TV legalizacija Jovanjice
AKO SUTRA NEKO BUDE PITAO VLADIMIRA ĐUKANOVIĆA ŠTA JE U ŽIVOTU RADIO OSIM ODBRANE RATNIH ZLOČINACA I POKUŠAJA DA BUDE DOKTOR NAUKA I DIREKTOR LUTRIJE SRBIJE, MOĆI ĆE DA KAŽE KAKO JE JEDINI USPEO DA KAO ADVOKAT DOVEDE SVOG KLIJENTA PREDRAGA KOLUVIJU PRED KAMERE I DÂ MU MOGUĆNOST DA SE UŽIVO "BRANI". U TOM JE DOBIO I DALEKOMETNU PODRŠKU ALEKSANDRA VUČIĆA IZ DUBAIJA
Premeštanje prvooptuženog Predraga Koluvije iz pritvorske jedinice Centralnog zatvora u Beogradu u kućni pritvor, njegovo prvo pojavljivanje u sudu i intervju koji je dao za jedan Jutjub kanal jednom od svojih branilaca, delovi su nove "afere" koja je munjevito zamenila "vikend rat na Kosovu".
Slučaj Jovanjica se vratio na naslovne stranice novina i portala, tema je u brojnim jutarnjim programima TV stanica: oni koji su u medijima i javnosti od početka govorili da je taj slučaj prekretnica za srpsko pravosuđe jer tereti ne samo pomenutog Koluviju nego brojne osobe iz srpskog MUP-a i bezbednosnih agencija, udružene zbog masovne proizvodnje, distribucije i prodaje droge tipa Cannabis sativa (marihuana), zabrinuti su da se ide u razvlačenje postupka i medijsko oslobađanje optuženih; drugi deo javnosti – oni iz vlasti – spremno su krenuli u kampanju sa ciljem da se pokaže kako nevin čovek trune u zatvoru, optužen na pravdi boga, žrtva zavere koja je imala za cilj da se sruši Aleksandar Vučić (a šta bi drugo bilo).
U tom javnom komešanju posebnu ulogu igra jedan od Koluvijinih branilaca Vladimir Đukanović (Beograd, 1979.), koji uspeva da se u kratkom roku transformiše iz advokata u novinara, iz novinara u poslanika, iz poslanika u predsednika odbora za pravosuđe, iz pozicije predsednika odbora u člana Državnog veća tužilaca, iz člana DVT u člana Vrhovnog saveta sudstva i, na kraju, u vernog branioca lika i dela Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja.
ODBRANA UŽIVO
Vrhunac dosadašnjeg Đukanovićevog delovanja na odbrani svoga klijenta desio se u višečasovnom intervjuu koji je objavljen u formatu Jutjub razgovora na kanalu koji se zove Objektiv TV – ime programa je "Ozbiljno sa Đukom".
I zaista, osoba kojoj su se svi uglavnom podsmevali, ne samo u delu javnosti koji nije njemu naklonjen nego i njegovi partijski drugovi i vrh stranke, čovek koji je nekoliko puta napuštao "sve funkcije u partiji", javno tražio da se Vučić obračuna sa onima koji koriste njegovo ime da bi se obogatili i stranački kadar koji nije devet godina uspeo da ubedi "šefa" da zaslužuje neku značajnu funkciju i državi – sada je ozbiljno shvaćen.
Đukanovićeva javna odbrana čoveka koji je optužen za teško krivično delo, kome je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna i kome se sudi za organizovani kriminal, izazvala je buru reakcija od vrha države do pojedinaca iz sudske vlasti. Jedno je sigurno – nikada do sada nije se desilo da se osoba optužena za takva krivična dela na taj način amnestira u javnosti, uz komentar da je potrebno poštovati prezumpciju nevinosti i da niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno.
Nije sličnih primera nedostajalo u prošlosti: iz pritvora u Ševeningenu svojevremeno je Slobodan Milošević "dao" intervju telefonom jednoj američkoj stanici, ali nikada se nije dogodilo da intervju organizuje i vodi advokat optuženog. To daje posebnu boju ovom slučaju i pridodaje Đukanoviću novu crticu u biografiji, pa ako ga sutra neko bude pitao šta je on to posebno u životu uradio osim odbrane ratnih zločinaca i pokušaja da bude doktor nauka i direktor Lutrije Srbije, moći će da kaže da je jedini uspeo da kao advokat dovede svog klijenta pred kamere i dâ mu mogućnost da se uživo "brani".
Dalje, ako se njegov "šef" Vučić u prošlosti suzdržavao i nije bio spreman da svom "starom drugu" iz radikalskih dana i partneru u ljubavi prema Crvenoj zvezdi da neku važnu funkciju, sada mu je pomogao svojim dalekometnim komentarom iz Dubaija, dan nakon jutjub premijere Koluvijine ispovesti. Ukratko, predsednik države se sam isprsio i uzeo da javno brani Koluviju rečima da mu nije jasno zašto taj čovek strada kada niti je koga ubio niti je prodavao teške droge, nego, eto, samo tonu marihuane koja je, prema Vučiću, u svim civilizovanim državama najnormalniji prehrambeni artikal.
POKLONI SE I POČNI
Dakle, u subotu 2. oktobra 2021. novinar Đukanović doveo je prvooptuženog Koluviju iz slučaja Jovanjica da se ispovedi pred kamerama jutjub kanala, sa svešću da će taj sadržaj preneti skoro sve ostale TV stanice. Posebno je važno da se kaže kako stanice koje su prenele taj sadržaj to nisu uradile da bi proverile da li je tako nešto uopšte dozvoljeno. Naprotiv, sadržaj je municija kojom se brane Aleksandar i Andrej Vučić od glasina da su glavni menadžeri i upravnici imanja Jovanjica pored Pazove na kome se proizvodila droga.
Ovaj događaj traži odgovor na bar dva osnovna pitanja. Prvo, da li je normalno da se čoveku koji je optužen za organizovani kriminal dozvoli da govori pred TV kamerama usred postupka koji se poslednjih 15 meseci vodi protiv njega i njegovih saradnika. I drugo, čini se važnije, kako to može da radi čovek koji je njegov branilac, narodni poslanik, član najviših sudskih institucija i kao takav može da utiče na profesionalnu sudbinu tužilaca i sudija u tom postupku?
Odgovor na ova pitanja stigla su odmah direktno sa vrha, a posle su se kao vetrom raznosila po TV stanicama i tabloidima, kao da je sve unapred bilo dobro pripremljeno, što se i očekuje od PR tima Aleksandra Vučića. Iz Dubaija, sa terase nekog preskupog hotela, Vučić nam je objasnio da je najnormalnija stvar da Koluvija izađe pred kamere i govori jer je skandal da ga neko drži skoro dve godine u pritvoru za bezvezno krivično delo, ako se uzgajanje, distribucija i prodaja kanabisa može zvati krivičnim delom. Šef države je poručio i da zna zašto se taj događaj kritikuje – zato što Koluvija javno govori o tome da nema nikakvih veza sa braćom Vučić. On je sa terase u Dubaiju ponavljao ono što Đukanović, kao advokat Koluvije ali i advokat Andreja Vučića u postupku protiv Miroslava Aleksića, ponavlja mesecima: slučaj Jovanjica je izmišljen, to je deo veće zavere protiv režima Vučića, pokušaj da se na "monstruoznim optužbama" sruši Vučić.
Inače, sam Đukanović se poslednjih godina ponaša kao mladi Šešelj, ide okolo i govori svima da su glupi i neznalice. Sada, u ovom slučaju, gde je svakom normalnom i pristojnom čoveku jasno da ne može sediti na svim tim stolicama u isto vreme, on odgovara: Mogu, evo vidite da mogu!
I on je na neki način u pravu jer sprovođenje zakona i postupanje po zakonu nema mnogo veze sa moralom i ako ne reaguju oni iz sudskih institucija, iz advokatske komore, ako postupajući sudija iz slučaja Jovanjica ne radi ništa – koja to javnost ima autoritet da negira ono što Đukanović radi? Deo javnosti govori o tome da je čitav događaj pritisak na sud koji treba da dovede do odustajanja od postupka i posebno od Jovanjica 2 gde se terete policije i BIA. Ako izostanu reakcije iz pravosuđa, onda ti komentari nemaju poseban značaj i težinu u javnom mnjenju.
Sada će, najverovatnije, uslediti pokušaj da se slučaj Koluvija skrajne pošto je sam Vučić preterao – ako se Đuka "primio" na ulogu advokata (a on je advokat tek dve godine) i sa puno strasti i bez mere zastupa svoje klijente, predsednik Srbije nije smeo da se baš toliko povede za njim i da brani neodbranjivo.
VEČITI PRETENDENT NA FUNKCIJU
U vreme kada je slučaj Jovanjica otvoren, u drugoj polovini novembra 2019. poslanik Đukanović jedva da je bio advokat. On je svom snagom želeo da se prebaci u to zanimanje, ali je sve vreme čuvao poslaničku poziciju i mesto TV zamlate u programu "Na kafi sa Đukom", koji je služio za svađu sa publikom i promovisanje šovinista i ratnih zločinaca (što je sasvim u skladu sa Đukanovićevom ideologijom i onim u šta veruje). Od trenutka kada se pojavio u javnosti, posebno u "kapacitetu" novinara i TV lica, radio je istu stvar: pokušavao je da pokaže da on zna a da drugi ne znaju i da oni koji kod njega gostuju jesu pravi stručnjaci umesto onih sa TV stanica.
U tom "mešanju" uloga uvek mu je bilo važno da ima prostor da govori, jer mu čak ni dolazak na vlast nije donela satisfakciju i onu promenu koju je očekivao dok je sa Radio fokusa agitovao za Vučića i SNS. Promena vlasti nije bila promena – to je ono što on poručuje sve vreme jer, eto, svi oni iz ranijeg režima i dalje rade i dalje se pojavljuju i dalje hoće nešto da kažu, a to ne bi smelo da se dešava, plus, toliko su jaki da montiraju slučajeve i vode kampanje preko tih slučajeva kako bi slomili gvozdenu volju Vučiću, a time i Srbiji. Oskudnog znanja ali sa velikom energijom i uverenjem, Đukanović je utrčao na široko polje, preuzeo više uloga i ponekad, čini se, ni sam ne zna iz koje pozicije govori.
Ovo petljanje u slučaju organizovanog kriminala najozbiljniji je zalogaj do sada za njega. Iako voli tajne službe (kao i svi radikali, zazire od njih i istovremeno čezne da bude njihov deo), čini se da u ovom slučaju nije do kraja svestan u šta se upleo. Nesigurnost u sudnici i vođenju komplikovanog postupka pokušava da nadomesti ulogom Milomira Marića i Vanje Bulića gurajući njihov format "Crnih bisera" tamo gde ni njima nikada ne bi palo na pamet. A sve da bi se obesmislilo ono u šta se sam Đukanović kune: zakon, sud i kompletna država. Koluvija je imao vremena i prostora da u istrazi i na sudu ispriča apsolutno sve šta mu se događalo od te posne srede kada je po njega sve pošlo naopako i to je jedna istina. Sve van toga liči na puko radikalsko izrugivanje državi, sistemu i svakom uređenom poretku.
On je znao!
Glavni i odgovorni urednik Mreže za otkrivanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović izjavio je danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić znao za postojanje plantaže marihuane Jovanjica.
Dojčinović je u intervjuu za nedeljnik Novi magazin rekao da je nesumnjivo da je država bila upletena u proizvodnju droge, što se potvrđuje i u optužnici, jer je svim agentima tajnih službi radni zadatak bio da obezbeđuju proizvodnju marihuane.
„Siguran sam da je Vučić znao za Jovanjicu, jer su plantažu marihuane štitili pripadnici BIA, MUP-a i VOA. Sva ta avantura Predraga Koluvije imala je podršku države. To dokazuje i dopisivanje Koluvije s jednim agentom BIA, koji kaže zabrinutom Koluviji da se ne plaši jer je on ‘zdrava sistemska priča'“, ispričao je Dojčinović.
Naglasio je da je predsednik Srbije dao otvorenu podršku šefu grupe koja se bavila proizvodnjom droge.
„Videlo se da je Koluvijino hapšenje bilo incident, da nije planirano iz vrha države. Vrh države sada na sve moguće načine pokušava da Koluviju ‘opere’ u javnosti“, naveo je on.
Komentarišući napade provladinih tabloida na inspektora Slobodana Milenkovića i njegove saradnike, kao i najavu smene ljudi koji su otkrili plantažu marihuane, Dojčinović je rekao da su ti ljudi sada na ledu, prepušteni sami sebi, umesto da budu nagrađeni i unapređeni.
„Oni su otkrili najveću plantažu marihuane i umesto da i dalje rade na otkrivanju i zaplenama droge, država će da ih degradira. To je još jedan dokaz da je ova vlast usko povezana s kriminalom. Ono što je dobro je to što Milenković ima podršku među većim delom svojih kolega. Njihovo smenjivanje će izazvati veliko nezadovoljstvo u policiji“, rekao je Dojčinović.
Upitan kako ocenjuje učinak vlasti kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala u poslednjih godinu dana, Dojčinović je kazao da je uhapšena „moćna“ kriminalna grupa Veljka Belivuka.
„Međutim, to se ne može podvesti pod borbu protiv organizovanog kriminala, već kao obračun koji je postojao u okviru vladajuće elite. Ti kriminalci su pali zato što su se neki političari sukobili. Sada su u zatvoru samo kriminalci, iako znamo da su oni bili duboko povezani s vladajućim strukturama, pre svega s policijskim funkcionerima. Nažalost, trenutno se ne vodi nijedan ozbiljan slučaj protiv policajaca koji su blisko sarađivali s grupom Belivuka“, ocenio je urednik KRIK-a.
Na pitanje Novog magazina zbog čega kriminalna grupa Veljka Belivuka u optužnici nije dovedena u vezu s vlastima, Dojčinović je rekao da ne postoji razumno objašnjenje, „osim da se radi o nekoj krnjoj borbi protiv kriminala“.
„Vlast se plaši da ne dođe do same sebe. Uhapšeno je nekoliko policajaca zbog nekih sitnih krivičnih radnji, iako su u prorežimskim medijima bili predstavljeni kao bliski saradnici Veljka Belivuka. Nešto slično se sada dešava i s Dijanom Hrkalović. Ako bismo verovali tabloidima, mogao bi se steći utisak da se Hrkalović tereti za neka najteža dela, međutim ona je pritvorena zbog minornog krivičnog dela“, kazao je on.
Istakao je da je vladajućoj partiji u ovom trenutku primaran obračun s ministrom Nebojšom Stefanovićem.
„U prilog tome govori i činjenica da su svi načelnici nakon hapšenja optuživali Stefanovića, iako su do juče bili njegovi saradnici od najvećeg poverenja i izvršavali sve njegove zadatke“, kazao je Dojčinović.
Dodao je da se ova vlast nikada neće odreći sprege s kriminalnim grupama.
„Neće sigurno, jer sve to mnogo dugo traje. Podrška koju pružaju Koluviji pokazuje da će ova vlast da nastavi saradnju s kriminalcima istom merom kao i do sada. Saradnja s kriminalcima se nikada nije dobro završavala po predstavnike vlasti, pa neće ni sada“, zaključio je Stevan Dojčinović.
Borba protiv mafije na naprednjački način
NIJEDNA ISTRAGA NE MOŽE DA ZANEMARI ULOGU BIA, ULOGU MUP-A U FORMIRANJU TE GRUPE KOJA JE VLADAJUĆIM NAPREDNJACIMA SLUŽILA KAO NEKA VRSTA VANISTITUCIONALNOG JSO-A. SVAKA FER ISTRAGA MORALA BI DA PREGLEDA KRETANJE SVIH OPTUŽENIH NA RAZLIČITIM DOGAĐAJIMA UNAZAD OSAM GODINA – OD PARADE PONOSA I SAVAMALE, PREKO TRIBINE, OBRAČUNA SA KONKURENTSKIM NAVIJAČKIM GRUPAMA I UČEŠĆA U LOKALNIM IZBORIMA DO BLOKADE RUŠENJA DIVLJEG HOTELA NA PANČIĆEVOM VRHU
U nastavku slučaja "Belivuk" došlo se do novih informacija, ali i do zbunjujućih izjava i poteza, što ne iznenađuje.
Najpre, u petak 30. jula tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je optužnicu protiv grupe Veljka Belivuka na okolnosti koje su ranije bile predočene javnosti: oni se terete da su odgovorni za smrt pet osoba, kao i za neka "manja" dela kao što su posedovanje oružja, droge i neka silovanja.
Na optužnici je 31 ime. Uglavnom, tužilac je na preko 320 stranica izneo on što je sakupio u istrazi, kvalifikovao i čeka da sud uradi svoje: da potvrdi optužnicu i da počne sa novim "procesom veka" koji bi trebalo da nam u sitna crevca pokaže surovost grupe Veljka Belivuka i da ih pošalje možda na doživotnu robiju.
Ako je prema onome što su nam nedeljama i mesecima iznosili Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin, ova kriminalna grupa neće videti beloga dana i provešće u zatvoru ostatak života; ako je prema onome što je redovan način borbe protiv organizovanog kriminala, Belivuk i društvo, uprkos želji da "zamute vodu", neće moći da se izvuku sa robije i svako ko im govori da bi njihova sudbina mogla da se promeni, laže ih; ako je Srbija iole država zasnovana na vladavini zakona, ne postoji niko ko bi mogao njih da oslobodi.
U tom smislu, postupak koji treba da usledi samo je ostvarivanje onoga što se u teoriji zove pravo na pravično suđenje: u to da će oni pokazati da su nevini ili da će promeniti vlast pa će neko da ih oslobodi – niko ne bi trebalo da veruje. Postupak koji se čeka treba da pokaže nekoliko stvari: na koji način su počinjeni zločini za koje se terete Belivuk i kompanija, kako je ta banda funkcionisala, za koga je radila i da li je bilo ikakvih političkih veza.
Međutim, dok se to ne desi i dok ne budemo videli Belivuka i ostale kako "iznose odbranu", van pravosuđa traje paralelni proces koji svojim političkim kontekstom može da uzdrma i monolitnu vlast Aleksandra Vučića. U tom procesu se pokazuje pravi karakter vlasti i njenih naistaknutijih članova, pa javnost iz dana u dan ima priliku da sluša različita tumačenja onoga što se dogodilo kada je reč o procesuiranju zločina za koje je optužena grupa Veljka Belivuka.
Vučić, Vulin i ostali ministri i "istaknuti članovi stranke" poput Glišića demonstriraju iz dana u dan ono što je bila ključna odlika radikala, onako kako ih je Šešelj napravio: stvaranje haosa u javnosti, pozivanje na špijunske izvore, forsiranje lažnih vesti proisteklih iz "bezbednosnih službi", pretnje upućene svima koji nisu za njih i, uopšte, pokušaj da se uzdrma svaki razum i svaka rasprava koja bi mogla da doprinese razrešenju slučaja "Belivuk" – ako ima šta da se razreši.
JESTE FBI, NIJE FBI
U prošlom broju "Vremena" objašnjeno je da je čitava akcija protiv grupe Veljka Belivuka pokrenuta tek nakon što su informacije stigle iz Amerike, iz FBI-ja (Federalnog istražnog biroa). I bez insajderskih informacija i bez citiranja saopštenja FBI-ja iz juna ove godine a koje je objavljeno na sajtu američke ambasade u Beogradu, zdravorazumskom analizom hronologije događaja bilo je jasno da se nešto važno dogodilo u ranu jesen prošle godine što je nagnalo Vučića da krene "u obračun sa mafijom".
I da je Srbija "normalna" država, sve bi bilo kako treba: ne postoji niko ko ne bi podržao svoje bezbednosne organe i institucije da se "obračunaju" sa organizovanim kriminalom. Međutim, Srbija je godinama slušala da je jedini kriminal u Srbiji onaj koji je vezan za opoziciju i ljude koji ne podržavaju Vučića, iz bilo koje sfere života, a svaka naznaka i prijava da postoji veliki kriminal u državi dočekane su na nož i služile su da se optuže donosioci tih informacija.
Tako je ovaj režim za devet godina od opozicije i "kritičke javnosti" napravio organizovanu kriminalnu grupu kojoj je sve pripisivano, a u isto vreme je tolerisao divljanje onih koje je sam regrutovao.
Svaka poštena policijska istraga ili tužilačka ne može da zanemari delovanje grupe Veljka Belivuka od starta, a to je tamo negde u 2013, 2014. godini. Nijedna istraga ne može da zanemari ulogu BIA, ulogu MUP-a u formiranju te grupe koja je vladajućim naprednjacima služila kao neka vrsta vaninstitucionalnog JSO-a. Svaka fer istraga morala bi da pregleda kretanje svih optuženih na različitim događajima unazad osam godina – od Parade ponosa i Savamale, preko tribine, obračuna sa konkurentskim navijačkih grupama i učešća u lokalnim izborima do blokade rušenja divljeg hotela na Pančićevom vrhu. U svim tim događajima pojavljuju se ljudi koji jedni na druge liče i koji najviše podsećaju na skupinu kojom je upravljao Veljko Belivuk.
Razume se, daleko smo mi od te "istine" i pitanje je da li ćemo ikad doći do toga da saznamo na koji način je upravljano tom grupom za specijalne operacije koja je imala, na političkom nivou, posao da zastrašuje protivnike režima.
Da se to ne dogodi, da se sve odvuče na drugu stranu, postarao se sam Vučić, angažujući svog omiljenog čoveka iz Vojvodine, Miloša Vučevića, gradonačelnika Novog Sada i advokata, da i u ovom postupku podnese krivičnu prijavu protiv Vučića i Vulina. Naime, Vučić je sam u Dnevniku RTS-a u nedelju 1. avgusta – najavivši prethodno i sam sebe na svom Instagram profilu – rekao da će samog sebe da tuži i da sam insistira na istrazi protiv sebe. Takođe, ponavljao je i omiljenu radikalsku mantru o poligrafu: "Neka me javno saslušaju na poligrafu, sam se prijavljujem." Ove i slične parole ne znače ništa osim što dodatno demonstriraju silu i pokazuju ono o čemu je takođe bilo reči na stranicama "Vremena": aikido pristup! U konkretnom slučaju to znači – nećete vi mene da ispitujete, nego ću ja sam da organizujem da budem ispitan i proveren, i naravno, da Sveti Poligraf odluči o tome šta je istina, a šta ne.
Vučić je ovaj kontranapad pokrenuo dan nakon što je njegov ministar vojni dr Neša Stefanović izričito izjavio da je u akciji protiv Belivuka postojala pomoć FBI-ja. To je na društvenim mrežama protumačeno kao samoodbrana tipa: Neša se pozvao na Amere, sad mu ne mogu ništa.
NEBO JE GRANICA
A sve se dogodilo zbog činjenice da srpska policija, tužilaštvo i BIA ne bi mogli da imaju neke konsolidovane dokaze protiv Belivuka i grupe da nije bilo saradnje sa FBI-jem koji je pre manje od dve godine počeo da "sluša i prati" skoro sve kriminalne grupe širom sveta preko aplikacija i telefona koje im je podmetnuo sledeći njihovu "potrebu" za kriptovanom komunikacijom.
Jednostavnije, Ameri su kriminalcima, pa i ovima ovde, dali oruđe za koje su ovi verovali da je bezbedno za razmenu poruka, i samo im je bilo preostalo da urade transkripte razgovora, prate "akcije" kriminalaca i pohapse ih širom sveta.
To kaže FBI, to nam je saopštio Stefanović i to je negirao Vučić u svojevrsnom rijaliti obračunu i sa svojim najbližim saradnikom i sa istinom, čini se. Naime, on nam je rekao da su sve uradile srpska policija i Služba, u sadejstvu sa tužilaštvom. Čini se da to nije potpuna istina...
I sad, videćemo na čemu smo. Da li je tužilaštvo sposobno da kontroliše ovaj postupak ili će se sve nastaviti kao pravosudna sprdnja u režiji "najboljeg studenta Pravnog fakulteta svih vremena"? Dok se čeka na ovo razrešenje i dok sam Stefanović u novoj izjavi u utorak 3. avgusta demantuje samog sebe i govori da on nikada nije rekao da je FBI učestvovao u istrazi protiv Belivukove grupe, u javnost dolaze nova i nova pitanja.
Tako, na primer, pojavljuje se ime čoveka koji se zove Bojan Hrvatin: navijač je FK Rad, zaklao je 2005. navijača FK Voždovac, prvobitno je osuđen na 30 godina zatvora, kazna mu je docnije preinačena na 15 godina, a pušten je na slobodu posle 13 odležanih godina. On je jedan od članova grupe koji se pominje kao mogući svedok saradnik – navodno je priznao sve i pomoći će tužilaštvu da na lakši način potkrepi dokaze o kriminalnim delima klana Belivuk.
Pitanje je da li se Fabula, što je nadimak Hrvatina sa tribine, nagodio da radi "za Službu" kako bi mu kazna bila smanjena i da li je bio "ubačen" u grupu Belivuka da bi mu se lakše dokazala dela?
Kako bilo, tek smo na početku. Na jesen će se čekati da optužnica bude pravosnažna i da se krene sa postupkom. Veliki broj optuženih traži veliku sudnicu i nudi bezbroj mogućnosti da se ročište ne održi.
Videćemo da li će sud na to moći da odgovori. Dok se priprema teren za još jedno "suđenje veka", pratićemo kakve su posledice dela koja su bila povezana sa delovanjem ove grupe: ko je iz MUP-a i države štitio kriminalce, ko ih je sponzorisao, ko je prisluškivao, kako su se prisluškivali, ko je za to znao, ko je odobrio i šta piše u transkriptima. Možda se ponovi "tika-taka" scenario iz Makedonije, a možda ne bude ništa. Vučić i njegovi su prema Amerima više nego servilni.
Iskazi iz Centralnog zatvora
VIŠE PITANJA JE BEZ ODGOVORA: ZAŠTO VELJKO BELIVUK I MARKO MILJKOVIĆ "BRANE" NEBOJŠU STEFANOVIĆA, ZAŠTO NAPADAJU DIJANU HRKALOVIĆ, ZAŠTO NE GOVORE O ULOZI GORANA PAPIĆA, BIVŠEG ZAMENIKA U SBPOK-U, KAO I ZAŠTO SE UOPŠTE VUČIĆ I VULIN BAVE MEDIJSKIM SPINOVANJEM AKO JE SLUČAJ TAKAV DA NAS ČEKA "NAJBOLJA OPTUŽNICA U ISTORIJI"? PONAŠANJE VUČIĆA I VULINA KAO DA UKAZUJE DA GLASNOM MEDIJSKOM KAMPANJOM PRE ZATRPAVAJU JAVNOST RAZNIM PRIČAMA O SILINI ZLOČINA BELIVUKOVE GRUPE NEGO ŠTO SU SIGURNI DA VIŠE NIŠTA OD TIH INDICIJA O UZAJMIM VEZAMA NEĆE ISPLIVATI BILO U DALJOJ ISTRAZI, BILO DOCNIJE NA SUĐENJU
Dve izjave koje su ovog meseca u tužilaštvu za organizovani kriminal dali Veljko Belivuk i Marko Miljković proizvele su medijsku buru u Srbiji i pokazale da je razrešenje onoga što je radila njihova grupa daleko od konačnog. Dok se čeka da tužilaštvo kompletira optužnicu u narednim danima, poslednja nedelja bila je finale jednog medijskog procesa koji traje uporedo sa gnusnim zločinima koji su preplavili Srbiju i region poslednjih godina.
Nikome nije bilo jasno zašto je pre dve nedelje Aleksandar Vulin u emisiji "Hit-Tvit" na TV Pinku obnovio interesovanje za koljačke sposobnosti "Klana Belivuk". Ako je javnost bila izložena tim stvarima već prošle zime, kada je grupa pohapšena, zbog čega se sad obnavlja čitav slučaj i ponavlja poznato?
Međutim, jedan tekst KRIK-a i nekoliko priloga na televiziji doneli su objašnjenje – Aleksandar Vulin i Aleksandar Vučić krenuli su u preventivni medijski rat znajući šta je u istrazi pred tužiocem rekao najpre Veljko Belivuk 5. jula, a potom i Marko Miljković 15. jula ove godine.
Ove izjave pokazuju da su dvojica kriminalaca bili direktno povezani sa vrhom vlasti, ali ne u poslovima za koje ih se optužuje pošto rezolutno odbacuju da su kriminalci, nego u nečemu o čemu se govorkalo u Srbiji, ali i o onome što je dokazano – u pomoći režimu pri sprečavanju nasilja na Paradi ponosa, sprečavanju protesta taksista protiv kompanije Cargo, pomoći SNS-a na izborima i slično. Belivuk i Miljković sebe predstavljaju kao neku vrstu "skrivene sile" vlasti, ekipe koja radi one "prljave poslove" koji stranci i Vučiću, na kraju, donose odlučujuću političku prednost.
U zbiru: Belivuk i Miljković u izjavama datim tužilaštvu negiraju da su deo organizovane kriminalne grupe koja je za potrebe jednog klana, onog iz Kavča, ubijala članove drugog crnogorskog klana, Škaljarskog, i iznose detalje o svojim vezama sa Vučićem i Vulinom. "Otkrivaju" i neke detalje u vezi sa pojedinim događajima poznatim javnosti iz prethodnih nekoliko godina i poručuju svojim nekadašnjim "partnerima" da će izneti još mnogo toga ako se ovi ne opamete. S druge strane, vlast je iskoristila objavljivanje ovih delova iz izjava osumnjičenih za novi krug napada ne medije i političke protivnike, svrstavajući ih u grupu Veljka Belivuka. Napadnuti su posebno novinari KRIK-a i išlo se dotle da je urednik ovog portala Stevan Dojčinović nazvan Steva Belivuk, a svi drugi koji su se bavili temom, a to su dve TV stanice u vlasništvu Junajted medije i dva dnevna lista, grupno stavljeni u istu ravan sa "ubicama iz Ritopeka", kako često nazivaju Belivukovu grupu.
"Žele da samelju Vučića lažima", jedan je od "najinventivnijih" naslova uz tekst koji objašnjava zaveru protiv Vučića koju vode mediji, "tajkuni" i strane službe.
Međutim, i dalje ostaje otvoreno više pitanja: zašto Belivuk i Miljković "brane" Nebojšu Stefanovića, zašto napadaju Dijanu Hrkalović, zašto ne govore o ulozi Gorana Papića, bivšeg zamenika u SBPOK-u (Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije), kao i zašto se uopšte Vučić i Vulin bave medijskim spinovanjem ako je slučaj takav da nas čeka "najbolja optužnica u istoriji", kako je Vučić rekao u jednom od stalnih pojavljivanja na TV-u, a oni se zaista nikada nisu sreli sa kriminalcima, niti znaju o čemu ovi govore. No, ponašanje Vučića i Vulina deluje kao da oni u nedostatku opcija koje bi im pomogle da se njihova veza sa kriminalcima odbaci u startu, nastoje da glasnom medijskom kampanjom zatrpaju javnost raznim pričama o silini zločina grupe Veljka Belivuka, pre nego što su sigurni da više ništa od tih indicija neće isplivati bilo u daljoj istrazi, bilo docnije na suđenju.
Zastoj u hapšenjima i mrcvarenje Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović kao da govori da i njih dvoje imaju ponešto u rukavu od presretnutih razgovora sa aplikacije Skaj i da zbog toga još uvek dane provode u bezbrižnosti slobode.
ŠTA SU "OTKRILI" BELIVUK I MILJKOVIĆ
U dokumentima koji nose naziv Zapisnik o saslušanju osumnjičenog (KTI br. 04/21), Belivuk i Miljković odbijaju da se izjasne za ono za šta ih tužilac tereti posle sprovedene istrage a to su pet svirepih ubistava, otmice, posedovanje oružja i droge. Oni o tome ne žele da govore, ali su imali da izjave nešto drugo i to ono što se tiče njihovih direktnih veza sa vlastima.
Belivuk se u iskazu fokusirao na odnos sa Vučićem, opisujući kako se viđao najpre sa ljudima iz njegovog okruženja (posebno je interesantno opisan jedan susret sa Darkom Glišićem, čelnim operativcem SNS-a i predsednikom opštine UB), ali se bavi i jednim sastankom sa Vučićem, za koji tvrdi da se odigrao na Zvezdari u Ulici Živka Davidovića, u zgradi u kojoj je on stanovao kao i nekadašnja TV voditeljka sa Pinka Katarina Šišmanović. Za nju Belivuk navodi da je bila Vučićeva ljubimica, da joj je on kupio taj stan i da su tamo razgovarali o tome šta i kako treba da rade. Belivuk je u svom iskazu dosta aljkav. Skače sa teme na temu, greši u nekim datumima kada ne bi smeo da greši. Tako navodi da su ga 2016. molili iz Vučićevog okruženja da zaustavi gnev sa tribine Partizanovog stadiona i da on nije mogao jer je bio u pritvoru zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu Vojislava Miloševića. Međutim, to ubistvo je iz januara 2017. godine i Belivuk je docnije bio osumnjičen, optužen i osuđen i nosio je neko vreme nanogicu zbog dokazane povezanosti sa tim ubistvom. Razume se, ne navodi nikakve detalje u vezi s tim slučajem u kojem je najpre bio prvoosumnjičeni.
Na jednom mestu kaže: "Želim da naglasim da smo mi navijačka grupa, a ne organizovana kriminalna grupa kako je navedeno, znači tu je greška u samom startu. Kao što sam rekao, niti smo držali oružje, niti smo držali drogu na stadionu, niti smo vršili krivična dela. Jesmo i hrabri i jaki, i bojali su nas se ljudi, ali neopravdano. Mi smo samo ispunjavali ono što je sam vrh države tražio od nas. Tako da iako smo načinili nešto, onda iznad mog onog imena tamo i broja treba da stoji još nečije ime."
Vučića sve vreme u iskazu naziva Šef, onako kako ga zovu i njegovi najbliži partijski saradnici, valjda u želji da pokaže da njegove reči opisuju autentične događaje koji mogu da se provere ako tužilaštvo to bude htelo. Njegova "odbrana" svodi se na ideju da se teret krivičnih dela, ako ih ima, pripiše vrhu države jer on ništa nije navodno radio bez dogovora sa njima, zapravo bez dogovora sa Vučićem. A navodni dogovori sa Vučićem trebalo je da budu neke usluge:
"On je zamolio da utičem na taksiste da se (protest) ne održi, zato što je ‘CarGo’ prijateljska firma. Ja sam pitao: ‘Kako mogu ustaše, Hrvati u prevodu, da budu prijatelji?’, pošto je u novinama bilo da je to njihova firma. On je rekao da ne lupam gluposti kad ne znam, da je brat premijerke Ane Brnabić učestvovao u razvoju tog programa i da moramo Ani da pomognemo jer ona dosta čini za porodicu i za samu zemlju, što smo mi i učinili, štrajk nije ni održan."
(...)
"Omogućavali smo to nepevanje, neskandiranje njemu, njegovim članovima porodice, njegovim prijateljima, nedizanje parola, nedolaženje (huligana) na gej parade, pojavljivanje na (SNS) mitinzima kako bi se omasovio skup."
(...)
"Koristili su naša imena u pretnjama kada su kontramitinzi – da ćemo Marko i ja svašta da im učinimo ako se pojave, i to je definitivno upalilo pošto su mnogi ti skupovi otkazivani i prekidani."
Nešto od ovoga je moguće odmah proveriti, nešto nije. Istina je, na primer, da je Belivukova komšinica bila Katarina Šišmanović (što je potvrđeno novinarima "Pregleda dana"), ali su priče oko kompanije Kar go demantovane, kao što Darko Glišić nije ni želeo da komentariše navod Belivuka nego je optužio političke protivnike da hoće uz pomoć "koljača" da dođu na vlast.
Vučićeva prva odbrana bila je još zabavnija: on je rekao da ne da nije znao o kakvom stanu Belivuk govori, nego da je na Zvezdari bio ukupno jednom u životu i to u gostima kod Aleksandra Nikolića zvanog Foto Toni, svog nekadašnjeg prijatelja i osnivača SNS-a. I to je pomenuo samo zato da bi rekao da se on docnije preselio na Dedinje, što je posebna vrsta poruka koje Vučić neprestano upućuje raznim akterima na javnoj sceni Srbije.
Za razliku od Belivuka, Miljković je bio mnogo otresitiji i fokusiraniji u iskazu, izgleda kao da je imao napisano i složeno sve i kao da je čitao sa papira. On je najviše govorio o Vulinovoj ulozi u čitavom postupku i bio je veoma oštar prema tužiocu. Rekao mu je da mu je jasno da ga se plaše, da mu nisu do kolena, da ih ne poštuje nimalo jer ne rade svoj posao, nego rade po instrukcijama. I on je kao i Belivuk poslao "opomenu" da ako "se neki ne opamete", onda će izneti sve što zna i sve što ima, za sada će se zadržati samo na nekim pojedinostima. Najteža "optužba" koju je izrekao tiče se kuće u Ritopeku za koju tvrdi da je nabavljena za Vulinove potrebe, baš kao i neki drugi objekti "štekovi" koji su Vulinu bili potrebni. Sve se to navodno dešavalo još dok Vulin nije bio šef MUP-a Srbije. Veza između njih dvojice uspostavljena je – kako Miljković tvrdi – preko Svetozara Vujačića, beogradskog advokata poznatog po zastupanju Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića, a koji je trenutno na mestu Vulinovog savetnika.
Miljković tvrdi da mu je Vujačić deda. Ovaj je to najpre demantovao u izjavi za N1, a docnije je u izjavi za "Pregled dana" potvrdio da je brat Miljkovićevog dede Vjekoslava, ali da nije ni u to siguran. Uglavnom, moguće je da je odbrana inteligentno povezala ove stvari da bi dodatno unela pometnju, ali, svakako, to je jednostavno za proveru. Pored toga, jedna od najzanimljivijih epizoda iz odnosa Miljković – Vulin jeste ona koja se navodno dogodila leta 2020. (ne navodi tačan datum) kada je Vulin navodno, u društvu Željka Mitrovića, tražio da starletu i eskort devojku Tijanu Ajfon nameste predsedniku Višeg suda Aleksandru Stepanoviću, što bi docnije valjda trebalo da posluži za ucenjivanje ovog sudije koji ne pokazuje dovoljno poslušnosti spram režima Aleksandra Vučića. Miljković kaže da je odbio tu "ponudu": "Ja sam mu rekao tad odmah da mi ne pada na pamet da u tome učestvujem i da mogu samo zarad naše saradnje i dobrog odnosa da zaboravim da mi je to uopšte rekao i da me je pitao."
U svoju "odbranu" Miljković iznosi detalje vezane za slučaj "Jajinci" i pronađeno oružje za koje se tvrdilo da je deo arsenala kojim je trebalo da bude ubijen Vučić 2016. godine, a koji je u tužilaštvu zatvoren krajem 2017. godine. Ukratko, po njemu, celu lažnu akciju je sproveo Aleksandar Stanković, Sale Mutavi, a država mu je docnije vraćala "usluge". Miljković pominje i Nenada Vučkovića Vučka, pripadnika Žandarmerije koji je bio označen kao deo huliganske grupe "Janjičari" još od njenog pojavljivanja na tribinama 2013. i 2014. godine.
Šlag na tortu jeste "tizer" za slučaj "Jovanjica". Miljković je nabacao samo nekoliko stvari koje je teško dokazati jer su to prepričani razgovori sa Vulinom. Navodno, Vulin mu je pričao da ima neko gazdinstvo i da mu treba pomoć oko obezbeđivanja objekata koje zasad čuva BIA. Ali, veli Miljković, oni su to odbili jer nisu hteli da se petljaju sa BIA. Kada je obelodanjeno šta se zapravo dogodilo na gazdinstvu Jovanjica, Miljković je pozvao Vulina, a ovaj mu je navodno rekao: "Ona slina i ona kurva Dijana će mi za ovo debelo platiti."
ODBRANA VUČIĆA I DRŽAVE
Vulin i Vučić su negaciju ovih izjava pokrenuli u javnosti i pre nego što je išta "procurilo u javnost". Sa retko viđenom sladostrašću iznosili su fotografije iskasapljenih tela, tabloidi pod njihovom kontrolom punili su svoje stranice i sablažnjavali javnost. Dežurni analitičari i "novinari" danima pričaju jedan te isti tekst: zamislite ko su ovi ljudi, zamislite šta su sve radili, zamislite na šta su sve bili spremni i sada se spremaju da optuže vlast da su radili sve pod njihovom komandom.
I zaista, prikazani snimci, kao i ranija svedočenja, a još više ranije objavljene fotografije i snimci maltretiranja članova suparničkih navijačkih grupa, još u vreme kada je Belivuk u junu prošle godine mirno pohodio lože na stadionu Partizana (istaknuti navijač, član skupštine), govore o surovosti koju je praktikovala Belivukova ekipa. Zbog te surovosti oni i jesu ranije regrutovani da rade neke stvari koje su išle u prilog vlastima (o kojima je govorio Belivuk), ali se docnije grupa našla u klinču između dva velika narko-klana.
O svemu ovome je vlast dugo ćutala, pravila se luda i maltretirala medije koji su pominjali da postoji neka veza države sa njima. U isto vreme, još od dolaska na vlast 2012. godine, Vučić je radio dve stvari: pokušavao da uspostavi kontrolu među navijačkim grupama (Zvezda, Partizan, Rad, Vojvodina) ne bi li imao kontrolu ulice (lokali, klubovi, narkotici), a sve vreme nam je govorio da je to nemoguće srediti. On se javno hvalio ne samo činjenicom da je u mladosti bio huligan, nego i da se sa huliganima sastajao od momenta kada je došao na najviše javne funkcije. U "Vremenu" je svedočio Duško Vujošević još 2014. godine da Vučić nije išao da se vidi sa ljudima iz uprave Partizana nego sa vođama navijača.
Pa ako se tada viđao sa raznim kićama i kimijima, može se zamisliti da je isto radio i sa onima koji su ih nasledili na tribini. Upravo je tribina ono što povezuje Vučića sa ovim likovima koji se sumnjiče za monstruozna krivična dela i koji će zasigurno ostatak života da provedu u zatvoru. Vučić je najpre napao svoje protivnike, ali je u "obraćanju naciji" u subotu na TV Pinku delimično reterirao i dao nekoliko čudnih izjava.
Najpre je poručio da je "sve u redu dok ne počneš da ubijaš i da prodaješ drogu deci". Ovakvo razumevanje kriminala je valjda pokazatelj da je samo to opasno, a kada ministar namesti sebi posao i postane milioner, to valjda ne proizvodi nikakvu društvenu štetu. On je na neki način tom izjavom poručio da korupcija nije bitna stvar, a opet, korupcija je ono što uništava život u Srbiji, pokazuju brojna istraživanja i analize. Teško da je bilo ko u Srbiji, osim porodica, zainteresovan za mafijaške obračune onda kada se dese, ali ako ministar, državni sekretar ili ljudi iz policije omoguće da se dese i za to dobiju novac, to je strašna poruka za građane.
Dalje, Vučić se posthumno izvinio preminulom inspektoru Dejanu Joviću, koji je maltene sam istraživao zlodela klanova po Beogradu, a koga je policija uhapsila jer je naovodno zloupotrebio položaj, držala ga u pritvoru, vucarala po sudu i na kraju oslobodila i osramotila. I o tom slučaju "Vreme" je pisalo u više navrata.
Postavlja se pitanje kad je Vučiću pamet došla u glavu, kada je reč o delovanju ove grupe?
SKAJ TELEFONI I STRANCI
U vreme kada je Belivuk grupa činila zločine za koje se danas sumnjiči i za koje se veruje da će biti optužena narednih dana, Srbija je čekala svoju novu vladu posle izbora u junu 2020. godine. U periodu jun–oktobar dešavale su se neke čudne stvari "na ulici" i čudne "proslave" na stadionu Partizana. Sada, sa ove distance, razumemo da je tada ova grupa koju je "angažovao" Kavački klan sprovodila odmazdu nad pripadnicima Škaljarskog klana, ali neke posebne reakcije iz države nije bilo.
Tek kada je Srbiji dostavljen prepis presretnutih mafijaških razgovora koje su pratile američke i druge strane službe preko aplikacije Skaj – za koju se danas zna da je bila podmetnuta mafijašima širom sveta – kao da je Vučić shvatio da nešto mora da uradi. I tada je usledilo njegovo obraćanje sa balkona Predsedništva Srbije koje je objavljeno na njegovom Instagram profilu 19. oktobra 2020. godine u kome poručuje da će mafiji stati za vrat i da objavljuje rat organizovanom kriminalu. Zašto se on tada odlučio da to javno kaže, nije jasno, jer je moglo da se protumači kao poruka kriminalcima da se pritaje ili beže. Uglavnom, tek nakon toga je formirana nova vlada 28. oktobra, nešto se pokrenulo.
Dakle, većina stvari se dogodila u mandatu Nebojše Stefanovića, koji nije bio izbačen iz Vlade. Naprotiv, bio je pomeren na važno mesto ministra odbrane, a mesecima slušamo da je njegova odgovornost najveća. Teško je verovati da Vučić toga nije bio svestan, mada 27. jula na KZŠ veli: "Pa nije moje da sve znam, to je nešto čime se bavi policija."
Ako je poruka "shvatio sam da u neke stvari ne treba da se mešam", dobro je. Ali teško je poverovati da se neće, kao i do sada, lično mešati u sve istrage i postupke u Srbiji. Tome mogu da se suprotstave samo institucije primenom zakona i praktikovanjem ovlašćenja koja im zakon daje. Pa pustimo tužilaštvo i policiju, za koju bi danas trebalo da važi da je očišćena od kriminalaca, da rade svoj posao. Neka oni utvrde ko je gde bio i s kim se viđao. Njima je to posao.
Imenik jedne afere
DA LI ĆE NAKON DVA MESECA BITI PUŠTEN NA SLOBODU ČOVEK KOJI JE PREDSTAVLJEN KAO NAJVEĆI UZGAJIVAČ DROGE I DA LI ĆE JAVNOST SAZNATI NEŠTO VIŠE OSIM DA BRAĆA VUČIĆ NEMAJU NIKAKVE VEZE SA SLUČAJEM
Da je sve bilo "po protokolu", odavno ne bismo govorili o "slučaju Jovanjica". Policija bi pohapsila vinovnike koje je otkrila da na autoputu koriste rotaciju i imaju lažne policijske legitimacije, ministar policije dr Nebojša Stefanović slikao bi se pored kamara zaplenjene droge u Staroj Pazovi, kriminalci bi čamili u pritvoru čekajući početak suđenja, braća Vučić bi se bavili štampanjem novca i upravljanjem Srbijom.
Ali, od početka je očevidno sve krenulo naopako: i to da prvoosumnjičeni Predrag Koluvija, napredni poljoprivrednik iz okoline Stare Pazove, veliki pravoslavni vernik, poštovalac i donator SPC, krene da divlja po autoputu, i da pokuša da se "vadi" pokazujući lažna policijska dokumenta, i da policija ode na njegove plantaže i otkrije tone i hektare droge tamo gde bi trebalo da budu rotkvice i paradajz, i da to slučajno objavi RTV Vojvodina, da se o tome ćuti dok priča ne procuri u javnost nekoliko dana docnije, pa da se usred "afere Krušik" režim nađe u još jednoj "reputacionoj krizi", da opozicija pomene Andreja Vučića…
Otkad je krenulo, mnogo je stvari pomenuto i nekako se u javnosti iskristalisala priča o tome kako je nadomak Beograda neki tip povezan sa SNS-om uzgajao drogu, a reklamirao se kao najelitniji uzgajivač organskog povrća. Povezan je sa SNS-om jer su mu gosti bili visoki funkcioner ove stranke Zoran Babić, v.d. direktora JP Koridori Srbije, te Aleksandar Vulin, ministar odbrane RS.
Za njih dvojicu se lako i brzo saznalo jer ih je televizija snimala dok su ranijih godina posećivali ovo "gazdinstvo", a je li bilo i drugih ostaje još uvek u sferi nagađanja i pretpostavki.
U ova dva meseca nema ko se nije "oglasio" povodom ovog do sada nezabeleženog slučaja i otkrića, a najčudnije od svega je to da tako velika akcija policije i tužilaštva za organizovani kriminal nije prošla u javnosti kao veliki uspeh nego kao potencijalno velika afera koja bi mogla da uzdrma Vučićev režim.
Nisu pomogla ni česta očitovanja Aleksandra Vučića o tom slučaju koja se mogu sažeti u jednu rečenicu: "Niti ja niti moj brat Andrej nemamo nikakve veze sa Jovanjicom, a oni koji su to rekli, lažu!"
Oni koji lažu su ljudi iz opozicije, posebno Miroslav Aleksić, nekadašnji predsednik opštine Trstenik i danas potpredsednik Narodne stranke, koji je u Narodnoj skupštini nekoliko puta govorio o ovom slučaju, pa je i u ranoj fazi posredno pomenuo da bi Andrej Vučić mogao da bude povezan sa organskim uzgajivačem droge.
ŠTA ZNAMO IZ ISTRAGE
Osim da je slučaj dodeljen Saši Drecunu, baš u danima kada je imenovan na mesto jednog od zamenika javnog tužioca u odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala, i da je "veštačenjem" telefona Predraga Koluvije utvrđeno da on nije komunicirao sa braćom Vučić, nije bilo informacija iz ove "istrage".
Drecun je "poznat" po slučaju "Parada" koji je nedavno okončan presudom u korist Andreja Vučića i Predraga Malog, kao i dvojice pripadnika vojne jedinice Kobre za prebijanje na Paradi ponosa u septembru 2014. godine.
Detalji o tome na koji način je uhapšen Koluvija sa svojim saradnicima došli su iz drugog izvora, a onda i potvrđeni u javnom nastupu ministra Stefanovića dve nedelje nakon "pokretanja akcije".
Moglo bi da se kaže da ovoga puta tužilac drži stvari pod kontrolom i da je jedini "izlet" bio kada se oglasio sam Koluvija, koji je sam, preko svog pravnog zastupnika, bio poručio javnosti da on nema nikakve veze sa Vučićima, a tu su "vest" preneli tabloidi.
Moglo bi da se pomisli da tužilaštvo u saradnji sa policijom radi temeljno i da proverava svaki gram od zaplenjena 649,4 kilograma osušene marihuane i svaku pojedinačnu od 65.581 stabljike ove biljke – pronađenih sredinom novembra 2019. godine na plantažama preduzeća Jovanjica.
Ovako velika količina, ako se tako "veštači", mogla bi da zahteva mesece i godine rada forenzičara, pa možda zbog toga nemamo ono što je moglo da se očekuje: brzu istragu, brzo podizanje optužnice i pokretanje postupka u "specijali". Ništa od toga nismo ni videli ni čuli, tužilac je kao i u svim drugim slučajevima nevidljiv i nečujan, moguće je samo da se oglasi ako 15. februara 2020. produže ili okončaju pritvor Koluviji.
MIKIJEVA VERZIJA
Miroslav Aleksić je sa opozicione strane bio "portparol" ove afere. On je u nekoliko navrata izlazio pred novinare da govori o detaljima iz biografije Predraga Koluvije, kao i o tome kako je hapšen i sa kojim osobama je povezan. Zahvaljujući njegovom trudu, saznali smo većinu stvari koje je docnije o hapšenju potvrdio ministar Stefanović i očevidno je opozicija imala neku vrstu izvora iz policije u vezi sa ovim slučajem.
Sve je bilo manje-više u redu dok nisu pomenuti Andrej Vučić i njegova potencijalna povezanost sa Koluvijom i njihovim organskim biznisom. To je odmah od strane Vučićevih PR magova spinovano u pravcu napada na Vučića samog, preko napada na porodicu, što je manir kome prisustvujemo već osmu godinu. Aleksić je, jednostavnom pretragom javno dostupnih registara, pokazao da je Vučić sam mogao da poznaje Koluviju jer ga je vodio kao učesnika delegacija srpskih privrednika po Rusiji i drugim državama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Vučić je kao predsednik Vlade radio regularnu stvar: u okviru svojih brojnih poseta, vodio je neke privrednike e da bi i oni sklopili neke poslove na trećim tržištima, što je pohvalno, ali je malo verovatno da čovek koji vodi računa o svemu, ne zna ko ga prati na tim putovanjima. Dalje, Aleksić je pokazao da su ljudi iz vojne bezbednosti bili uključeni u obezbeđivanje tih plantaža i neki izvori su potvrdili i da su pojedini pripadnici vojnih službi suspendovani, a da su neki iz BIA poslati na odmor zbog slučaja Jovanjica.
Opozicija je "skrenula pažnju" i na to da je Koluvija mogao da bude i jedan od "sponzora" BIA, što je odmah i glasno demantovano, ali nije do kraja objašnjeno poreklo neke opreme koju ova agencija koristi a za koju se moglo pretpostaviti da je nabavljana uz pomoć nekog preduzetnika. Na kraju, jasno je pokazano da su ljudi iz SNS-a i iz Vlade imali direktne odnose sa uzgajivačem droge Koluvijom, a "Insajder" je otkrio i da je Vladina Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza podržala Koluvijin biznis model sa više miliona evra.
Malo Vlada, malo Rusi, čini se da su to bili glavni izvori finansiranja ove operacije, a to se vidi i iz strukture poverilaca firme Jovanjica, koja je, razumljivo, u blokadi od kraja novembra 2019. godine: skoro 50 miliona dinara potražuje ova Agencija, a duplo više API banka, manje poznati finansijski entitet u Srbiji u vlasništvu ruskog preduzetnika.
VUČIĆEVA PRIČA
Sve su to laži, rekao bi u nekom zamišljenom razgovoru predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je samog sebe ugurao ponajviše u ovu aferu insistiranjem da on sam "brani" Andreja, svog mlađeg brata, od besomučnih napada opozicije.
Po njemu, poenta je da se u Srbiji zna red i da se kriminalci hapse kada se za to steknu uslovi. Umesto da se veliča uspeh policije, da se hvali činjenica što je tolika količina droge "presretnuta" i zaustavljena pre nego što preplavi ulice i truje "našu decu", opozicija ide i laže a sve da bi ocrnila njega za najgnusniju moguću stvar. Da on, čovek koji nikada nije ni cigaru zapalio a kamoli video džoint, bude povezan sa uzgajanjem nečega što bi moglo da ubije "našu decu". Ponavljao je i ponavljao ovo Vučić u poslednja dva meseca i tražio da se hitno pokaže da je on u pravu.
I, zaista, sada imamo najmanje tri potvrde da on i njegov brat sa slučajem nemaju nikakve veze: najpre je to rekao sam Koluvija preko advokata, pa je to rekao policajac Slobodan Milenković, koji je hapsio Koluviju i njegovu grupu, pa je, na koncu, to reklo i tužilaštvo postupajući po prijavi Miloša Vučevića, velikaša SNS-a i gradonačelnika Novog Sada.
Vučićeva PR strategija bila je jasna: nastavak priče o čoveku koga mrze neprijatelji Srbije, koji na sve moguće načine žele da mu napakoste, koji kada nemaju ništa o njemu kreću da napadaju njegovu familiju, a on opstaje, držeći se zakona i institucija, moleći ih da one utvrde šta se u tom slučaju dogodilo. Kada institucije daju odgovor, on se pojavljuje i govori opet o onima koji ga mrze i napadaju, kao o lažovima i varalicama koji nisu sposobni ni da se izvine ni da kažu da su pogrešili sada kada je "istina dostupna".
Vučić, po ko zna koji put, odbija najstrašnije napade i potvrđuje da je čestit i pošten čovek koji ne pristaje na ucene i pretnje, koji je spreman da za dobrobit Srbije izdrži sve, pa i preko toga, i koji nikada neće ustuknuti pred neprijateljem.
A GDE JE TU ZAKON
Od trenutka kada se saznalo da je Koluvija uhapšen, kada se nazrelo ko je on i sa kim je povezan, kada se stidljivo progovorilo o industriji uzgajanja marihuane kao biljke u farmakologiji i biljke u narko-biznisu, javnost je, i pored opravdanog interesovanja, bila uskraćivana za relevantne informacije.
Očevidno nije bilo novih hapšenja, a da li je bilo saslušavanja nekih drugih aktera, pogotovo onih koji su se na televiziji pojavljivali sa Koluvijom, nije poznato. Neki od njih su, kao ministar vojni Vulin, sa ponosom govorili o radu na plantaži, jer je on bio uveren da se radilo samo o rotkvicama i paradajzu i da je bilo najnormalnije da ministar podrži tako vrednog i dobrog srpskog domaćina.
Dok gledamo na snimku srpskog ministra koji, za potrebe kampanje i populističkog pristupa biračima, kleči u blatu plantaže i okopava rotkvice, ne možemo a da se ne zapitamo kako je moguće da ministar završi na takvom mestu a da ljudi koji rade za njega (a svi šefovi kabineta su redom iz BIA) ne znaju gde je on to došao da se slika.
Kako je moguće da se jedan tako masovan proces uzgajanja droge drži van domašaja BIA i drugih službi bezbednosti, kako je moguće da se taj lik druži sa ljudima iz SNS-a, da ide sa Vučićem po svetu a da niko ne zna čime se on još pride bavi?
Ovo, naravno, sve pod pretpostavkom da ni Vučići, ni Vulin, ni Babić, ni drugi iz SNS-a i policije i nekih policijskih sindikata nisu imali blage veze o tome ko je Koluvija i kakav je njegov poslovni portfelj, što bi tek moglo da bude zabrinjavajuće.
Da bi se cela priča do kraja odmotala, istraga bi trebalo da obuhvati sve koji se pominju u ovoj priči: od Koluvije i njegovih saradnika, preko Vulina i Babića, do Mikija Aleksića, Vučevića i braće Vučić, ako za tim postoji potreba. Neko suđenje u budućnosti bi trebalo da nam kaže kako je bilo moguće da pored Beograda postoji tolika plantaža a da niko godinama ne zna da se na njoj možda uzgaja ne samo rotkvica i paradajz nego i droga.
Dobro bi bilo da vidimo sve veze osumnjičenog Koluvije sa ljudima iz Vučićevog okruženja, Privredne komore, kao i partnere iz Rusije, Makedonije i sa Kosova. Ako je javnost u Srbiji mogla nešto da nauči za ovih 30 godina tranzicije i organizovanog kriminala, onda je mogla to da nijedan veliki posao sa drogom nije bio autonoman, odnosno bez uključenosti nekoga iz "države": od 600 kilograma heroina u sefu Komercijalne banke s početka dvehiljaditih, preko Šarićevog klana pre desetak godina, pa do ove "Koluvijine trave".
Tišina u kojoj se sve odvija, uz javne dokaze o nevinosti braće Vučić i javnog ponižavanja policajca Slobodana Milenkovića, teško može da bude ohrabrujuća kada je sudsko razrešenje ovog slučaja u pitanju.
Više smrdi na to da Aleksić bude osuđen zbog povrede časti, a Koluvija, ako se ne vrati na plantaže, da provede neku godinu u traženju boga na Hilandaru. Da je ozbiljna stvar u pitanju, valjda bi pred kamerama popalili svu tu marihuanu, kao što se nekad radilo u Južnoj Americi, a ne bi "veštačili" mesecima.
Нема коментара:
Постави коментар