Зграде у Земуну изграђене на траси магистрале

Приступна саобраћајница Т6 ка мосту Земун-Борча са шест трака биће сужена због три
стамбене зграде у Банатској улици које по прописима не би смеле да се налазе на том месту, али су некако добиле све потребне дозволе, открива Пиштаљка. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је у одговору на питања Пиштаљке навело да је у овом случају реч о „одређеним коруптивним радњама“, али да оно данас не може сносити последице нечега што је урађено раније.

Станарима зграда у Банатској 83, изграђених 2010. године, пут ће пролазити практично испод прозора, а да би колима дошли до својих домова мораће да обилазе чак шест километара. Остаће без дворишта и паркинг места, а у будућности уместо мира због кога су дошли у овај део града, могу очекивати само буку камиона, јер ће управо ова саобраћајница бити обилазница за теретни саобраћај који сада пролази центром Београда.

У Министарству грађевинарства кажу да је чињеница да постоје многи нерешени односи
између грађана и инвеститора, који до дозвола за градњу у неким случајевима долазе и на начин који није у складу са законом. „Министарство не може сносити последице таквих нерешених односа изазаваних одређеним коруптивним радњама”, наводи се у одговору Министарства.

Прича о томе како су се стамбене зграде нашле тик поред магистралног пута са шест трака почиње 3. новембра 1997. године, када је Томислав Николић као директор Јавног предузећа Пословни простор Земун потписао уговор са инвеститорима Михајлом Крамер и Аном Михољчић. Тим уговором је инвеститорима уступљено земљиште на углу Банатске и Цара Душана „ради изградње пословног простора“. Реч је, како кажу у Секретаријату за послове легализације објеката, о једној од „Шешељевих дозвола“, по којима је Земун био познат деведесетих, када је ту београдску општину водила Српска радикална странка (СРС). Касније је забележено да је Земун предњачио по броју изграђених нелегалних објеката, којих је евидентирано чак 17.885. Сумњало се да се новац од издатих дозвола ишао за финансирање СРС.

Оно што се касније испоставило као спорно у овом уговору је то што је прописано да се
земљиште користи за изградњу пословних, а не стамбених објеката. Друга спорна ствар је што је договорено да изградња почне два месеца након закључења уговора и да радови буду завршени у року од две године. Уместо тога, изградња је почела 2010, дакле тринаест година после потписивања уговора.

Право уписа у јавне књиге земљиште је добило закључком Општинског већа Земуна од 21. августа 2006. године који је потписала тадашња председница општине Гордана Поп-Лазић. Све је потврђено решењем Четвртог општинског суда од 19. октобра 2007. године, па је земљиште уписано у катастар. Тако су Михајло Крамер и Ана Михољчић дошли до уписаног земљишта површине од 3000 квадратних метара.

У својој борби за решење проблема, станари Банатске 83 наишли су на различита тумачења
прописа од градских органа. Два документа из Секретаријата за легализацију у директној су супротности са оним што кажу у Дирекцији за изградњу Београда. Спор је у томе што у Дирекцији тумаче да је Банатска 83 место где је предвиђена саобраћајница, а у Секретаријату тврде да парцела припада „стамбеном ткиву”. Из Генералног урбанистичког плана Београда из 2003. види се да су стамбене зграде на спорној локацији изграђене на парцели која се налази у зони намењеној саобраћајним и зеленим површинама и комерцијалним објектима. Тим документом је прописано да ће у близини бити изграђен мост Земун-Борча и да ће кроз парцелу на којој су сада зграде пролазити приступна саобраћајница. Увидом у Географски информациони систем (ГИС) – интерактивну мапу на сајту Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда види се да ће саобраћајница пролазити непосредно испред стамбених зграда.

Помоћница директора Дирекције Весна Стефановић у одговору на допис једне станарке из Банатске 83 наводи да „зона становања на катастарској парцели 10029/2 Катастарске општине Земун није ни предвиђена”. „Стамбени објекти су стихијски настали без поштовања важећег планског документа који је у овој зони предвидео комерцијалну зону уз магистралну саобраћајницу Т6. У том смислу, нема основа за преиспитивање Плана детаљне регулације магистралне саобраћајнице од Новог новосадског пута до Улице цара Душана у Земуну”, написала је Стефановић.

И поред тога што су, како Стефановић каже, објекти грађени стихијски и без поштовања
прописа, стамбене зграде су неуобичајеном одлуком градске управе Београда из 2011. године легализоване. Секретаријат за послове легализације објеката издавањем решења о грађевинској и употребној дозволи за објекте није се оглушио само о Генерални план Београда већ и о Закон о јавним путевима. У члану 29 овог закона стоји да заштитни појас са сваке стране јавног пута првог реда мора да буде широк 20 метара. Решење о спорној легализацији потписао је 28. јануара 2011. тадашњи секретар Предраг Вучић, иначе правник по струци.
У одговору Секретаријата за послове легализације објеката из јуна ове године на питања једне станарке каже се да је утврђено да су објекти изграђени у блоку намењеном за комерцијалне зоне и градске центре „што је компатибилно са стамбеним ткивом”. Међутим, Министарство грађевинарства мисли другачије. „Ваше информације да се поменуте зграде налазе на парцели на којој према ГУП није могућа стамбена градња су потпуно тачне”, навело је министарство у одговору на питања Пиштаљке.

Када су станари три зграде које се воде на адреси Банатска 83 куповали своје укњижене станове нису ни сањали да ће кроз пар година уместо у своје двориште и зелене површине гледати у пут којим пролази теретњаци. Како кажу, станове на овој локацији су купили превасходно због мира и тишине које су нашли на овом месту, а које је релативно близу центра Земуна и добро повезано са остатком града. Сада се већ суочавају са оштећењима на зградама због радова, а уместо мира и тишине добиће буку и загађење. Они кажу да су забринути и за своју безбедност због близине пута.

Станари траже измену трасе саобраћајнице или да им се обезбеде станови на другим локацијама. Али, од тога вероватно неће бити ништа, јер у Министарству грађевинарства кажу да се од промене трасе саобраћајнице неће одустати, нити ће станарима бити понуђен нови смештај. Министарство је са представницима станара већ одржало неколико састанака на којима је понудило нека решења.

„Понуђено је сужавање тротоара како би се добио шири појас између зграда и саобраћајнице у коме би било засађено зеленило, као и постављање звучне и вибрационе баријере, односно заштитних зидова између саобраћајнице и зграда”, тврде у министарству.
Грађани који су, дајући поверење државним документима, постали власници нелегално изграђених станова кажу да ова понуда државе није довољна.

ПРИЛОЗИ:

Уговор о уступању земљишта између ЈП Пословни простор Земун (директор Томислав Николић) и инвеститора Михајла Крамера и Ане Михољчић

Одговор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда

Одговор Секретаријата за послове легализације објеката

http://pistaljka.rs/home/read/463