Zvanični Kremlj objavio je imovinske karte i godišnje zarade najistaknutijih ruskih državnika, i tako omogućio javnosti da zaviri u novčanike Putina, Medvedeva, Peskova...Kuriozitet je da dvojica najmoćnijih političkih figura u Rusiji, predsednik Vladimir Putin i premijer Dmitrij Medvedev, spadaju u grupu skromnije plaćenih državnika. Putinova godišnja plata je nešto manja od devet miliona rubalja, ili 114.438 evra, dok Medvedev zarađuje 107.524 evra. Od imovine „Volođa“ poseduje skroman stan od 77 kvadrata, kao i dva automobila marke „volga“, jednu „ladu nivu“ i auto-prikolicu „skif“.Znatno plaćeniji su članovi njihovog najužeg kruga. Tako Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, zarađuje skoro četiri puta veću sumu od vodećeg dvojca Putin-Medvedev. Apsolutni šampion je ministar Mihail Abuzov, koji zarađuje čak šest miliona evra godišnje!Pored imovinske karte čelnika Kremlja, objavljeni su i podaci njihovih supružnika. Najupečatljivije ime na listi je svakako Tatjana Navka, supruga pres-sekretara Kremlja Dmitrija Peskova, koja zarađuje više od milion evra godišnje, i više nego dvostruko od svog supruga, a posebno impozantan jeste njen vozni park u kom se nalaze neki od najskupljih modela „mercedesa“.
http://www.blic.rs/vesti/svet/imovinska-karta-kremlja-koliko-zaraduju-i-sta-sve-imaju-najmocniji-ljudi-u-rusiji/73qtt0b
Овај Путинов потез завезао је руке унутрашњим непријатељима Русије!
Руски председник Владимир Путин је 5. априла потписао низ председничких декрета о „трансформисању“ Војске министарства унутрашњих послова (МВД) у нову Федералну службу Националне гарде (ФСВНГ) и трансферу 187.571 војника у ФСВНГ.
Путин је за шефа ФСВНГ поставио свог дугогодишњег сарадника Виктора Васиљевича Золотова који је био и шеф МВД од октобра 2014. године. Иако се трансфер војске формално неће окончати до почетка 2018. године, он се већ де факто одиграва уз формирање нове федералне службе која ће одговарати директно председнику.
Путин је искористио ову реорганизацију да би решио неколико проблема, а пре свега у осигуравању безбедности наспрам политичких претњи изнутра.
Овај Путинов потез, о чијим техничким детаљима опширније можете да прочитате ОВДЕ, је ефикасно решио шест задатака.
Као прво, Путин је учврстио и ојачао војску одговорну за спровођење домаћег реда и закона. То смањује могућност појаве подела међу департманима или неке врсте насилног и оружаног конфликта у случају нестабилности.
Као друго, Путин је повећао капацитет за спречавање могућих немира или обојених револуција које се спремају за септембар уочи парламентарних избора. Он сада има директнију контролу над операцијама које су усмерене на сузбијање јавних протеста.
Опозиција би могла поново да покуша оно што је учинила на зиму 2011. године након избора у децембру по класичном западњачком шаблону наметања демократије с цљем смене режима. Путин је свестан да би, у тренутку када односи између Вашингтона и Москве не могу бити гори, САД могле да покушају да спроведу обојену револуцију и управо зато је предузео превентивне мере како би тако нешто спречио.
Као треће, Путин је преко ФСВНГ осигурао себе од потенцијалног унутрашњег преврата. Притисци на руску економију, политичке претње, високи трошкови на безбедност, корупција и остали проблеми би могли да разоре режим изнутра. Међутим, Путин се постарао и за то.
Као четврто, Путинова реорганизација је преузела и МВД из руку чеченског председника Рамзана Кадирова. Иако је МВД након формирања федералних округа 2004. године остао углавном под федералном контролом, постоји могућност да је у неким моћним руским регионима локална власт задржала извесну контролу над браншама МВД.
Кадиров је у Чеченији готово у потпуности имао контролу над органима МВД. Русија није имала другог избора јер нестабилност у Чеченији лако може да дестабилизује остале регионе северног Кавказа. Чак постоји и могућност да ће овакав Путинов потез умањити стабилност у Чеченији јер би реформе могле довести до прочишћења војске од чеченских бораца који би могли да се окрену криминалу.
Као пето, Путин наставља са реформама са којима је почео Дмитриј Медведев а које побољшавају деловање полиције. Наводи се да ће сво особље из МВД бити ресертификовано и пребачено у ФСВНГ. Међутим, уместо да укине МВД, Путин ће спојити Федералну службу за миграцију (ФМЦ) и Федералну службу за управљање наркотицима у МВД.
Као шесто, Путин унапређењем свог дугогодишњег верног сарадника Золотова додатно учвршћује контролу над војним званичницима и државом уопште. У случају да не знате, Золотов је својевремено био телохранитељ Путиновог претходника Бориса Јељцина, а касније је постао Путинов телохранитељ.
Поред тога што је поставио Золотова за новог шефа ФСВНГ, он је потписао и декрет којим је Золотов постао стални члан руског Савета безбедности.
Путин је искористио ову реорганизацију да би решио неколико проблема, а пре свега у осигуравању безбедности наспрам политичких претњи изнутра.
Овај Путинов потез, о чијим техничким детаљима опширније можете да прочитате ОВДЕ, је ефикасно решио шест задатака.
Као прво, Путин је учврстио и ојачао војску одговорну за спровођење домаћег реда и закона. То смањује могућност појаве подела међу департманима или неке врсте насилног и оружаног конфликта у случају нестабилности.
Као друго, Путин је повећао капацитет за спречавање могућих немира или обојених револуција које се спремају за септембар уочи парламентарних избора. Он сада има директнију контролу над операцијама које су усмерене на сузбијање јавних протеста.
Опозиција би могла поново да покуша оно што је учинила на зиму 2011. године након избора у децембру по класичном западњачком шаблону наметања демократије с цљем смене режима. Путин је свестан да би, у тренутку када односи између Вашингтона и Москве не могу бити гори, САД могле да покушају да спроведу обојену револуцију и управо зато је предузео превентивне мере како би тако нешто спречио.
Као треће, Путин је преко ФСВНГ осигурао себе од потенцијалног унутрашњег преврата. Притисци на руску економију, политичке претње, високи трошкови на безбедност, корупција и остали проблеми би могли да разоре режим изнутра. Међутим, Путин се постарао и за то.
Као четврто, Путинова реорганизација је преузела и МВД из руку чеченског председника Рамзана Кадирова. Иако је МВД након формирања федералних округа 2004. године остао углавном под федералном контролом, постоји могућност да је у неким моћним руским регионима локална власт задржала извесну контролу над браншама МВД.
Кадиров је у Чеченији готово у потпуности имао контролу над органима МВД. Русија није имала другог избора јер нестабилност у Чеченији лако може да дестабилизује остале регионе северног Кавказа. Чак постоји и могућност да ће овакав Путинов потез умањити стабилност у Чеченији јер би реформе могле довести до прочишћења војске од чеченских бораца који би могли да се окрену криминалу.
Као пето, Путин наставља са реформама са којима је почео Дмитриј Медведев а које побољшавају деловање полиције. Наводи се да ће сво особље из МВД бити ресертификовано и пребачено у ФСВНГ. Међутим, уместо да укине МВД, Путин ће спојити Федералну службу за миграцију (ФМЦ) и Федералну службу за управљање наркотицима у МВД.
Као шесто, Путин унапређењем свог дугогодишњег верног сарадника Золотова додатно учвршћује контролу над војним званичницима и државом уопште. У случају да не знате, Золотов је својевремено био телохранитељ Путиновог претходника Бориса Јељцина, а касније је постао Путинов телохранитељ.
Поред тога што је поставио Золотова за новог шефа ФСВНГ, он је потписао и декрет којим је Золотов постао стални члан руског Савета безбедности.
Све у свему, ФСВНГ и МВД ће сада одговарати директно Путину и ником другом, а њихова главна функција биће очување јавног реда и безбедности и решавање ванредних ситуација.
http://www.pravda.rs/2016/04/16/rampa-za-obojene-revolucije-ovaj-putinov-potez-zavezao-je-ruke-unutrasnjim-neprijateljima-rusije/
http://www.pravda.rs/2016/04/16/rampa-za-obojene-revolucije-ovaj-putinov-potez-zavezao-je-ruke-unutrasnjim-neprijateljima-rusije/
Америчке снаге тешко улазе у траг новим руским подморницама
ВАШИНГТОН: Русија развија балистичке ракете и јуришне подморнице чији су број и домет без преседана у протеклих 20 година, чак до нивоа какав је био за време хладног рата,
што одражава алармантну стратешку визију света, изјавио је данас командант америчких поморских снага у Европи Марк Фергусон.
Он је за Си-Ен-Ен рекао да Русија, после вишегодишњих улагања вредних на милијарде долара, данас развија нове подморнице којима америчке поморске снаге теже улазе у траг.Руске подморнице су, каже Фергусон, тише, боље наоружане и имају већи оперативни домет."Подморнице са којима се суочавамо су много скривеније. Видимо да Руси имају напредније оружане системе, ракетне системе који могу да нападају копно са великим дометима, а видимо и да се њихове оперативне способности побољшавају", објашњава Фергусон.
САД тренутно имају 53 подморнице, али због буџетских одлука, како најављује Фергусон, тај број ће опасти на 41 до краја 2020. године."Руси су повећали нивое спремности својих снага", констатује он, закључујући да је циљ Русије да изгради сопствене поморске капацитете под морем како би почела да НАТО-у и САД ускраћује могућност маневрисања на поморским ободима Северноатлантске алијансе.
У међувремену, бивши врховни командант НАТО-а Џејмс Ставридис рекао је за Си-Ен-Ен да САД данас не могу да стопроцентно региструју руске подморничарске активности."Наше јуришне поморнице јесу боље, али не много. Руске подморнице представљају егзистенцијалну претњу по америчке носаче авиона", каже Ставридис.
Појачане руске подморничарске активности су подржане много широм војном експанзијом, са 12-ак поморских база широм Арктичког круга, чиме се проширује способност Русије да шаље подморнице ближе територијалним водама САД и НАТО-а, закључује Си-Ен-Ен.
http://www.dnevnik.rs/svet/americke-snage-tesko-ulaze-u-trag-novim-ruskim-podmornicama
Rusija: Nepoželjan i centar za decu izbeglica
Ruski zakon o stranim agentima primenjen je na više od sto nevladinih organizacija od kojih su mnoge bile primorane da smanje svoje aktivnosti ili prestanu sa radom. Na udaru kontroverznog zakona je sada i Centar za učenje za decu izbeglica
Ruske vlasti koriste kontroverzni zakon o takozvanim stranim agentima, iz 2012. da bi stavile na crnu listu nevladine organizacije koje, sredstva za rad, uključujući i političke aktivnosti, dobijaju iz inostranstva. U Rusiji izraz "strani agent" nosi negativnu konotaciju špijunaže iz doba Hladnog rata, a autori tih zakona tvrde kako su oni neophodni da bi se sprečio zapadni politički uticaj koji narušava ruski poredak.
Deca izbeglica crtaju mapu Moskve na času kulture i običaja, koji drže volonteri nevladine organizacije Komitet za pomoć civilima. Međutim nastava, koja ima za cilj da pomogne deci iz Avganistana, Konga, Sirije i drugih zemalja da se uklope u sredinu, je sada samo privremena. Ovaj čas se održava u studiju za izradu keramike.
“Situacija se pogoršala u leto kada je Komitet za pomoć civilima stavljen na listu stranih agenata. Iste nedelje dobili smo pismo da u roku od tri meseca moramo da ispraznimo prostorije u kojima radimo. To nije slučajnost", smatra nastavnik Denis Lančikov.
Grupa Centara za učenje za decu izbeglica, je izbačena iz prostorija u kojima je radila trideset godina u februaru, bez objašnjenja. Ruski zvaničnici su grupu ocenili kao stranog agenta, termin koji implicira nelojalnost. Organizaciju je je to pogodilo i finansijski.
“Godinama smo bili finansirani. Nazvali su nas i pitali direktno da li smo se prijavili na listu stranih agenata i odgovorili smo da jesmo. Dva dana kasnije dobili smo pismo da ruska vlada prestaje da finansira rad centra”, kaže Svetlana Ganuškina iz Komiteta za pomoć civilima.
Centar je počeo sa radom 1990. kako bi se pomoglo deci koja su raseljena zbog rata u Čečeniji. Centrar se širio i pomagao deci da nauče ruski i da se što lakše i bolje uklope u sredinu.
“Na žalost mi smo im jedina šansa. Deca koja su išla u našu školu će sada verovatno odustati od školovanja. Biće im teško. Ostaće bez ikakvih smernica", poručuje Olga Nikolenko iz centra.
Izbeglice koje pohađaju časove misle isto.
“Da nema ovih ljudi mrzeo bih Moskvu. Bilo bi jako dosadno”, kaže izbeglica iz Jemena Samer Aliazadi.
Međutim, i pored smanjenih resursa volonteri centra ne gube optimizam. Oni će, kažu, nastaviti da drže časove izbegloj deci, sve dok budu nalazili prostorije, ma koliko one bile provremeno rešenje.
http://www.glasamerike.net/content/rusija-centar-deca-izbeglice/3289325.html
Rusi idu ka provaliji, bankrot do kraja godine?
Moskva -- Niska primanja od prodaje nafte, sankcije i strukturalni problemi - Rusija je u ekonomskoj krizi, a državne rezerve se tope.Rusija sve dublje pada u ekonomsku krizu. Prošle godine, ekonomija je opala za 3,8 odsto, a Svetska banka očekuje da će ove opasti za dodatnih 1,9 procenata.
Pri tom je tu čitav niz problema – na primer, cena nafte se u poslednje dve godine prepolovila tako da država i naftne kompanije ubiru mnogo manje novca.
„Sa tako niskim cenama nafte i zemnog gasa, ekstremno teško je finansirati budžet“, kaže Štefan Majster, ekspert za Rusiju iz Nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP). Vlada može da zakrpi rupe u budžetu samo ako uzima novac iz državnih rezervi, koji je pre nekoliko godina napunjen ogromnim profitom iz energetskog sektora.
Sankcije Zapada, koje su bile reakcija na aneksiju Krima i konflikt u Ukrajini, doprinose dodatnom pritisku. Trgovina je obustavljena zbog čega trpe i nemačke ključne privredne grane kao što su auto i mašinska industrija. Još bolnije za Rusiju je to što sankcije otežavaju finansiranje investicija.
Problemi finansiranja
Krediti su u poslednjih deset godina bili osnova ruskog privrednog rasta. Sankcijama je, kaže Mirov, kreditni volumen smanjen sa 700 na 470 milijardi američkih dolara.
Taj ogroman gubitak kapitala doveo je do toga da je rublja opala za oko polovinu u odnosu na dolar. A tu su i strukturalni problemi. Privredom vlada nekoliko velikih preduzetnika, koji su upućeni na politiku. „Postoje nedostaci za tržišnu konkurentnost, ali i nedostaci kada je reč o pravnoj državi“, kaže Majster za DW.
Strukturalni problemi
Rusko rukovodstvo želi da upravlja prodajom državnih preduzeća i planira najveći talas privatizacija. Ipak ne planira se prodaja većinskog udela u kompanijama.
„Režim igra na kartu vreme“, kaže Majster. „Neće doći do održivih odluka kojima bi se poboljšala situacija u privredi. Pokušava se da se proda samo deo preduzeća dok možda opet ne skoče cene nafte i zemnog gasa.“
Zbog takvog razvoja situacije trpi narod. Prema podacima Svetske banke, broj siromašnih u Rusiji porastao je na 20 miliona, od ukupno 140 miliona stanovnika, što je najveći broj u poslednjih devet godina. Stopa inflacije je zvanično na 12,9 procenata. Stopa nezaposlenosti doduše nije porasla, ali nezadovoljstvo građana bi moglo da postane problem za predsednika Putina, za šta se on upravo priprema.
„Uočljiva je izgradnja represivnog aparata – upravo je osnovana nova nacionalna garda“, kaže Majster i napominje da se režim priprema za sukob s građanima. Ekspert Nemačkog društva za spoljnu politiku smatra da će u Rusiji uskoro doći do lokalnih pobuna. „Ali ja ne vidim opoziciju koja to može da povede. Takođe ne vidim spremnost u narodu za masovne demonstracije.“
Najveće pitanje je kada će Rusija ostati bez novca. Sredstva iz državnih rezervi mogla bi da nestanu krajem ove godine, izjavio je početkom 2016. ministar finansija Anton Siluanov. Ako cene nafte ne skoče, Rusija bi tako mogla da egzistira „još dve tri godine“, procenjuje Štefan Majster. Ali, voz ipak ide ka provaliji jer promena smera u ukrajinskom konfliktu ili okončanje sankcija Zapada, još uvek se ne očekuje.
Naprotiv, konflikti sa Zapadom mogli bi čak i da se zaoštre. „Režim će tako pokušati da skrene pažnju s ekonomske krize i kreiraće sve više spoljnopolitičkih konflikata, umesto da se prave kompromisi i sprovode reforme“, zaključuje nemački ekspert za Rusiju Majster.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=04&dd=17&nav_id=1120940
СОРОШ УПОЗОРАВА ВАШИНГТОН: Спречите савез Русије и Кине по сваку цену!
Сви које интересује на који начин ће Америка покушавати да остварује своју светску доминацију знају да они своје планове, углавном увек откривају унапред.
У ауторском тексту написаном за њујоршки часопис Ривју оф букс, Сорош је оценио да је на смену 'светском поретку' дошао 'светски хаос' на који 'међународна заједница' засад није у стању да утиче.
Милијардер чији су прсти уплетени у бројне организације које сеју нестабилност широм света, па и у самој Америци, указао је да ММФ и Светска банка "постепено губе позиције јер Кина, која постаје све моћнија, тежи да створи сличне институције".
Сорош је уверен да су у време хладног рата правила игре у свету била једноставнија јер су најмоћније државе контролисале своје партнере и сателите. У том контексту је подсетио да су САД - после распада СССР-а имале прилику да остану једина суперсила:
"Имале су, али је Вашингтон изабрао погрешан метод. Јер, не сме се светом управљати помоћу војне силе", тврди Сорош.
По његовој процени, Сједињене Државе су изгубиле лидерску улогу након што су - после 11. септембра 2001. године - одлучиле да нападну Ирак, позвавши се на "сумњиве разлоге".
Ситуацију је, уверен је Сорош, додатно погоршало то што су америчке власти за финансијски модел узеле "вашингтонски консензус" који је "компромис између интернационалног управљања и националних интереса".
Криза из 2008. је по његовим речима, показала да тај модел није био добро промишљен јер се тада завршила "епоха америчке супериорности", а Кина је искористила сопствену изолованост да засити своју економију кредитима и да тако амортизује последице светске кризе.
Сорош сматра да је 2008. подрила позиције евра, а за то је оптужио Немачку. Он верује да је ЕУ тада требало да додатно уједини земље-чланице, а Берлин је наметнуо принцип да свака држава мора сама решавати своје проблеме. Зато ЕУ и даље има проблем са земљама попут Италије и Грчке...
Услед тога је економска криза унутар ЕУ постепено прерасла у политичку, па се Европска унија - упозорава Сорош - сада тешко може назвати добровољном заједницом држава. Међу њима пре владају односи какви постоје између кредитора и оних који су од њих узимали новац.
Сорош је поново оптужио Владимира Путина да жели да дестабилизује целу Украјину и да стекне политички утицај у Европи.
У овом контексту је апеловао на Вашингтон да не спречава напредак Кине, већ да са њом тесно сарађује - да би на тај начин спречио могуће формирање војног савеза између Москве и Пекинга.
Извор: fakti.org
http://www.pravda.rs/2016/04/16/soros-upozorava-vasington-sprecite-savez-rusije-i-kine-po-svaku-cenu/
Lukašenko se okreće Erdoganu?
Turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, čoveka koji je, kako se izrazio ruski predsednik Vladimir Putin, udario Rusiju u leđa, kao partnera priželjkuje najbliži saveznik Moskve, beloruski lider Aleksandar Lukašenko.- Došao je trenutak da se pojača saradnja - rekao je predsednik Belorusije svom turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu. Minsk želi da iskoristi zahlađenje odnosa Rusije i Turske. Da li će u tome uspeti?
Minsk želi da se poveća tursko investiranje u Belorusiju, kao i turistička saradnja, uključujući intenziviranje avio saobraćaja između dve zemlje. Ranije su turski investitori bili zainteresovani za realizaciju projekata u građevinarstvu, u hotelijerskom i turističkom biznisu Belorusije. Treći beloruski mobilni operater "Best" je u vlasništvu turske kompanije. Lukašenko se nada da će uz pomoć turskih investitora oživeti laku industriju svoje zemlje. 
- Za Erdogana Belorusija nedvosmisleno nije tržište koje može da zameni "izgubljeni raj" ruskog tržišta. Rusiju može da zameni samo Kina - kaže Natalija Miljčakova, ruska analitičarka.
Turska, prema njenim rečima, može da poveća isporuku svoje robe u Belorusiju dok je rusko tržište za nju zatvoreno, da poveća obim investicija u nekretnine i izgradnju, da poveća svoj udeo u inostranim investicijama u Belorusiju do jedan odsto.
- Na tome će se, međutim, stvar i završiti - smatra Miljčakova.
Rusija najveća crnomorska sila
Turskoj može da bude interesantna Belorusija ne samo kao prostor za isporuku zabranjenih proizvoda u Rusiju, nego i za realizaciju davnašnje ideje Erdogana da stvori most između Evrope i Azije.- Ranije je kao takav most Erdogan video samu Tursku, ali, pošto je sirijski sukob potpuno narušio ravnotežu snaga u regionu, a Rusija je sa povratkom Krima postala najveća crnomorska država, planovima Erdogana za sada nije suđeno da budu ostvareni. Zbog toga i pokušava da izgradi svoj most u Evropi zaobilaznim putem, kroz saradnju sa evropskom državom Belorusijom - trdi Miljčakova, a prenose ruski mediji.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/565755/Lukasenko-se-okrece-Erdoganu
Нема коментара:
Постави коментар