Vučić hoće da uništi DS

Jasno je ko je u prethodne četiri godine bio opozicija, a ko je imao razumevanja i pronalazio opravdanja za katastrofalne mere, loše zakone i štetne poteze SNS-a, poručio je funkcioner Demokratske stranke Balša Božović, koji je Nenadu Čalukoviću objasnio i zašto je završnicu kampanje posvetio penzionerima
Balša Božović bio je svojevremeno lider omladine u Demokratskoj stranci. Primećeno je, međutim, da je poslednjih dana više poruka poslao penzionerima nego mladima, što je pomalo neobično. Najavio je čak da će DS, kada dođe na vlast, prvo doneti zakon o vraćanju penzija, dok SNS tvrdi da se bavi jeftinom demagogijom. Božović u intervjuu za Nedeljnik objašnjava zašto je njegov fokus trenutno na najstarijoj populaciji, zašto smatra da su demokrate jedina prava opozicija, te da li su se mladi više okrenuli nacionalističkoj nego građanskoj ideologiji.
 "Penzionerima su penzije otete, a ne smanjene", smatra naš sagovornik. "Oni su ih pošteno zaradili i po našem Ustavu i zakonima, penzije su imovina penzionera. Kada vam neko mimo zakona uzima imovinu, to se zove krađa. To je isto kao kada bih ja došao u Vaš stan, ušao u sobu, pregradio je i uzeo za sebe. Kada Ustavni sud okreće glavu od toga, to znači da ne postoje ni pravna država ni vladavina prava. Tu nastaje problem za sve građane. Onda se dešava da su poljoprivrednici koji se protive otimačini zemlje u zatvoru, a huligani i nasilnici slobodni na ulicama. Nepostojanje vladavine prava dovodi do toga da zakon nije jednak za sve, već su pojedinci iznad zakona. To je suštinska razlika između SNS-a i DS-a. Dokle god se mi borimo za vladavinu prava, a oni to smatraju jeftinom demagogijom, dotle će DS imati misiju u ovom društvu, a ljudi jasan razlog da glasaju za nju. Penzije moraju biti vraćene penzionerima od kojih su otete, jer je to njihovo stečeno pravo, baš kao što su morale da budu vraćene i 2000. godine, što smo i tada učinili. Uradićemo to opet."

Osim najstarije populacije, ko je još ciljna grupa DS-a na ovim izborima? Kome se posebno obraćate u ovoj kampanji ako je gro vašeg nekadašnjeg biračkog tela danas među apstinentima i tvrdi da nema za koga da glasa?
Pre nekoliko dana sam prisustvovao sastanku Evropskog đačkog parlamenta na kom su učestvovali mladi naučnici koji su sigurno nešto najvrednije što naša zemlja ima. To su mladi ljudi koji pobeđuju na regionalnim, evropskim i svetskim takmičenjima, i imali su samo jedno pitanje: kako država može da očekuje da mi ostanemo u Srbiji, a ne daje nam čak ni stipendije za naš dosadašnji trud? Ceo svet se otima za njih, a ovaj režim ih ne priznaje jer očigledno ne pripadaju njihovom sistemu vrednosti. Naš najvažniji posao i naša najvažnija misija jeste da na to pitanje nađemo odgovor, i to odgovor kojim će oni biti zadovoljni kako bi ostali u Srbiji. Poražavajuće je što pametna i siromašna deca i ne stignu do fakulteta jer ne postoji sistem koji će im finansijski pomagati od najnižih razreda osnovne škole. Poražavajuće je što je 100.000 mladih ljudi u prethodne četiri godine napustilo zemlju jer ne može u Srbiji da živi od svog rada. Zato je jedan od prvih zadataka koje smo pred sebe postavili da se usvoji Zakon o zapošljavanju mladih. Kod nas se često čuje da je to nemoguće. Oni koji to govore treba da se zapitaju zašto bi to bilo moguće uraditi u Hrvatskoj, a nemoguće u Srbiji? Ova mera predviđa da svaka mlada osoba koja je završila školovanje dobije šansu za posao. Prvih godinu dana prosečnu platu, poreze i doprinose obezbeđuje država, a nakon godinu dana, ako poslodavac produži ugovor, država preuzima plaćanje poreza i doprinosa za novozaposlene naredne tri godine. To košta manje od sto miliona evra, a samo na jednoj sednici Skupštine Srbije režim Aleksandra Vučića je dodelio četiri puta toliko propalim javnim preduzećima koja služe za uhlebljenje partijskih kadrova. Obraćamo se svima koji su poniženi i potišteni: profesorima, zaposlenima u zdravstvu, vojnicima, policajcima, zaposlenima u kulturi. Svi oni trpe nepravde i mi te nepravde moramo ispraviti tako što ćemo se izboriti za vraćanje plata u javnom sektoru na stari nivo.

Kako je moguće da se mladi sve više okreću desnici a ne strankama demokratskog korpusa, poput DS-a? Ko je za to odgovoran?
Verujem da oni koji se okreću desnici nisu brojniji, samo su glasniji, pa se čini da ih ima više. Problem je što mladi ne izlaze na izbore. Ne izlaze zato što ne veruju da se u Srbiji išta može promeniti nabolje, zato što smatraju da ne mogu i neće da menjaju zemlju u kojoj i ne vide svoju budućnost. Takozvana kulturna politika SNS-a koja seje mržnju na televiziji i huška ljude jedne na druge svakoga dana unosi nove podele u naše društvo, promoviše laž kao vrednost, lomi kičmu svakom ko ima stav, šalje poruku da falsifikovana diploma vredi više od godina rada i truda, a ljudi optuženi za najveća krivična dela bivaju oslobođeni ili im predmeti zastarevaju. U takvom društvu jačaju ekstremi, pristojni mladi ljudi se povlače i odlaze iz zemlje, a Srbija dospeva na prvo mesto u svetu po nemogućnosti da zadrži mlade talentovane ljude. Ali ja verujem u mlade ljude. Verujem u hrabre ljude. Verujem u svoju prijateljicu Jelenu Balašević i njenu nameru da se ne sklanja pred lavinom pretnji i uvreda na račun nje i njene porodice samo zato što se drznula da kaže da je Aleksandar Vučić diktator i apsolutista. Verujem da pristojni mladi ljudi poput nje i sada čine većinu, da će i ovaj put biti nosioci modernih ideja, da će opet povesti Srbiju u dobrom pravcu, posebno jer sada ponovo imaju za koga da glasaju.

A kako srušiti Vučića i SNS ispod 40 odsto, što je ključni cilj DS-a na ovim izborima? I koliki ste optimista da ovi izbori zaista mogu nešto da promene u odnosu političkih snaga u Srbiji?
Vučić već najavljuje da će praviti široki front nakon izbora, što znači da je sebi već izabrao koalicione partnere. Zato tvrdimo da jedino glas za DS nije glas za SNS. Zato što je DS uvek bio dosledan protiv Šešelja, Vučića i Tomislava Nikolića, kako devedesetih tako i danas. Isto tako glas za DS je jedini siguran glas, jer one stranke koje ne pređu cenzus jesu zapravo najveći saveznici Vučiću na ovim izborima. Strpljivo čeka da mu male stranke daju još nekoliko desetina poslanika ne bi li ponovo imao apsolutnu većinu u Skupštini Srbije. To mu ne smemo dozvoliti.

U kojoj meri je DS uspeo da se nametne kao jedina prava opozicija Vučiću ako to isto tvrde i Tadić, i Radulović, i Dveri? I zašto birači to, čini se, još nisu shvatili?
Jasno je ko je u prethodne četiri godine bio opozicija, a ko je imao razumevanja i pronalazio opravdanja za katastrofalne mere, loše zakone i štetne poteze SNS-a. Borimo se protiv prevare zvane "Beograd na vodi" i prvo što ćemo uraditi jeste da ćemo Lex specialis o "Beogradu na vodi" staviti van snage. Borimo se i protiv smanjenja plata i otimanja penzija. Penzionerima ćemo vratiti sve što im je oteto i povećaćemo plate na stari nivo. Jedini smo se protivili katastrofalnom Zakonu o radu i obećali smo njegove izmene. Vučić vrlo dobro zna ko jedini neće popustiti i odustati od njegovim pritiscima, ko mu je jedina prepreka da i dalje siromaši građane, rasprodaje resurse i štiti tajkune bliske vrhu SNS-a. Zato i sanja da uništi DS. Sve to vrlo dobro znaju i građani.

Strahujete li da će u slučaju izbornog neuspeha građanske opcije javnost optužiti DS zato što je odbila da ide u jednoj koloni? I da li je to bio strateški potez ili samo odgovor Tadiću zbog toga što je napustio stranku?
Vodili smo se isključivo interesima građana a ne interesima stranaka ili lidera. Politika koja čuva dostojanstvo građana je politika u kojoj profesori neće klečati pred plagijatorima, penzioneri neće birati između hrane i lekova, a lekar specijalista neće imati manju platu od brojača putnika u autobusu. To može samo DS da ostvari.

Zašto tražite izbore u Beogradu ako je aktuelna vlast tek na pola mandata? Zašto onda niste savetovali Pajtiću da raspiše izbore u Vojvodini pre isteka mandata?
Ne radi se o tome kada kome ističe mandat, radi se o tome ko je kako radio, a Siniša Mali nije radio u interesu Beograđana. Gradonačelnik ne shvata da treba da bude servis i sluga građana, a ne sluga Aleksandru Vučiću.
Očigledno je da dr Siniša Mali nije imao hrabrosti da se suoči s tim šta o njegovom radu misle građani Beograda. Tražili smo ostavku zbog korupcije, zbog "Beograda na vodi", zbog toga što grad katastrofalno funkcioniše, zbog toga što je Beograd najnebezbedniji grad u Evropi posle Kijeva, zbog ogromnog poreza na imovinu, zbog loše socijalne politike, zbog toga što je komunalna policija postala lično obezbeđenje vrha SNS-a i njihovih poslovnih partnera.

Da li je tačno da imate ambicije da budete gradonačelnik Beograda i da ćete se kandidovati na sledećim izborima za tu poziciju?

Izbore u Beogradu tražim zbog nesposobnog gradonačelnika, a ne da bi se delile funkcije i gledalo ko će šta biti. Beograđani su poniženi. Afera sa lažnim Norvežaninom je slika i prilika toga kako grad funkcioniše i kakvi ga kadrovi vode. Pitanje je koliko još lažnih Norvežana plaćaju građani Beograda svojim smanjenim platama i penzijama. Sramota je da gradonačelnik Beograda kaže da je javni interes kada pokloni zemljište Beograđana da bi se na njemu gradio hotel, kafana i šoping-mol. To su stvari koje bole građane, a o kandidatima ćemo razgovarati kada za to dođe vreme.

Čitao sam vaše tvitove i svi su, logično, usmereni protiv ove vlasti. Jedan nije iz ovog opusa, već je usmeren protiv Milorada Dodika, čiji ste gest otvaranja Studentskog doma "Radovan Karadžić" ocenili kao sramotan. Zašto?
Radovan Karadžić je osuđeni ratni zločinac. To je čovek koji je srpskom narodu naneo najveću sramotu u njegovoj istoriji, čija je politika, u to vreme podržavana i od sadašnjeg rukovodstva Srbije, ostavila stotine hiljada ljudi bez budućnosti, desetine hiljada bez krova nad glavom, hiljade mrtvih i pojela godine i decenije čitavim generacijama. Treba li zaista još da objašnjavam zbog čega mislim da je prvoklasni skandal da se studentski dom nazove po nekome takvom?

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/balsa-bozovic-vucic-hoce-da-unisti-ds/