Milomir Marić: Zašto smo se borili

Neprijatelji Zapada, slobode i demokratije, napravili su zaista Srbiju po svojoj meri, u svoju korist i
na našu štetu. Da drži vodu dok majstori odu i Zapad ne propadne

PROMAŠIO sam život sanjajući ovo što je danas u Srbiji. Ali, ni u mojim najkošmarnijim snovima nije izgledalo ovako jezivo i potresno. Da posle užasne muke i stradanja, patnje i odricanja, Srbija ostane na repu događaja. Kao najbednija zemlja u Evropi, koju su svi susedi odavno pretekli. Čak i naši neprijatelji gledaju nas ne samo sa potcenjivanjem, nego i sa sažaljenjem.

Nije nam nauk bilo ni to što su srećniji okolni narodi, ko zna kada stigli tačno tamo gde su pošli. Kada ne znaš kuda ideš, možeš samo da se vrtiš u krugu i batrgaš u blatu.

U starim dobrim komunističkim vremenima uvek bi se formirale komisije za zamajavanje naroda, da se ništa ne bi promenilo i ostalo sve po starom. Najvažnije je negovati opojnu pomrčinu, da se ljudi ne probude, počnu da razmišljaju svojom glavom, ukoliko im je posle svega ostala na ramenima.
U šta su se pretvorili naši pusti snovi o modernoj Srbiji na Zapadu, kapitalizmu, privatizaciji, demokratiji i slobodi?! Promene su izvedene tako sistematski da ni slučajno nisu mogle da se dese. Stradao je svako ko je odista hteo da promeni i reformiše Srbiju. Đinđiću je presuđeno čim je rehabilitovao omražene Obrenoviće, koji su hteli da iz naše kasabe stignu sokakom u bečke salone.
Neprijatelji Zapada, slobode i demokratije, napravili su zaista Srbiju po svojoj meri, u svoju korist i na našu štetu. Da drži vodu dok majstori odu i Zapad ne propadne, jer su računali da nam i onako nema spasa bez „Trećeg“ svetskog rata. Više se od dece komunizma, i kojekakvih niže potčinjenih komitetlija, nije moglo ni očekivati, osim da narodu zanavek zgade i svaku pomisao o kapitalizmu, a da se sa nostalgijom sećaju Tita i socijalizma, Briona i Golog otoka.

Jedina uteha nam je bila da će Evropa pre propasti nego što će nas primiti.

Milošević je po dolasku na vlast smenio najmoćnijeg i najčuvenijeg srpskog privrednika, koji je godišnje obrtao desetine milijardi dolara. Ovaj je revoltiran otišao u Švajcarsku i javio se agenciji koja zapošljava vrhunske menadžere multinacionalnih kompanija. Ponosno je napisao svoj si-vi i predao ga nekom dečaku i devojčici, uplativši 20.000 švajcarskih franaka za uslugu. Mirno je čekao poziv da preuzme firmu ranga one, koju je dvadesetak godina vodio širom sveta iz Jugoslavije i Srbije. Međutim, to se oteglo i iskomplikovalo. Tražili su da donese još 20.000 franaka i dostavi još neke informacije o sebi. Bio je oduševljen i ubeđen da će uskoro biti na čelu nekog svetskog giganta. Pozvali su ga ona devojčica i dečak i saopštili mu da će sa njim lično razgovarati njihov šef i da će ga to zadovoljstvo dodatno koštati 60.000 franaka. Mislio je da je to dar sa neba i kraj njegovim mukama sa Miloševićem, kome će konačno pokazati ko je ko.

Kadrovik tajnih vladara sveta dočekao ga je prilično nezainteresovano i nimalo se ne snebivajući mu pročitao praktično smrtnu presudu od 100.000 franaka: „Radili ste dve decenije u socijalističkoj privredi i bavili ste se uglavnom klirinškim poslovima sa Sovjetskim Savezom i nesvrstanim zemljama, kao poverljivi Titov operativac i izvođač unapred dogovorenih poslova na političkom nivou. Dakle, bilo bi vam potrebno isto toliko vremena da se prilagodite uslovima tržišne privrede. S obzirom na vaše poodmakle godine, vi to nikada nećete doživeti. A pošto ste invalid i poprilično hromi, nemamo srca da vas kao početnika šaljemo na probu u Indiju, Kinu i Afriku, bez obzira na to što smo vam već uzeli 100.000 franaka za dijagnozu.“

U srpskoj i svetskoj tranziciji nisu se snašli ni njegovi prijatelji iz naše poslovne elite prošlog doba, koga se najradije sećaju oni koji u njemu nisu bili ni rođeni. Kao daleko sposobniji, obogatili su se toliki kontroverzni biznismeni, bivši šaneri, muvare iz kraja ili bar taksisti, koji su postali junaci novog doba, skloni da se snađu u svakoj bezizlaznoj situaciji.

To je otprilike i priča o našoj intelektualnoj eliti, profesorima i diplomatama koji su pola veka odlazili i slali javne i tajne izveštaje o propasti Zapada, nikada ne primećujući da je tamo bilo šta bolje i efikasnije nego kod nas. Jednostavno, njihovi zarobljeni umovi bili su na neuporedivo nižem nivou od prostodušnih i neškolovanih gastarbajtera, koji su se odmah prihvatili posla i vrlo brzo ostvarili svoje američke, nemačke, francuske i australijske snove. A srpski san odavno se izgubio u našoj nesrećnoj istoriji. Međutim, najvažnije je da se nikad ne probudimo.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:510456-Novinar-Milomir-Maric-Zasto-smo-se-borili