Falsifikat

Ne znam da li je smešnije ovo što pišem ili ono o čemu pišem. To je Republička izborna komisija. Kad budete čitali tekst vi ćete već znati njenu odluku – koju donosi do srede u ponoć - o tome koje je liste priznala.

                       
Ali, šta je meni tu smešno? Najpre, ime ove Komisije, i onaj njen prefiks “republička” koji je ostatak, možda jedini, Jugoslavije u našem političkom životu. “Republička” je ova komisija bila kad je bilo federacije. Danas nje nema, i mogla ju je zadržati samo neka čudna srpska inercija. No, ovo skretanje pažnje na tu činjenicu bilo bi možda bizarno da ono ne otkriva jednu širu aljkavost: tamo gde stvarno mora biti države tu države nema. Vlastima: kad se setite promenite - DIK ne RIK. Dotle, konstatujem da nije mogla biti izneverena istorija ove komisije koja je u višestranačko vreme neretko kompromitovana aferama, prevarama, doista različitim koruptivnim radnjama. Nisu ovoga puta samo brojne liste falsifikati - čitava jedna invazija falsifikata u kojoj su glavne one tzv. ruske liste koje su samu ideju Rusije u Srbiji divno predstavile kao prevarantsku - falsifikat je napravila i sama Komisija, proglasivši jednu listu za valjanu da bi kasnije videla da je požurila. Kako će iz toga pravno izaći nije se juče znalo, ali meni to sve i ne izgleda nelogično: naime, na čelu Komisije je čovek i sam jedna vrsta falsifikata, prof. dr Dejan Đurđević, kojega su njegovi naprednjaci naterali da zbog gomilanja funkcija podnese ostavku, pa on godinu dana vodi Komisiju pod tim znakom (čoveka koji je otišao), vodi je mrtav-ladan, vodi jedno telo koje bi moralo imati besprekornu pravnu valjanost. Nemojte lako preći preko ove reči – besprekornu. On je, zato, zapravo i više od falsifikata. Što bi RadeR rekao u naslovu svoje slavne komedije: original falsifikata.
http://www.danas.rs/danasrs/politika/falsifikat.56.html?news_id=319054