Član Foruma za medjunarodne odnose Simeon Pobulić uoči kineskog samita u Beogradu, susreta premijera Kine sa premijerima i predstavnicima Vlada 16 zemalja istočne i centralne Evrope u Beogradu 16. i 17. decembra, analizira odnose Kine, Amerike i Rusije na svetskoj ekonomskoj i političkoj mapi kao i moguće reakcije Brisela na kineski prodor na Balkan.
RSE: Bliži se takozvani Kineski samit u Beogradu. Kakav je igrač na današnjoj multipolarnoj političkoj sceni Kina? Iz evropske perspektive ili balkanske perspektive glavne bitke za zauzimanje pozicija se vode između Rusije i Amerike, a poligon je Ukrajina.
Pobulić: Mi u Evropi, naravno i Srbija i region, smo, po mojoj proceni, opsednuti Ukrajinom. Ona nama jeste najbliža i zato tako reagujemo, ali ako posmatramo svet u celini, onda to baš i nije tako jer postoje mnogo veća pitanja koja se tiču globalnih odnosa. Pre svega, Islamska država je zaista ozbiljan problem. Ima mnogo nerešenih stvari na Bliskom istoku, za koje niko ne zna kada i kako će se rešiti. Drugo, postoji jedna nova preraspodela ekonomskih snaga u svetu koja je sve više vidljiva, ali koju mi ovde, iz naše sužene perspektive, ne primećujemo.
RSE: Ako se preko ekonomije, uslovno rečeno, osvaja svet, kako izgleda mapa uticaja velikih? Da li su na sceni sukobi tri velika evroazijska projekta: kineski, ruski i američki?
Pobulić: Ustvari, postoje dva projekta koja su u sukobu - kineski i američki. Ruski igra jednu relativno ograničenu ulogu. On ne zahvata Pacifik, on ne zahvata Atlantik, prema tome, ne možemo ga tako računati.
RSE: Koji deo sveta se okuplja oko Kine, a koji oko SAD-a?
Pobulić: Koliko se sada može videti, Kina želi da uspostavi svoju ekonomsku kontrolu nad istočnom Azijom, južnom Azijom i na oblast Indijskog okeana, s tim što će tu deliti svoj uticaj sa Indijom. U tom pogledu su oni zaista pažljivi jer ne žele da od Indije prave neprijatelja, naprotiv. Ima još jak prodor Kine na Afriku, gde je Kina trenutno najjači igrač. Tu je prodor i u centralnu Aziju.
Amerika još uvek, ekonomski gledano, ima jake pozicije u Evropi, koje su rezultat ranijih ekonomskih aktivnosti. To nije nešto novo. To već traje više od 40-tak godina. Amerika još uvek ima jak uticaj u Latinskoj Americi, iako je on manji nego što je bio. To se vidi u političkim gibanjima. Ne sme se podceniti ni američki uticaj na Japan i još neke azijske zemlje - Filipine, Vijetnam i Indoneziju.
RSE: Gde se ti interesi sudaraju?
Pobulić: Za sada izgleda da se najviše sudaraju u istočnoj Aziji. Na tom delu Pacifika.
RSE: Naša centralna tema je Kina i Evropa jer nam je i povod takav, ali pre toga jedno pitanje -kakvi su odnosi Kine i Rusije? Kakav je signal dogovor o gasovodu između Moskve i Pekinga?
Pobulić: To je jedan jako dobar trgovački ugovor i za jednu i za drugu stranu. Rusija ima gasa na granici sa Kinom i ona će taj gas tamo prodati. Tu će otići i nešto nafte. Sa te strane, to je jedan dobar biznis, a naravno taj biznis ima odjeka i u politici i u bezbednosti. Oni nemaju sukobljenih interesa. Govorilo se da će se Rusija i Kina sukobiti u centralnoj Aziji. To se nije dogodilo. Teško mi je objasniti zašto se nije dogodilo, ali je činjenica da nije. Činjenica je i da je Kina potisla sve druge pretendente sa tog prostora.
RSE: Neki kažu kako je „kineski zma“ krenuo u ekonomsko osvajanje srednje i istočne Evrope, a most je, kažu, Srbija. Kina je očigledno strateški zainteresovana za Evropu. Pravi svoje Puteve svile, a na jednom od njih, od luke Solun, dublje prema Evropi, nalazi se i Srbija.
Pobulić: Kina je vrlo zainteresovana za odnose sa Evropom. U to ne treba sumnjati. Nije u pitanju samo trgovina, to bih nazvao potrošnom robom, ta vrsta kineskog izvoza je najmanji razlog. Kina verovatno očekuje da iskoristi tehnološke potencijale Evrope, koliko god može jer joj je to zaista potrebno. Na tom planu može da razvija odnose.
S druge strane, postoji kompatibilnost između jednih i drugih. Evropi trenutno nedostaje kapital, to se sada vrlo jasno vidi, a Kina ga ima dovoljno da može i tu da plasira. To se vidi i iz reakcije Velike Britanije, Francuske, pa i Nemačke. Verovatno, a možda grešim, Kina je izračunala da je najlakše da uđe u istočnu i južnu Evropu jer je to i najslabiji deo Evrope, u ekonomskom smislu. Ona tu sada ulazi. Šta ona sve tu hoće, ostaje da se vidi.
Teško je to proricati, ali su uradili jednu stvar koja je vrlo razumljiva. Treba se strukturno povezati. Treba da postoji takav saobraćaj koji će odgovarati Kini. I to je taj južni put od Pireja, pa ćemo videti gde će završiti na severu. To je ovaj krak Puta svile, koji je prešao preko centralne Azije, prelazi preko Rusije. Tu će ući u Evropu.
Jedna stvar još nije poznata, Kinezi jako puno ulažu na podizanju svoje trgovačke flote, uzgred i vojne. To će se isto negde i nekako pojaviti u Evropi. Kako, to ostaje da se vidi, jer na to treba malo pričekati. Koji će se još aranžmani pojaviti, teško je reći, ali će ih biti, jer Kinezi imaju novac, a Evropa ima kapacitete. To se sada spaja.
RSE: Na kraku od Soluna prema Evropi je Srbija. Tu je projekt brze pruge Beograd – Budimpešta....
Pobulić: Prva zemlje na tom putu je, po važnosti, Grčka. Da nema Grčke, nema ni posla. Onda dolazi Makedonija, mi, Mađarska, Slovačka, Češka i verovatno Poljska. Zanimljivo je da se Kinezi dosta bave Poljskom.
RSE: Ima upozorenja da jedan deo EU smatra da Peking nastoji da izgradi Kineski zid unutar Evrope, kojim bi odvojila istočne članice od ostatka.
Pobulić: To je preterivanje, jer to Kinezima jednostavno nije potrebno. Ne moraju oni nikakav zid da prave jer najveću zainteresovanost za odnose sa Kinom nije pokazala Istočna Evropa, nego Zapadna Evropa.
RSE: Kako reaguje Brisel na ovu kinesku strategiju vezano za Evropu i okupljanje ovih šesnaest centralnih i istočnoevropskih zemalja?
Pobulić: Koliko mi možemo da saznamo, iz onoga što trenutno kruži svetom, teško je dati neki odgovor. Verovatno su u zatvorenim krugovima vodeće sile Evrope o tome razgovarale. Ja znam još iz prošlosti kako su ti razgovori išli, verovatno i sad razgovaraju. Neku bojazan ne treba isključiti. Medjutim, Kinezima nije potrebna nikakva naročita kontrola nad Evropom. Ona samo traži da ima otvorena vrata za svoje poslove. Ne verujem da je u ovom trenutku Evropa spremna da zaustavi Kinu, govoreći drastičnim rečnikom. To sada nije na dnevnom redu. Verovatno će Kinezi napraviti i neke posebne ustupke nekim evropskim državama, ali kako i u kom vidu, ne znam.
RSE: Ministar Dačić je nagovestio, ne sasvim direktno, ali u paketu odnosa Beograd – Moskva, da ima zamerki nakoje stizu iz Brisela i na relaciju Beograd – Peking .
Pobulić: Moguće, ali ono što definitivno ostaje kao zaključak – ne verujem da je u ovom trenutku EU spremna i organizovana da pravi neke smetnje i da izjavljuju nešto što će biti protiv Kine. To će za sada proći u jednom relativnom miru. Ne verujem da će biti reakcija evropskih vlada, a posebno Evropske komisije.
RSE: Kina je najavila kreditnu liniju za plasman u zemlje bivše Jugoslavije, od oko 10 milijardi dolara. Da li očekujete neke dodatne velike regionalne projekte, na primer infrastrukturne, koje bi Kina mogla da finansira, a koji bi bili značajni za integraciju regiona?
Pobulić: Njima odgovara povezani region, ali ne samo bivša Jugoslavija, nego i celi Balkan. Oni uvek gledaju malo šire. Njima to odgovara jer, hteli mi to ili ne, mi smo najslabiji deo Evropske unije. Mislim da će napraviti neke zajedničke projekte, i to pre svega u transportnoj infrastrukturi. Ne samo u železnici, biće tu još neke druge veze. Za to su sposobni i tu uvek imaju jasne računice. Ali pazite, 10 milijardi dolara za Kineze nije ništa. Njihov red veličina ide preko 300 milijardi dolara. To će oni vrlo lako da urade.
RSE: Kakvi su kapaciteti Srbije, pa i regiona, da iskoristi kineske potencijale?
Pobulić: Nažalost, još uvek su naši apsorpcioni kapaciteti slabi, što se tiče stranih investicija. To vidite čak iz nekih malih investicija, koje ne umemo da izvedemo.
RSE: Šta konkretno očekujete od ovog Kineskog samita? Prošle godine je bio dogovoren projekat brze pruge Beograd – Budimpešta.
Pobulić: Sigurno će se objaviti još neki projekti. Ja sada ne znam koji. To je kineska tajna. Tu će se malo odmaknuti od nas, od Grčke i Mađarske. Tu će se nekim drugim zemljama nešto pružiti, nešto reći. Naslućujem, oni moraju da naprave neke svoje posebne mehanizme za poslove u ovom delu Evrope. Kako će oni to nazvati, kako će to oni organizovati, to ćemo još videti. Napraviće ih sigurno, ako već nisu i počeli.
RSE: Međutim, ni priprema ovog skupa nije prošla bez balkanskog naličja ove priče, govorim o problemu na relaciji Beograd – Zagreb. Na samit neće doći hrvatski premijer, ali će doći šefica diplomatije Vesna Pusić. Da li to kvari sliku regiona koji ide putem normalizacije odnosa?
Pobulić: I ne kvari. Ja ne mislim da to ima nekog dubokog značaja, jer najzad, Hrvatska mora da se bori. Koja god vlada da dođe na vlast, mora da se bori za dobro svog naroda. Jednostavno, to ne može a da ne uradi. Ove priče oko nas i ratova, to jedanput mora da prestane, da se skloni. Oni ustvari gube time što nisu poslali predsjednika. Niko ne gubi, samo oni, a oni su to uradili , ne znam zašto.
RSE: Da li svet pravilno procenjuje ili potcenjuje političku i ekonomsku snagu Kine i uloge koju će ona igrati u narednim decenijama?
Pobulić: Postoje razne reakcije. Neke su vrlo realne i zasnivaju se na činjenicama. Tu je i eho nekih starih ideoloških predrasuda. Možete naići i na jedno i na drugo, ali kada hoćete da prodretu to šta je stvarna politika velikih sila, onda vidite da oni Kinu zaista na jedan realan način ocenjuju. U prvom redu SAD. Oni ništa nisu ni precenili, ni potcenili. Oni se zaista drže stvarnog stanja. Za Kinu je, u prvom redu, najvažnija reakcija SAD-a, pa onda ostalih.
RSE: Koliko je za region važan dolazak Kine u Evropu?
Pobulić: Ja bih rekao da je važan. Mi se moramo suočiti sa jednom činjenicom. Evropa ne može da nam pruži više nego što nam pruža. Nije čak ni fer da mi od Evrope bog zna šta tražimo. Mi treba, u prvom redu, da sami za sebe mnogo uradimo, a ne da neko drugi radi za nas. Mi smo u nedostatku kapitala i dobro nam dolazi bilo koji kapital. Bio to arapski, kineski ili ruski. Odakle ćemo dopuniti to što nam nedostaje?
RSE: Kako vidite poziciju Vašingtona?
Pobulić: Amerikanci veoma pažljivo prate šta Kinezi rade na Balkanu, i u južnoj i istočnoj Evropi. Naročito u istočnoj Evropi jer to je jedan od oslonaca Amerike u svetu. Ne verujem da tu oni bilo šta propuštaju. Pravo je pitanje da li će oni nešto preduzeti protiv kineskih interesa? Ne verujem. Oni će preduzeti na globalnom planu jer dovršavaju projekt Transpacifičke trgovinske zone, privode kraju i Transatlantsku zonu. Ona je ipso facto okrenuta protiv Kine. Ne možemo reći da to ide u prilog Kini. Na globalnom planu uradiće, ali na bilateralnom, regionalnom ili podregionalnom planu, za sada ne vidim tu mogućnost.
RSE: Mislite da je moguća koegzistencija Amerike i Kine u Evropi?
Pobulić: Možemo to zvati koegzistencijom. Dokle će ona trajati, videćemo. Događaju se ozbiljne promene. Kina se približila, po svom BDP-u, veličini Amerike i može se očekivati da ga za dve-tri godine potpuno prevaziđe i da ima veći BDP. S druge strane, kapitalne rezerve Kine su, ja bih rekao u najmanju ruku, jednake sa Amerikom. Šta će se tu još dogoditi, ostaje da se vidi jer moramo voditi računa i o tome da i Kina ima svojih velikih unutrašnjih problema, kao što imaju i SAD. Jedna čudnovata, ali istinita stvar jeste da i najveće sile, i pored svoje ogromne moći, imaju mnoge unutrašnje probleme, koje teško rešavaju.
RSE: Govorili smo uglavnom o ekonomskom uticaju i prodoru Kine u Evropu. Kakvi su politički interesi i politički uticaji Kine, s obzirom da je Berlinski zid davno pao i da više nema ideološki bliskih zemalja u ovom delu Evrope?
Pobulić: Kina je tržišno kapitalistička zemlja. Oni nisu pokazali nigde, bar do sada, da bi svoj koncept ekonomskog sistema širili na druge zemlje. Ja tu činjenicu nisam nigde otkrio. Možda su negde nešto i uradili, ali to se ne vidi.
Sa druge strane, sa ekonomijom uvek ide i politički uticaj. To jednostavno ne možete da razdvojite, ali taj politički uticaj će opet biti u funkciji ekonomskih interesa. Oni imaju drugu situaciju u onom delu Pacifika koji oplahuje istočnu Aziju. To je druga priča. Tu postoje neki vrlo važni bezbedonosni interesi, ali to se ne odnosi ovde na nas.
http://www.slobodnaevropa.org/content/intervju-rse-simeon-pobulic-kinseki-put-svile-i-balkan/26737592.html
Нема коментара:
Постави коментар