Ona je, u intervjuu bečkom dnevniku "Prese", rekla daje Putin oficir KGB-a koji želi da ima kontrolu i veruje da su se svi urotili protiv Rusije, što nije tačno.
"On ima loše karte u rukama, ali ih je dobro iskoristio, barem kratkoročno. Verujem da je njegov cilj da minira i izazove podele u EU. On želi da NATo nestane iz njegove sfere uticaja", objasnila je Olbrajt.
Ona je iznela teoriju da je Rusija prošla krizu identiteta, dodajući da nikada neće zaboraviti što joj je neko 90-tih gtodina u Moskvi rekao, a to je da ga je sramota jer je Rusija bila supersila a sada je Bangladeš sa raketama.
To je, kako ističe, Putin iskoristio.
Istovremeno smatra da su strahovi balktičkih država opravdani, I to zbg metode asimetrijskog vođenja rata, koju Rusija primenjuje.
Olbrajt je, na konstataciju da je Putin postigao svoj cilj da ponovo uspravi Rusiju, rekla da je to učinio time što je po prvi put posle 1945.jednu drugu zemlju u Evropi zaposeo, i anektirao - Krim u Ukrajini.
To, prema njenim rečima, nije trebalo dozvoliti.
"Putin je etablirao nacionalizam kako bi Rusima skrenuo pažnju sa činjenice da je njihova zemlja samo Bangladeš sa bombama", podvukla je ona.
U Siriji on je interevenisao samo da bi skrenuo pažnju sa Ukrajine i ojača ponovo uticaj Moskve na Bliskom istoku, naglasila je Olbrajt.
"Moram podvući da SAD nemaju problem sa Rusijom, sve dok ne okupira neku drugu državu", kazala je.
Kritikujući SAD zbog neprimanja sirijskih izbeglica, Olbrajt je rekla:
"SAD ne mogu drugim državama objašnjavati šat treba raditi, ako same ne primaju više izbeglice. Ccešto sam preletala preko SAD. MI smo velika zemlja I imamo puno mesta".
Dodala je da je i međunarodni sistem u Siriji u mnogome doživeo neuspeh.
"Svi su mislili da će ta kriza nestati. Agencije UN i EU su se ponašale tako kao da moraju da registruju izbeglice olovkama, iako imaju računare", kazala je.
Ona je izrazila zabrinutost zbog EU ocenivši da se ona raspada zbog hipernacionalizma.
Istakla je i da u svetu postoje problemi za čije rešavanje je potrebno više zemalja, a SAD ne žele da budu svetski policajac, niti je imperijalistička zemlja.
http://www.alo.rs/olbrajt-putin-je-pametan-ali-zao/46220
МОСКВА СПУШТА ЛОПТУ
МОСКВА - Русија и НАТО данас поново успостављају политички дијалог који је био прекинутпосле повратка Крима матици земљи. Сусрет у Бриселу нема бомбастичних оптимистичких најава и почиње сусретом амбасадора који ће говорити "о ситуацији у Украјини и око ње".
Москва ће инсистирати да Запад направи притисак на Кијев да се доследно спроведу Мински договори како би се стабилизовала ситуација на истоку Украјине. Разговараће се и о ситуацији у Авганистану. А генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да ће на самиту бити размотрени и недавни војни инциденти на Балтичком мору када су се руски авиони приближили једном америчком броду и авиону. Спектакуларних резултата не може бити јер је руски представник у НАТО Александар Грушко већ казао да повратка нормалном дијалогу неће бити док Алијанса не промени однос према Москви.
Министар спољних послова РФ Сергеј Лавров ових дана је објаснио да Русија не намерава да улази у бесмислену конфронтацију са НАТО јер "НАТО тражи непријатеље да би оправдао своје постојање".
- Русија неће дозволити да је увуку у бесмислени сукоб - рекао је Лавров. - Од краја Хладног рата није било овакве војне активности Алијансе на њеним источним границама са циљeм да се прави притисак на Русију. Осим тога, НАТО води агресивну пропаганду чији је циљ демонизација Русије.
Да је ово тек први корак на дугачком путу, потврдио је и портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавивши да "У односима Русије и НАТО влада потпуно неповерење које ће се тешко превазићи".
Пре данашњег сусрета дошло је до мале полемике на релацији између Москве и Брисела. Заменик секретара НАТО Александар Вершбоу, иначе бивши амерички амбасадор у Русији, је изјавио украјинским новинарима да су већ била два неуспешна састанка са представницима Русије. Украјински новинари су закључили да су то били тајни разговори што је представница руског министарства спољних послова Марија Захарова одмах демантовала.
Једна ствар је уочи сусрета неоспорна, а то је да су у Вашингтону и Бриселу схватили да на Путинову Русију не могу да праве притисак као што то иначе чине са малим земљама. То потврђују и речи Александра Вершбоуа, који је објаснио да је са Русијом боље разговарати него имати потпуно прекинуте везе па су дипломатски канали остали отворени. Додуше, Вершбоу је казао и то да повратка пуној сарадњи неће бити док Русија не буде уважавала међународно право. Запад инсистира да Русија мора да врати Крим Украјини, али руски премијер Дмитриј Медведев је већ рекао да је "то питање затворено заувек, Крим је део територија Русије".
Засад једину резерву према отопљавању има пољски министар одбране Антониј Мацаревич који је изјавио да Русија и даље представља озбиљну опасност земљама чланицама НАТО. Он је оптужио Москву да се стално припрема за агресију у односу на Алијансу. Осим тога, Мацаревич сматра да Русија тражи могућности за проширење својих граница.
Иначе, Русија не намерава више да учествује у формату преговора "велике осморке". Заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков је изјавио да не види смисао реанимације Г-8.
- Тај пут смо прошли и више не намеравамо да учествујемо у састанцима Г-8. У последње две године смо видели да се важни међународни проблеми не решавају у формату "велике седморке", већ у другим форматима у којима Русија учествује као пуноправни члан - казао је Рјабков. Русија је учествовала на самитима Г-8 од 1997. до 2014, заједно са Америком, Великом Британијом, Немачком, Италијом, Канадом, Француском и Јапаном.
http://www.pravda.rs/2016/04/20/moskva-spusta-loptu-nato-vodi-agresivnu-propagandu-ciji-je-cilj-nasa-demonizacija-ali-necemo-sukob/
Trajkoska: Rusija koristi krizu u Makedoniji
Žaneta Trajkoska , direktorica Škole za novinarstvo i javne odnose u Skopju govori o tome kako je vladajućoj makedonskoj eliti uspjelo izigrati međunarodnu zajednicu, te otkud “briga” Rusije za vladajuću koaliciju u Makodeniji.
RSE: Što su uzroci današnje krize u Makedoniji?
Trajkoska: Uzroci su višeslojni i višegodišnji, no ulje na vatru dolila je odluka predsjednika države, odnosno grupna abolicija 40-tak političara i ostalih protiv kojih proces vodi Specijalno javno tužilaštvo. Riječ je o prisluškivanju opozicijskih političara i drugih javnih ličnosti u Makedoniji, čemu smo svjedočili prošle godine.
RSE: Medjunarodna zajednica posredovala je u pokušaju da se kriza riješi, no vladajuća elita je po svemu sudeći prevarila i EU i SAD. Kako im je to “pošlo za rukom”?
Trajkoska: Vrlo jednostavno. Lukavi su. Vladajuća elita željela je kupiti vrijeme. U pregovore su ušli s figom u džepu stavljajući potpis na sporazum Pržino (dogovor četiri političke stranke o uvjetima za održavanje fer i demokratskih izbora).Prema tom sporazumu, do izbora je trebalo riješiti status Specijalnog javnog tužilaštva, reformirati medije i srediti biračke spiskove. No, ništa od toga nije provedeno. Mediji su ostali isti kakvi su bili zadnjih osam i više godina, a kako vladajući imaju većinu u Državnoj izbornoj komisiji, proglasili su da su izborni spiskovi u redu, iako je jasno da na njima ima više tisuća ljudi za koje nije poznato da li su stvarni ili nepostojeći birači. Osim toga, koriste se migrantskom krizom i tvrdnjom da brane Evropu, iako se Makedonija graniči sa zemljama članicama EU.
Čini mi se da i međunarodna zajednica vodi dvostruku politiku. Jedna je ona koju zastupaju strani ambasadori u Skopju, kojima je jasno o čemu se radi i koji su vrlo kritični prema službenom Skopju, a druga je ona briselska. Povjerenik Johannes Hahn i EU imali su nekoliko vrlo nespretnih izjava što je makedonska vlada protumačila kao podršku Bruxellesa, a koristeći svoje medije u to je nastojala uvjeriti cjelokupnu javnost.
RSE: Kako biste protumačili "zabrinutost" Kremlja da bi moglo doći do ukrajinskog scenarija u Makedoniji, odnosno tvrdnje da je opozicija u rukama nekih zapadnih krugova koji žele zbaciti vlast po ukrajinskom modelu?
Trajkoska: Mislim da je cijela ta priča dogovorena s makedonskom vladom, kako bi joj se pomoglo. Očito se radilo o vraćanju neke usluge Nikoli Gruevskom, odnosno vladajućoj koaliciji.
RSE: O kakvim bi se uslugama moglo raditi?
Trajkoska: Vjerojatno se radi o odredjenim ekonomskim interesima, o suradnji o kojoj javnost ne zna mnogo. Ali, Rusija na Balkanu želi svoj prostor, jer što se više Makedonija približava EU i NATO to je manja mogućnost ruskog upliva. Sadašnju krizu u Makedoniji Rusija koristi za vlastito pozicioniranje i za svoje geostrateške interese na Balkanu.
RSE: Odluka o raspisivanju izbora za 5. jun, prethodna abolicija od strane predsjednika države, izazvali su proteste građana širom zemlje. Kako vidite mogući ishod ovih događaja?
Trajkoska: Građanski bunt će se nastaviti. “Protestiram” je izvorno gradjanska incijativa, jer gradjanima je dosta. Osjećamo se poput roblja, ne možemo drugačije iznijeti stav koji treba doprijeti do pravne države i institucija sistema. Mi nećemo dozvoliti još jednu izbornu farsu. Neću prejudicirati i reći da je na biračkom spisku “višak” od fantomskih tristo tisuća ljudi.To nije smisao, prava poanta je da želimo demokratske izbore. Ako za to treba godina dana, onda sačekajmo i uradimo što je potrebno kako bi imali poštene i demokratske izbore.
RSE: Kako se ova politička situacija može odraziti na odnose izmedju Albanaca i Makedonaca?
Trajkoska: Ovo nije protest u kojem sudjeluju Makedonci ili Albanci, ovo je građanski protest. Događaji u Kumanovu mogli su prerasti u međuentički sukob, ali ovo nije 2001. Imamo novi Ustav. Ne mislim da je sve odradjeno kako treba, ali ljudi hoće političare i ministre koji će raditi u njihovo ime, a ne za privatne interese i privatne džepove. Imamo sada jednu pozitivnu energiju i uopće nije važno tko je tko i odakle dolazi, već se svi bore za povratak demokracije u Makedoniju.
RSE: Kako se situacija u Makedoniji može odraziti na ostali dio Balkana?
Trajkoska: Nadam se, pozitivno. Cijela regije se ne može pohvaliti slobodom medija i demokracijom. Nadam se da će se demokratski vjetar proširiti cijelom regijom, sjevernije od nas, i da će proći preko Srbije, BiH i Hrvatskehttp://www.slobodnaevropa.org/content/trajkoska-rusija-koristi-krizu-u-makedoniji/27681961.html
Rusija mora da prestane da se igra "lažne demokratije"
Aleksandar Bastrikin glavni ruski kriminalni istražitelj vodio je obračun s opozicionim aktivistima nakon Putinovog povratka u Kremlj 2012. godine i uličnih protesta
Rusija mora da prestane da se igra "lažne demokratije" kako bi se borila protiv "hibridnog rata" koji protiv zemlje vode Sjedinjene Države, rekao je Aleksandar Bastrikin šef glavnog ruskog federalnog istražnog organa, moćnog Istražnog odbora.
On je u članku za Komersant-Vlast, u kom je govorio i o borbi protiv ekstremizma, istakao da Rusija mora da napusti "pseudo-liberalne vrednosti" i da žestoko odgovori "političkim, ekonomskim, informacijskim i pravnim" napadima SAD-a.
"Rusija bi trebalo da oponaša Kinu u blokiranju pristupa stranim medijima na internetu što bi bila 'učinkovita barijera za ovaj ekonomski rat'", rekao je Bastrikin. "Demokratija nije isto što i "moć samih ljudi" i provođenje njihovih interesa".
Bivši studentski kolega Vladimira Putina i glavni ruski kriminalni istražitelj vodio je obračun s opozicionim aktivistima nakon Putinovog povratka u Kremlj 2012. godine i uličnih protesta. Putin, koji je Internet nazvao "projektom CIA-e", rekao je je ovog meseca kako SAD pokušava da destabilizuje Rusiju pre parlamentarnih izbora u septembru, nakon što su u aferi "Panama Pejpers" procureli dokumenti prema kojima njemu blisku ljudi poseduju 2 milijarde dolara na ofšor računima, navodi Blumberg,
Putin je optužio SAD i Evropu za finansiranje ustanka protiv pro-ruskih lidera u bivšim sovjetskim zemljama kroz finansiranje nevladinih organizacija.
"SAD računa na etničke i verske sukobe u Rusiji, koji su prethodno uništili "ideološki temelj SSSR-a", kaže Bastrikin. "Dok su razlozi sukoba koji su izbili tokom raspada Sovjetskog Saveza bili lokalne prirode, sada je apsolutno jasno da su ti sukobi deo skrivene faze informacijskog rata."On ističe da se sankcije se koriste kako bi se oslabila rusku privredu, dok je međunarodno pravo postalo "alat rata" u korist SAD-a i njenih saveznika. Kao primer naveo je rešavanje slučaja Jukos Oila, istrage smrti bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinenka u Londonu, holandske istrage 2014. o padu malezijskog aviona MH-17 u Ukrajini, kao i FBI-eve istrage o načinu na koji je Rusija dobila Svetsko prvenstvo 2018. godine.
"SAD troši milijarde dolara", nastavlja Bastrikin, "pod maskom nedostatka demokratije u Rusiji i susednim državama. To je samo potpirivanje "anti-ruskog i pro-američkog i pro-zapadnog raspoloženja."
On smatra da je jedino rešenje u odbrani od "američkih napada" da Rusija uzvrati nacionalnim idejama koje uključuju ideološko obrazovanje mladih koje bi osiguralo da se destablizacija neće dogoditi niti s najvelikodušnijim finansiranjem.
"Organizacije mladih treba proveravati, kako ne bi bili uključene u zabranjenu ekstremističku aktivnost. Osporavanje referenduma na Kirmu, gde je više od 95 posto ljudi glasalo za pridruživanje Rusiji, takođe bi trebala biti ekstremistički kriminal" kaže Bastrikin.
http://www.nedeljnik.rs/vesti/portalnews/putinov-saradnik-rusija-mora-da-prestane-da-se-igra-lazne-demokratije/
Rusi žale za Sovjetskim Savezom
Većina Rusa žali zbog raspada Sovjetskog Saveza i želi njegov povratak, kao i tadašnji socijalni sistem, rezultati su ankete nezavisnog Levada centra.
Anketa je pokazala da 51 odsto Rusa smatra da je raspad Sovjetskog Saveza mogao da se izbegne i da 56 odsto žali zbog toga što se dogodilo.
Sociolozi su utvrdili da većina gradjana (58 odsto) želi obnavljanje Sovjetskog Saveza i tadašnjeg sistema, ali da 44 odsto smatra da je to nerealno.
Levada centar navodi da svaki treći gradjanin (31 odsto) ne bi želeo povratak socijalizma.
Sadašnji procenat stanovništa Rusije koji oseća nostalgiju za sovjetskim vremenima najviši je od 2010.
Istorijski maksimum tog pokazatelja bio je u decembru 2010, kada je za Sovjetskim Savezom žalilo 75 odsto Rusa, naveo je Levada centar.
Da je raspad SSSR bio neizbežan smatra trećina stanovnika (33 anketiranih), a 17 odsto nije moglo da formuliše odgovor, pokazala je anketa.
Levada centar je, takodje, saopštio da je deo gradjana koji pozitivno ocenjuju ulogu sovjetskog vodje Vladimira Iliča Lenjina za poslednjih deset godina porasla sa 40 odsto na 53 odsto.
Anketa je sprovedena od 25. do 28. marta ove godine na reprezentativnom uzorku sa statističkom greškom do 3,4 odsto, navodi taj centar.
http://www.okradio.rs/vesti/svetske/rusi-zale-za-sovjetskim-savezom_55556.html
Нема коментара:
Постави коментар