali, što je bilo, bilo je. Pored još polemičnog statusa Kosova, na pomenutom sastanku u Briselu potvrđeno je, kako se saznaje, da Srbija treba da se potrudi da otkloni nedoumice oko njenih spoljnopolitičkih smernica, lelujavih između racionalnih težnji ka EU i emotivnih veza sa Rusijom, pri čemu su te dve naše “neodoljivosti” u međusobnom sukobu.
Naše oklevanje u opredeljivanju, kritikovanom sa obe strane, moglo bi i da, neočekivano, prođe bezbolno. Posle posete šefa američke diplomatije Džona Kerija Rusiji i njegovih razgovora s kolegom Sergijem Lavrovom i predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju, sa obe strane je istaknuto da dve velesile imaju interese koji ih spajaju bar onoliko koliko ih i razdvajaju.
Slažu se, kako se izveštava, o zajedničkim akcijama za smirivanje u Siriji, gde se proširio teroristički ISIS protiv koga je praktično ceo svet, i zabrani Iranu da postane sila s nuklearnim oružjem. Razilaze se, najviše, oko Ukrajine ali ne toliko da se ne bi složili, kao što jesu, da treba na istoku te zemlje zaustaviti krvoproliće.
Vest da je Amerika rešila da se i neposredno uključi u rešavanje ukrajinske krize, obradovala je mnoge znalce, koji su se više puta uverili da nijedna velika kriza ne može ni da izbije niti da se okonča bez učešća te supersile. Predstojeća poseta Vučića Vašingtonu, na poziv potpredsednika Džoa Bajdena, verovatno će, na ovaj ili onaj način, potvrditi takav nalaz.
Ostaje da se nadamo da će neophodno usklađivanje Beograda sa spoljnom politikom Brisela – koji traži da se primene sankcije prema Rusiji zbog njene amputacije delova Ukrajine – biti brže ako oko te krize međusobne nesklade ublaže spoljni, ali bitni akteri kao što su SAD i Rusija. U suprotnom, ako mi nastavimo ka EU, a SAD i Rusija nastave jedna protiv druge, slede nam žestoki udarci, sa obe strane koje bi da nas pridobiju za sebe…
http://www.novimagazin.rs/stav/momcilo-pantelic-srbija--eu-sad--rusija
Нема коментара:
Постави коментар