Razgovarala: Julijana Mojsilović
U poslednjoj Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji govori se o napretku Beograda, ali i o zamerkama koje EP ima na dosadašnji rezultat rada vlasti u zemlji. Zato je prvo pitanje za Dejvida Mekalistera, autora Rezolucije o Srbiji, upravo šta su to uspesi, a na čemu Beograd još treba da radi?
Za Srbiju je 2015. u svakom pogledu bila značajna godina. Progres je načinjen u brojnim oblastima. Dve godine nakon početka pregovora sa Evropskom unijom prva poglavlja su otvorena. U poslednjoj rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbijinaglašeno je da je zemlja na putu ka Evropskoj uniji. Srbija je krenula sa ambicioznim reformskim planom i treba da nastavi da odlučno radi i da se direktno uhvati u koštac sa sistemskim i socijalno-ekonomskim reformama. Zemlja je uključena u normalizaciju procesa sa Kosovom i finalizaciju ključnih dogovora od avgusta 2015. Doprinos Srbije o regionalnoj saradnji i pomirenju značajan je za stabilnost Zapadnog Balkana i veoma je dobrodošao. I mada smo uočili značajan napredak u nekim oblastima, potreban je i napredak u jačanju vladavine prava, posebno u borbi protiv kriminala i korupcije. Srbija takođe mora da unapredi planiranje, koordinaciju i praćenje primene novog zakonodavstva i politike.
A šta biste izdvojili iz Rezolucije o Kosovu?
Ja nisam izvestilac za Kosovo, ali sam pažljivo pratio nacrt i usvajanje Rezolucije. Kad je reč o dijalogu Beograda i Prištine, verujem da je važno da Rezolucija naglašava da obe strane moraju da primene već postignute dogovore.
Budući da je dijalog sa Kosovom glavna tema, očekuje li EU da Beograd prizna kosovsku nezavisnost ili bi se Unija zadovoljila punom normalizacijom odnosa?
Ono što se suštinski traži od Srbije jeste stalni angažman ka vidnom i održivom napretku u odnosima sa Kosovom. Taj proces treba da osigura da i jedni i drugi mogu da nastave svojim evropskim putevima, istovremeno izbegavajući međusobno blokiranje u tim naporima.
Ipak, u Rezoluciji o Kosovu se nekako naglašava da bi priznanje pet preostalih EU članica bilo važno za stabilnost regiona. Ako bi se to dogodilo, da li bi se od Beograda očekivalo isto kao uslov za puno članstvo?
Dijalog Beograda i Prištine je o sveukupnoj normalizaciji odnosa. To je termin koji je korišćen u zaključcima Evropskog saveta i pregovaračkom okviru. Na kraju pregovora mora se postići pravno obavezujući dogovor.
Kakav bi uticaj vanredni izbori u Srbiji mogli imati na dalje pregovore u slučaju da vlada ostane manje-više ista ili da se promeni?
Odluka o održavanju vanrednih izbora deo je demokratskog procesa i spada u isključivu nadležnost Vlade i parlamenta Srbije. Ne verujem da će vanredni izbori usporiti proces priključivanja zemlje EU. Važno je da se reforme nastave uoči, za vreme i nakon izbora kako bi se nastavio evropski trend.
Od čega zavisi vremenski okvir za otvaranje novih poglavlja u pregovorima?
Evropski savet odlučuje o otvaranju poglavlja. Verujem da bi poglavlja 23 i 24 o vladavini prava trebalo otvoriti što je pre moguće, kako bi se Srbiji pomoglo na putu ka Evropskoj uniji.
Koliko su realne nade Beograda da se Dan D može dogoditi 2020?
Datum pristupanja uglavnom zavisi od sposobnosti Srbije da ispuni obaveze u ključnim oblastima. Kada Srbija ispuni sve kriterijume, što znači otvori i zatvori svih 35 pregovaračkih poglavlja, može se priključiti Evropskoj uniji.
Iz Rezolucije o Srbiji
Zajednička vežba sa Rusijom za žaljenje
Evropski parlament usvojio je najnovijuRezoluciju o Srbiji sa 498 glasova za, 66 protiv i 70 uzdržanih. U Rezoluciji se poziva na što skorije otvaranje ključnih poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa EU, pozdravlja napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i ističe da su pregovori o poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju odnosa sa Prištinom, od bitnog značaja za napredovanje Srbije ka EU i da je puna normalizacija odnosa važan uslov za ulazak Srbije u Uniju. Pozdravlja se angažovanje Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom i ističe volja Beograda da do kraja sprovede sporazume o Zajednici srpskih opština, telekomunikacijama, energetici i mostu u Kosovskoj Mitrovici.
Srbija se ohrabruje da nastavi ekonomske reforme, a vlasti u Beogradupozivaju da u potpunosti i blagovremeno primene do sada postignute sporazume, uz napomenu da je to jedan od uslova za pristupanje Srbije EU.
Srbija se poziva i da obezbedi da rad sudija, tužilaca i medija bude oslobođen političkog uticaja i pojača napore u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Izražava se nada da bi i poglavlja 23 i 24 mogla biti otvorena već početkom 2016. godine, budući da su presudna za reforme u pravosuđu.
Poslanici se osvrću i na potrebu da Srbija učini veći napor i progresivno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i odnos sa Rusijom, a konstatuju da je sprovođenje zajedničkih vežbi Rusije i Srbije za žaljenje.
U rezoluciji se naglašava da sudstvo mora biti nezavisno od političkog uticaja.
Dodaje se i da su korupcija i organizovani kriminal široko rašireni i u regionu i da predstavljaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj Srbije.
U rezoluciji se navodi da je progres napravljen u borbi protiv korupcije, ali da i dalje na tome treba raditi.
Takođe, naglašava se značaj organizacija civilnog sektora.
Vlasti se pozivaju i da Zaštitniku građana omoguće punu političku i administrativnu podršku i da se “uzdrže od toga da ombudsmana izlažu neopravdanoj kritici”
Pozdravlja se adekvatan pravni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i sloboda, ali se primećuje da ima još nedostataka u vezi sa implementacijom, posebno kad je reč o ranjivim grupama, poput osoba sa invaliditetom ipripadnika LGBT populacije.
Srbija se ohrabruje i da što pre usvoji zakon o nacionalnim manjinama, kao i da se učine konkretne mere kako bi se poboljšao položaj Roma.
Poslanici izražavaju i zabrinutost što nije došlo do napretka u pogledu slobode izražavanja i slobode medija i sa zabrinutošću primećuju stalan politički pritisak koji potkopava slobodu medija, što dovodi do rastuće autocenzure.
Iz Rezolucije o Kosovu
Evropski parlament usvojio je najnoviju Rezoluciju o Kosovu sa 403 glasa za, 130 protiv i 104 uzdržana.
U Rezoluciji se izražava zabrinutost zbog visokog nivoa korupcije i organizovanog kriminala na Kosovu i poziva da se izradi statut ZSO.
Rezolucija se osvrće na odluku kosovskog Ustavnog suda o primeni dogovora o Zajednici srpskih opština i poziva da se izrade odgovarajući zakoni i statuti u skladu sa odlukom tog suda.
Pozdravlja se napredak koji je tokom 2015. učinjen u postizanju dogovora u okviru procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, koji se pozivaju da se uzdrže od negativne retorike i nastave sa punom i pravovremenom primenom već dogovorenog.
Ukazuje se da su potrebni dalji napori da se zaštite sve etničke manjine na Kosovu i da im se zagarantuju prava.
Oštro se osuđuje nasilno opstruisanje rada kosovske Skupštine, a svi politički akteri se pozivaju da nastave politički dijalog kako bi se obezbedio efikasniji rad poslanika.
Napominje seda pet zemalja EU još nisu formalno priznale Kosovo, ali da bi, ukoliko bi sve članice to učinile, to “moglo doneti veću stabilnost regionu i pomoglo u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije”.
Pozdravlja se i usvajanje Zakona o radnoj ravnopravnosti, ali se izražava zabrinutost zbog izuzetno ograničenog napretka na polju slobode izražavanja i medija.
Ko je Dejvid Mekalister
Dejvid Džejms “Mek” Mekalister (David James “Mac” McAllister), 45, je po obrazovanju pravnik i nemački političar, član Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Ima dvojno državljanstvo – britansko i nemačko. U Britaniji podržava Konzervativnu stranku.
Mekalister je za evropskog parlamentarca izabran 2014. i, uz mnoge druge dužnosti, izvestilac je za Srbiju, predsedavajući Delegacije za odnose sa SAD i član Komiteta za spoljnu politiku.
http://www.novimagazin.rs/vesti/intervju-dejvid-mekalister-srbija-i-kosovo-da-se-uzajamno-ne-blokiraju
Нема коментара:
Постави коментар