Alen Bjonda, švajcarski advokat i trgovac naftom, poslao je u septembru 2012. godine mejl agenciji za osnivanje ofšor firmi „Mosak Fonseka“ sa zahtevom da se ponovo aktivira kompanija „Vengrup investments korporejšen“. Ova firma je dugo stajala „uspavana“ i nije imala funkciju. U mejlu koji je poslao agentima agencije, u koje je Krik imao uvid, Bjonda otkriva da ga je angažovao poznati srpski biznismen.
„Danas klijent Filip Cepter kontaktirao sa mnom sa zahtevom da se ponovo pokrene kompanija ‘Vengrup investments korporejšen’. Klijent je od 2003. prestao da plaća održavanje firme, što je greška s njegove strane, a danas je zatražio da kompaniju ponovo aktiviram. Za ovo je izdvojio 10.000 dolara i spreman sam da ta sredstva prosledim za pokrivanje vaših troškova. Poslaću vam podatke gospodina Ceptera da biste ga upisali kao vlasnika. Osim mene, direktori firme biće i njeni zaposleni, a ja ću na tom mestu ostati dok bude potrebe“, napisao je Bjonda u mejlu.
Agenti „Mosak Fonseke“ nisu bili oduševljeni kada im se Bjonda javio. U internoj komunikaciji su razmatrali da li da odgovore na njegov zahtev - ne zbog Ceptera, već zbog kredibiliteta njegovog zastupnika.
Navode da je Bjonda problematičan klijent i da duguje novac agenciji. U nekoliko slučajeva agenti su pokušali da stupe u kontakt s Bjondom, ali je on odbijao njihove pokušaje da naplate dug i tražio da ga više ne uznemiravaju.
Kancelarija „Mosak Fonseke“ u Ženevi naročito je bila nezadovoljna saradnjom s Bjondom. „Naše je iskustvo da je u pitanju težak klijent“, napisao je jedan agent. Drugi piše: „Poznajem klijenta, lažov je i više puta nas je obmanuo.“
Neizmirivanje dugova, međutim, bio je samo jedan od problema s Bjondom.
Agenti su kontaktirali sa odeljenjem koje se bavi proverom klijenata i tražili da im dostave podatke o švajcarskom advokatu. Pretragom baza na internetu otkrili su da je Bjonda bio umešan u nelegalnu trgovinu naftom u Iraku.
Izveštaj Ujedinjenih nacija iz oktobra 2005, koji su agenti pronašli, opisuje kako je Bjonda zloupotrebio program „Oil for fud“ (Nafta za hranu).TRGOVINA SA IRAKOM
Alen Bjonda je devedesetih godina prošlog veka zastupao firme koje su pokušavale da se uključe u iračko tržište sirove nafte. U to vreme Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je sankcije Iraku zbog invazije na Kuvajt. Međutim, 1995. pokrenut je program „Nafta za hranu“, kojim je bila dozvoljena ograničena trgovina s Irakom - ova država smela je da izvozi naftu u zamenu za osnovne životne namirnice.
Bjondini pokušaji da dobije dozvole za trgovinu naftom direktno od iračke nacionalne naftne kompanije SOMO i zamenika premijera Iraka Tarika Aziza nisu bili uspešni. Onda je Bjonda našao vezu koja mu je obezbedila posao. Dobio je savet da stupi u kontakt s nekim ko je u dobrim odnosima sa iračkim vlastima. Tako je došao do sveštenika Žan-Marija Benžamena, koji je u Irak stigao 1998. godine. Tada se upoznao sa Azizom, zamenikom premijera Iraka, jedinim hrišćaninom u administraciji Sadama Huseina i njegovim bliskim saradnikom.
Benžamen je godinu dana ranije otpočeo kampanju za ukidanje sankcija Iraku, a Aziz je hvalio sveštenikove „velike napore da uspostavi principe prava i pravde“. Sveštenik i Bjonda su postali bliski prijatelji. Benžamen je čak zadužio Bjondu da pismo pape Jovana Pavla II odnese Azizu.
Tokom jednog zajedničkog putovanja u Irak 2001. Bjonda je ubedio sveštenika Benžamena da ode s njim kod Aziza i pokuša da ga nagovori da mu odobre dozvolu za trgovinu naftom. Benžamen je potvrdio da se ovaj sastanak dogodio, ali je rekao da je Azizu samo napomenuo da je „Bjonda častan čovek“.Posle ovog sastanka dozvolu da proda dva miliona barela (317 miliona litara) nafte dobio je sveštenik Benžamen, ali je naftu prodavao Bjonda, koji je naveo da ga je jednog jutra u septembru 2001. godine pozvao sveštenik Benžamen i obavestio ga da je njegovoj firmi „Zirija menadžment servisiz“ odobreno da posluje s naftom. Iračkoj naftnoj kompaniji je za isporuku isplaćen novac sa računa švajcarskog advokata.
Nakon što je prodao naftu, Bjonda je ocu Benžamenu uplatio 140.000 dolara. Bjonda je tvrdio da to nije bila trgovina uticajem, već donacija. Rekao je da je osećao moralnu obavezu da novac preda svešteniku.
I sveštenik je rekao da je prihvatio poklon ne znajući poreklo novca i negirao da je to bila provizija za obavljen posao. Naredne godine Benžamenu je ponovo ponuđena dozvola za trgovinu da bi mogao da nastavi kampanju za ukidanje sankcija Iraku, što je on odbio.BUĐENJE“ FIRME
Osim poslova s naftom, Alen Bjonda ima i bogatu advokatsku karijeru. Zastupao je brojne biznismene - otvarao je ofšor firme i njima upravljao u ime svojih klijenata. Ime ovog Švajcarca nalazi se u čak 800 dokumenata procurilih iz panamske agencije „Mosak Fonseka“.
Bjonda je zastupao i Filipa Ceptera i bio direktor u dvema njegovim firmama - „Mazara fajnans ink.“ iz Paname i „Vengrup investments korporejšen“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva.
„Mazara fajnans“ je ofšor firma otvorena kod „Mosak Fonseke“ 1981. godine. Cepter i njegova supruga Madlena je kupuju 2001. godine, a Bjondu postavljaju za direktora i sekretara ove firme.
Druga firma, „Vengrup investments korporejšen“, osnovana je 1996. godine i bila je aktivna do 2004, kada je „uspavana“ jer nisu plaćane takse za njeno održavanje. Zatim se Bjonda javio agenciji septembra 2012. godine i u ime Ceptera zatražio da se ponovo aktivira.
Međutim, zbog neplaćanja dugova i Bjondine prevrtljivosti, agenti „Mosak Fonseke“ više nisu želeli da sarađuju s njim. „Recite mu da ćemo poslovati samo ako kompaniju prenese na drugog predstavnika“, piše u jednom od mejlova.
Bjonda se tada povukao i prepustio posao Cepterovoj saradnici iz Monaka.„Potvrđujem da više neću biti direktor kompanije. Bio bih beskrajno zahvalan da se ova afera, koja je trajala predugo, konačno završi u najboljem interesu klijenta“, napisao je Bjonda.
Saradnica iz Monaka nastavila je komunikaciju i zatražila da se kao vlasnik „Vengrupa“ upiše firma „If global holding limitid“ sa Kipra, iza koje stoji Cepter.
Mejlovi otkrivaju da srpski biznismen preko ove kompanije poseduje nekretninu u Monaku. Njegova saradnica traži od agenata „Mosak Fonseke“ da stave lažne datume na dokumentaciju da bi Cepter platio manji porez na imovinu.
„Gospodin Cepter bi želeo da imenuje ‘If global holding limitid’ kao vlasnika, ali ne bih želela da bude obavezan da plaća dodatni porez od 4,5 odsto na tržišnu vrednost nekretnine u Monaku, koji je propisao novi zakon. Ovaj zakon nas obavezuje da prijavimo da li je bilo promene u vlasničkoj strukturi kompanije počevši od jula 2011. Ukoliko promenimo vlasnika kompanije ‘Vengrup’, da li je moguće da se dokumentacija promeni retroaktivno?“, piše u mejlu.
„Mosak Fonseka“ je inače nudio klijentima ovakve usluge - antidatiranje dokumenta za različite potrebe.Novinari Krika su otkrili, istražujući baze srpske Agencije za privredne registre i Republičkog geodetskog zavoda, da je Cepter posredstvom „If global holding limitid“ vlasnik velikog broja nekretnina u Srbiji.
Firma „If global“ vlasnik je 23 kompanije u Srbiji koje se bave različitim delatnostima i poseduju vile, stanove i zemljište. Preko ove mreže firmi Cepter je vlasnik oko 300 nekretnina i 160 parcela u Beogradu, Subotici, Kruševcu, Aranđelovcu, Bajinoj Bašti i Sremskoj Mitrovici. Prema pisanju portala Pištaljka, vilu u Kneginje Zorke u Beogradu od 187 kvadrata „If global“ je preko ćerke firme izdavao Komisiji za zaštitu konkurencije, koja odlučuje o monopolu na tržištu.
Biznismen Filip Cepter, koji objašnjava da se obogatio tokom osamdesetih proizvodnjom i trgovinom posuđa, za Krik kaže da su sve njegove firme javne - i onšor i ofšor.
„Svi podaci su dostupni. Ja se u svim firmama vodim kao ‘ultimate beneficial owner’ (konačni vlasnik). Ništa se ne krije. Nikad nisam nelegalno niti poslovao niti bilo šta drugo uradio. Nikad nisam izašao van zakonskog okvira. Za sve što sam radio, za sve što radim, postoji uredno vođena evidencija, javno dostupna“, napisao je Cepter u mejlu upućenom Kriku.
On je novinarima prijavio da poseduje još jednu ofšor firmu - „La Plas 9 investments ink.“ iz Paname: „’La Plas’ je osnovan 1975. Vlasnik je jedne vredne nekretnine u Monaku. ‘La Place’ sam kupio 1996, i to zvanično kao Filip Cepter. Ako se slučajno susretnete sa nekom firmom u kojoj nema mog imena, budite sigurni da nije moja.“Cepter, međutim, nije precizno odgovorio na novinarska pitanja čime se koja firma bavi. Potvrdio je da je Bjonda direktor firme čiji je on vlasnik, ali kaže da mu nije poznata njegova biografija.
„Upoznao sam ga pre 20 godina, kada je kao advokat od mene dobio mandat koji je već imao u toj firmi koju sam kupio. Fizički smo se sreli dva puta. Osim zastupanja firmi, ne znam čime se još bavi“, naveo je Cepter.
Inače, u nedavno otkrivenom istraživanju „Panamski papiri“, projektu koji predvode Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i nemački list Zidojče cajtung, učestvovalo je više od 100 redakcija širom sveta, među kojima i Krik. Jedanaest i po miliona dokumenata procurilo je iz jedne od vodećih agencija za osnivanje ofšor firmi „Mosak Fonseka“. Dokumenti su otkrili imena političara, kriminalca, biznismena i poznatih ličnosti koji su se skrivali iza kompanija osnovanih u poreskim rajevima. Krik je analizirao više od 10.000 dokumenata u vezi sa Srbijom. Osim Filipa Ceptera, u bazi agencije „Mosak Fonseka“ našli su se i drugi znani srpski biznismeni - Miodrag Kostić, Srđan Šaper, Vladimir Delić, Milan Popović, Zoran Drakulić, Vuk Hamović...
http://www.newsweek.rs/srbija/72117-krik-otkriva-ceptera-zastupao-kontroverzni-advokat.html?page=2
Нема коментара:
Постави коментар