Постоји ли граница, постоје ли санкције?

Последњи напади на председника Демократске странке у појединим режимским медијима показују да заиста не постоје ни етика ни закони ни било какве границе када је потребно обрачунавати се са онима који другачије мисле. Модел је већ виђен, али овај пут је отишао корак даље. Очигледно је да уколико за председника највеће опозиционе странке не може да се докаже да је криминалац, прогласе га сепаратистом. Уколико не може да се докаже да је сепаратиста, прогласе га усташом.

Уколико не може да се докаже ни то, прогласе га нерадником који у једном дану поједе 50 кила чварака. Уколико се покаже да ни то није истина, прогласе га хомосексуалцем. Очигледно је да је пробано све, осим метка.

Осим модела, познати су и актери. Главни одговорни уредник листа у ком је објављен текст је Градиша Катић, по сопственом признању билзак пријатељ Милорада Улемека Легије и Душана Спасојевића, и сам хапшен у акцији Сабља због организовања медијске позадине атентата на Зорана Ђинђића.

Након понашања председника Владе у Скупштини Србије, након његовог викања, вређања и ућуткивања опозиције, сасвим је јасно да свако ко жели да се додвори Александру Вучићу сматра да му је дозвољено да се на овакав начин понаша. Ово није ствар једног текста, ово није проблем Демократске странке, ово није проблем чак ни осталих опозиционих странака, ово је проблем свих који другачије мисле који морају знати да ће бити изложени медијском прогону уколико се усуде да своје мишљење јаво изразе, али и да их држава неће заштитити.

Јос једном постављамо питање да ли у овој држави постоји било који орган, тело или организација која може да реагује на овако скандалозно понашање, примени закон, спречи и санкционише га, постоји ли граница коју поједини режимски медији и такозвани новинари неће прећи само да би опозицију представили као неподобну, недостојну и непожељну у својој жељи да се додворе власти.

http://www.ds.org.rs/medija-centar/vesti/18920-jerkov-postoji-li-granica-postoje-li-sankcije