Predsednik Izraela Ruven Rivlin je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu predstavio nove crvene linije Izraela u odnosu na Siriju, nakon odluke Moskve da povuče vojnike iz te zemlje, prenose izraelski mediji.
"Osećao sam se kao da sam poslat na prvu liniju fronta kao izaslanik premijera, ministra odbrane i komandanta armije sa kojima sam razgovarao kako bi formulisao poruke da ih prenesem ruskom predsedniku," rekao je Rivlin posle tročasovnog razgovora s ruskim kolegom sinoć u Moskvi.
Prva crvena linija odnosi se na insistiranje Izraela da se spreči prisustvo iranske vojske na severnoj izraelskoj granici po svaku cenu. U skladu s tim izraelska armija, sudeći po izveštajima u stranim medijima, sprečava transport usavršenog oružja iz Sirije proiranskom šiitskom Hezbolahu u Libanu vazdušnim udarima na konvoje koji nose to oružje.
Takve akcije Izrael će takođe preduzeti ako kasnije Iranci približe vojsku ili jedinice Revolucionarne garde granici na Golanskoj visiji, navodi izraelski sajt Ynet.
Druga crvena linija, o kojoj su razgovarala dva predsednika, čak iako samo indirektno, jeste da Izrael ne želi da se povuče sa Golanske visije i da bi to trebalo da bude priznati deo Izraela u svakom budućem sporazumu, navodi isti izvor.
Izrael je strateški okupirao Golan od Sirije u ratu 1967. godine i kasnije ga anektirao, što međunaropdna zajednica nikada nije priznala.
Rivlin je nastojao da naglasi svom domaćinu da su granice Sirije određene još pre 100 godina u sporazumu Sajs-Piko, kojim je veštački podeljen Bliski istok, tako da nema razloga za pridržavanje tim granicama. U stvari Rivlin je naglasio Putinu da postoji potreba da se ponovo odrede granice zemljama poput Sirije i Iraka, kao odraz promena u regionu.
Izraelski odbrambeni establišment takođe želi da osigura da Rusija podrži rezoluciju UN o povratku mirovnih snaga UN na Golan, koje su evakuisale svoje baze zbog rata u Siriji.
Predsednik Izraela, čija je uloga u političkom životu zemlje uglavnom ceremonijalna, izrazio je želju za nastavak koordinacije između izraelske vojske i ruskih snaga koje će ostati u Siriji.
Na sastanku sa Rivlinom Putin je nastojao da prenese duboku posvećenost Rusije osiguranju bezbednosti za narod Izraela i čuvanje interesa te zemlje. Ruski predsednik je govorio o stotinama hiljada ruskih građana koji su se uselili u Izrael i mnogobrojnim ruskim turistima koji putuju u jevrejsku državu.
"Lično sam posvećen svim Rusima koji su imigrirali u Izrael", rekao je Putin, prenose izraelski mediji.
Putin je takođe pitao Rivlina o planovima Izraela u odnosu na mirovni proces sa Palestincima. Izraelski predsednik je odgovorio da je u svetlu protekle dve decenije propalih pokušaja da se postigne konačan sporazum najbolje fokusirati se na rešenje sukoba između dva naroda u fazama uz pomno preispitivanje svakog poteza.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/2247896/Crvene+linije+Izraela+u+odnosu+na+Siriju.html
Američki senator DŽon Mekejn izrazio je sumnju da će Rusija posle povlačenja dela vojnih snaga iz
Sirije pažnju preusmeriti na druge regione i da bi u Ukrajinu ponovo moglo da stigne, kako je rekao, "krvavo proleće", preneli su mediji.
- Saopštenje da je Rusija počela da povlači deo svojih vojnih snaga iz Sirije šalje signal da Vladimir Putin misli da je bombardovao i pobio sasvim dovoljno oponenata krvavog režima Bašara al Asada, kako bi obezbedio njegovo preživljavanje - naveo je Mekejn.
Senator je takođe kritikovao politiku Obamine administracije, optužujući je za pasivnost i nerazumevanje činjenice da svako političko rešenje situacije u Siriji ima vojni aspekt.
- Nažalost, upravo su Rusija i njeni štićenici to pokazali u Siriji. Oni su promenili vojnu situaciju na terenu i stvorili uslove za političko rešenje, povoljno iz ugla njihovih interesa - rekao je Mekejn, a prenose mediji.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/559179/Plasim-se-da-ce-u-Ukrajinu-ponovo-stici-krvavo-prolece
Prema rečima Stiva Vorena, uočeno je povlačenje dela ruskih borbenih aviona i vojnika iz Sirije, ali se situacija na terenu nije drastično promenila.
On je iz Iraka saopštio da je osam do deset ruskih aviona primećeno kako napušta vazdušni prostor Sirije, a manje kopnene jedinice se okupljaju kod vazdušne luke i spremaju za povratak.
“Od objave povlačenja ruski avioni su izveli nekoliko letova, ali nisu napadali. Na terenu je i ruska artiljerija koja pruža podršku sirijskim snagama u borbama kod Palmire. Teško je znati koje su namere Rusije. Nismo očekivali objavu povlačenja, sada moramo da upoređujemo reči i dela i da vidimo šta se događa“, rekao je Voren.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak objavio da će se ruski vojni kontigent povući iz Sirije, a Ministarstvo odbrane je tu odluku potvrdilo i krenulo da sprovodi u delo dan kasnije.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=17&nav_category=78&nav_id=1108633
Rusija je Iračkom Kurdistanu isporučila pet protivvazdušnih sistema ZU-23-2, saopštio je ataše ruskog generalnog Konzulata u iračkom gradu Erbil Artjom Grigorjan.
Prema njegovim rečima, isporuka ovog naoružanja bila je obavljena uz prisustvo ruskog ambasadora i zamenika šefa generalštaba kurdskih ustanika.
Pored PVO sistema, Kurdima je isporučeno i 20.000 komada municije.
Grigorijan je takođe rekao da je ruski ambasador u Iraku Ilija Morgunov prilikom susreta sa predsednikom Iračkog Kurdistana Masudom Barzanijem razgovarao o novim isporukama ruskog oružja, kao i da je izrazio nadu da će to pomoći oružanim snagama u borbi protiv Islamske države.
Celokupna isporuka u saglasnosti je sa zvaničnim Bagdadom, dodao je on, a prenose mediji.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/559186/Rusija-isporucila-PVO-sisteme-Irackom-Kurdistanu
Članice OPEK-a i drugi veliki proizvođači nafte razgovaraće u aprilu o zamrzavanju nivoa proizvodnje nafte, izjavio je danas katarski ministar energetike Muhamed bin Saleh al-Sada.
Al-Sada je rekao da će sastanak biti održan 17. aprila u katarskoj prestonici Dohi.
Ministri energetike Rusije i članice OPEK-a Saudijske Arabije, Katara i Venecuele dogovorili su se u februaru da zamrznu proizvodnju, ako to urade i drugi proizvođači. Taj načelni dogovor je zaustavio strmoglavi pad cena nafte koja je dospela na 13-ogodišnji minimum.
Pad cena nafte od leta 2014. doveo je do finansijskih poteškoća velikih proizvođača nafte. Cene nafte danas su u porastu - američka nafta skuplja je za 1,95 odsto i vredi 37,05 dolara, dok je nafta brent u Londonu poskupela za 1,68 odsto na 39,39 dolara.
http://www.novimagazin.rs/ekonomija/veliki-proizvodjaci-nafte-u-aprilu-razmatraju-zamrzavanje-proizvodnje
Prva crvena linija odnosi se na insistiranje Izraela da se spreči prisustvo iranske vojske na severnoj izraelskoj granici po svaku cenu. U skladu s tim izraelska armija, sudeći po izveštajima u stranim medijima, sprečava transport usavršenog oružja iz Sirije proiranskom šiitskom Hezbolahu u Libanu vazdušnim udarima na konvoje koji nose to oružje.
Takve akcije Izrael će takođe preduzeti ako kasnije Iranci približe vojsku ili jedinice Revolucionarne garde granici na Golanskoj visiji, navodi izraelski sajt Ynet.
Druga crvena linija, o kojoj su razgovarala dva predsednika, čak iako samo indirektno, jeste da Izrael ne želi da se povuče sa Golanske visije i da bi to trebalo da bude priznati deo Izraela u svakom budućem sporazumu, navodi isti izvor.
Izrael je strateški okupirao Golan od Sirije u ratu 1967. godine i kasnije ga anektirao, što međunaropdna zajednica nikada nije priznala.
Rivlin je nastojao da naglasi svom domaćinu da su granice Sirije određene još pre 100 godina u sporazumu Sajs-Piko, kojim je veštački podeljen Bliski istok, tako da nema razloga za pridržavanje tim granicama. U stvari Rivlin je naglasio Putinu da postoji potreba da se ponovo odrede granice zemljama poput Sirije i Iraka, kao odraz promena u regionu.
Izraelski odbrambeni establišment takođe želi da osigura da Rusija podrži rezoluciju UN o povratku mirovnih snaga UN na Golan, koje su evakuisale svoje baze zbog rata u Siriji.
Predsednik Izraela, čija je uloga u političkom životu zemlje uglavnom ceremonijalna, izrazio je želju za nastavak koordinacije između izraelske vojske i ruskih snaga koje će ostati u Siriji.
Na sastanku sa Rivlinom Putin je nastojao da prenese duboku posvećenost Rusije osiguranju bezbednosti za narod Izraela i čuvanje interesa te zemlje. Ruski predsednik je govorio o stotinama hiljada ruskih građana koji su se uselili u Izrael i mnogobrojnim ruskim turistima koji putuju u jevrejsku državu.
"Lično sam posvećen svim Rusima koji su imigrirali u Izrael", rekao je Putin, prenose izraelski mediji.
Putin je takođe pitao Rivlina o planovima Izraela u odnosu na mirovni proces sa Palestincima. Izraelski predsednik je odgovorio da je u svetlu protekle dve decenije propalih pokušaja da se postigne konačan sporazum najbolje fokusirati se na rešenje sukoba između dva naroda u fazama uz pomno preispitivanje svakog poteza.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/2247896/Crvene+linije+Izraela+u+odnosu+na+Siriju.html
Plašim se da će u Ukrajinu ponovo stići krvavo proleće
Američki senator DŽon Mekejn izrazio je sumnju da će Rusija posle povlačenja dela vojnih snaga izSirije pažnju preusmeriti na druge regione i da bi u Ukrajinu ponovo moglo da stigne, kako je rekao, "krvavo proleće", preneli su mediji.
- Saopštenje da je Rusija počela da povlači deo svojih vojnih snaga iz Sirije šalje signal da Vladimir Putin misli da je bombardovao i pobio sasvim dovoljno oponenata krvavog režima Bašara al Asada, kako bi obezbedio njegovo preživljavanje - naveo je Mekejn.
Senator je takođe kritikovao politiku Obamine administracije, optužujući je za pasivnost i nerazumevanje činjenice da svako političko rešenje situacije u Siriji ima vojni aspekt.
- Nažalost, upravo su Rusija i njeni štićenici to pokazali u Siriji. Oni su promenili vojnu situaciju na terenu i stvorili uslove za političko rešenje, povoljno iz ugla njihovih interesa - rekao je Mekejn, a prenose mediji.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/559179/Plasim-se-da-ce-u-Ukrajinu-ponovo-stici-krvavo-prolece
"Teško je znati koje su namere Rusije..."
Bagdad -- Portparol koalicije za borbu protiv ID koju predvode SAD naveo je da ruska borbena moć u Siriji ostaje netaktnuta i da je i dalje uključena u akcije.Prema rečima Stiva Vorena, uočeno je povlačenje dela ruskih borbenih aviona i vojnika iz Sirije, ali se situacija na terenu nije drastično promenila.
On je iz Iraka saopštio da je osam do deset ruskih aviona primećeno kako napušta vazdušni prostor Sirije, a manje kopnene jedinice se okupljaju kod vazdušne luke i spremaju za povratak.
“Od objave povlačenja ruski avioni su izveli nekoliko letova, ali nisu napadali. Na terenu je i ruska artiljerija koja pruža podršku sirijskim snagama u borbama kod Palmire. Teško je znati koje su namere Rusije. Nismo očekivali objavu povlačenja, sada moramo da upoređujemo reči i dela i da vidimo šta se događa“, rekao je Voren.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u ponedeljak objavio da će se ruski vojni kontigent povući iz Sirije, a Ministarstvo odbrane je tu odluku potvrdilo i krenulo da sprovodi u delo dan kasnije.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=03&dd=17&nav_category=78&nav_id=1108633
Rusija isporučila PVO sisteme Iračkom Kurdistanu
Rusija je Iračkom Kurdistanu isporučila pet protivvazdušnih sistema ZU-23-2, saopštio je ataše ruskog generalnog Konzulata u iračkom gradu Erbil Artjom Grigorjan.
Prema njegovim rečima, isporuka ovog naoružanja bila je obavljena uz prisustvo ruskog ambasadora i zamenika šefa generalštaba kurdskih ustanika.
Pored PVO sistema, Kurdima je isporučeno i 20.000 komada municije.
Grigorijan je takođe rekao da je ruski ambasador u Iraku Ilija Morgunov prilikom susreta sa predsednikom Iračkog Kurdistana Masudom Barzanijem razgovarao o novim isporukama ruskog oružja, kao i da je izrazio nadu da će to pomoći oružanim snagama u borbi protiv Islamske države.
Celokupna isporuka u saglasnosti je sa zvaničnim Bagdadom, dodao je on, a prenose mediji.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/559186/Rusija-isporucila-PVO-sisteme-Irackom-Kurdistanu
Rusija u Siriji potrošila više od 500 miliona dolara
MOSKVA - Rusija je na vojnu operaciju u Siriji potrošila minimum 38 milijardi rubalja, odnosno oko 546 miliona dolara, izračunala je danas ruska agencija RBK.
Za 167 dana vojne operacije u Siriji, cena jednog dana porasla je skoro jedan i po put, navodi agencija, pozivajući se na zvanične podatke Ministarstva odbrane i procene eksperata.
Do kraja oktobra 2015. godine cena jednog dana operacije iznosila je oko 156,3 miliona rubalja (oko 2,5 miliona dolara po tadašnjem kursu). Pri proračunu uzeti su u obzir letovi, plate, dnevnice, dostava tereta, kao i rashodi na transport.
Od početka kampanje, ruska vojna grupa povećala se sa 50 na 70 aviona, na aerodromu Hmeimim pojavili su se najnoviji bombarderi SU-35 i instaliran je korpus PVO, uključujući S-400. Sve to je moglo da poveća cenu jednog dana operacije na oko 230 miliona rubalja (3,3 miliona dolara po srednjem kursu od početka operacije). Time se ukupni rashodi Rusije na operaciju u Siriji mogu proceniti na 38,4 milijardi rubalja (oko 546 miliona dolara), zaključuje RBK.
Agencija Blumberg je u decembru prošle godine saopštila, pozivajući se na izvore u ruskoj Vladi, da će Moskva potrošiti na vojnu operaciju u Siriji u 2016. godini najmanje 1,2 milijarde dolara, ili 3,28 miliona dolara dnevno.
"To su veoma približne cifre, spreman sam da se složim sa tom ocenom", ocenio je proračun agencije direktor Centra analiza i strategija Ruslan Puhov.
http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/rusija-u-siriji-potrosila-vise-od-500-miliona-dolara_699281.html
Do kraja oktobra 2015. godine cena jednog dana operacije iznosila je oko 156,3 miliona rubalja (oko 2,5 miliona dolara po tadašnjem kursu). Pri proračunu uzeti su u obzir letovi, plate, dnevnice, dostava tereta, kao i rashodi na transport.
Od početka kampanje, ruska vojna grupa povećala se sa 50 na 70 aviona, na aerodromu Hmeimim pojavili su se najnoviji bombarderi SU-35 i instaliran je korpus PVO, uključujući S-400. Sve to je moglo da poveća cenu jednog dana operacije na oko 230 miliona rubalja (3,3 miliona dolara po srednjem kursu od početka operacije). Time se ukupni rashodi Rusije na operaciju u Siriji mogu proceniti na 38,4 milijardi rubalja (oko 546 miliona dolara), zaključuje RBK.
Agencija Blumberg je u decembru prošle godine saopštila, pozivajući se na izvore u ruskoj Vladi, da će Moskva potrošiti na vojnu operaciju u Siriji u 2016. godini najmanje 1,2 milijarde dolara, ili 3,28 miliona dolara dnevno.
"To su veoma približne cifre, spreman sam da se složim sa tom ocenom", ocenio je proračun agencije direktor Centra analiza i strategija Ruslan Puhov.
http://www.rtv.rs/sr_lat/svet/rusija-u-siriji-potrosila-vise-od-500-miliona-dolara_699281.html
Veliki proizvođači nafte u aprilu razmatraju zamrzavanje proizvodnje
Članice OPEK-a i drugi veliki proizvođači nafte razgovaraće u aprilu o zamrzavanju nivoa proizvodnje nafte, izjavio je danas katarski ministar energetike Muhamed bin Saleh al-Sada.
Al-Sada je rekao da će sastanak biti održan 17. aprila u katarskoj prestonici Dohi.
Ministri energetike Rusije i članice OPEK-a Saudijske Arabije, Katara i Venecuele dogovorili su se u februaru da zamrznu proizvodnju, ako to urade i drugi proizvođači. Taj načelni dogovor je zaustavio strmoglavi pad cena nafte koja je dospela na 13-ogodišnji minimum.
Pad cena nafte od leta 2014. doveo je do finansijskih poteškoća velikih proizvođača nafte. Cene nafte danas su u porastu - američka nafta skuplja je za 1,95 odsto i vredi 37,05 dolara, dok je nafta brent u Londonu poskupela za 1,68 odsto na 39,39 dolara.
http://www.novimagazin.rs/ekonomija/veliki-proizvodjaci-nafte-u-aprilu-razmatraju-zamrzavanje-proizvodnje
Нема коментара:
Постави коментар