Srbija je obavezana međunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu kaznu, a to su Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, kao i Evropska konvencija o ljudskim pravima.
Ustav Republike Srbije članom 24. zabranjuje smrtnu kaznu. Kada ministar unutrašnjih poslova zloupotrebi tešku tragediju jedne porodice i opravdanu zgroženost javnosti ubistvom jedne devojčice, da bi promovisao arhaični sistem vrednosti, čije prevazilaženje je po rečima premijera Vučića, prioritet vladine politike, navedene konvencije kao i sam ustav, gube na značaju jer visoki državni zvaničnik javno osporava tu politiku.
Ankete javnog mnjenja za period 2002-2013 god., pokazuju da od dolaska naprednjaka na vlast, raste broj građana Srbije, zagovornika smrtne kazne. Sve ovo ukazuje na opštu konfuziju u društvu u pogledu poštovanja ljudskih prava, na licemerje zvanične politike, koja šalje veoma kontradiktorne poruke, kao što je žal ministra Stevanovića za smrtnom kaznom.
Zato se postavlja ključno pitanje, ima li političke volje da se u Srbiji gradi svest o poštovanju ljudskih prava? Drakonske kazne su stvar Dušanovog zakonika, ali je to stvar istorije i davno prošlog vremena.
Ova vlada ima istorijsku obavezu, kao pokajnička, a i šansu dvotrećinske parlamentarne većine, da napokon omogući Srbiji prevazilaženje srednjeg veka.
http://istina.ldp.rs/Vesti/18435/Drakonske-kazne-su-stvar-istorije-i-davno-proslog.shtml
Нема коментара:
Постави коментар