Kandidat Demokratske partije Hilari Klinton, koja, prema anketi Ipsosa, ima podršku 42 odsto anketiranih, pripada "onima koji smatraju da treba reagovati na aneksiju Krima i destabilizaciju odnosa u Ukrajini".
- Putin treba da modernizuje Rusiju i da se okrene Zapadu, umesto što se ugleda na nekadašnje ruske careve i uliva strah susedima, demonstrirajući moć Rusije u Siriji i na drugim mestima - navodi Klintonova.
Ona tvrdi da su "ciljevi Rusije suprotstavljanje američkom uticaju svuda gde to može, ili, bar, da ga podriva"
Berni Senders, kandidat demokrata i rival Klintonove, koga, prema anketi, podržava 31 odsto glasača, zalaže se za ekonomske sankcije i pritisak kao alternativu za svaki direktan vojni sukob sa Rusijom.
- SAD i njeni međunarodni saveznici treba da zauzmu jedinstvenu poziciju, kako bi na pravi način odgovorili na agresiju Rusije - navodi Senders.
Donald Tramp, koji uživa podršu 29 odsto birača, prema anketi, jedini je kredibilni kandidat koji ima pozitivno mišljenje o Putinu i ističe da je ruski predsednik - snažan lider.
On podržava Rusiju ukoliko ona bombarduje Islamsku državu i napominje da mu se Putin oduvek sviđao.
Najradiklaniji u antiputinizmu jeste republikanski kandidat Mark Rubio, koji ima podršku 14 odsto anketiranih.
- Čim stupim na dužnost, preduzeću korake s ciljem povećanja pritiska na Moskvu. Moja administracija neće kontaktirati Putina. On će biti tretiran na način koji zaslužuje – kao gangster i nasilnik - izričit je Rubio.
Ted Kruz, republikanac i Trampov direktni rival, koga podržava 12 odsto anketiranih birača, naziva Putina diktatorom.
Kruz veruje da su "Amerikanci svesni svoje izuzetnosti" i da su SAD "najveća sila na strani dobra u svetu, koja je kroz celu istoriju predstavljala ozbiljnu prijetnju za despote i nasilnike".
On smatra da Zapad treba da radi brzo u pogledu postavljanja raketa na lokacijama u Poljskoj i Češkoj, čemu se Putin ranije usprotivio, te da "razvije sledeću generaciju sistema sposobnih da osujete njegove planove".
- Niko pri zdravoj pameti ne bi poverovao Putinovim tvrdnjama da je krenuo u Siriju da se bori protiv terorista. Obama je poverovao, jer je vrlo naivan - tvrdi Kruz, a prenose analitički portali.
Džeb Buš, republikanac, koji je bez šansi za mandat, jer ga podržava mali broj birača, ocenjuje da je Putin snažan lider.
- Vi želite da kažem kako je on slab. Ne, on je snažan i vrlo popularan u Rusiji. Američki uticaj u svetu slabi, dok Putinov raste. On nije naš saveznik, on je diktator i siledžija - navodi Buš.
http://www.blic.rs/vesti/svet/sta-je-putin-americi-snazni-lider-ili-gangster/5456bv0
Ovaj čovek će biti novi vladar Rusije!
MOSKVA - Vladimir Putin uveliko sprema čoveka koji će voditi Rusiju posle njega, a njegovo ime je Aleksej Djumin, piše Dejli Mejl.
Djuminu je ove nedelje Putin poverio i prvi zadatak na dugačkom putu do preuzimanja vlasti u Moskvi – mesto guvernera udaljenog regiona Tula. Istovremeno, u medije su “procureli” izveštaji o “herojstvu” Djumina za vreme njegove vojne karijere.
Djumin je, inače, bivši telohranitelj i Putinov bliski prijatelj, ali i golman u hokejaškom klubu predsednika Rusije. Dok je bio uz Putina odavao je utisak čoveka senke u kojeg Putin ima neizmerno poverenje.
Na drugoj strani, Djumin je poznat i kao čovek koji je uspešno vodio operaciju ulanjanja zbačenog Viktora Janukoviča iz Ukrajine, ali i čovek koji je bio zapovednik ruskih specijalaca koji su igrali ključnu ulogu u zauzimanju Krima. Za ovo je od Putina dobio medalju za hrabrost, zvanje Heroja Rusije i promovisan je u čin generala. Prema nekim izveštajima, kratko je bio zamenik ruske vojne službe (GRU).
Potom je postavljen na mesto zamenika ministra odbrane, odmah ispod Sergeja Šojgua. Odluku Putina da mu da Tulu na upravljanje analitičari tumače kao znak da predsednik sprema čoveka koji će jednom biti u potpunosti spreman da preuzme sve njegove uloge.
"Kladim se na Djumina, bez ikakve sumnje", rekao je juče glavni urednik Radija Govorit Moskva, govoreći o mogućim Putinovim naslednicima.
On ga je stavio jasno ispred Dmitrija Medvedeva (50), premijera koji je bio predsednik od 2008. do 2012. i Andreja Vorobjova (45), koji je trenutno guverner Moskovskog regiona.
Analitičari, inače, očekuju da će se Putin (63) kandidovati na izborima 2018. godine, ali i da će mu to biti poslednji mandat, i da postoji čak mogućnost da negde posle 2020. godine preda mandat upravo Djuminu.
Upitan za komentar o nameštenju za guvernera Tule, Djumin je kratko rekao:
"Ja sam vojnik. Ako Otadžbina kaže “idi”, ja odgovaram “da”.
(Dejli mejl, Foto: Wikipedia/Dragana Udovičić)
http://www.kurir.rs/planeta/foto-ovaj-covek-ce-vladati-rusijom-putin-sprema-svog-bivseg-telohranitelja-za-buduceg-predsednika6-clanak-2124891
Путин прво прави хаос у Европи, а онда напада Балтик!
САД – Хилари Клинтон, кандидат демократског блока за позицију председника Сједињених Америчких Држава, током дебате демократских кандидата на тв каналу „MSNBC“ на којој се суочила са другим кандидатом демократског блока, Берни Сандерсом, изјавила је да је Русија на првом месту претња по Европу, а затим по Америку.Наиме, на питање модератора дебате које државе виде као највећу опасност по безбедност САД-а, Сандерс је рекао да су то Северна Кореја, Иран и Русија, а Клинтонова је истакла Русију као главну претњу по САД.
Модератор дебате је напоменуо да је министар одбране Ештон Картер истакао Русију као главну претњу по САД и питао их да ли се слажу са тим, а Клинтонова је онда објаснила своје схватање Картеровог политичког виђења.
„Картер је мислио на стални притисак који Русија врши на наше европске савезнике.“ – каже Клинтонова и додаје да Русија покушава да промени мапу Европе насталу после Другог светског рата.
„Они желе да мењају границе у Европи.“ – тврди она.
„Русија жели да промени границе у Европи и да окрене европске земље једну против друге да би тако утврдила Крим као своју територију, а затим ће почети и да истражује могућност напада на балтичке земље.“ – поручила је Клинтонова.
http://www.pravda.rs/2016/02/05/prorocica-hilari-putin-prvo-pravi-haos-u-evropi-a-onda-napada-baltik/
Kerry: Rusija mora prestati bacati bombe na civile
Američki državni sekretar optužio Moskvu da koristi zastarjele neprecizne bombe, zbog čega stradavaju brojni civili, žene i djeca.
Američki državni tajnik John Kerry rekao je da i Rusija, i Sirija krše rezoluciju Ujedinjenih naroda usvojenu prošle godine koja poziva da se omogući dostava humanitarne pomoći u Siriji i okonča bombardiranje civila u toj zemlji.
On je optužio Rusiju da koristi zastarjele neprecizne bombe nad naseljenim područjima, zbog čega stradavaju brojni civili, žene i djeca.
"To se mora zaustaviti", kaže Kerry.
"Rusi su dali prijedloge kao dio pregovora o prekidu vatre, ali ako su to samo pregovori radi pregovora kako bi se nastavilo bombardiranje, nitko to neće prihvatiti. A to ćemo znati tijekom sljedećih dana", dodao je.
Po njegovim riječima, Rusije mora prekinuti kampanju bombardiranja u Siriji čije su žrtve žene i djeca te uspostaviti prekid vatre u toj državi.
Zaokret u odnosu prema Moskvi
"Rusija mi je nagovijestila vrlo izravno da je spremna na prekid vatre. Iranci su prije dva dana potvrdili u Londonu da će sada podržati prekid vatre", rekao je Kerry, a prenosi AFP.
Prema njegovim riječima, "uskoro će biti jasno tko je koliko ozbiljan".
Upozorio je i kako ruski borbeni zrakoplovi također gađaju bolnice i vraćaju se bombardirati ljude koji spašavaju one koji su ranjeni u prethodnim udarima.
"Ako su prijedlozi o prekidu vatre samo prazna priča kako bi se nastavilo bombardiranje, nitko to neće prihvatiti", upozorio je.
Izjave koje je uputio Kerry predstavljaju jasan zaokret u tonu nakon jednomjesečnog pokušaja suradnje s Rusijom na rješenju sirijske krize, ocjenjuje AFP.
Washington optužuje Moskvu da je "dijelom odgovorna" za propast mirovnih pregovora u Ženevi, koji su tek počeli.
Izvor: Agencije
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/kerry-rusija-mora-prestati-bacati-bombe-na-civile
Pad tržišta nekretnina u Moskvi
Ekonomska kriza u Rusiji, pad kupovne moći građana i slabiji uslovi kreditiranja smanjili su promet na tržištu nekretnina u Moskvi u 2015. za 30 odsto.
Prema službenim podacima, protekle je godine u glavnom gradu Rusije, prodato 113.769 stanova, u poređenju sa 162.038 u 2014.godini.
U ovaj podatak nisu uključeni novi stanovi, koji su u istom periodu zabeležili pad od 18 odsto.
Kako pišu ruski mediji, zbog pada tržišta, građevinari nude popuste i niže cene, dok vlasnici postojećih stanova radije čekaju bolje cene.
http://gdeinvestirati.com/trziste-nekretnina-u-moskvi-palo-za-30-odsto/
Rusi su oduševljeni projektom imperije
Kolektivna nacionalna euforija koja trese Rusiju u poslednje dve godine može brzo ponovo da nestane, kaže švajcarski slavista Ulrih Šmid uz intervjuu za DW. On je nedavno objavio knjigu o ruskom „neoimperijalizmu“.
DW: U Vašoj novoj knjizi „Tehnologije duše“ pišete da ruska državna ideologija počiva na tri stuba: neoimperijalizmu, religioznoj legitimaciji od strane Ruske pravoslavne crkve i pozivanju na evroazijski geopolitički prostor. Šta razumete pod neoimperijalizmom? Ne mislite valjda na agresiju u Ukrajini?Ulrih Šmid: Naravno da ne mislim. Neoimperijalizam se odnosi na koncept imperije koji je jako prisutan u savremenoj ruskoj kulturi. U knjizi pokušavam da pokažem da je taj koncept početkom ovog veka ojačao u konzervativnim krugovima da bi onda bio preuzet od političkih tehnologa iz Kremlja koji su ga još ojačali. Mnogi predstavnici današnje ruske elite pokušavaju da potrebu za bivstvovanjem ruske države u budućnosti objasne konceptom imperije. Recimo citirao sam direktora jednog tamošnjeg instituta za strateške studije koji je blizak vlasti, koji je objašnjavao šta je bit postojanja ruske države. Prema njegovom mišljenju, to ne može biti samo obezbeđivanje blagostanja za građane. Takva legitimacija države se može razumeti ako su u pitanju Holandija ili Estonija. Ali ne i kod Rusije koja ima svoju imperijalnu istoriju.
Kakvu ulogu pri tome ima ruski nacionalizam? Jer u Ruskoj Federaciji žive različiti narodi.
Ruski nacionalizam naravno igra ulogu u obrazlaganju potrebe za imperijom. Rekao bih da je ipak trenutno prisutnije geopolitičko zasnivanje imperije od onog koje bi bilo čisto rusko nacionalističko. U zvaničnoj terminologiji ove nove državne ideologije često se govori o Rusiji kao neponovljivoj civilizaciji čija je srž osobena ruska nacionalna kultura. To se čak vidi u zvaničnim dokumentima, recimo u novoj nacionalnoj strategiji koju je predsednik Putin predstavio poslednjeg dana prošle godine. Tu kultura igra značajnu ulogu. Ona je danas deo zvanične nacionalne bezbednosne strategije u Rusiji.
Da li naslov Vaše knjige cilja na Staljina koji je pisce svojevremeno nazivao „inženjerima ljudskih duša“?
Drago mi je da me pitate za naslov knjige jer, jasno je, u naslovu se krije koncept. Naslov ne cilja samo na Staljinov citat već i na Mišela Fukoa. On je moć definisao kao nešto što ne dolazi odozgo, dakle od elita današnje ruske kulturne delatnosti koje odlučuju o budžetima i tokovima novca. Fuko je jednom rekao da je moć ono što dolazi odozdo. Pogledajte upravo pisce iz vremena staljinizma: oni nisu jednostavno ispunjavali naređenja odozgo, nego su pokušavali da se užive u veliki imperijalni projekat koji ih je često fascinirao. Bilo bi previše jednostavno opisati angažman pisaca samo kao plod represije. Verujem da se danas mnogim konzervativnim piscima dopada jačanje ruske države. Ne ispunjavaju oni tek naloge Ministarstva kulture, već su sami ubeđeni da ono što pišu predstavlja važnu istinu. Ne možemo danas govoriti o piscima kao izvršnom osoblju države, već su to ljudi koji su se uživeli u veliki nacionalni neoimperijalni projekat Rusije.
Citirate pojedine stručnjake koji Rusiju nazivaju „postmodernom diktaturom“.
Rusija nije diktatura u klasičnom smislu. Ali možda jeste postmoderna diktatura koja je uspela da privuče ogromnu većinu stanovništva na stranu vlasti, čuvenih 86 odsto. Dakle diktatura uz pristanak podređenih. Veoma mnogo ljudi saglasno je s autoritarnim kursom vlade.
Spisateljica i nobelovka Svetlana Aleksijevič govori o „kolektivnom Putinu“. Jeste li saglasni?
Putinov uticaj je generalno precenjen. Ne može se reći da je Rusija „kolektivni Putin“. U knjizi pokušavam da objasnim patriotsku euforiju koja je zahvatila Rusiju, pogotovo nakon aneksije Krima. Ne verujem da to patriotsko oduševljenje dolazi niotkuda. Ono više predstavlja nešto poput pojačavanja i radikalizacije patriotskog raspoloženja koje možemo posmatrati u Rusiji već deset godina unazad.
Pišete da rusko društvo pati od gubitka osećaja za realnost. Može li to ponovo da se promeni?
Propaganda je u poslednje dve godine jaka kao u sovjetska vremena. Danas se u Rusiji ne vodi samo borba za uticaj već i borba za istine. Pokušao sam da predstavim i kontra-procese koji su pokrenuti zbog gubitka realnosti i propagande. Verujem da ovo patriotsko oduševljenje, koje je jako ojačalo pre dve godine, veoma brzo može ponovo da nestane. U Rusiji postoji dovoljno razvijena kritička kultura.
*Švajcarski slavista i književni kritičar Ulrih Šmid, 1965, predaje o kulturi i društvenom sistemu Rusije na Univerzitetu u Sent Galenu. Od 1993. piše za redakciju kulture uglednog Noje cirher cajtunga.
http://www.dw.com/sr/%C5%A1mid-rusi-su-odu%C5%A1evljeni-projektom-imperije/a-19030503
Нема коментара:
Постави коментар