Niklo je na stotine loše zidanih zgrada, neprimerenih fasada sa nepotpunom dokumentacijom, masovnim naseljavanjima, bespravnom gradnjom, astronomskim cenama kvadrata, prevarama, višestrukim prodajama, ubistvima i samoubistvima. Da je situacija i sada takva svedoči Nenad Pejin, predsednik Udruženja oštećenih kupaca nekretnina, koji u atomskom skloništu svoje zgrade čuva na hiljade dokumenata koji potkrepljuju koliko zapravo prevarenih Novosađana ima.
"Oko 45.000 Novosađana se prijavilo za legalizaciju, a ima njih još oko 25.000 koji još uvek čekaju na to. To je jedan mali grad od 70.000 stanovnika koji žele da legalizuju svoje objekte i nekretnine, ali to su blago oštećeni kupci. Druga grupa, njih oko 2.000 će morati sami da dovrše nekretnine i da ih legalizuju. Treća i najteže prevarena grupa je njih preko 3.000. Njih su prevarili 80 evidentiranih prevaranata i pitanje je da li će za njih ikada pravda biti zadovoljena", priča Pejin za 021.
Država nije spremna ili ne želi da se uhvati u koštac sa problemom korupcije u urbanizmu, ocenjuje za 021 Svetozar Krstić, novinar Dnevnika koji se godinama bavio ovom oblašću. Kako kaže, "ljudi su društvene stanove otkupili za male pare, pa je država taj proces potpomogla, zbog čega je takva kupovina stanova postala masovna. Od 2003. država počinje da u ovu oblast uvodi red, ali do dana današnjeg ništa se po tom pitanju nije uradilo", priča Krstić.
On dalje objašnjava kako se upravo u preprodaji stanova vrti najveći novac. "Prvo su se pojavili investitori koji su uzimali ljudima novac da bi nekretnine bile završene, ali one nikada nisu završavane, a investitori su nestajali. Zatim su nakon tih sirovih došli oni malo finiji investitori koji su prodavali stanove i po nekoliko puta. Sve to liči na neku hidru, ne zna se gde je početak, a gde kraj i ko je sve umešan u te malverzacije", kaže on.
Istraživajući temu korupcije koja se dešava u urbanizmu i građevinarstvu, pokušali smo da dobijemo adekvatne sagovornike iz relevantnih državnih firmi i institucija, međutim oni nisu želeli da govore na datu temu. Tako su nas prvo odbili arhitekte, zatim je iz Policijske uprave Novi Sad saopšteno da ne mogu da nam pronađu sagovornika iz privrednog kriminala, ali nisu znali da obrazlože zbog čega. Isto se desilo i u JP "Urbanizam" koje je odbilo saradnju paradoksalnom izjavom da "tema nije njihova delatnost".
Ipak, Advokatska komora Vojvodine pristala je da priča na ovu temu i od advokata Tanje Arsić saznali smo šta sve uopšte spada pod pojam korupcije u urbanizmu.
"Širok je spektar mogućnosti šta sve može biti korupcija u urbanizmu, jer je to moguće u svakoj fazi postupka. Ali važno je utvrditi zakonska rešenja koja će preduprediti koruptivne radnje. U praksi je najteže otkriti uticaj na donošenje novih urbanističkih planova izgradnje, koji se prilagođavaju velikim investitorima koji žele da zidaju na određenim lokacijama nešto što tu ne može da se zida. U tom postupku su uključeni jako moćni ljudi", priča ona za 021.
Građevinska mafija pronašla je dobro utvrđeni sistem po kome radi, a u kome se karike nižu od običnih zanatskih radnji pa sve do individua iz ministarstava. Nenad Pejin godinama je istraživao kako konkretno izgleda taj dobro uhodani mehanizam u kome se vrte milioni evra.
"Sistem počinje od investitora, zatim lica koje overava ugovore u sudu, što su sada notari. Zatim tu su agencije za prodaju nekretnina, advokatske kancelarije koje rade za te prevarante, odgovorna lica u Katastru, u Gradskoj upravi za urbanizam i stambene poslove kao i mnogi drugi".
On dalje navodi da se lanac nastavlja prema građevinskim inpektorima koji bi trebalo da spreče divlju gradnju, međutim, kako kaže, često se desi da isti bivaju viđeni u kafanama sa sumnjivim investitorima. Tu su i lica koja vrše tehnički prijem izgrađenih objekata, službenici suda, prvenstveno oni koji overevaju kupoprodajne ugovore, a lanac završava kod izvođača i podizvođača radova, molera, stolara i električara. Kako Pejin kaže, najopasniji su takozvani reketaši, koji finansijski potpomažu investitore.
Pozicija advokata je u ovom procesu vrlo nezgodna. Ima onih koji u sistemu korupcije prihvataju sve poslove i ličnim tumačenjem zakona pronalaze zakonske rupe kako bi investitoru omogućili koliko toliko legalnu gradnju. Međutim, oni advokati koji svoj posao rade odgovorno, u situaciji su da gube zaradu i klijente, jer ne žele da krivotvore građevinski proces.
Advokat Tanja Arsić otkriva za 021 da su joj dolazili razni investitori koji su želeli da naprave veće objekte nego što je to dozvoljeno. "Često su bili iznenađeni kada bi ih odbila jer ne mogu da, kako to oni kažu "ispeglam" zakon pa da im to omogućim", priča ona.
Po njenim rečima, u Novom Sadu je veliki problem i pretvaranje zajedničkih prostorija u poslovne objekte, gde se nekada uzimalo samo 51 odsto saglasnosti stanara, ali se kasnije u sudskim postupcima ispostavilo da je ipak važno imati saglasnost 100 odsto stanara. "Gradska uprava je čak na brzinu odobravala skraćeni postupak za dozvolu radova, a da pritom nije utvrđivala pravni osnov za to, niti se udubljivala u situaciju na određenim lokacijama i gradilištima", otkriva Arsićeva.
Hroničan problem predstavljaju i zgrade koje godinama stoje nedovršene, naočigled gradskih vlasti i inpekcijskih službi, ali je već navika postala da se pred takvim prizorima ćuti. Stučnjaci iz ove oblasti slažu se da ne postoji snažan mehanizam kojim inspekcijske službe mogu da se nateraju da svoj posao rade odgovorno.
Na nedavno održanoj Skupštini grada u skupštinskom materijalu jasno se moglo videti kako je na dnevnom redu bilo davanje saglasnosti za postupak legalizacije dve zgrade koje su nelegalno sagradjene na Satelitu, obe veće nego što je to zakonom propisano. Ovakvi primeri poslednjih godina sve više postaju javni i transparentni, pa se postavlja pitanje kakvu poruku građanima upućuju gradske vlasti, kada tako javno sudeluju u korupciji.
Najveći problem zapravo je u tome što je nadležnost sa zemljišnih knjiga predata Katastru nepokretnosti, koji najviše zakazuje kada je proces praćenja vlasništva u pitanju, smatra Tanja Arsić.
"Kod nas se evidencija nepokretnosti vodi u Katastru, koji je trebao da bude efikasniji od zemljišnih knjiga, ali takvu ulogu nema. Advokati kada odu u Katastar ne mogu da utvrde pravni i vlasnički sled, odnosno čija je nekretnina bila u proteklih deset godina. Kada su iz sudske nadležnosti oduzete zemljišne knjige i to u ruke dato državnom organu uprave odnosno Katastru, svi su se konci izgubili", smatra ona.
Prema podacima Nenada Pejina, objavljenim u njegovoj knjizi "Novosadska građevinska hobotnica", u Novom Sadu je radilo preko 400 investitora, od kojih je čak 120 prevaranata. Međutim većina njih je ipak svoj posao radila pošteno.
Stari Novosađani ogorčeni su kada pogledaju svoj grad i vide brojne zgrade nikle tamo gde im nije mesto, sa neusklađenim fasadama i rogobatnom kvadraturom, od kojih su mnoge i do danas ostale nedovršene.
Pored jasno razrađenog sistema po kojem funkcioniše korupcija u urbanizmu, građani ipak mogu da se sačuvaju od prevara. Po mišljenju sagovornika 021, prilikom kupovine stana ili rušenja kuće radi izgradnje zgrade, potrebno je biti strpljiv i od Katastra dobiti sva potrebna dokumenta koja potkrepljuju legalnost vlasništa i gradnje nekretnine. Potom je potrebno angažovati pouzdanog advokata, kao i proveriti sve aktere u sistemu kupoprodaje objekata.
Kakva je situacija po pitanju zakonskih regulativa i ko je za, a ko protiv predloženih izmena Zakona o planiranju i izgradnji, poslušajte više u emisiji iz serijala "Sigurnost za budućnost".
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Gordana Ćosić)
http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/O-korupciji-u-urbanizmu-niko-ne-sme-da-prica.html
Нема коментара:
Постави коментар