Četiri Rusa utiču na izbore u Srbiji

Rusija je angažovala četvoricu ljudi da pruže podršku desničarskim strankama kako bi na izborima u Srbiji osvojile što više glasova i ušle u parlament.
Kako „Blic“ nezvanično saznaje u diplomatskim krugovima, na terenu su već uveliko Vladimir Zotov, predstavnik Fonda „Gorčakov”, Sergej Gluščenko iz Medija centra „Ruski ekspres”, direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju Viktor Kolbanovski, a svoju ulogu ima i šef predstavništva Privredne komore Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Hohlov.
Svi oni su nakon usvajanja Zakona o saradnji sa NATO dobili signal da ruske interese u Srbiji počnu intenzivnije da brane, a po raspisivanju izbora preduzeti su i prvi konkretni koraci.
- Ruska strana vidi priliku za pružanje podrške onim političkim snagama sa kojima ostvaruje tesnu saradnju, kako bi postigli što bolji izborni rezultat i u Skupštini imali što više mandata. Rusi su spremni da sva delovanja, skupove i medijske nastupe podrže u svakom, pa i finansijskom smislu - navodi dobro obavešteni sagovornik „Blica”.
On dodaje da je zadatak Zotova da omogući proruskim strankama veću zastupljenost u ruskim medijima na srpskom jeziku zbog bolje promocije, kao i da organizuje sastanke predstavnika patriotskog bloka sa na najvišim zvaničnicima Rusije, radi njihove podrške.

Nalog za promociju patriotskog bloka stigao od Sergeja Železnjaka, funkcionera Dume.

Medijskom kampanjom, ali u Rusiji, bavi se Sergej Gluščenko, čiji je posao da obezbedi prostor u ruskim medijima za emitovanje izveštaja o svim važnijim aktivnostima srpskih partija i pokreta koji su po volji Kremlja.
Na promociji patriotskog bloka u Srbiji intenzivno je angažovan i Viktor Kolbanovski, a nalog za to, kako saznajemo, stigao je od potpredsednika Ruske državne dume i zamenika generalnog sekretara Jedinstvene Rusije Sergeja Železnjaka.
U poslednje vreme mnogo se govorilo o davanju privilegija Ruskom humanitarnom centru u Nišu, a značajnu ulogu u tome imao je Holhov, koji se često pozitivno izražava o odluci Aleksandra Vučića da na listu SNS ubaci SNP Nenada Popovića, koji ima razgranat posao u Rusiji.
Juče nismo uspeli da stupimo u kontakt sa Gluščenkom i Kolbanovskim.

PROPALA IM IDEJA O REFERENDUMU

Naš sagovornik navodi da su doskora iz Moskve postojali i pritisci da se paralelno s izborima u Srbiji održi i referendum o ulasku u NATO, što je i potpredsednik Ruske dume Železnjak više puta javno predlagao.
- Nakon što je ta ideja propala, krenuli su s agresivnijom podrškom proruskim snagama u Srbiji - zaključuje sagovornik „Blica”.
Kolbanovski je potom navodno dobio zadatak da u saradnji sa proruskim partijama organizuje niz skupova, predavanja i konferencija u Rusiji i Srbiji na temu položaja Srbije i odnosa s EU i NATO.

http://www.blic.rs/vesti/politika/otkrivamo-cetiri-rusa-uticu-na-izbore-u-srbiji/vvs22ln

Keri danas u Moskvi o Siriji i Ukrajini

Američki državni sekretar Džon Keri boravi danas u Moskvi gde će s ruskim predsednikom
Vladimirom Putinom razgovarati o rešenju krize u Siriji i primeni mirovnog sporazuma na istoku Ukrajine, javile su svetske agencije.
Keri je sinoć doputovao u Rusiju, u treću posetu za godinu dana, a sastaće se i s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom.
Šef američke diplomatije će u petak boraviti u Belgiji gde će izraziti saučešće SAD posle terorističkih napada u Briselu.

http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20160324/500/500.html?id=27632495

Finsko-ruska granica zatvorena za izbeglice

Finska je u sredu saopštila da je s Rusijom potpisala dogovor o zabrani prelaska granice za izbeglice, čime se za migrante zatvara put na Artkitu prema šengenskom prostoru.

"Jedino će državljani Finske, Rusije i Belorusije moći da prelaze granicu na punktovima Sala i Raja-Jozepi na severu Finske", navodi se u saopštenju finske vlade i dodaje da je cilj tog ograničenja borba protiv organizovane ilegalne imigracije.
Finska vlada je navela da su dogovor postigli predsednici Finske i Rusije, Saul Ninisto i Vladimir Putin, na sastanku u utorak u Moskvi.
Dogovor će važiti narednih šest meseci i stupiće na snagu čim to odobre vlade obe zemlje.
Finska, koja ima 5,4 miliona stanovnika, primila je prošle godine 32.000 izbeglice sa zahtevom za azil. Tokom 2015. godine, oko 5.500 osoba je krenulo putem Arktika prema Norveškoj.
Od početka godine, te prelaze na severu Finsku prešlo je 1.700 izbeglica, pretežno iz Avganistana i Sirije.

http://rs.n1info.com/a145636/Svet/Svet/Finsko-ruska-granica-zatvorena-za-izbeglice.html

Eksplodirao broj siromašnih u Rusiji

Ruska državna agencija za statistiku je objavila da je broj ljudi koji žive u siromaštvu u Rusiji prošle godine porastao za skoro 20 posto.
Statistički podaci za prošlu godinu pokazuju da 19,2 miliona Rusa, što je oko 13 posto populacije, živi na ili ispod linije siromaštva sa 142 dolara mesečno.
Što je povećanje od 3,1 miliona u odnosu na 2014. godinu, prenosi agencija AP.
Istovremeno, bivši ruski ministar finansija Aleksej Kudrin je za agenciju Tass rekao da bi ruska privreda ove godine mogla da zabeleži dodatni pad od dva posto ako cena nafte ostane niska.

http://www.dominomagazin.com/zivot/gradski-zivot/eksplodirao-broj-siromasnih-u-rusiji/

Da li je Rusija ostvarila Pirovu pobedu u Siriji? 

Predsednik Rusije Vladimir Putin je prepun iznenađenja. Rusija je počela da povlači deo trupa iz
Sirije sa velikim fanfarama. Putin tvrdi da je ostvario potpunu pobedu, a rusko stanovništvo u tome uživa.
Manipulativna akcija Rusije skupo je koštala ne samo sirijski narod, već je pogodila i ameirčke, evropske kao i interese država na Bliskom istoku, piše Džefri Stejsi (Jeffrey A. Stacey) u “Foreign Affairsu”.

Nakon uspešnog hibridnog rata i uzdrmavanja Kijeva i Vašingtona– Moskva je pregovarala o prvom primirju koje je bilo tek nešto više od obmane. Onda je nastavila tamo gde je stala.

​“Naravno, videli smo takav potez i ranije – u Ukrajini. Nakon uspešnog hibridnog rata i uzdrmavanja Kijeva i Vašingtona– Moskva je pregovarala o prvom primirju koje je bilo tek nešto više od obmane. Onda je nastavila tamo gde je stala, i dalje napadajući i destabilizijući zemlju pre nego što je učestvovala u pregovorima o drugom primirju koje se i dalje sporadično krši. Ne bi trebalo da očekujemo ništa drugačije u Siriji. Ruske snage su nastavile bombardovanje – što je direktno kršenje primirja u čijem je uspostavljanju učestvovala” , ističe Stejsi.

Dakle, šta je Rusija postigla u Siriji? Najpre je zatekla Zapad sa iznenadnom intervencijom zbog čega su SAD i Evropa morali da odustanu od zahteva da sirijski predsednik Bašar el Asad mora odmah da se povuče. Dakle, ruska akcija je barem za sada stabilizovala Asadov režim, koji i dalje krši primirje.
Pokrenuvši sa SAD-om mirovne razgovore, Moskva je istovremeno u situaciji da prikaže sebe kao “mirotvorca” a da pri tom i dalje bombarduje sirijske opozicione snage mnogo više nego "Islamska država" (IDIL). Na taj način je uništila znatan deo napora zapadnih i zalivskih obaveštajnih službi da ojačaju Asadovu opoziciju.
​“Štaviše, Rusija se ponovo uspešno pozicionirala kao velika globalna sila. Takođe je demonstrirala da je u stanju da brzo reaguje pokretanjem hibridnog rata kao i da prikaže moć novog raketnog sistema kada je, bez upozorenja, gađala krstarećim raketama kroz vazdušni prostor u kome su zapadni avioni izvodili misije protiv IDIL-a. Onda je u nastojanju da proširi svoj uticaj sagradila novu bazu u Latakiji. Njene operacije protiv sirijskih opozicionih grupa uključivale su seriju bliskih susreta sa zapadnim avionima zbog čega je postojao rizik od incidenata koji bi mogli da dovedu do hladnoratovske eskalacije. Rusija je značajno proširila svoju sferu uticaja i pozicionirala se kao najuticajniji igrač u regionalnom ratu koji uključuje mnogo posrednika (proxy)”, smatra Stejsi.
Takođe, Rusija je obećala Kurdima osnivanje Kurdistana na severu Sirije, uspostavljajući bliske odnose sa najvažnijim zapadnim saveznikom u borbama na kopnu u Siriji i Iraku.
Istovremeno, ovom kampanjom Kremlj je skrenuo pažnju građana sa ekonomskih nedaća izazvanih zapadnim sankcijama, što pokazuju istraživanja javnog mnjenja da je Putinova popularnost i dalje visoka. Na kraju, cena humanitarne krize u Siriji raste što najviše destabilizuje EU.
Intervencija je izazvala i neželjene posledice po Rusiju. Najpre, reč je o skupoj operaciji čime su produbljene njene ekonomske nevolje. Drugo, IDIL je napao ruski putnički avion u kome je poginulo više od 200 ljudi. Zatim je Turska oborila ruski borbeni avion. Takođe, Rusija je neplanirano previše ojačala Asadov režim do mere da on sada odoleva njenom pritisku za konstruktivnim učešćem u mirovnim pregovorima pošto Putin želi da napravi zaokret i postane mirotvorac, zaključuje Stejsi.
Uverljiviji uspeh Rusije van bojnog polja
Iako je jasno da je ruska intervencija pomogla da se preokrene tok rat u korist Asadovog režima, važno je i da se ne preuveličavaju uspesi njegove armije. Za razliku od skromnih teritorijalnih dobitaka Asadove armije, ruska intervencija je ostvarili opipljiviji rezultat u podrivanju američke spoljne politike na diplomatskom planu, ocenjuje Ari Hejstejn (Heistein) u “National Interestu”.

Od izbijanja pobune protiv Asada 2011. eksperti su predviđali svake godine da će pasti. U naročito teškoj situaciji se našao u 2015. kada je za osam meseci izgubio 18 odsto teritorije, zbog čega se umešala Rusija.

Uprkos nekoliko hiljada udara ruskih aviona, Asadov režim je porvratio do 11. januara 2016. svega 1,3 odsto teritorije.

Već u novembru prošle godine koalicija, koju su osim Asadovih snaga činile Rusija, Iran, Hezbolah, uspela je da zaustavi njegove neprijatelje i povrati deo teritorije. Međutim, uprkos nekoliko hiljada udara ruskih aviona, Asadov režim je, prema podacima “HIS Jane” porvratio do 11. januara 2016. svega 1,3 odsto teritorije. Takođe, provladina sirijska armija je uglavnom potisnula umerene opozicione snage dok i dalje gubi teritorije od IDIL-a.

Tačno je da nisu sve teritorije podjednako strateški važne, kao na primer područje oko velikih gradova poput Alepa koje su osvojile Asadove snage u odnosu na sirijsku pustinju na istoku zemlje.
Međutim, Putin je ostvario ubedljiviju pobede van bojnog polja.

Putinova intervencija je podrila kredibilitet SAD kao saveznika. Autokrate na Bliskom istoku pomno su pratile zahtev Obame da se Mubarak povuče, a onda je stajao po strani kada je zbačen njegov naslenik Morsi.

​“Prvo, Putinova intervencija u cilju podrške Asadu dodatno je podrila kredibilitet SAD kao saveznika. Autokrate na Bliskom istoku pomno su pratile zahtev predsednika Obame da se šef egipatske države Mubarak povuče 2011, a onda je stajao po strani kada je zbačen njegov naslenik Mohamed Morsi. Imajući to u vidu, teško je poverovati da će aktuelni predsednik Egipta Sisi ili saudijski kralj Salman gajiti bilo kakvu iluziju oko američke podrške u kriznim vremenima iako su najvažniji saradnici SAD u regionu. U međuvremenu, Rusija je pokazala privrženost jedinom svom savezniku u arapskom svetu. To svakako povećava privlačnost Moskve kao potencijalnog partnera autokratskim bliskoistočnim režimima u budućnosti (važno je imati na umu da osim Tunisa, nema demokratske zemlje u arapskom svetu)”, ističe Hejstejn.

Drugo, Rusija koristi tenzije između ključnih partnera unutar koalicije predvođene SAD-om u nastojanju da okrene jedne protiv druge. Na primer, u slučaju Turske i sirijske kurdske YPG, Rusija podržava YPG iz koga stoje i SAD, omogućavajući mu da osvoji znatan deo teritorije duž turske granice. To je razgnevilo Tursku jer su snage YPG bliske Kurdistanskoj radničkoj partiji (PKK), koju Ankara smatra terorističkom organizacijom. Kao odgovor, Turska je počela da bombarduje kurdske grupacije koje podržavaju SAD.

Treće, rusko učešće u sirijskom građanskom ratu prkosi zapadanoj paradigmi da spoljna politika treba da, makar delimično, sledi moralne principe. S obzirom da Putin često kritikuje SAD zbog haosa koji su izazvali u Iraku i Libiji zbog žele da zamene diktature demokratijom, on je pokazao koristi od bestidnog oportunizma i očuvanja autokratskog poretka.

Ukoliko se ne uspostavi dugotrajnije primirje to može da sruši uzdrmani Asadov režim što bi primoralo Rusiju ili da ga se odrekne ili da nastavi borbu u Siriji.

​“Zaista, niski gubici i preciznost Putinove kampanje verovatno su frustirajući za američku vladu koja je potrošila hiljade milijardi dolara za ratove u ovom regionu i napore u izgradnji demokratije a da je pri tom malo od toga ostvareno. Pojedini zapadni mediji i dalje iskazuju divljenje za novu i aktivniju rusku politiku u regionu iako Putin nije platio političku cenu za nemilosrdno bombardovanje bolnica u kampanji podrške autokratskom sirijskom režimu. Uprkos činjenici da su provladine snage u Siriji povratile samo delić teritorije od početka ruske intervencije, Putinovo političko manevrisanje je u velikoj meri podrilo američku spoljnu politiku. Međutim, ukoliko se ne uspostavi dugotrajnije primirje to može da sruši uzdrmani Asadov režim što bi primoralo Rusiju ili da ga se odrekne ili da nastavi borbu u Siriji,” zaključuje Hejstejn.

http://www.slobodnaevropa.org/content/da-li-je-rusija-ostvarila-pirovu-pobedu-u-siriji/27628887.html

 Kreće rasprodaja u Rusiji, još ne daju Sberbanku

Ruska vlada ne planira da privatizuje najveću domaću banku, Sberbanku, u 2016. godini, izjavio je potpredsednik ruske vlade Arkadij Dvorkovič.
Prema njegovim rečima, ruske vlasti planiraju da prodaju vlasnički kapital u nekoliko vodećih državnih kompanija u 2016. godini, među kojima su naftne kompanije Rosnjeft i Basnjeft, transportna kompanija Sovkomflot, i proizvođač dijamanata Alrosa, prenosi ruska agencija Tas.
"Naš plan je da počnemo ove godine", naveo je Dvorkovič, dodajući da prodaja državnog udela u Sberbanci u 2016. godini "ne dolazi u obzir".

Vlada u Moskvi, prema njegovim rečima, priprema tržište za niz transakcija.

"Imamo listu kompanija u kojima možemo prodati udeo. Među njima su i strateške kompanije. Ne radi se samo o kompanijama u finansijskom sektoru, već i o firmama u sektoru logistike, nafte i u nekim drugim oblastima ekonomije", kazao je Dvorkovič.

Ruski ministar za ekonomski razvoj Aleksej Uljukajev je izjavio juče da su mali izgledi za privatizaciju državnih aktiva pre leta tekuće godine.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=03&dd=23&nav_id=1111008

 СЛУЧАЈНО ИЛИ НАМЕРНО: Турски брод ударио у "мост на Криму"

РУСИЈА - Турски брод је ударио мост у изградњи на Криму, односно, мост који треба да споји полуострво Крим са Руском Федерацијом.
Инцидент се десио још 19. марта, али ништа није обелодањивано због сложене геополитичко-дипломатске ситуације између Русије и Турске.
Извођач радова Керченског моста ће проценити штету коју је турски теретни брод «Лира» компаније Turkuaz Shipping Corp нанео мосту и повешће даљи поступак, обавестили су «РГ» из центра за информисање "Кримски мост", наводи ЊузФронт.
Као резултат инцидента, оштећена је технолошка потпора радног моста №2 у Керченском мореузу: Три потпоре № 80 моста су савијене. Али, несрећа са теретним бродом «Лира» неће утицати на ток и трајање изградње моста, пише ЊузФронт.

http://www.pravda.rs/2016/03/23/slucajno-ili-namerno-turski-brod-udario-u-most-na-krimu-video/