Ko je bolji rusofil?

Nikolić gaji imidž dobrog rusofila, a Vučić za nijansu lošijeg, iako obojica pokazuju neskrivene simpatije prema Putinu.
Zvono na mobilnom telefonu Tomislava Nikolića godinama je sviralo himnu Sovjetskog Saveza, od koje je Rusija kasnije preuzela melodiju, ali promenila reči. Od kada nije u opoziciji već na poziciji predsednika Srbije iz protokolarnih razloga više mu telefon tako ne zvoni, ali ne krije da “posle Srbije najviše voli Rusiju”.
Razume ruski jezik iako ga nije učio u školi, niti je imao privatne časove. Kako je govorio za moskovske medije, uvek je sa zadovoljstvom čitao knjige na ruskom jer je od detinjstva voleo ruske klasike. Ponekad, kada ih je čitao na srpskom, zamišljao je određenu sliku, a zatim bi gotovo uvek poželeo da pročita to isto i na ruskom. Da vidi kako sve zvuči u originalu.
Dok je bio dete dopisivao se sa vršnjacima iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Imao je jednog druga iz Bakua, zvao se Halil.
Mladić iz Bakua je bio islamske vere, mada u vreme SSSR-a ta verska odrednica nije bila bitna, pa je tako preko muslimana iz Azerbejžana današnji predsednik Srbije zavoleo ruski jezik i Ruse.
Deklarisani rusofili
Što je samo jedan od apsurda karijere Tomislava Nikolića, koji se upravo vratio iz posete Moskvi, gde je bio povodom uručenja nagrade Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda koja nosi ime patrijarha moskovskog i sve Rusije Alekseja Drugog.
Sastao se i sa Putinom, zahvalio mu što je Rusija prošle godine uložila veto na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a o Srebrenici, kao i na stavu Moskve pri pokušajima učlanjenja Kosova u UNESCO.
Kako je srpski predsednik odavno manje važna figura od premijera Srbije, ta njegova poseta Moskvi u srpskim medijima pratila se skoro neprimetno.
Nikolić i Vučić su još iz vremena opozicionog delovanja deklarisani rusofili. Pamti se iz tog perioda Nikolićeva ideja po kojoj bi Srbija mogla da bude ruska gubernija, faktički – ruska oaza na Balkanu.
Kada je u predizbornoj kampanji 2008. Putin pismeno čestitao rođendan predsedniku Srbije Borisu Tadiću, iz Tadićevog izbornog štaba to je protumačeno kao otvorena podrška Vladimira Vladimiroviča kandidatu Demokratske stranke na izborima i prosleđeno svim medijima pod oznakom hitno.
Već sutradan u Beogradskoj areni, govornici na mitingu Tadićevog tadašnjeg protivkandidata Tomislava Nikolića tvrdili su da to nije nikakva podrška. Ubeđivali su okupljene da su oni pravi favoriti Rusije. Nikolić se posle ispravio po pitanju svog predloga da Srbija postane ruska gubernija. Rekao je da se samo šalio, dodavši da to ne umanjuje njegovu veru u pomoć ''bratske Rusije''. Sve je to sa distance posmatrao Čedomir Jovanović, lider otvoreno antiruske Liberalno-demokratske partije, koji je čak i u predizborne spotove svojevremeno ugradio rečenicu: "Da Srbija ne postane ruska gubernija, gasovod ili vojna baza".
Balansiranje na “ivici” Rusije Tomislava Nikolića nastavilo se i tokom skoro četvorogodišnjeg boravka na vlasti, s tim što su tu Vučić i on podelili uloge, poput dobrog i lošeg policajca.
Nikolić gaji imidž dobrog rusofila, a Vučić za nijansu lošijeg, iako obojica pokazuju neskrivene simpatije prema Putinu. Ipak, Vučić to nekom vrstom samokontrole uspeva da suzbije na “evropsku meru” u javnim nastupima.
Opet, Nikolić je prilikom posete Putina Srbiji ostao upamćen po tome što se sa njim cmakao u obraze po tri puta gde god da ga je sreo za šest sati njegovog boravka u Beogradu. Poljupce dobrodošlice Putin je od Nikolića dobio i na aerodromu, i tokom zvaničnog susreta u Palati federacije, a sve je reprizirano na rastanku. Ličio je na nekog ustreptalog tinejdžera koji je konačno sreo gitaristu Metalike ili kakvog drugog idola sa omiljenog postera.
Saradnja sa NATO-om
Aktuelna poseta Moskvi koincidirala je sa odjecima odluke srpskog parlamenta o podizanju saradnje sa NATO paktom na viši nivo koju je nedavno ratifikovao upravo predsednik Nikolić. Zapravo, sa kontrazahtevom desničarskih partija da Srbija sada mora podići vojnu saradnju sa Rusijom na sličnu razinu, najpre sa misijom Ruskog humanitarnog centra u Nišu.
Zvanična Rusija, međutim, ni tokom Nikolićeve posete Moskvi nije istakla takav zahtev, pa je po ko zna koji put uočeno da srpski rusofili, mahom “putinizovani” nacionalisti, često zahtevaju ono što ni ruska diplomatija izričito ne traži. Sve to liči na onaj “prastari” predlog Tomislava Nikolića da bi Rusija mogla postati ruska gubernija, koji tada nije podržao niti zahtevao ni jedan zvaničnik iz Moskve, pa se opet pokazalo kako u Srbiji ima većih Rusa i od Rusa.
Kao što se Nikolić u danima kada nije, kao sada, morao da balansira između EU-a i Rusije, ponašao poput nekakvog počasnog konzula Moskve u Srbiji, tako u svom pritajenom ali vidljivom rusofilstvu na funkciji predsednika, deluje kao čovek koji sve prozapadne težnje doživljava kao prinudu, a jedino ga Rusija istinski politički “uzbuđuje”. I svi Nikolićevi kadrovi unutar Srpske napredne stranke, pokazalo se, više vole Putina nego Vučića, mada je u ovoj partiji običaj da se Vučić voli istim intenzitetom kao svojevremeno drug Tito.
Karakteristika njihovog biračkog tela je potpuna “operisanost” od ideologije – “ideja” je samo ono što kaže Vučić, makar to bilo ideološki kontradiktorno.
U pitanju je “supermarket politika” - gde svaki član ili birač može sa rafova uzeti ono što mu se sviđa. Nikolićeva rusofilska struja unutar Vučićevih “naprednjaka”, međutim, sve više gubi uticaj u stranci. Tako da nije nemoguć rasplet po kome bi se srpska vladajuća partija u dogledno vreme, možda već sledeće godine uoči redovnih predsedničkih izbora, mogla rascepiti na dva “prirodna” tabora: Nikolićev čisto proruski i Vučićev proevropski sa proruskim nijansama.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/supermarket-politika-ko-je-bolji-rusofil

Da li je prezir Zapada izazvao neprijateljstvo Rusije

Bivši američki ministar odbrane Vilijam Peri smatra da je nipodaštavanje sa kojim su se Vašington

i NATO odnosili prema Moskvi umnogome doprinelo reakciji Kremlja
Uzrok trenutne zategnutosti u odnosima Rusije i NATO-a, pre svega Amerike, od kojeg je sve počelo, treba tražiti u poslovičnom preziru prema Moskvi koji Zapad nije skrivao još od okončanja hladnog rata. Tako bar tvrdi Vilijam Peri, ministar odbrane u administraciji Bila Klintona. „U poslednjih nekoliko godina najveću krivicu (za zahlađenje odnosa NATO i Rusije) snose akcije koje je preduzeo Putin. Ali, u ranijem periodu moram da kažem da su najveći krivac SAD”, rekao je Peri učestvujući u diskusiji u organizaciji londonskog „Gardijana”.
Zalagao se, kaže, za sporije proširenje NATO-a kako u prvim postsovjetskim danima ne bi došlo do zavade sa Rusijom. Ipak, potpuno drugačijeg mišljenja su bili moćniji glasovi u Klintonovoj administraciji poput Ričarda Holbruka ili još više Ala Gora, koji je tvrdio da Amerika „može izaći na kraj sa problemima koje bi (proširenje NATO na istok) izazvalo u odnosima sa Rusijom”.
U Perijevoj interpretaciji, međutim, ovakve odluke su samo odraz prezrivog odnosa američkih zvaničnika prema bivšoj supersili zahvaćenoj brojnim problemima. Od ljudi kojima je, prema sopstvenim rečima, pokušavao da približi ruski stav o proširenju alijanse dobijao je lakonski odgovor: „Koga je briga šta oni misle? Oni su trećerazredna sila.”
Nekadašnji sekretar odbrane tvrdi da je zbog ovog pitanja čak razmišljao da podnese ostavku, ali da je „zaključio da bi njegova ostavka mogla biti pogrešno protumačena kao protivljenje članstvu u NATO-u, koje je svesrdno podržavao, ali ne odmah”.
Slična deviza „koga je briga šta Rusi misle” obeležila je, tvrdi Peri, inicijativu Bušove administracije o raspoređivanju protivraketnog štita u istočnoj Evropi. Bivši ministar vojni kaže da se takvim sistemima protivio pre svega iz tehničkih razloga. „Smatram da su oni bacanje para i ne mislim da su delotvorni. U stvari, kada sam razgovarao sa Rusima pokušao sam da ih ubedim da ne brinu jer ovi sistemi svakako ne funkcionišu, ali oni nisu prihvatili tu priču.”
Odnose Moskve i NATO-a od početka je pratilo manje ili više prikriveno uzajamno nepoverenje. Tačkom koja je trebalo da označi početak labavljenja hladnoratovske surevnjivosti posle pada Berlinskog zida smatra se susret koji je na Malti upriličen između Džordža Buša i Mihaila Gorbačova. Različite interpretacije susreta dvojice lidera, kada su makar deklarativno zakopane ratne sekire, obeležiće sve kasnije odnose između alijanse i Moskve. U ruskoj javnosti preovlađuje narativ da je džentlmenski dogovor pogažen kada je za vreme administracije Bila Klintona došlo do ubrzanog proširenja NATO-a na istočnu Evropu. Zapad, s druge strane, tvrdi da nikakvog sporazuma o neproširivanju alijanse na istok – nikada nije bilo.
A šta kažu činjenice?

I Rusija potpisala SOFA

U analizi odnosa Rusije i NATO-a često se previđa činjenica da je i Moskva sa alijansom sklopila Sporazum o statusu snaga (SOFA). Iako se u Srbiji sporazumi sa alijansom često interpretiraju kao izdaja Rusije, zanemaruje se činjenica da je Moskva sporazum SOFA potpisala potpisala 2004, a Ruska duma ga je ratifikovala 2007. Do sklapanja ovog sporazuma došlo je u okviru programa Partnerstvo za mir, čiji je Rusija član od 1994.

Mihail Gorbačov je govoreći 2009. za nemački tabloid „Bild” izrazio nezadovoljstvo zbog toga što je Zapad prevario Rusiju jer joj je, tvrdi, obećao da se „NATO neće pomeriti ni centimetar na istok”. Slične optužbe izneo je 2014. Vladimir Putin kada je ponovio da je Zapad „slagao Rusiju više puta, i donosio odluke iza njenih leđa… To se dogodilo i sa proširenjem NATO-a na istok”.
Neobičan je, stoga, zaokret koji je 2014. pokazao Gorbačov izjavivši da „u to vreme nije diskutovano o proširenju NATO-a i da to pitanje nije potezano”. Bivši sovjetski predsednik, međutim, i tada je ponovio da je protivnik proširenja alijanse za koju smatra da krši duh dogovora sa Moskvom, iako nije bilo nikakvog obećanja.
Na sajtu alijanse, takođe, stoji pojašnjenje da su tvrdnje Moskve neosnovane zbog toga što je „u vreme navodnog obećanja još postojao Varšavski pakt i da se nije raspao do 1991”. Stoga, tvrde, „nije uverljivo sugerisati da je ideja o njihovom prijemu u NATO bila u agendi još 1989. godine”.
Da ipak, po svemu sudeći, nije bilo nikakvog pravno obavezujućeg dogovora o neproširivanju NATO-a na istok, potvrdio je krajem prošle godine i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. On ipak insistira da je usmenog obećanja – bilo.
„Verovatno ste čitali, sada mnogi to osporavaju, da su obećali Sovjetskom Savezu, još kada su Nemačku ujedinjavali, a zatim i Rusiji, kada je Rusija postala Rusija, da neće širiti NATO na istok. Obećali su”, rekao je Lavrov, za Televiziju Zvezda, a preneo je Tanjug.
Ruski šef diplomatije je dodao: „Kada je već bilo jasno da se oni, uprkos usmenim obećanjima i uveravanjima, šire prilično uporno i dosledno, mi smo s njima potpisali Osnovni sporazum o uzajamnim odnosima, saradnji i bezbednosti između NATO-a i Ruske Federacije (1997)”.
On je upozorio da je u tom sporazumu bilo navedeno da ne sme da bude trajnog razmeštanja borbenih snaga na teritoriji novih članica.
Na optužbe da NATO pokušava da opkoli Rusiju, u alijansi odgovaraju:
„NATO je u potpunosti posvećen dogovoru iz Osnovnog sporazuma sa Rusijom. Nema trajnog stacioniranja dodatnih borbenih snaga na teritoriji drugih zemalja članica; a ukupni nivo snaga je, u stvari, bitno smanjen od završetka hladnog rata.”
Iako Vilijam Peri ukazuje na prezir Zapada prema posrnuloj „trećerazrednoj sili” kao uzrok naraslog neprijateljstva u odnosima s Moskvom, prelomna tačka je ipak bila ukrajinska kriza. Iako su nekadašnje članice Istočnog bloka mahom postale članice NATO-a i Evropske unije, pravi okidač u odgovoru Rusije bio je Majdan. I to uopšte ne čudi jer su veliki igrači posebno osetljivi na neprijateljska grupisanja u blizini svojih granica. Pokazala je to kubanska, a potvrdila je i ukrajinska kriza. SAD su, pod okriljem Monroove doktrine, gotovo dva veka smatrale Latinsku Ameriku svojim „dvorištem”, što im je bilo pokriće za više od 70 direktnih vojnih i tajnih intervencija u tom regionu. A Rusi će na prilike u nekadašnjim sovjetskim satelitima, a danas članicama NATO-a i Evropske unije, uvek motriti s posebnim podozrenjem.

http://www.politika.rs/sr/clanak/350893/Da-li-je-prezir-Zapada-izazvao-neprijateljstvo-Rusije

Olbrajtova nepoželjna u Rusiji

Ruski tužilac Rusije ocenio je da delatnost organizacije NDI, kojom rukovodi bivša američka državna

sekretarka Medlin Olbrajt, "predstavlja pretnju samim osnovama ustavnog poretka Ruske Federacije i bezbednosti države".
Državni tužilac Rusije proglasio je američki Nacionalni demokratski institut (NDI) kao nepoželjan na teritoriji cele zemlje. Zabrana delovanja na teritoriji Rusije usledila je zato što je NDI najdirektnije "obrađivao" rusku prozapadnu opoziciju i potpomagao i njene najproblematičnije akcije, a bar indirektni je učesnik "obojenih revolucija" po svetu.
Ruski tužilac ocenio je da delatnost NDI "predstavlja pretnju samim osnovama ustavnog poretka Ruske Federacije i bezbednosti države". Ruski tužilac je o svojoj odluci obavestio Ministarstvo pravde Rusije da bi NDI uključilo u spisak stranih nevladinih organizacija čija dalja aktivnost je nepoželjna na teritoriji Rusije.

Na spisku nepoželjnih od 2015.

U julu prošle godine je Savet federacije (Gornji dom ruskog parlamenta), na inicijativu svog Komiteta za međunarodne poslove, sačinio spisak nepoželjnih NVO, na kojem se našao i NDI.
Na istom spisku su: Fond Soroša, Nacionalni fond za demokratiju (NED), Međunarodni republikanski institut (IRI), Fond Mekartura, "Fridom haus", Fond Čarlsa Stjuarta Mota, Fond "Obrazovanje za demokratiju" (FED), Istočnoevropski demokratski centar, Svetski kongres Ukrajinaca, Ukrajinski svetski koordinacioni savet i Krimska misija za ljudska prava.
NDI je osnovan 1983. godine, sa proklamovanim zadatkom da "širi demokratiju u zemljama u razvoju". Među takve zemlje je posle raspada SSSR bila svrstana i Rusija, zajedno sa ostalim postsovjetskim državama. Bivši američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol, koji je sebe bio proglasio za "specijalistu za demokratiju, antidiktatorske pokrete i revolucije" do dolaska na čelo diplomatske misije SAD u Rusiji godinama je bio konsultant NDI u Moskvi.
Povodom "zatvaranja vrata" daljem delovanju njenog fonda, u Moskvi je posebno naglašeno da je Medlin Olbrajt bila na čelu Stejt departmenta u vreme NATO agresije na Jugoslaviju i da je bila njen glavni inicijator. Ovome je dodato: NDI (sedište mu je u Vašingtonu) nikako se ne može smatrati nevladinom strukturom: - NDI je formirala Vlada SAD. Finansira se preko Nacionalnog fonda za demokratiju (NED) kojeg, opet, finansira Kongres SAD preko vladine Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID).

Pokušali da utiču na procese u Rusiji

Ministarstvo inostranih poslova Rusije, komentarišući obustavljanje rada ruske filijale Agencije SAD za međunarodni razvoj 2012. godine, ocenilo je: - Agencija je pokušavala da utiče na političke procese unutar Rusije.
Još je ukazalo: - Nacionalni demokratski institut, koji je afiliran sa državnom strukturom tesno je povezan sa Demokratskom partijom. Na isti način je Međunarodni republikanski institut (IRI) pod pokroviteljstvom Republikanske partije. Agencija SAD za međunarodni razvoj usmerava novac preko NDI i IRI, a zatim ta sredstva u vidu grantova dobijaju NVO u različitim zemljama“.
NDI održava veze sa međunarodnim političkim asocijacijama poput Socijalističke internacionale (u čijem sastavu su i francuski socijalisti), Centrističke demokratske internacionale (u kojoj je i partija Angele Merkel) i Liberalne internacionale.
"Širenje demokratije" Ukrajini, koje se završilo Evromajdanom i državnim prevratom 2014. godine, nije prošlo bez podrške NED, strukture koja neposredno finansira NDI. Prema nepotpunim podacima, NED je od 2011-2014. ukrajinskim NVO dao bezmalo 14 miliona dolara. Aktivnu ulogu u događajima na kijevskom Majdanu imao je i Institut za masovne medije koji funkcioniše u sastavu NED.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/558464/Olbrajtova-nepozeljna-u-Rusiji

Авијације Русије и Кине престижу америчку!

САД – Вашингтон треба да ради на томе да сустигне темпо развоја војне авијације Москве и Пекинга, али кључ за то није, како многи верују, ловац-бомбардер пете генерације Ф-35, сматра аналитичар листа „Нешенел интерест“ Питер Лејтон.

„Поштено говорећи, наше доминација у ваздуху нестаје… То не важи само за Тихоокеанску флоту, то постаје важно и у Европи и на свакој тачки планете. Они (Русија и Кина) су смањили раскорак“, рекао је за Нешенел интерест командант Војног ваздухопловства САД у Европи, генерал Френк Горенц.
Забринути су и аналитичари истраживачке корпорације РАНД: „Кина наставља да појачава потенцијал своје авијације, чиме донекле отежава задатке Америке… Ако се има у виду савремени темпо војног развоја САД, баланс војне моћи у Азијско-пацифичком региону више не иде у корист Америке“.
Структура америчке авијације прилагођена је маневрима попут операције у Ираку 2003. године, али сада она мора да се прилагоди новој средини — на сцену се враћају Русија и Кина.
Постају могући нови типови сукоба, тако да авијација сада треба да решава задатке обуздавања и, потенцијално, уклањања нових противника, наводи аналитичар.
Стручњак се пита да ли је ваздушна доминација потребна и закључује да авијација вероватно не добија рат, али, ако ништа друго, спасава од пораза.
Посебну улогу војној авијацији дају и Кина и Русија, у којој је модернизација флоте ловаца и бомбардера кључни аспект читаве војне модернизације земље.
Аналитичари РАНД-а сматрају да се раскорак у потенцијалу борбене авијације САД може премостити уз помоћ Ф-35.
Аналитичар „Нешенел интереста“, међутим, није у потпуности сагласан с тим мишљењем. Он подсећа да су пре двадесет година једини изазов за америчку авијацију били руски ракетни комплекси земља—ваздух, а да је Ф-35 израђен управо као противтежа тим системима.
Лејтон наводи да основне предности САД у ваздуху представља флота ловаца четврте генерације Ф-15, као и одређени број ловаца пете генерације Ф-22.
Застарелом Ф-15, међутим, све је теже да се супротставља новим руским и кинеским авионима, пре свега вишенаменском ловцу 4++ генерације Су-35, који америчка летелица није успела да превазиђе чак ни након модернизације, упозорава стручњак.
Ловци Ф-22 изгледају много боље, али њих има премало у поседу оружаних снага да би се одржала глобална предност у ваздуху — свега 90, додаје аналитичар.
Програм Ф-22 смањен је 2009. године зато што је и без тих авиона било могуће водити операције против устаника и борбу против исламистичких терориста, а Вашингтон се није ни бавио другим ратовима.

http://www.pravda.rs/2016/03/13/vasington-u-panici-avijacije-rusije-i-kine-prestizu-americku/

Rusija izbacuje francuske motore iz upotrebe

Rad na razvoju porodice motora PD–14 ostaje među prioritetima ruske vojne industrije, izjavio je ruski ministar Dmitrij Rogozin.

Potpredsednik Vlade Rusije zadužen za vojnu industriju Dmitrij Rogozin, uveren je da će RF, zahvaljujući avionskom motoru PD–14, u najskorije vreme izbaciti iz upotrebe francuske motore za svoj putnički avion „suhoj superdžet 100“.
„Jedan od najprioritetnijih zadataka je razvoj porodice motora PD–14 kako bismo zadovoljili naše potrebe prilikom zamene francuskih motora za ’suhoj superdžet 100‘. Mislim da će se to desiti u najskorije vreme“, izjavio je Rogozin nakon posete moskovskoj fabrici „Černišov“.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:595283-Rusija-izbacuje-francuske-motore-iz-upotrebe

Нови командант НАТО-а спремаће Европу за Рат са Русијом?

Нови главнокомандујући Уједињених снага НАТО-а у Европи, генерал Кертис Скапароти, који ће на том месту у мају заменити Филипа Бридлава, има богато војничко искуство. Непосредно је учествовао у бројним операцијама на територији Ирака, Авганистана, Руанде, Босне и Херцеговине и Либерије.
Скапароти је непосредно пре именовања на нову дужност био на челу уједињених снага Сједињених Америчких Држава и Уједињених нација у Јужној Кореји.
Промена на врху европског контингента НАТО-а подудара се с променама у самој војној стратегији Алијансе у Европи. Нови човек, који је притом искусан војник, могао би да организује војску на нови начин, не ослањајући се на стара решења.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је 10. фебруара саопштио да Алијанса намерава да прошири војни контингент у Источној Европи на границама с Русијом.
Реч је о 6.000 војника Северноатлантског блока (само у земљама Источне Европе, не рачунајући оружане снаге самих држава). Контингент неће бити стални, него ће се смењивати на ротационој основи. Коначну одлуку земље ће донети на самиту НАТО-а у Пољској у јулу.
Алијанса намерава да у наредном периоду више пажње посвети снагама за брзо реаговање које ће бити спремне оперативно да одговоре на изненадне војне претње. Многи претпостављају да је Северноатлантски савез на ову промену стратегије подстaкнут догађајима на Криму.
Раније је у Пољској саопштено да је питање јачања контингента НАТО-а у земљама Источне Европе већ решено и да је остало само да се усагласе технички детаљи.
Иначе, Пентагон ће наредне године издвојити рекордне 3,4 милијарде долара за европски контингент НАТО-а.
Поред јачања контингента, САД настављају активно да развијају систем противракетне одбране Европе, која је својевремено и била разлог за почетак новог захлађења у односима с Русијом.
Шеф Пентагона Ештон Картер већ је поздравио именовање Скапаротија и подсетио на његове успехе као „војника у државној служби“. Картер је изразио уверење да генерал има све неопходне квалитете који су му потребни за рад у Европи с америчким партнерима.

http://www.pravda.rs/2016/03/13/osvajac-sa-iskustvom-novi-komandant-nato-a-spremace-evropu-za-rat-sa-rusijom/
 

 Русија је између Арктика и Медитерана поставила „Гвоздени лук“

 

ЛОНДОН – Москва је повећала улог у стратешкој игри која се сада одвија на Блиском Истоку – пише лондонски  The Observer. После пребазирања подморничке флоте пред обале Сирије – она је завршила формирање „Гвозденог лука“ од Арктика до Средоземног мора.

The Observer наводи да је Министарство одбране РФ упутило према обалама Сирије моћну флотилу дизел-електричних подморница пројекта 636.3 „Варшављанка“, које су наоружане ракетама „Калибар-НК“.
Сматра се да су оне најтише и најнеприметније у свету и зато их у НАТО и називају „црне рупе“.
Москва је већ користила подморнице те серије против Исламске државе. У децембру 2015. руска телевизија емитовала је снимак који показује како подморница Б-237 „Ростов на Дону“ наноси ракетни удар по позицијама ИД у Сирији.
Подморнице се сматрају за једно од најмоћнијих и најтајанственијих врста наоружања. Што је јача подводна флота, тиме је јача поморска флота неке државе у целини. Не чуди то што се сви подаци о подморницама сматрају за највеће државне тајне, наглашава британско издање.
Руске подморнице серије „Варшављанка“ могу аутономно да плове, односно да не излазе на површину до 45 дана, прилично су мале (дужина им је 74м.), лаке (депласман око 4.000 тона) и зато маневрибилне и веома брзе. Испод површине воде ове подморнице могу да развијају брзину до 20 чворова (око 40 км/ч.). њихове невелике димензије омогућавају им да се слободно крећу и у плитким водама.
Бешумно кретање веома отежава њихово откривање и чини их готово невидљивим за противника. Флота тих невидљивих „црних рупа“, појавила се поред обала Сирије, Либана, Турске и Израела.
На Западу не знају колико се сада руских подморница налази у источном делу Средоземног мора. Према подацима обавештајних служби земаља НАТО-а, РМ РФ има у наоружању око 20 „црних рупа“. Према писању The Observer, уз обале Сирије сада се највероватније налази 6-7 таквих подморница.
Наравно, у источном Средоземљу сада се не налазе само руске подморнице. Испод воде код обала Сирије дежурају и подморнице САД, Велике Британије и Француске, а такође и Израела.
Иран је прошле године једну од својих подморница први пут провео кроз Суецки канал у Средоземно море. У пратњи војног брода, та подморница се упутила према обалама Сирије. Чим је тај пар стигао до задатог циља – брод се вратио кући, а подморница је остала у Средоземном мору. Истина, било је гласина да се временом и подморница вратила у једну од иранских лука, али нема чињеница које ту информацију потврђују.
Израелске подморнице су једноставније и слабије од „црних рупа“. У наоружању РМ Израела налази се 5-6 дизел подморница класе „Делфин“, које су наоружане крстарећим ракетама са 6 кг. плутонијума свака.
Како претпоставља The Observer, рачунајући број непријатеља јеврејске државе – сигурно се све њене подморнице не налазе у Средоземном мору. Оне се вероватно константно премештају и налазе у територијалним водама потенцијалних противника.
Међутим, узимајући у обзир ситуацију која се веома погоршала током последњих година на Блиском Истоку и појављивање руских подморница у источном делу Средоземног мора – може се претпоставити да се већи део подводне флоте Израела сада налази у својим водама.
Вероватно да у игри мачке и миша, уобичајеној за подводну флоту, израелске подморнице сада покушавају да прате руске.
На Блиском Истоку сада је веома тесно, а у региону Сирије не само под водом, него и на небу.
У ваздушном простору Блиског Истока и у непосредној близини Сирије могу се сусрести борбени авиони 14 држава. Захваљујући противавионским ракетним системима  и авионима за радарско осматрање и навођење А-50 у тој компоненти, такође, Русија има предност – пише The Observer.
У овом тренутку за прелет изнад територије Сирије свака земља мора да добије По мишљењу лондонског листа, Русија жели да узме море под контролу исто као и ваздушни простор у Сирији и непосредној близини те блискоисточне земље. Ради постизања тог циља Москва је спремна да потенцијалним супарницима демонстрира своју моћ.
Пребацивањем у источно Средоземље моћне подводне флоте Русија је формирала „Гвоздени лук“ који се протегао од Арктика преко Балтика и Крима према Средоземном мору.
Како пише The Observer, коначни циљ је бацање изазова Западу и НАТО-у. У тој глобалној игри, чији циљ је доминација на мору, Блиски Исток је једна од фигура на стратешкој шаховској табли

http://www.pravda.rs/2016/03/13/the-observer-rusija-je-izmedju-arktika-i-mediterana-postavila-gvozdeni-luk/

Poljskoj dovoljno i simbolično prisustvo NATO-a

VARŠAVA - Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski izjavio je da Poljska od NATO, pored političkih traži i vojne garancije da će je saveznici u slučaju agresije zaista braniti, a za to bi bilo dovoljno simbolično stalno prisustvo vojnika Alijanse, javljaju poljski mediji.
„To neće prekršiti obećanje (Rusiji) zato što ne tražimo nikakve velike snage za invaziju koje bi bile pretnja za bilo koga. Jednostavno tražimo simbolično prisustvo koje bi izrazilo odlučnost i volju da se brani a istovremeno bi zastrašilo bilo kakvu invaziju, bilo kakav neprijateljski čin. Ne samo protiv Poljske već protiv celog istočnog krila NATO”, izjavio je Vaščikovski.
Šef poljske diplomatije u Torunju na konferenciji o bezbednosti i terorizmu priznao je da zvanična Varšava raspravlja sa saveznicima da li bi traženo prisustvo vojnika NATO u Poljskoj i baltičkim republikama moglo da se protumači kao politika konfrontacije sa Rusijom.
„Smatramo upravo suprotno, da nedostatak volje i odlučnosti za odbranu dovodi do incidenata, može da dovede do sukoba. Vojno prisustvo će zaplašiti i uništiti bilo kakva sanjarenja da nakon Gruzije, Ukrajine i Sirije i sa drugim zemljama može da se pokuša ostvarenje imperijalnih planova”, rekao je Vaščikovski.
Šef poljske diplomatije naglasio je da Poljska ne traži nikakve privilegije u NATO već samo to da životi i interesi Poljaka budu jednako dragoceni i važni kao životi i interesi građana Zapada.
Beta

http://www.politika.rs/sr/clanak/351026/Poljskoj-dovoljno-i-simbolicno-prisustvo-NATO-a

 Rusi kaznili svet

Moskva -- Broj ruskih državljana koji su prošle godine otputovali u inostranstvo smanjen je za 31,3 odsto, što je najveći pad za poslednjih 18 godina.  

"Ruski građani su realizovali ukupno 12 miliona međunarodnih putovanja u prošloj godini", izjavila je portparolka turističke unije Irina Tjurina, a prenosi portal Moskou tajms.
Razlog prošlogodišnjeg pada broja ruskih turista u inostranstvu je slabljenje ruske valute, kao i zabrana koja je uvedena na letove ka Turskoj i Egiptu, dvema najpopularnijim turističkim destinacijama među građanima Rusije.

Manjim dolascima ruskih turista je najteže bila pogođena Indonezija, koja je registrovala pad ruskih turista od 96,6 odsto, zatim Tunis s padom od 83 odsto ruskih gostiju i Dominikanska Republika, koju je prošle godine posetilo 82,5 odsto manje Rusa.

U Evropi, najveći pad ruskih turista od 48 odsto registrovan je u Grčkoj, za kojom slede Bugarska, Španija i Hrvatska, koje su se suočile sa padom od po 41 odsto, prema podacima turističke unije Rusije.

Pre 2015. godine, najveći pad u ruskom odlaznom turizmu registrovan je 1998. godine, kada je broj ruskih turista koji su putovali u inostranstvo pao za 24,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Ruska turistička unija veruje da je 2015. godina bila najteža godina u istoriji privatnog turističkog poslovanja u Rusiji.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=03&dd=13&nav_id=1107079

Rusija vraća u igru najveći ratni brod u istoriji, s jednom VELIKOM izmenom 

Razvijeni u kasnim sedamdesetim godinama prošlog veka, ruski ratni brodovi klase "Kirov" važe za najveća borbena plovila na svetu. Danas, Rusija planira da moćni "Kirov" ponovo vrati u upotrebu, sa daleko modernijim naoružanjem.
Skoro 300 metara dugački i teški oko 25 hiljada tona, brodovi iz klase "Kirov" su pravi mornarički džinovi. Ipak, danas je u upotrebi samo jedan - brod "Petar Veliki". Ipak, sudeći po natpisima iz ruskih medija, još jedan brod iz klase "Kiril" sprema se za povratak u akciju.
Brod "Admiral nakimov" oprema se najnovijim protivbrodksim, protivvazdušnim i projektilima zemlja-zemlja, prenosi agencija Tas.
Plan je da se "Admiral Nakimov" pridruži ruskoj floti 2019. godine, kada će "Petar Veliki" ići na remont i montiranje istovetnog naoružanja.
"Morski džinovi" biće opremljeni projektilima "Kalibr", kojima su iz Kaspijskog mora gađani položaji ISIS-a u Siriji, zatim hipersoničnim projektilima "Zirkon", koji će biti spremni 2020. godine, i "mornaričkom verzijom" moćnog PVO sistema S-400.
Čitav projekat rekonstrukcije brodova koštaće 33.5 miliona dolara, navodi specijalizovani portal "NavyRecognition.com".


http://www.blic.rs/vesti/svet/morski-dzin-opet-plovi-rusija-vraca-u-igru-najveci-ratni-brod-u-istoriji-s-jednom/xfm9zc7

РУСКИ ШПИЈУН У АМЕРИЦИ

САД – Евгениј Буриаков је грађанин Русије и банкарски запосленик који је у Њујорку прикупљао информације за руску обавештајну службу, а који је ухваћен од стране власти САД-а и сада чека суђење.
Буриаков је све признао, а поред њега ухваћене су још две особе, грађани Русије, али су пуштени да се врате у Русију захваљујући дипломатском имунитету који су уживали.
Игор Спорјишев и Виктор Подобни су друга два агента који су такође били ухапшени, али пуштени због тога што имају дипломатски имунитет. Сва тројица су радили у једној руској банци на Менхетну, у Њујорку, пише Њујорк Тајмс.
Руски агенти свој посао сматрају веома досадним и ни најмање налик стереотипу из филмова о Џемс Бонду, пише амерички лист, наводећи да се то да закључити из тајно снимљених разговора ових руских агената.
ФБИ је снимио тајни разговор у којем Спорјишев говори Подобном да „су далеко од Џемс Бонда и да је посао веома досадан“.
Буриаков је признао комплетно шпијунско деловање и чека да се суочи са правним процесима у складу са америчким и међународним законима, а власти Русије и САД-а по питању овог случаја редовно комуницирају.

http://www.pravda.rs/2016/03/12/ruski-spijun-u-americi-uhvacen-i-priznao-sve/
 
 

 Hollande želi jaču ulogu Evrope u Siriji 

Evropa treba da bude prisutna na međunarodnoj sceni i ne treba čekati izbor novog predsjednika
SAD-a, kaže Hollande.
Predsjednik Francuske Francois Hollande u subotu je rekao da Evropa treba povećati diplomatski pritisak kako bi se pronašlo rješenje za rat u Siriji i da ne treba stajati po strani.
On je dodao da ne treba čekati izbor novog predsjednika Sjedinjenih Američkih Država krajem ove godine da bi pojačali i preuzeli svoju odgovornost u rješavanju trenutno najveće svjetske krize.
SAD i Rusija su posljednjih nekoliko sedmica dominirali u diplomatskim naporima vezanim za Siriju.
Inicirali su održavanje novog sastanka i danas pozvali Ujedinjene narode da budu pokrovitelj indirektnih mirovnih pregovora u ponedjeljak u Ženevi.
"Evropa treba da bude prisutna na međunarodnoj sceni", rekao je Hollande u subotu, nakon sastanka s evropskim liderima u Parizu, gdje će američki državni sekretar John Kerry u nedjelju održati razgovore s evropskim diplomatama.
Nema ustupaka Turskoj
Hollandeovi komentari uslijedili su nakon kritika koje je američki predsjednik Barack Obama uputio na račun francuske i evropske politike prema Libiji u časopisu The Atlantic, što je razljutilo mnoge u Evropi.
Francuski predsjednik isključio je mogućnost i najmanjeg ustupka Turskoj po pitanju ljudskih prava ili boravišnih viza za njene građane u Evropskoj uniji u zamjenu za potvrdu o kontroli dolaska izbjeglica.
"Ne smije biti ustupaka u području ljudskih prava ili kriterija oko liberalizacije viza", izjavio je on prije nastavka teških pregovora između Ankare i 28 država EU-a koji će se doržati 17. i 18. marta.

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/hollande-zeli-jacu-ulogu-evrope-u-siriji