Ljubav Kremlja i evropske ultradesnice

Za svoje prvo međunarodno odredište novoizabrana predsednica Francuske Marin Le Pen 2017. Vladimirom Putinom objavljeno je da je potpisan obiman rusko-francuski sporazum o vojno-političkoj i ekonomskoj saradnji. Le Pen je izjavila da Francuska ograničava svoje učešće u vojnim strukturama NATO-a, kao što je to 1966. već uradio tadašnji predsednik De Gol i da će raspisati referendum o ostajanju zemlje u Evropskoj uniji.
godine izabrala je Moskvu. Posle njenih razgovora s
Nakon što se Angela Merkel povukla iz političkog života, te godine formirali su vladu blok CDU/CSU koji je oštro zaokrenuo udesno i populistička "Alternativa za Nemačku", koja je postigla veliki uspeh na izborima. Na parlamentarnim izborima 2017/18. godine radikalni desničari ostvarili su veliki uspeh u Austriji, Belgiji, Mađarskoj, Holandiji, Slovačkoj i još nekim zemljama. Nove evropske vlade počele su razgovore o preispitivanju osnivačkih ugovora EU i formiranju umesto nje konzervativne i izolacionističke "Evrope nacije".
Ovo je zasad utopija, ili antiutopija, zavisno od toga kakva budućnost Starog sveta se smatra idealnom, ili makar prihvatljivom. Međutim, politolozi upozoravaju da konzervativna revolucija u Evropi može da postane stvarnost.
Pritom, oni ukazuju na nagli rast popularnosti radikalnih desnih snaga širom Evropske unije. Ovih dana objavljen je izveštaj eksperata Centra za evroazijska istraživanja, koji deluje u sastavu uticajne analitičke organizacije "Atlantski savet" (Atlantic Council). Naslov dokumenta glasi: "Šta će ostati od Evrope ako pobedi krajnja desnica?".
Jedan od autora, naučni saradnik Instituta za humanitarna istraživanja u Beču Anton Šehovcov, smatra da bi se Kremlj izuzetno obradovao ovakvom razvoju događaja, ali da Moskva nema dovoljno snaga i resursa za izazivanje sličnog političkog prevrata u zemljama EU.

RSE: Mogu li se teroristički akti u Briselu smatrati novim podsticajem za evropske ultradesničare? Sudeći po izborima koji su održani posle novembarskih terorističkih napada u Parizu, to se već desilo u nekim evropskim zemljama.

 

Šehovcov: Sve zavisi od reagovanja na te događaje standardnih, tzv. mejnstrim desnih i levih partija kako u Belgiji, tako i na nivou EU. Ukoliko one ispolje odlučnost, a istraga pronađe krivce i razotkrije terorističku mrežu koja deluje i u Belgiji i u Evropi u celini – mislim da ultradesničari neće izvući korist.
Što se tiče terorističkih napada u Parizu, francuski predsednik Fransoa Oland pokazao se kao efikasan krizni menadžer: postupci vlade delovali su ubedljivo. Nekoliko nedelja posle terorističkih napada u Francuskoj su održani regionalni izbori.
Uprkos velikom uspehu radikalnog desničarskog Nacionalnog fronta u prvom krugu, ispostavilo se da on u drugom krugu nije nigde pobedio, čak ni tamo gde su mu istraživanja javnog mnjenja predviđala sigurnu pobedu. Ultradesničari mogu da iskoriste politički efekat terorističkih napada samo u ograničenoj meri, i samo u slučaju ako "obične" partije ispolje slabost.

RSE: Vladajući socijalisti Fransoa Olanda i desnocentristički republikanci Nikole Sarkozija onemogućili su pobedu Nacionalnog fronta samo zahvaljujući tome, što su se faktički udružili protiv njega. Hoće li se takve situacije ponavljati u skladu s jačanjem ultradesničara u Evropi?

 

Šehovcov: Hoće, mislim da će biti takve saradnje, kako bi se izbegao dolazak na vlast krajnje desnice. Biće je, možda i u većini evropskih zemalja. Primera radi, nedavni izbori u Slovačkoj pokazali su obrnuto: da je moguća saradnja između relativno umerenih snaga kakva je (socijal-demokratska) partija "Smer" Roberta Fica i krajnje desnice – Slovačke nacionalne partije, koja je pristupila vladajućoj koaliciji. Međutim, u starim demokratijama Zapadne Evrope sigurno će biti saradnje kakvu smo videli u Francuskoj.

RSE: Kako je došlo do toga da danas, ako slušamo pojedine evropske političare, ne samo sa krajnje desnice nego i one koji se smatraju umerenima, oni ne retko iznose stavove kakvi su pre šest-sedam, pa i manje godina u liberalnoj Evropi smatrani nepristojnima. Granice između prihvatljivog i neprihvatljivog naročito je pomerila izbeglička kriza. Šta se događa? Da li to krajnja desnica nameće evropskoj politici svoje ideje?

Šehovcov: Danas u evropskoj politici vidimo dva gotovo istovremena procesa. Prvo: partije krajnje desnice počele su da shvataju da im je za postizanje značajnijih uspeha na izborima potrebno da izgledaju malo umerenije. Taj proces počeo je još devedesetih godina prošlog veka, kad je, recimo u Italiji, krajnja desnica promenila imidž, pa i ime partije i tako ušla u koalicionu vladu Silvija Berluskonija. Kasnije se taj proces u mnogim zemljama ubrzao i nastavio sve do danas.
Na primer, izuzetno se pomerio ka centru Nacionalni front Marin Le Pen, koja koristi mnogo umereniju retoriku nego njen otac i prethodnik na čelu partije Žan-Mari Le Pen. Slično postupaju i skandinavske partije krajnje desnice.
Međutim, postoji i obrnuti proces. Konkretno: pošto su počeli da gube podršku, desni centristi i konzervativne partije delimično počinju da prihvataju retoriku krajnje desnice kako bi time vratili deo birača koje su odvukli radikali.

RSE: Drugim rečima, krenuli su jedni prema drugima?

 

Šehovcov: Jeste, počeli su da se približavaju i da se nadmeću za isti elektorat. Problem je u tome što publika stvata odakle su ta gesla i koja retorika je krajnje desničarska. Stoga, ljudi nastavljaju da glasaju za one snage koje su prve govorile nešto što je danas postalo popularno – protiv migranata, manjina itd. Ljudi više vole original nego kopiju.
To se vidi na primeru Mađarske, gde je vladajuća partija "Fides" gospodina Viktora Orbana, u početku umereno desničarska, pa i liberalna, počela da prihvata retoriku, politiku pa i delove programa krajnje desničarske partije "Jobbik" ("Za bolju Mađarsku"). I šta se desilo? Ne nedavnim dopunskim izborima u jednom okrugu kandidat "Jobbika" pobedio je protivnika iz "Fidesa", usled čega je vladajuća partija izgubila jedno mesto u parlamentu, time i apsolutnu većinu. To je bilo baš bolno.

RSE: Dakle, današnji birači radije će glasati za izrazitog galamdžiju koji govori radikalne stvari, nego za pristojnog političara u sakou koji je naprasno odlučio da igra galamdžiju?

 

Šehovcov: Ne. Stvar je u tome da galamdžije prestaju da budu galamdžije i oblače sakoe. Pomenuti "Jobbik" u poslednje četiri godine – to više nisu ljudi koji su svojevremeno u uniformama marširali po ulicama mađarskih gradova.
Međutim, birači kojima su bliske radikalne ideje ipak će glasati za one koji su izvorno imali takve ideje u svojim programima. Doduše, takvi ljudi veoma retko čine većinu birača. Situacija se menja tek kad izbije ozbiljna kriza, kao što je bilo u Grčkoj. Dok je nema, ljudi nisu spremni da glasaju za ekstremiste, oni teže nečem normalnom.
Ali, u kriznim situacijama počinju da prevladavaju emocije, mnogi birači stiču uverenje da tako više nije moguće, da je potrebno na radikalan način menjati sistem. Odatle dolaze glasovi – kad smo već pomenuli Grčku – za neonaciste iz "Zlatne zore".

RSE: Prijateljstvo mnogih evropskih krajnih desničara s Kremljem odavno nije tajna. Za Vladimira Putina to je jedan od načina za slabljenje Evropske unije. A šta je Moskva za evropske ultradesničare? Samo taktički saradnik ili oni zaista smatraju da su postali "rođaci po vrednostima" s današnjim ruskim vlastima?

 

KGB je radio s krajnjom desnicom na Zapadu. Zatim su vidovi saradnje počeli da se menjaju. Zašto je to potrebno evropskim ultradesničarima? Zato što im je potreban ozbiljan saradnik izvan Evropske unije.

Šehovcov: I jedno i drugo. S jedne strane, to je efikasna taktička saradnja, a s druge – postoji i ideološka bliskost. Valja reći da je to počelo prilično davno, faktički još u vreme hladnog rata. Saradnja se izvesno vreme razvijala na nivou tajnih službi, KGB je radio s krajnjom desnicom na Zapadu. Zatim su vidovi saradnje počeli da se menjaju.
Zašto je to potrebno evropskim ultradesničarima? Zato što im je potreban ozbiljan saradnik izvan Evropske unije. Oni su sa svojim idejama dugo bili marginalna snaga, a sada vide da postoji velika država koja, uvereni su, živi u skladu s onim vrednostima za koje se oni zalažu u svojim zemljama.
Evropskim radikalima je važno da pokažu kako ideologija koju oni popularizuju nije marginalna na međunarodnom nivou. Pogledajte: postoji Rusija, postoji Vladimir Putin, a mi imamo iste ciljeve! Uz to, ta Rusija je veoma uspešna, tvrde oni na osnovu događaja na Krimu i ostalih postupaka Moskve u poslednje tri godine. Ona se suprotstavlja Sjedinjenim Američkim Državama, što je za njih takođe veoma važno, pošto je antiamerikanizam važan sastavni deo ideologije krajnje desnice u Evropi.

RSE: Da li tu igra ulogu i zajednička odbojnost Kremlja i evropskih desnih radikala prema Evropskoj uniji kao izvorno liberalnom projektu? Da li je to prijateljstvo protiv zajedničkog neprijatelja?

 

Šehovcov: Jeste, to je prijateljstvo protiv liberalne Evropske unije. Međutim, to ne znači da evropski ultradesničari ne razmišljaju o ujedinjenoj Evropi. Ali, njihov ideal ujedinjene Evrope je sasvim drugačiji. Oni je nazivaju ili "Evropa nacija" ili "Evropa otadžbina".

Današnji ruski rukovodioci i ideolozi žele drugačiju Evropu. U Kremlju žele da ta Evropa bude antiamerička i ujedinjena s Rusijom u okvirima zajedničke strukture bezbednosti.

S druge strane, antizapadni diskurs u Rusiji takođe ne podrazumeva odricanje od "velike Evrope" ili od Evrope kao takve. Radi se o tome da današnji ruski rukovodioci i ideolozi žele drugačiju Evropu. U Kremlju žele da ta Evropa bude antiamerička i ujedinjena s Rusijom u okvirima zajedničke strukture bezbednosti.

RSE: Umesto NATO-a nekakav blok koji bi uključivao Rusiju i suprotstavljao se Americi, zar ne?

 

Šehovcov: Jeste, tu se oni u retorici poklapaju s evropskim desnim radikalima, od kojih se može čuti zalaganje za veliku Evropu "od Dablina ili Lisabona do Vladivostoka". To je ideja francuskih i belgijskih ultradesničara, a te ideje sreću se i u Putinovim govorima.

RSE: Koliko je, po Vašem mišljenju, ostvarljiv taj antiliberalni ideal velike Evrope? Da li se već sada rešava hoće li Evropa biti liberalna odnosno radikalno-konzervativna, ili je to samo prilično katastrofični scenario koji ne treba smatrati realnim?

 

Šehovcov: Da, to je katastrofični scenario. Da bi se ostvario sličan projekat, neophodno je uništenje Evropske unije i liberalnih integracionih procesa u Evropi. Dakle, sve će da zavisi od toga hoće li se Ervropa održati pod pritiskom sadašnjih kriza, kojih ima nekoliko.
Ukoliko se održi, ovaj projekat se neće ostvariti. Rusija nema dovojlno snage i resursa da pomogne u njegovoj realizaciji dok postoji snažna Evropska unija. To je isto kao i s krajnjom desnicom u evropskoj politici: ako demokratske snage pokažu da su slabe, povećavaće se podrška krajnjoj desnici.
Rečeno važi i za nadmetanje Rusije i Evropske unije: ukoliko EU pokaže slabost, Kremlj može da to iskoristi. Ali ukoliko EU prebrodi krizu, možda će iz nje izaći još jača nego što je bila.

http://www.slobodnaevropa.org/content/ljubav-kremlja-i-evropske-ultradesnice/27646218.html

Vučić neće potpisati sporazum sa Rusijom

Beograd - - Aleksandar Vučić, premijer Srbije, neće odustati od svog stava da potpisivanje
sporazuma sa Rusko-srpskim humanitarnim centrom u Nišu, kojim bi se tom centru dao sličan diplomatski status, koji uživa NATO u Srbiji, ne bi bilo dobro za javni interes i evropsku budućnost Srbije, rečeno je Danasu u Vladi Srbije. Naši izvori, koji su zahtevali anonimnost, istakli su da će Vučić "odoleti pritiscima koji dolaze od strane Rusije za potpisivanje tog sporazuma", napominjući da im odoleva unazad već tri godine. "Ne, premijer Srbije neće potpisivati taj sporazum", kategorični su sagovornici Danasa. Tokom susreta Ivica Dačića, šefa diplomatije Srbije i potpredsednika Vlade Srbije sa zamenikom ruskog premijera Dmitrijem Rogozinom, u Moskvi, stiglo je saopštenje da je ruski kolega rekao Dačiću da Rusija želi da pospeši saradnju na svim nivoima sa Srbijom i da ne odustaje od namere da saradnici ruskog humanitarnog centra u Nišu dobiju diplomatski imunitet. Rogozin je, kako se ističe u ruskom saopštenju sa tog sastanka, imao "samo jednu primedbu Srbiji". "Centar u Nišu je humanitarni centar i nema nikakve veze za pitanjima obrane. I sada, kada se pojavila mogućnost velikog posla razminiranja u Palmiri, ja vidim velike mogućnosti za centar u Nišu, a on za sada nije formalizovan. Mi smatramo da treba ubrzati potpisivanje sporazuma o statusu saradnika kako bi on počeo da funkcioniše za one poslove za koje je osnovan", naveo je Rogozin. Ivica Dačić juče nije odgovarao na pozive Danasa i pitanje šta je odgovorio Rogozinu na tu "primedbu". Ivica Dačić se juče sreo i šefom ruske diplomatije, nakon čega je Sergej Lavrov rekao da su "evropske integracije Srbije i saradnja s NATO su suverena stvar Srbije". On je dodao da je glavno da EU, razvijajući odnose s potencijalnim članicama, ne nameće svoju "apsolutno pogubnu i destruktivnu poziciju" i tera ih da prave izbor između EU i Rusije, "ili Rusija ili EU". "Naši srpski prijatelji su nam potvrdili da će odlučivati da li će učestvovati u nekom događaju ili neće, polazeći od toga da li je taj događaj antiruski, i da u slučaju da jeste, neće u njemu učestvovati. Mi tu poziciju uvažavamo, kao što uvažavamo i poziciju rukovodstva Srbije o njenom vojnom neutralitetu", rekao je Lavrov i dodao da je "odnos Srbije sa NATO suvereno pravo Srbije". Nema špijuna u Rusko-srpskom centru Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ocenio je juče da su optužbe Zapada o navodnoj umešanosti osoblja RSHC u Nišu u špijunažu besmislene. Dačić je, nakon sastanka sa Lavrovom, rekao da su aktivnosti Centra isključivo humanitarne prirode i da nemaju nikakve veze sa špijunažom. "Špijuni se šalju na neprijateljske teritorije, a Srbi vole Rusiju čak i više od pojedinih Rusa", poručio je Dačić.


http://www.danas.rs/danasrs/politika/vucic_nece_potpisati_sporazum_sa_rusijom.56.html?news_id=318355

 Poljska odgovorila Rusiji

Poljska premijerka Beata Šidlo izjavila je danas da je logično da u Poljskoj sa javnih mesta nestaju
simboli komunizma, kao što je oko 500 spomenika zahvalnosti Crvenoj armiji za oslobađanje od fašističke nemačke okupacije, a da će njena zemlja brinuti samo o grobovima sovjetskih vojnika.
"U toku je inventarisanje sovjetskih spomenika. To je u nadležnosti lokalnih samouprava. To da sa poljskog javnog prostora treba da nestanu simboli komunizma, to je valjda prirodna i normalna stvar. Mislim da mnoge građane iritira što se na mnogim mestima takvi simboli i dalje nalaze", kazala je Šidlo poljskoj televiziji TVN24.
Jučerašnju optužbu Moskve da je Poljska objavila rat spomenicima Rusiji kada je odlučila da ukloni oko 500 spomenika zahvalnosti Crvenoj armiji širom zemlje odbilo je danas i poljsko Ministarstvo inostranih poslova i poručilo da Poljsku međudržavni ugovor obavezuje samo na brigu u grobovima sovjetskih vojnika koji su poginuli za slobodu Poljaka, a ne i o spomenicima dominacije SSSR-a.
"Ugovor iz 1994. godine odnosi se samo na vojna groblja i grobove vojnika, nema veze sa tzv. simboličnim spomenicima ispod kojih nema grobova vojnika, već su samo znaci sovjetske dominacije. Na teritoriji Poljske je nekoliko stotina takvih spomenika van groblja", saopštio je danas poljski MIP.
Premijerka Beata Šidlo objasnila je da će neki od grobova biti preneti na dostojno mesto i da će o njima Poljska s dužnom pažnjom i poštovanjem brinuti.Ponovne varnice na liniji Varšava-Moskva sevnule su zbog najave poljskog Instituta narodnog pamćenja koji vodi istrage o zločinima totalitarnih režima u Poljskoj, kako nacističkog u vreme okupacije, tako i komunističkog, da će biti usvojen novi zakon da se ukloni oko 500 spomenika zahvalnosti Crvenoj armiji.
Predsednik Instituta Lukaš Kaminjski pozvao je opštine da počnu da likvidiraju te spomenike i pre usvajanja zakona.
"Islamska država je iz ideoloških razloga minirala spomenike Palmire, a Poljska iz ideoloških razloga demontira spomenike našim vojnicima. Rat spomenicima ima za cilj da izbriše iz pamćenja poljskog naroda činjenicu da ga je Crvena armija oslobodila od potpunog uništenja od strane nacista", reagovala je juče na najavu IPN-a portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova.
Tokom ofanziva protiv Hitlera na istočnom frontu na pobedonosnom putu na Berlin u operacijama oslobađanja Poljske poginulo je preko 600.000 sovjetskih vojnika, Rusa, Belorusa, Ukrajinaca i drugih naroda tadašnjeg SSSR.

http://www.blic.rs/vesti/svet/poljska-odgovorila-rusiji-brinucemo-samo-o-grobovima-sovjetskih-vojnika/cjp59k8

Frankfurter Allgemeine: Москва се плаши нових америчких тенкова у Источној Европи

ФРАНКФУРТ - Распоређивање нових тенковских бригада у Источној Европи никако не представља провокацију Запада наспрам Русије, пише немачки лист "Frankfurter Allgemeine".
Веће присуство снага САД-а у Источној Европи изазива стрепњу Русије, пише овај немачки лист и истиче да истовремено се постиже за резултат јачање јединства између чланица НАТО алијансе.
Немачка није хтела у Русији да види непријатеља или опасност, међутим, временом су се ствари промениле, наводи се у тексту.
Ширење НАТО снага у Европи у почетку није имало за циљ заштиту чланица НАТО алијансе, али јачањем руске агресије, ширење НАТО снага има за основни циљ управо заштиту чланица НАТО-а, пише "Frankfurter Allgemeine".
Јачање америчких војних снага ће утицати на Русију и Москва се неће одважити тако лако да нападне било коју чланицу ЕУ или НАТО на територији Европе, наводи овај немачки лист.
Подсећамо, амерички генерал Филип Бридлав, потврдио је да ће тенковске бригаде бити ојачане људством од 4200 војника на територији Источне Европе.
Генерал Бридлав је истакао да је НАТО променио своју концепцију у Европи услед "руске агресије".
Извор: Правда

http://www.pravda.rs/2016/04/01/frankfurter-allgemeine-moskva-se-plasi-novih-americkih-tenkova-u-istocnoj-evropi/