Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je direktora posustale državne razvojne banke VEB i za njegovog naslednika imenovao dosadašnjeg potpredsjednika Sber banke Sergeja Gorkova, saopšto je danas Kremlj.
Izvori su rekli Rojtersu prošle sedmice da je Putin odlučio da smeni šefa VEB banke Vladimira Dmitrijeva nakon što su potrebe ove banke za kapitalom porasle na 16 milijardi dolara.
Visoki državni zvaničnik rekao je da se Dmitrijevov neuspeh više ne može tolerisati u situaciji kada novca nema dovoljno. Dmitrijev nije odgovorio na zahtev da prokomentariše smjenu.
Ruska ekonomija mogla bi da zabilježi drugu uzastopnu godinu u recesiji pod uticajem niske cijene nafte i zapadnih sankcija zbog krize u Ukrajini.
Dok su cijene nafte bile visoke, VEB banka je davala velike kredite i finansirala infrastrukturne projekte za Olimpijske igre u Sočiju 2014. godine.
Vlada Rusije je u jednom trenutku krajem prošle godine razmatrala izdavanje državnih hartija u vrijednosti od preko 20 milijardi dolara da bi podržala uzdrmanu banku.
Očekuje se da će podrška VEB banci sada biti manja i podijeljena na nekoliko godina, ali će ovoj finansijskoj instituciji i dalje biti potrebno mnogo državnog novca.
http://www.blic.rs/vesti/svet/surovi-putin-smenio-direktora-banke-uz-reci-tvoj-neuspeh-ne-mogu-da-tolerisem-kada/vptjkrx
Rusija zlatom uništava dominaciju dolara
Intenziviranje akcija Rusije i Kine na tržištu zlata povećava poverenje u ovaj plemeniti metal i potkopava dominaciju dolara. U pozadini porasta spekulacija o finansijskom sistemu zapadnih država, ove akcije mogu lišiti SAD poluge pritiska
U nestabilnoj ekonomskoj situaciji, zlato donosi sigurnost. Ovaj metal je cenjen širom sveta, a njegova količina se, pritom, ne može povećati veštačkim putem. Monetarno zlato može da zaštiti svoje vlasnike od labilnosti kursa na svetskom valutnom tržištu i da postane pouzdana zaštita od krize, piše list.
Rusija zbog sankcija i pada cena nafte jednostavno mora da se oslobodi dolarske zavisnosti i predsednik Vladimir Putin je već napravio potrebne korake u tom pravcu. Od 2005. godine zalihe zlata Rusije porasle su približno četiri puta, samo poslednjih 12 meseci za 200 i više tona, navodi autor članka.
Aktivnije od Rusije zlato kupuje samo Kina. Prošle godine njene rezerve su odjednom porasle za 62 odsto i dostigle skoro 1.600 tona. Zlato na ovaj način postaje finansijsko oružje koje zemlje koriste kako bi se omela dominacija zapadnih valuta i potkopala moć Amerike i Evrope. Uostalom, za Vašington ovakve akcije nisu iznenađenje — on je i sam koristio dolar da izvrši pritisak na Rusiju, naglašava list.
Porast ruske aktivnosti na tržištu zlata povećao je cenu plemenitog metala na najviši nivo od 2012. godine. Pošto dugovi zapadnih zemalja stalno rastu i finansijaki sistem u kojem SAD dominiraju postaje sve nestabilniji, mnoge države traže bezbednost u nečemu pouzdanijim od dolara. Za Rusiju i Kinu popunjavanje zlatnih rezervi dobija strateški značaj, jer će nezavisnost od američke valute doneti izazove Vašingtonu i uticati na raspored snaga u svetskoj ekonomiji, zaključio je autor članka.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/554844/Rusija-zlatom-unistava-dominaciju-dolara
Putin je za Ukrajinu neprijatelj broj jedan
Intervju je vođen u okviru projekta “Rusija i ja”, Radija Slobodna Evropa. Razgovarali smo sa bivšim liderima zemalja koje su 1991. obnovile ili stekle nezavisnost nakon raspada Sovjetskog Saveza – Jermenija, Belorusija, Estonija, Gruzija, Kirgistan, Latvirja, Litvanija, Moldavija i Ukrajina.Autorka projekta Ana Sous, novinarka Beloruskog servisa RSE, kaže “da svaka od ovih zemalja ima svoj ‘Krim’” i da svi lideri sa kojima je razgovarala imaju jedinstvena iskustva u pregovorima sa Rusijom.
Većina njih govori pozitivno o bivšem ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu, za koga ističu da je davao prednost pregovorima u odnosu na sukob i, prema rečima prvog postsovjetskog predsednika Litvanije Vijautasa Landsbergisa, imao je “čast i ponos”.
Prvi predsednik Belorusije Stanislav Šuškevič naglašava da je Jeljcin „striktno poštovao pravo na državnost – iskreno a ne licemerno“.
Kada je reč o ruskoj invaziji na Ukrajinu, bivši latvijski predsednik Guntis Ulmanis kaže: “Ne mogu da verujem da Zapad to nije mogao da predvidi”.
Nekadašnji šef ukrajinske države Viktor Juščenko ističe da njegova zemlja nije imala nijedan dan mira u poslednjih 350 godina, ali je uveren da će Ukrajina uspeti da prebrodi sve teškoće. “Na kraju krajeva, ‘istina i Bog’ su na ukrajinskoj strain”. Juščenko dodaje da je “plan Rusije da stvori ranu koja će krvariti godinama”.
Balkanski servis RSE će objaviti neke od ovih intervjua.
***
Leonid Kravčuk je jedan od trojice lidera koji su decembra 1991. potpisali sporazum o likvidaciji SSSR-a. On je te godine izabran za predsednika nezavisne Ukrajine. U to vreme, po njegovim rečima, nije se mogao ni zamisliti oružani sukob između Rusa i Ukrajinaca. Danas 82-godišnji Kravčuk priseća se kako surovo je Rusija zadržavala Ukrajinu u svojoj orbiti posle raspada SSSR-a, iako se istovremeno deklarativno zalagala za pravo postsovjetskih država da same biraju svoju budućnost.
RSE: Leonide Makaroviču, u vreme snimanja ovog intervjua objavljen je podatak da je do jula 2015. na Donbasu poginulo 2.500 ukrajinskih vojnika, a ukupno oko 6.000 ljudi. Da li tamo ratuje neko od vaših bliskih rođaka?
RSE: Šta činite radi zaustavljanja rata?
Kravčuk: Nas trojica bivših predsednika, Kučma, Juščenko i ja, obratili smo se današnjem šefu države i izneli mu svoje viđenje kakva politika je potrebna i prema Zapadu i prema Rusiji da bi se zaustavilo ubijanje ljudi. Često nastupam na televiziji i radiju. Naravno, znam da Rusija ima svoje viđenje ovog pitanja. Ono se svodi na to da Ukrajina mora da bude samo s Rusijom; tačnije – pod Rusijom. Ukrajina kao takva za njih ne postoji. Postoji samo Ukrajina kao deo Rusije i na tome se zasniva sva filozofija Rusije. Boris Jeljcin se nije mnogo razlikovao od Putina kad je reč o pogledu na svet, stavovima, politici, koncepciji odnosa prema Ukrajini. Jednom mi je rekao: „Rusija se nikad neće složiti da Ukrajina uđe i Evropu i ostavi Rusiju. To nije samo moje mišljenje. Evo, izađimo iz Kremlja i pitajmo prvih sto ljudi koje vi izaberete. Garantujem da će 95-96 njih reći – ne!“Isto to danas misli Vladimir Putin. Isto misli Gorbačov. Nema u Rusiji čoveka koji misli drugačije, bar kad je reč o političkoj klasi. Naravno, postoji opozicija i intelektualci koji misle drugačije, ali ja govorim o onima koji su na vlasti. Stoga je nama, Ukrajincima, jedno sasvim jasno: ako nas ne bude štitila međunarodna zajednica, ako nas ne bide štitio NATO, Ukrajina kao samostalna država neće odoleti pritisku Rusije, koji nije samo vojni. Danas imamo direktnu agresiju, biće i ekonomskih i političkih diverzija.
RSE: Da li je po vašem mišljenju Rusija zauvek izgubila Ukrajinu kao strateškog partnera?
RSE: Kad ste potpisivali istorijske sporazume u Beloj Veži decembra 1991. sa Stanislavom Šuškevičem i Borisom Jeljcinom, da li ste mogli da pretpostavite da će Rusija anketirati Krim i voditi neobjavljeni rat na istoku Ukrajine?
RSE: Zar nije moguć konstruktivan dijalog?
RSE: Da li to razumeju političari visokog ranga na Zapadu?
RSE: Koje razdoblje vam je bilo najsloženije u odnosima s Rusijom u vreme dok ste bili predsednik?
Kravčuk: To je bilo povezano s Crnomorskom flotom. Postavilo je pitanje čija je flota, ako je Sevastopolj ukrajinski. Vrhovna rada preporučila mi je da podredim Crnomorsku flotu Ukrajini, jer je ona na ukrajinskoj teritoriji. Nakon savetovanja sa saradnicima ja sam izdao odgovarajući ukaz. Istog dana Jeljcin je izdao ukaz o potčinjavanju Crnomorske flote Rusiji, nije me ni nazvao da mi to kaže. Malo je nedostajalo da izbije otvoreni sukob. Neki brodovi počeli su da isplovljavaju iz Sevastopolja za Odesu, na jedan je čak pucano bojevom municijom. Nazvao sam Jeljcina i rekao: „Borise Nikolajeviču, hajde da obojica istovremeno povučemo ukaze“. S njim se još moglo razgovarati. On je razmislio i kroz izvesno vreme smo istog dana u 12 časova poništili svaki svoj ukaz. Prihvatili smo zajednički plan komandovanja Crnomorskom flotom i zajedno imenovali komandanta. To govorim zato što se uvek može naći rešenje kad postoji dobra volja. Da ima dobru volju, Putin bi izbio iz glave misao da je on vođa i da je Ukrajina podređena država, ili da uopšte nije država. Zasad, koliko vidim, nije spreman da to učini.
Kravčuk: Kad je Jeljcin došao u Kijev i kad smo potpisali ugovor o bratstvu i saradnji između Ukrajine i Rusije. To je bio praznik nade. Bilo je mnogo lepih dana. Ne želim da kažem da nas s Rusijom vezuju samo crni dani. Bilo je vedrih dana, ali to su mahom bili dani kad je Ukrajina bespogovorno prihvatala ruske predloge. A čim je Ukrajina u nečemu zauzimala čvrst stav, odmah je dolazilo do sporova. Dakle, ruske glave nikad, baš nikad nije napuštala filozofija starijeg, vodećeg. Zato danas kažem da nam je ostao samo jedan izbor – moliti, pripremati se za prijem Ukrajine u NATO. Nema drugog puta. Samo zaštita od takvog suseda može da pruži Ukrajini šansu da sačuva državu i nastavi da se razvija.
Kravčuk: Ona nikad neće pristati da vrati Krim. Ne dolazi u obzir da Rusija dobrovoljno vrati Krim. Krim može da ode sam ili da se nađe u takvom položaju da nema drugog izlaza. A to će biti tada kad Rusiji više ne bude stalo do Krima. Dakle, kad Rusija počne da se raspada kao mnogonacionalna država i kad se suoči s pitanjem samoodržanja. Krim je danas samo dodatni teret za Rusiju, kao što je svojevremeno bio za Ukrajinu.
Kravčuk: I danas sam ubeđen da je trebalo potpisati ugovor u uništavanju atomskog oružja na teritoriji Ukrajine. Kao prvo, ono je bilo proizvedeno izvan Ukrajine, njime se komandovalo iz Moskve. Ono je predstavljalo unutrašnju opasnost za Ukrajinu. Rok trajanja atomskih glava isticao je 1998. Bilo je neophodno skinuti sve bojeve glave sa 165 strateških raketa, odneti ih izvan Ukrajine i uništiti. Ali, trebalo je potpisati drugi dokument, ne memorandum. Memorandum nije sadržao mehanizme odgovornosti za rešavanje postavljenih pitanja. Atomske države uzele su na sebe odgovornost za očuvanje teritorijelne celovitosti i nezavisnossti Ukrajine, njenog suvereniteta. Ali, kako da to učine kad svaka država ima svoju nacionalnu politiku? Smatram da je trebalo potpisati izričit i jasan dokument koji bi potvrdio Savet bezbednosti UN. Takav dokument bio bi obavezujući. A danas? Ženevski status, ženevska šema rešenja ukrajinskog pitanja, minhenska šema, normandijska četvorka...
Kravčuk: Ne verujem da Lukašenko moći dugo da se suprotstavlja Putinu. Ako bi Putin poželeo da počne agresiju se beloruske teritorije, ne bi imao većih problema. Aleksandar Lukašenko je zanimljiv čovek: on često govori jedno, a radi drugo. Danas govori o bratskim osećanjima prema Ukrajini, sutra nešto drugo.
Kravčuk: To su diktatorske države. Kod njih vlada azijatski mentalitet, a politički stavovi se pretežno boljševički.
Kravčuk: Ne treba se bojati. Ako narod bira, ima pravo i da bira drugog. Treba se povući ako želimo da otvorimo narodu drugi put. Naš Majdan je pokazao da naš narod može mnogo. Naš bivši predsednik Viktor Janukovič nije sasvim glup čovek, poznajem ga. Govorio sam mu da se situacija komplikuje, a on kaže: „Što se uzbuđujete? Mahnućemo malim prstom i sve će se vratiti na svoje mesto“. Međutim, kad u političkom procesu učestvuju milioni, situacija može da se naglo izmeni. Studenti su od Janukoviča tražili samo jedno – da potpiše saglasnost o pridruživanju Evropskoj uniji. Ništa više. A evo šta je od toga nastalo. Sve se faktički desilo tokom jedne noći. Ukrajina je postala drugačija. Tako može da bude i u Belorusiji, pa i u Rusiji i Kazahstanu. Tamo je složenije, jer je drugačiji mentalitet. Ipak, svako će dočekati svoje vreme. Demokratija nije najbolji način vladavine ali boljeg, na žalost, nema.
Kravčuk: Nemam predsedničku, već poslaničku. Iznosila je 18 hiljada, sada je negde oko 14 hiljada grivni. Sramota. Ukrajina nema milion, već četvoricu bivših predsednika. Govorio sam to Kučmi, Juščenku, Janukoviču, Porošenku – i ništa. Ako bivši predsednik Belorusije Šuškević živi bez penzije, preživeću i ja.
Kravčuk: Dok je postojao Sovjetski Savez, imala je posebnu ulogu. Svoboda je neprestano budila Ukrajinu. Svuda su bili postavljeni prigušivači. Kradom sam odlazio izvan grada i slušao radio u automobilu. Slušao sam i Radio Vatikan i Radio Svoboda. Mnogi su slušali.
Kravčuk: Na ukrajinskom. Te emisije su pokretale misao, navodile na traženje pravde. Svoboda je igrala posebnu, važnu ulogu. Sada se mogu naći odgovori na sva pitanja ne samo na Radio Svoboda već i u ukrajinskim masmedijima. Ali, mogu da kažem da su emisije Radio Svoboda zaista profesionalne.
RSE: A koji je bio najlepši dan u odnosima s Rusijom?
RSE: Šta mislite, hoće li Rusija vratiti Krim?
Ne dolazi u obzir da Rusija dobrovoljno vrati Krim. Krim može da ode sam ili da se nađe u takvom položaju da nema drugog izlaza. A to će biti tada kad Rusiji više ne bude stalo do Krima.
RSE: Kakav međunarodni memorandum, međunarodni sporazum ili međunarodna institucija može da garantuje teritorijalnu celovitost Ukrajine?
RSE: Na teritoriji susedne Belorusije nalaze se ruske vojne baze. Ako bi Putin odlučio da počne agresiju na Ukrajinu s beloruske teritorije, da li bi beloruski predsednik Alekdandar Lukašenko ostao pouzdan saveznik Ukrajine?
RSE: Imate mnogo kolega koji su dugo na vlasti. Tu je Lukašenko, zatim predsednici srednjoazijskih država od kojih su neki organizovali referendume i na osnovu toga obezbedili neograničen broj mandata na vlasti...
RSE: A šta bi ste mogli da poručite predsednicima koji neće, ne mogu ili se plaše da odu s vlasti?
RSE: Koliko je vaše iskustvo, kao bivšeg predsednka, iskorišćeno u Ukrajini? Imate li predsedničku penziju?
RSE: Leonide Makaroviču, jeste li slušali Slobodnu Evropu? Kako ocenjujete njenu ulogu u istoriji savremene Ukrajine, u doba promena?
RSE: Slušali ste Svobodu na ukrajinskom?
http://www.slobodnaevropa.org/content/kravcuk-putin-je-za-ukrajinu-neprijatelj-broj-jedan/27569844.html
АУСТРИЈСКИ МЕДИЈИ: Босна се распада, Путин хоће незевину Републику Српску
Аутор чланка посвећеног ситуацији на Балкану новинар Ерих Ратфелдер у свом тексту истиче да је руска страна одбила подржати продужење мандата ЕУФОР-а у БиХ, први пут у протеклих 18 година.
Руси су рекли да се противе постојању било којег страног војника у БиХ. Британци су на то одговорили да ће ЕУФОР заменити НАТО-ом – преноси лист. Ратфелдер наводи и пример са седнице Већа за спровођење мира (ПИК) када је „Русија плесала у ставовима“.
Порука је да Москва не жели БиХ у садашњим границама – преноси аустријски медиј. Уз то, Русија не жели да се Балкан даље приближава ни ЕУ, јер се тиме приближава и НАТО-у. Ратфелдер истиче да је руски амбасадор при УН-у Виталиј Чуркин упозорио да има више негативних примера резултата притиска на државе да се прикључе ЕУ и НАТО-у.
Сада Москва жели закомпликовати пут Србије и БиХ у ЕУ. Оно што је најважније, тиме ће спречити укључивање ових земаља у НАТО – наводи овај новинар. У БиХ је руски утицај чак и јачи него у Србији. Док Београд настоји балансирати између жеља и сентимената, председник Републике Српске Милорад Додик отворено игра за руску страну, наводи лист.
„Die Presse“ даље преноси да је званична Москва председника Српске свесрдно подржала по многим питањима, укључујући и оно о заштити интереса Републике Српске у међународним институцијама.
http://www.pravda.rs/2016/02/25/austrijski-mediji-bosna-se-raspada-putin-hoce-nezevinu-republiku-srpsku/
Navaljni: Gađali me, napad povezan s Kremljem
Moskva -- Ruski opozicionar Aleksej Navaljni je rekao da su mu nepoznati napadači u Moskvi bacili dve torte u lice, tvrdeći da je taj napad povezan sa zvaničnim Kremljem.
Navaljni, neumorni kritičar predsednika Rusije Vladimira Putina, rekao je da su napad ispred njegove kancelarije izvršile "neke šaljivdžije koje su mi bacile dve torte u lice, a zatim pobegle", prenela je agencija AFP.
On je na društvenoj mreži Instagram objavio sliku svog lica umrljanog šlagom.
Navaljni, koji je objavio podatke o velikom bogatstvu ruskih zvaničnika i predvodi napore opozicije da ostvari što bolji rezultat na parlamentarnim izborima u septembru ove godine, napad je povezao sa Kremljem.
"Putin i (premijer Rusije) Dmitrij Medvedev vide bacanje torti kao jedini način da odgovore na izazove opozicije", napisao je Navaljni na Fejsbuku.
On je početkom februara pokušao da tuži Putina za korupciju, optužujući ga da je naložio isplatu velikih kredita firmi u vlasništvu njegovog zeta, ali je sud već dan kasnije odbacio tu tužbu, pozivajući se na Putinov predsednički imunitet.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=02&dd=25&nav_category=78&nav_id=1100733
Rusija naoružava Avganistan
Avganistanski zvaničnici preuzeli su isporuku od 10.000 automatskih pušaka i milion okvira municije kao poklon od Rusije, što se tumači kao dodatni znak sve većeg prisustva Moskve u toj ratom razorenoj državi do kojeg dolazi paralelno sa povlačenjem snaga NATO-a
Gotovo u potpunosti zavisne od strane pomoći, avganistanske snage bezbednosti se bore da obezbede zemlju u jeku jačanja ekstremizma, a sa povlačenjem koalicionih snaga predvođenih NATO-om prošle godine, avganistanski lideri okrenuli su se Moskvi za nabavku oružja ruske proizvodnje sa kojim su tokom osamdesetih godina vodili žestoku borbu za svoju nezavisnost.
"Ova donacija predstavlja duboko prijateljstvo između dve države", rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Hanif Atmar na preuzimanju isporuke oružja. Prema informaciji koju je objavila agencija "Reuters" oružje i municija su obezbeđeni na osnovu postojećeg bezbednosnog sporazuma između dve zemlje.
"Ova važna donacija je od važnog prijatelja Avganistana, u ključnom trenutku za Avganistan i region", istakao je Armar.
Ruski ambasador u Kabulu Aleksandar Manticki rekao je okupljenim vojnim i bezbednosnim zvaničnicima da je njegova država spremna da sarađuje sa Avganistanom u borbi protiv terorizma i trgovine oružjem. Isporuka oružja dolazi u trenutku izjava ruskih zvaničnika da su postali nestrpljivi zbog neuspeha politike Vašingtona u Avganistanu.
http://www.e-novine.com/svet/svet-vesti/130126-Rusija-naoruava-Avganistan.html
Amerika lansirala interkontinetalnu balističku raketu: Šaljemo poruku Rusiji, Kini i S. Koreji
Američke raketne probe šalju poruku strateškim konkurentima, kao što su Rusija, Kina i Severna Koreja, da Vašington poseduje efikasan nuklearni arsenal, izjavio je zamenik američkog ministra odbrane
Vojska SAD ispalila je probnu balističku interkontinentalnu raketu, drugu u proteklih nedelju dana u vreme rastućih tenzija sa zemljama kao što su Rusija i Severna Koreja, javio je Rojters.
Raketa "minutmen tri" ispaljena je nešto pre ponoći iz vazdušne baze Vandenberg u Kaliforniji.
Zamenik američkog ministra odbrane Robert Vork je izjavio da američke raketne probe, kojih je od januara 2011. godine bilo najmanje 15, šalju poruku strateškim konkurentima, kao što su Rusija, Kina i Severna Koreja, da Vašington poseduje efikasan nuklearni arsenal.
Tačno zbog toga to i radimo", rekao je Vork novinarima uoči lansiranja.
Vork je dodao da ovakve probe pokazuju da su SAD "spremne da, ukoliko je to neophodno, iskoriste nuklearno oružje za odbranu zemlje".
http://www.newsweek.rs/svet/70613-amerika-lansirala-interkontinetalnu-balisticku-raketu-saljemo-poruku-rusiji-kini-i-s-koreji.html
Američki general: SAD spremne da pobede Rusiju
Sjedinjene Američke Države su spremne "da se bore i da pobede“ Rusiju u Evropi ukoliko to bude neophodno, izjavio je danas šef komande SAD u Evropi general Filip Bridlav
Sjedinjene Američke Države su spremne "da se bore i da pobede“ Rusiju u Evropi ukoliko to bude neophodno, izjavio je danas šef komande SAD u Evropi general Filip Bridlav, obraćajući se Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma Kongresa.Ne želimo da ratujemo, ali smo dužni da raspolažemo mogućnostima za to, istakao je Bridlav govoreći o neophodnosti povećanja vojnih snaga u Evropi, preneo je Sputnik.
U januaru je komanda oružanih snaga SAD u Evropi objavila obnovljenu vojnu strategiju na evropskom kontinentu, koja
podrazumeva obuzdavanje Rusije i podršku NATO paktu.
Bridlav je kazao da SAD proučavaju i mogućnost obuzdavanja Rusije na Arktiku, ali da zasad nije spreman da kaže kako
bi to moglo da se ostvari.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je saopštio da Rusija ne namerava da se bavi militarizacijom Arktika i da su njena dejstva u tom regionu suzdržana, ali neophodna.
Prema rečima vicepremijera Rusije Dmitrija Rogozina, zadatak Rusije nije da militarizuje Arktik, nego da na toj teritoriji realizuje svoje ekonomske interese
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:592790-Americki-general-SAD-spremne-da-pobede-Rusiju
PUTINOVA PODVODNA ČELIČNA AJKULA: Rusija pravi nuklerne podmornice-robote!
Ratna mornarica Rusije razmatra mogućnost stvaranja robotizovane atomske podmornice
Ruski portal “Lenta” je objavio informaciju da ratna mornarica Rusije razmatra mogućnost stvaranja robotizovane atomske podmornice, pozivajući se na izvor u vojnoj industriji.- Imamo dvadesetogodišnje iskustvo eksploatacije broda projekta 705 (705K) ’Lira‘ u periodu od ’70–ih do ’90–ih godina. To je bio obećavajući projekat, ali njegov nedostatak je bila koncentracija prevelikog broja novih tehničkih rešenja istovremeno - navodi „Lenta“ reči izvora iz vojne industrije.Pouzdanost opreme tih podmornica je bila nedovoljna, bez obzira na smanjenja broja posade podmornice do 32 osobe (na podmornicama slične klase bilo je 70 ljudi) i smanjenja broja havarija i žrtava. Sovjetska podmornica projekta 705 nije bila suviše uspešna zbog složnog tehničkog održavanja.
Prema rečima stručnjaka, podmornica projekta 705 je bila u potpunosti revolucionarni brod — tamo je u isto vreme iskorišćen i inovativni reaktor i visokoautomatizovana oprema, dok je ljuštura napravljena od titanijumske legure.
Danas se takav brod pravi na racionalniji način, pravljenjem podmornice–robota.
– Posada te podmornice može biti smanjena do između 50 i 55, a kasnije i do između 30 i 40 ljudi – rekao je sagovornik ruske „Lente“.
(Telegraf.rs/ Izvor: sputniknews.com)
http://www.telegraf.rs/vesti/2016175-putinova-podvodna-celicna-ajkula-rusija-pravi-nuklerne-podmornice-robote-foto
NAPRAVIĆEMO NOVU "OLUJU" Ukrajinci planiraju proterivanje Rusa sa istoka po uzoru na zločin iz Hrvatske
Predstavnici MUP-a uvereni su da će Ukrajina zaratiti sa Rusijom i tvrde da se u Donbasu nalazi ruska vojska.
Savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Ivan Varčenko uveren je da će uskoro doći do eskalacije konflikta.
- Pre ili kasnije, a ja verujem pre, sukob Ukrajine sa ruskim okupatorom završiće se vojnom operacijom - poručuje Varčenko, uprkos Sporazumu iz Minska koji je potpisao i Kijev.
On se, kako kaže, nada da će se ta akcija ukrajinskih snaga meriti sa hrvatskom operacijom "Oluja" iz 1995. godine, kada je nasilno proterano stotine hiljada srpskih civila.
Rusija, Nemačka i Francuska su garant realizacije Sporazuma, koji podrazumeva diplomatsko rešavanje ukrajinske krize.
Tokom akcije hrvatske vojske 1995. godine iz većinski srpskih područja u Krajini protjerano je 220 hiljada ljudi, a više od 2.000 je ubijeno ili nestalo
http://www.blic.rs/vesti/svet/napravicemo-novu-oluju-ukrajinci-planiraju-proterivanje-rusa-sa-istoka-po-uzoru-na/evznpn7
Нема коментара:
Постави коментар