Sve što ste želeli da saznate o Slobodanu Miloševiću, njegovom nerešenom skoru protiv NATO, masovnim zločinima, genocidu, tobožnjoj ljudskoj prirodi zveri, "našem čoveku" koji postaje simbol otpora, ima u radionici Slobodana Antonića, koji će upatriotiti krvavu hegemoniju. Možete da pročitate i mnogo više - naviklo to da piše između redova - u knjizi narečenog profesora Filozofskog fakulteta „Milošević: još nije gotovo“. Kad čovek vidi takav nedvosmisleni naslov, pa još ispod Antonićevog intervjua „Informeru“ (pod naslovom „Milošević može ostati upamćen kao simbol otpora“), ostaje mu, ali samo neizgled, da zažali za zlom sudbinom Slobodana Antonića koji je, te nesreće, "kao opozicionar ostao bez posla u naučnom časopisu Srpska politička misao" .
Analni analitičar se vratio u NSFM i oslobodio svoj um do neslućenih granica; bio je, kako to pedantno izmeri Informer, "najžešći Miloševićev protivnik“ (kako je onda ovaj pao, ostaje nejasno)", a dospeo do "analitičara koji smatra da Milošević u istoriji verovatno neće biti zapamćen samo kao 'lokalni diktator'". Evo dokaza, oficiri su nekad govorili da je, posle bitke sa NATO, "naša vojska izašla na drumove kao na paradu".
KAKO SAM POSTAO SLOBISTA: Treba, međutim, dublje, antonićevski analizirati: "Milošević se sticajem okolnosti ili svojom hrabrošću, prvi suprotstavio NATO i SAD, tako da me ne bi iznenadilo da ga istorija upamti kao simbol bunta 'malih naroda'. Znate, iz sukoba 1999, koji je duhovito nazvan "svetsko - srpski rat", Milošević je izašao, možda ne kao pobednik, ali sigurno ne ni kao gubitnik", sledi Antonić nezaustavljivi tok, bujicu, štaviše, srpske političke misli. Ništa tu nije duhovito, ni tačno, osim da je reč o neopevanim glupostima i izmišljotinama jedno običnog srbijanskog vojnika otadžbine, u akademskoj izvedbi, pred vratima Srpske akademije nauka, pogotovo umetnosti.
Naravno da je intervencija NATO, kojom je zaustavljena Miloševićeva soldateska u nameri da etnički očisti Kosovo ubijanjem, sakaćenjem, silovanjem, uništavanjem, progonom, nije bila "svetsko - srpski rat", nego upravo zaustavljanje antonićevskih tenkovskih poremećaja u srbijanskim mozgovima. I naravno da nije bilo nikakvog egala u sukobu NATO i srbijanske vojske. Ali je bio mrtvih i bilo je užasnih razaranja, za šta su krivi Slobodan Milošević i njegovi antonićevski podržavatelji. Onda, 1999, kao i danas spremni da žrtvuju ljude i infrastrukturu.
Antonić se priseća sebe nekadašnjeg, dok je još pokazivao znake razuma, tobožnjeg analitičkog obračuna sa Miloševićem koji će izbaciti na ulicu - to mu baš (Miloševiću) nije trebalo - celu plitkoumnu redakciju Nove srpske političke misli. "To je tada bio veliki skandal! Međutim, kad su nekoliko godina kasnije počele da padaju bomba, shvatio sam da to što se meni desilo nije najgore", još tada je bio ekspresno analitičan Slobodan Milošević.
Usledilo je briljantno pitanje, ciljano da razotkrije Antonićev slobodarski duh: Kako ste od antislobiste postali slobista? Tu Antonić tvrda srca beše, te nas podseti na haubica - uspehe Slobodana Miloševića. "Prošlo je dovoljno godina od pada SPS s vlasti i njegove smrti i vreme je da se 'hladne glave' napiše knjiga o najvećim greškama, ali i uspesima ovog državnika..."
KLJUČNE SU BAZE SAD: "Tvrdite da Kosovo nismo 'izgubili' zbog Miloševića?", Informer zapita. Antonić odgovara: "Svima je jasno da bez južne pokrajine nismo ostali zato što je on bio diktator, već zbog nekih drugih interesa. Podsetiću vas, na Kosovu i Metohiji ja danas jedna od od najvećih vojnih baza SAD u Evropi".
Odgovara, analitički duboko, Antonić i o tome zašto se baš sad odvažio da se upusti u ovakvu avanturu: "Proteklih 14 godina izmenjale su se razne vlasti u Srbiji, pa sad imamo sa čime da ga uporedimo. Uz to, u međunarodnim odnosima, posebno u Ukrajini, počela je borba za 'srce sveta', a Srbija se, htela - ne htela, našla u tome. Zato je sada vreme da se 'osveste' određeni segmenti u vezi sa Miloševićem. Ovo nije priča o predsedniku, već o svima nama čiji su se životi prelamali sa njegovim. Otuda naslov knjige 'Još nije gotovo'", konstatuje Antonić.
Biće, valjda, gotovo, kad nam se životi ponovo preklope sa njegovim, a moglo je to da se desi mnogo ranije. Ostaje pitanje da li je mogla da se promeni slika o Srbima i Miloševiću.
LUK, SLANINICA I ŠVERC: "To bi moglo da se desi tek kada se promeni čitav sistem, medija, politike i propagande, u kome su svi neprijatelji SAD automatski i zločinci."
U napisu Informera, stiče se utisak i u knjizi, posebno su dragoceni Miloševićevi postupci takozvanog "običnog čoveka", i samom Antoniću naviru suze. "Ja zovem Slobu i pitam ga šta da radim sa njenim (Marije Milošević) lukom, a on kaže ’Donesi ga, bre, meni’. Kad sam stigao, odmah me je poveo u kujnu, opičili smo po slanini i luku...Milošević nije bio snob" (Hadži Dragan Antić).
"Ljubiša Ristić se seća da je jednu delegaciju ministara i državnih direktora Milošević dočekao na vratima kabineta sa osmehom: 'Hajde, uđite, moji šverceri - koliko je danas bilo šlepera, aviona, kamiona?' Taj odnos prema okruženju pokazuje i njegov karakter kao vladara“.
Tako saznadosmo da je to, zapravo, bila divna i krasna vladavina, red etničkog čišćenja, red slanine i luka, red blagonaklonog šverca. Zapapri Antonić, kao da čita neku reklamu za svoj proizvod (cijena prava sitnica): "Znate, budžet Haškog tribunala je oko 100 miliona dolara godišnje, a Sloba je impresivnom odbranom uspevao da bude ravnopravan sa njima".
Em nadimak od milja, em kretenoidni panegirik.
http://www.e-novine.com/srbija/114441-Taj-divni-ovek-Sloba.html
Нема коментара:
Постави коментар