Halimi je, u intervjuu Fonetu, istakao da je dobro što su na izborima za Nacionalni savet Albanaca učestvovali svi politički predstavnici albanske zajednice.
Loše je, međutim, što se nastavilo sa podelama i što oni koji imaju "tanku većinu" nisu dozvolili da u radna tela i organe uđu predstavnici opozicije, smatra Halimi.
Kako je objasnio, oni koji su ranije bojkotovali izbore za Nacionalni savet, sada imaju osam članova, dok opozicija, koju čine PDD i Demokratska unija Albanaca, ima sedam, ali nema nijednog svog predstavnika u rukovodstvu, radnim telima i organima.
Stranke koje imaju 47 do 48 odsto glasova eliminisane su u potpunosti i to je, po meni, nezakonito i neodrživo, ocenio je Halimi, koji je jedan od dva poslanika albanskih stranaka u Skupštini Srbije.
On smatra da, zbog toga, novi Nacionalni savet Albanaca neće moći da reši probleme koji postoje, pre svega u oblasti obrazovanja, ali i kulture, informisanja, kao i u službenoj upotrebi jezika.
Nacionalni savet Albanaca je u prethodne četiri godine bio dobar partner državi, istakao je Halimi, ali nije bilo razumevanja da se prevaziđu određeni politički problemi, poput bojkota popisa stanovništva 2011. godine.
"Taj bojkot se, nažalost, još vuče kao politička tema, a on je, pre svega, konkretan problem, koji traži rešenje", napomenuo je Halimi.
Halimi je naglasio da novi popis ne mora da se radi, jer ako postoji dobra volja i ako se postupi onako kako je predložio Savetodavni odbor Saveta Evrope, predstavnici Albanaca i Vlade imaju pred sobom niz drugih, alternativnih načina da se utvrdi približan broj Albanaca u Srbiji.
"A ne da se, umesto toga, odvija ovo, po meni štetno i grubo kalkulisanje sa brojem Albanaca, gde se oni ponekad svode, u određenim segmentima vlasti, na 5.800, umesto dosadašnjih 62.000", ukazao je Halimi.
"Rekordna stopa nezaposlenosti na jugu"
Kao glavni problem na jugu Srbije, Halimi vidi tešku ekonomsku situaciju i rekordnu stopu nezaposlenosti, koja je veća od 80 odsto, i smatra da nema šanse da se nešto na tom planu preokrene.
Bezbednosnu situaciju Halimi je okarakterisao kao dobru, "čak na nešto višem nivou nego u drugim oblastima".
Nije bilo naročitih problema, sem kad su bili oružani sukobi 2000/2001. godine, nakon rata na Kosovu i NATO bombardovanja, i to je posledica krupnih tragičnih događaja koja se reflektovala na jugu Srbije, rekao je Halimi.
Halimi je dodao da je od maja 2001. godine do sada bilo samo "sitnih incidenata", a da obični građani, Srbi i Albanci ni za vreme rata nisu imali nikakvih međusobnih sukoba.
Zato je, u slučaju juga Srbije, najbitnije postizanje političke volje, prvo kod vlasti u Beogradu, a potom i drugih partnera, na nižem nivou, "da bi neki veoma teški i osetljivi problemi počeli ljudski da se rešavaju, u interesu svih".
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1786296/Halimi%3A+Mogu%C4%87i+problemi+u+saradnji+sa+vlastima.html
Нема коментара:
Постави коментар