Danica Drašković: Državni mesari

Strašna sudbina devojčice Tijane Jurić i njena smrt u najvećim mukama zabolela je sve nas.

Reakcije su burne, osude manijaka mesara jednoglasne i zahtevi za povratak smrtne kazne za ovakve zločince sve su veći. Šokirani smo, potreseni i zaplašeni surovošću običnog čoveka, dobrog radnika, mirnog komšije, dobrog sina i brata koji davi, siluje, tuče, i ubije dete i zakopa ga na đubrištu. To đubrište je naša surova sadašnjost i nedavna prošlost državnog terora i ubijanja građana i nedužnih civila u besmislenim ratovima koje je Srbija vodila sa okolnim državama i sa svojim neposlušnim građanima u prethodne dve decenije.

Isto kao mesar Đurić, vojnici, policajci, beretke, žandarmerija i razni državni zlikovci, ubijali su svakodnevno i godinama ne jednu Tijanu, već na stotine njih, babe, dede, sve što im je došlo pod pušku, i bacali ih na razna đubrišta po Srbiji, Kosovu, Bosni, gde god su bili. Punili su jezera, razne jame, policijske poligone, rudničke peći, palili civile u kućama, školama, bolnicama. I danas otkopavaju žrtve tih državnih manijaka mesara sa đubrišta koja su otkrivena u kamenolomu Rudnica kod Raške, a neotkrivenih je bezbroj. Sve to je država Srbija naređivala, organizovala, finansirala i branila kao patriotizam i odbranu nacije i brani i danas. Sakriva zločince, brani zločine, relativizuje puteve smrti i razaranja njene vojske i policije, od ubica pravi heroje i medijski promoviše mržnju prema žrtvama.

Šta je jadni mesar Đurić mogao da nauči odrastajući u takvoj zemlji osim da je ubijanje dozvoljeno i da je đubrište pravo mesto za žrtve. Ko zna koliko mesara smo odgajili i ovako vaspitali u prethodne dve decenije srpskih sukoba sa svima i državne mržnje prema nesrbima kao zvanične politike.

Na isti strašni način kao malu Tijanu država Srbija ubila je rukama svojih plaćenih manijaka-mesara svog nekadašnjeg predsednika Ivana Stambolića.

Kao Tijanu oteli su ga dok je šetao, strpali u državni kombi, odvezli na Frušku goru, mučili, tukli i naterali da iskopa sebi grob i ubili ga hicem u potiljak. Kao kod Tijane i njemu su prvo našli patiku pa zatim telo. Na Ibarskoj magistrali isti državni mesari su državnim kamionom napunjenim državnim peskom i eksplozivom ubili moga brata i trojicu mladića koji su živi izgoreli u kolima tako da ni tela nisu ostala za sahranu.

Da li ima ikakve razlike između ovih ubica i mesara Đurića? Nema. Ima samo u reakciji javnosti i građana. Kada država ubija, građani ne osuđuju ubice nego žrtve, nema osude zločina ni zahteva za smrtnom kaznom, već naprotiv, sve državne institucije su upregnute da odbrane, opravdaju i ubice i samo ubistvo. Žrtve se blate, satanizuju u medijima i pravi se atmosfera linča za njih i njihove porodice a ne za ubice.

Oni su državni heroji, junaci izgubljenih političkih i vojnih bitaka, oni su stalno, iako u zatvoru, medijski prisutni kao pregovarači sa državom za ovo ili ono beskorisno svedočenje u zamenu za kaznu, zakoni se menjaju zbog njih, ministri ih primaju i pregovaraju, predsednik države je angažovan u priči o pomilovanju, svi su uz njih, niko uz žrtve.

Koliko je to tačno jasno svedoči ponašanje države i njenih organa i u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koga su takođe državni manijaci mesari državnim oružjem surovo ubili na kućnom pragu i pred očima supruge. Četrnaest godina traje istraga ubistva iako svi znaju ko su ubice. Jedva je nekako, uz zalaganje novog premijera Aleksandra Vučića, podignuta optužnica, ali državni mesari se angažuju i obore je. Vrate je na ko bajagi dopunu da bi je doveli u sumnju, relativizovali, i dobili još godina za zamajavanje pravde. I naravno uz to ponište odluku o pritvoru glavnim manijacima mesarima, i to dva puta.

Navodno sud traži bolje obrazloženje pritvora od uznemirenja javnosti. A javnost je sigurno uznemirena samom činjenicom da posle četrnaest godina ubice slobodno šetaju i nisu privedene pravdi, a sudije koje to osporavaju sigurno su u službi onih službi koje se ubijale građane Srbije isto onako kao mesar Đurić malu Tijanu. Ne znam zašto je aktuelna vlada izgubila interes za ovaj važan slučaj državnog terora, ali mislim da ne sme dozvoliti ovo izrugivanje pravde i zakona jer se otvaraju prostori za nove Đuriće i leševe po đubrištima Srbije.

Mnogo godina tolerancije državnih zločina i zaštite onih koji su ubijali daju celoj državi manijačno lice. Nema ni objašnjenja ni opravdanja za ovakvo razvlačenje i sudsku zaštitu ubica, osim da je sama država u temelju zatrovana zločinom.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/drzavni_mesari_.1118.html?news_id=286887