PUTIN i njegovi ortaci: PLJUŠTE MILIJARDE

Predsednik Rusije Vladimir Putin i njegovi najbliži prijatelji i saradnici raspolažu milijardama dolara
sumnjivog novca. Pljušte stotine miliona dolara od kredita koji se ne vraćaju, peru se milijarde dolara, javljaju britanski mediji.
Bliski saradnici ruskog predsednika Vladimira Putina umešani su u lanac za pranje novca preko ofšor dogovora i zajmova vrednih dve milijarde dolara, prenose britanski Gardijan i BBC.
BBC na svom sajtu,  pozivajući se na tajne dokumente koji su procureli u javnost,
navodi da su Putinovi saradnici uključeni u lanac za pranje novca, a da je tom operacijom rukovodila Banka Rosija koja je pod sankcijama SAD i EU zbog ruske aneksije Krima.
Gardijan navodi da mreže ofšor dogovora i velikih zajmova vrednih dve milijarde dolara vode trag do ruskog predsednika, mada se njegovo ime ne spominje u takozanim "Panamskim dokumentima".
Ti dokumenti su deo miliona procurelih dokumenata iz baze podataka panamske kompanije Mosak fonseka (Mossack Fonseca), četvrte najveće ofšor pravne firme. Sporni dokumenti navodno pokazuju kako su na razne načine bogati i moćni mogli da koriste tajne ofšor poreske režime.
"Dokumenti sugerišu da je Putinova porodica imala koristi od ovog novca - deluje da on može da troši bogatstvo svojih prijatelja", navodi Gardijan.
Trag počinje u Panami i vodi do Rusiije, Švajcarske i Kipra, i obuhvata i privatni skijaški centar gde se mlađa Putinova ćerka venčala 2013. godine.
"Panamski dokumenti" posebno svetlo bacaju na Sergeja Roldugina, najboljeg Putinovog prijatelja, navodi Gardijan, dodajući da je Roldugin predstavio Putina ženi kojom se posle venčao, kao i da je kum Putinovoj starijoj kćerci Mariji.
Te dokumente je prvo dobio nemački list Zidočje cajtung (Suddeutsche Zeitung) koje je kasnije analizovalo više od 100 medijskih organizacija širom sveta, među kojima i Međunarodni konzorcijom za istražno novinarstvo.
Oni sugerišu da su kompanije Sonet oversis (Sonnette Overseas), Internešnal medija oversis (International Media Overseas), Sanburn (Sunbarn) i Sandalvud kontinental (Sandalwood Continental) profitirale od lažnih transkacija, lažnih ugovora za konsalting, nekomercijalnih zajmova i kupovine imovine po niskim cenama.
Internešenel medija oversis i Sonet Oversis zvanično je u vlasništvu jednog od Putinovih najbližih prijatelja, navodi BBC i dodaje da je koncertni čelista Roldugin Putinov prijatelj od kada su bili tinejdžeri.
Prema tim dokumentima, Roldugin je lično zaradio stotine miliona dolara od sumnjivih poslova, prenosi BBC i navodi da dokumenta pokazuju da je Sandalvud kontinental kupio imovinu za manje od dolara i prodao je posle tri meseca za 133 miliona dolara.
Sandalvud je takođe dobio zajam od ruske državne banke od 800 miliona dolara a da nema dokaza da je ta kompanija na neki način garantovala za zajam ili da je otplatila dug.
Druga dokumeta pokazuju da je Internešnal medija oversis 2007. godine pozajmila šest miliona dolara, a da je posle tri meseca dug otpisan za jedan dolar, tako da je toj kompaniji poklonjeno šest miliona dolara.
Procureli podaci pokazuju da je Sandalvud pozajmio novac kompaniji koja je vlasnik ski centra koji je Putin otvorio 2006. godine, i gde se skijao 2011. godine i 2012. godine, dok se njegova ćerka Katarina tamo venčala 2013. godine.
BBC navodi i da "Panamski dokumenti" pokazuju kako je bivši premijer Islanda Sigmundir Gunlaugson imao neprijaveljni interes u bankama koje je spasavala država.

http://mondo.rs/a890336/Info/Svet/Vladimir-Putin-umesan-u-pranje-dve-milijarde-dolara.html

DVOSTRUKI AGENTI Za ove špijune mnogi ne znaju zato što su bili IZDAJNICI

Tokom hladnog rata, Sovjetska Rusija i Sjedinjene Države bile su očajne u nameri da otkriju tajne one druge, i bili su spremni da urade sve da se posao dobro odradi. Za vreme Hladnog rata bilo je puno špijunaže i intriga, a to doba je stvorilo neke od najpoznatijih špijuna u istoriji.

Filip Agi

Iako su mnogi špijuni na ovoj listi bili izdajnici Hladnog rata, Filip je bio izdajnik drugačije vrste. Radio je za CIA nešto više od 10 godina i čak je napisao knjigu o svom iskustvu tamo. Međutim, nakon što je penzionisan, okrenuo se protiv CIA i počeo da otkriva agenate koji su bili na tajnom zadatku u inostranstvu. Taj njegov čin je podstakao Kongres da usvoji Zakon o obaveštajnim identitetima iz 1982., što čini nelegalnim otkrivanje identiteta tajnih agenata koji više nisu u službi. Agi je umro od u 2008. godini, ali pred smrt je optužen za prenošenje informacija KGB-u 1973. Negirao da je ikada radio za KGB, a istina ostaje misterija.

Rej Mavbi

Rai Mavbi je bio model pristojnog i primernog britanskog državljanin dok nije otkriven da je špijun. Mavbi je radio kao električar od 1955. do 1983. godine u Donjem domu. On se hvalio da je mrzeo komunizam i bio protiv legalizacije homoseksualnosti, ali skoro 20 godina nakon njegove smrti novinar BBC – ja otkriva šokantnu tajnu.
Mavbi je bio krtica za Čehoslovačku i imao je šifrovano ime Laval. Reporter je našao stotine stranica dokumenata koji otkrivaju šta je Mavbi radio. Prema dokumentima, Reju je jedan agent prišao u 1960. godini na koktelu i ubrzo nakon toga je Mavbi počeo da mu prenosi političke glasine i daje nacrte vladine zgrade.

Klaus Fuks

Pre nego što Klaus Fuks postao špijun, bio je Nemac koji je pobegao u Veliku Britaniju tokom Hitlerovog uspona na vlasti 1930. Fuks je ubrzo postao državljanin i pripremao je doktorat iz fizike. Svoju diploma je dobro upotrebio i radio za Britanski program za razvoj atomske bombe pre nego što je otišao u SAD da radi na Projektu Menhetn. Fuksa je učešće u razvoju nuklearnog oružja načinilo superzvezdom u svom akademskom krugu, ali 1950. je bio u vrućoj vodi zbog izdajničkog dogovora sa Sovjetima.
Fuks je kriv za predaju tajnih nuklearnih informacija Sovjetskom Savezu, i priznao je svoj zločin čim je uhapšen. Fuks je tvrdio da je bio lojalan Sovjetima a kasnije je povezan i msa Rosenbergovim špijunskim krugom. On je uhapšen zajedno sa Rozenbergom je i proveo je devet godina u zatvoru pre povratka u Nemačku gde je radio kao profesor.

Kembridžovih Pet

Kembridžovih pet su dobila svoje ime po vremenu i mestu njihovog zapošljavanja u špijunski krug Sovjetskog Saveza. Njih petorica, Donald Meklean, Gaj Burdžes, Kim Filbi, Entoni Blant i Džon Karnkros su bili studenti na Univerzitetu u Kembridžu tokom 1930-ih.
Ubrzo nakon diplomiranja, muškarci su stavljeni na visoke obaveštajne pozicije u britanskom parlamentu. Većina je odražavala konzervativne i striktne antikomunističke stavove dok su služili u parlamentu, ali ispod stola su prenosili osetljive informacije Sovjetima. Dvostruki agenti nisu to radili zarad novca već su snažno verovali u sovjetsku ideologiju. Iako su Kembridžovih Pet prenosili brojne osetljive informacije, njihove sovjetske kolege ih nisu baš volele.
U stvari, kada su arhivski dokumenti objavljeni u 2014., naučnici su otkrili da su ih visoko rangirani sovjetski zvaničnici smtrali pijanicama koje su bile "stalno pod uticajem alkohola" i "ne baš dobre u čuvanju tajni."

Oldrič Ejms

Rad za CIA je porodična stvar za Ejmsa s obzirom da je njegov otac bio analitičar CIA. Ejms je radio za CIA-u 30 godina i jedan od njegovih glavnih ciljeva je bio da pretvori Sovjete u CIA špijune. Iako je radio za CIA-u duže vreme, njegova reputacija nije bilo najbolja. Svi su znali da ima problem sa alkoholom i često je dobijao loše kritike, ali je ipak unapređen u šefa kontraobaveštajne službe u Sovjetskom diviziji.
Ejmsa je ubijao njegov alkoholizam, ali na kraju ono što mu je došlo glave je njegov razvod. Zapao je u strašnu finansijsku krizu i u očajnički je želeo da zaradi novac, pa je tako nudio poverljive informacije za velike pare. Skoro 10 godina on je uzimao novac od Sovjeta. On je ostavljao KGB-u poverljiva dokumenta na tajnim lokacijama. Uhapšen je 1994. godine nakon što je FBI pronašao dokaze u njegovom kompjuteru.

Adolf Tolkačev

Mnogi špijuni na ovoj listi su zapadnjaci koji se "prebacuju" na sovjetsku stranu, ali Adolf je odličan primer Sovjeta koji nije podržavao komunistički dnevni red. Kao i kod većine špijunima, Tolkačev je imao lične motive za obavljanje svoje špijunaže. U 1930. godini ruska vlada mu je ubila taštu, a tast mu je bio zatvoren za vreme Staljinovih čistki. Na kraju, Tolkačev je pogubljen zbog špijunaže, ali njegov rad kao za američku vladu bio je ključan za vreme Hladnog rata.
Tolkačev je počeo kao inženjer elektronike, ali 1977. je počeo da traži sastanake sa američkim diplomatama. CIA je ignorisala njegove pokušaje zbližavanja jer su pretpostavili da je u pitnaju neka KGB-ova zamka, ali je na kraju stekao poverenje i izgradio svoj špijunski put.
Tolkačev je pomogao Amerikancima da upoznaju KGB planove. Osim toga, preneo je Amerikancima informacije o novom sovjetskom oružju i uštedeo im veliki novac.

http://www.blic.rs/riznica/dvostruki-agenti-za-ove-spijune-mnogi-ne-znaju-zato-sto-su-bili-izdajnici/f113k1c

 RAT NA GRANICI RUSIJE

JERMENI i Azerbejdžanci su ponovo zapucali jedni na druge.U Nagorno Karabahu, nepriznatoj republici, čuli su se u ranim noćnim satima u subotu artiljerijski plotuni, pucnjava iz automatskog oružja i brundanje tenkova. Iz Bakua i Jerevana su stizale protivrečne informacije o gubicima. Jermeni iz Nagorno Karabaha tvrde da su oborili jedan azerbejdžanski helikopter i bespilotnu letelicu i uništili dva tenka, a u Bakuu to negiraju. U subotu po podne potvrđeno je da su od posledica azerbejdžanske artiljerije poginula dva jermenska deteta, a jedan čovek je ranjen. Jermeni navode da su Azeri koristili višecevne bacače "grad". Obe strane tvrde da protivnici imaju velike gubitke.
Prema jermenskim izvorima, jedna diverzantska grupa Azera pokušala je da uđe u dubinu teritorije Nagorno Karabaha i da priđe s leđa vojnicima koji čuvaju liniju razgraničenja. Ovi izvori kažu da je ubijeno više od 50 azerbejdžanskih specijalaca.
Predsednik Azerbejdžana Iljham Alijev nalazi se u Vašingtonu, gde je, inače, planirao da razgovara s domaćinima o Nagorno Karabahu koji Azerbejdžanci smatraju svojom teritorijom. On je u subotu pozvao međunarodnu zajednicu da pomogne da se Azerbejdžanu vrati okupirana teritorija.
Politički i diplomatski ruski vrh pokušava da ubedi dve strane da ne kreću u novi rat u kome će i jedni i drugi imati samo mnogo žrtava i štete. Ruski predsednik Putin pozvao je zavađene da se zaustave. I ministar odbrane Sergej Šojgu razgovarao je s kolegama - Azerbejdžancem Zakirom Hasanovom i Jermenom Sejranom Oganjanom, a uključio se i Sergej Lavrov.

I JERMENI IMAJU SAVEZNIKE RUKOVODSTVO Organizacije kolektivne bezbednosti, u koju ulaze neke bivše sovjetske republike, ocenilo je da su Azerbejdžanci isprovocirali situaciju u Nagorno Karabahu. Jermenija je član te vojne organizacije, i u slučaju da Azerbejdžan uz pomoć Turske krene u rat protiv Jermenije, taj vojni savez bi morao da brani svog člana.

U Stepanakertu, glavnom gradu Nagorno Karabaha, izjavljuju kako je Turska upetljana u novi sukob i napad Azerbejdžana. Za vreme posete Bakuu, ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu je izjavio da će njegova zemlja učiniti sve da Azerbejdžan oslobodi okupirane teritorije.
Pres-sekretar predsednika nepriznate republike Nagorno Karabah David Babajan izjavio je da takvog sukoba između Jermena i Azerbejdžanaca nije bilo od 1994. Azerbejdžanski ministar informisanja tvrdi da su Jermeni prvi započeli artiljerijski napad.
Sukob Jermena i Azerbejdžanaca ima duboke istorijske korene. Ponovo je bio buknuo za vreme Gorbačovljeve "perestrojke" 1987. i 1988, u vreme bujanja nacionalizma u te dve sovjetske republike. Tako se sukob u Nagorno Karabahu pretvorio zapravo u sukob Jermenije i Azerbejdžana.
Druga runda sukoba bila je od 1991. do 1994. U Nagorno Karabahu je 1991. organizovan referendum o samostalnosti, tj.izlaska Nagorno Karabaha iz sastava Azerbejdžana, ali to nije rešilo problem. Vojnički superiorna jermenska armija tada je okupirala 20 odsto azerbejdžanske teritorije. U tom krvavom ratu poginulo je 18.000 ljudi, a ranjeno ih je oko 50.000. Petog maja 1994. u Biškeku u Kirgiziji potpisan je protokol o primirju dveju zemalja. Posle ratova u Karabahu, oko milion i po Azerbejdžanaca postali su izbeglice.
POGINULO 18, RANjENO 35 JERMENSKIH VOJNIKA
Tokom borbi u Nagorno-Karabahu poginulo je 18 jermenskih vojnika, a 35 je ranjeno, izjavio je u subotu predsednik Jermenije Serž Sargsjan.
„Prema informacijama koje imamo u ovom trenutku, tokom sukoba s azerbejdžanskim oružanim snagama poginulo je 18 jermenskih vojnika, a 35 je ranjeno“, izjavio je Sargsjan tokom zasedanja Saveta za nacionalnu bezbednost.
Prema njegovim rečima, od trenutka kada je uspostavljeno primirje 1994. godine to su najmasovnija borbena dejstva koja je pokušao da isprovocira Azerbejdžan.
„Zahvaljujući pravovremenoj akciji jermenskih snaga, omogućeno je ne samo da se preuzme kontrola nad situacijom nego i da se protivniku nanesu ozbiljni gubici“, rekao je Sargsjan.


BAKU: IZGUBILI SMO 12 VOJNIKA
- NAJMANjE 12 azerbejdžanskih vojnika je poginulo u borbi, a jermenske snage su oborile i jedan vojni helikopter - saopštilo je azerbejdžansko ministarstvo odbrane, i dodalo da je njihova vojska preuzela kontrolu "nad jednim selom i dva strateška brda" u Nagorno Karabahu. Ministarstvo je navelo da su azerbejdžanske snage uništile šest jermenskih tenkova i 15 njihovih artiljerijskih položaja.
Žestoki sukobi nastavljeni su tokom dana duž linije razdvajanja separatističke oblasti Nagorno Karabah.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:598599-Sukobi-u-Nagorno-Karabahu-ubijeno-18-ranjeno-35-jermenskih-vojnika-Oboren-azerbejdzanski-helikopter-unisten-tenk-poginulo-12-vojnika