U tekstu se navodi da Marija (30) živi u blizini američke ambasade u Moskvi sa svojim suprugom, holandskim biznismenom Joritom Fasenom, te da je nakon završenog medicinskog fakulteta nastavila sa obrazovanjem pri Endokrinološkom istraživačkom centru ministarstva zdravlja.
Ruska Državna agencija za komunikacije juče je časopisu odredila kaznu zbog članka o ukrajinskoj ultradesničarskoj grupi Desni sektor. Zanimljivo je da je pomenuti članak objavljen u januaru, a kaznene mere izrečene su baš na dan kada su osvanule informacije o Putinovoj ćerki.
Hakeri su juče srušili internet portal "New Times"-a na nekoliko sati, a urednica Jevgenija Albats veruje da iza napada stoji Kremlj.
http://www.blic.rs/vesti/svet/ruski-casopis-pisao-o-putinovoj-cerki-i-to-je-skupo-platio/vedjgzc
Rusija se priprema, rizik od rata veći nego 2015.
Rizik od otvorenog rata između Rusije i Ukrajine veći je nego što je bio prošle godine, a ruski predsednik Vladimir Putin počeo je "informacijski rat" protiv Nemačke, rekao je ukrajinski predsjednik Petro Porošenko za nemački dnevnik Bild.
Porošenko, koji se sastao u ponedeljak u Berlinu s kancelarkom Angelom Merkel, rekao je da Rusija nije sprovela "nijednu tačku" sporazuma iz Minska, koji uključuje primirje između ukrajinskih vojnika i proruskih pobunjenika u istočnoj Ukrajini.Rusija jača svoje vojno prisustvo na granici s Ukrajinom, kazao je.
"Opasnost od otvorenog rata veća je nego prošle godine", rekao je Porošenko u intervjuu za Bild. "Rusija puno ulaže u ratne pripreme."
Merkel je zatražila od Putina u telefonskom razgovoru u utorak da iskoristi svoj uticaj kako bi osigurao da se u Ukrajini poštuje primirje i da promatrači Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju (OSCE) dobiju slobodan pristup zonama sukoba, rekao je njen portparol.
"Sada je Putin pokrenuo informacijski rat i protiv Nemačke", tvrdi Porošenko.
http://rs.n1info.com/a131608/Svet/Svet/Porosenko-Rusija-se-priprema-rizik-od-rata-veci-nego-2015.html
Rusija pravi ʽmini državuʼ za Assada
Velika Britanija je saopćila kako Rusija pokušava napraviti alevitsku "mini državu" u Siriji samo za svog saveznika, sirijskog predsjednika Bashara al-Assada, tako što bombardira njegove protivnike, umjesto da se bori protiv oružane grupe Islamska država Irak i Levant.
Rusija i Velika Britanija su u sukobu od kako je ministar vanjskih poslova Velike Britanije Philip Hammond kazao za Reuters da vjeruje kako ruski predsjednik Vladimir Putin pogoršava rat u Siriji tako što bombardira protivnike ISIL-a, prenosi Daily Sabah.
Hammond je odbacio ruske navode da širi opasne dezinformacije, kazavši da postoji granica do kada će se Rusija moći predstavljati kao zagovornik mira u Siriji, dok bombardira Assadove protivnike.
Pregovori pod upitnikom
"Želi li Rusija stvarno mir u Siriji ili koristi mirovni proces da bi donijela vojnu pobjedu Assadu i pomogla mu da napravi alevitsku "mini državu" na sjeverozapadu zemlje?", istakao je Hammond.
Rusija je saopćila da su njene mete pobunjenici u Siriji, a ne samo ISIL, ali da je ta grupa glavna meta.
"Nema logike da se tako nešto tvrdi, nije uredu. U suprotnosti je s temeljima uspjeha koje Rusija postiže u Siriji", kazao je glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov.
Sirijska opozicija odlučila je da ne učestvuje na sastanku predviđenom za utorak u Ženevi sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih naroda za Siriju Staffanom de Misturom, u znak protesta zbog pogoršanja situacije u Siriji, saopćeno je u sjedištu UN-a u Ženevi.
U Ženevi su prošle sedmice počeli indirektni mirovni pregovori pod okriljem UN-a za okončanje sirijskog petogodišnjeg sukoba u kojem je poginulo više od 260.000 ljudi.
Sirijski opozicijski blok upozorio je da napadi Vladinih snaga u provinciji Halep mogu ugroziti mirovne pregovore pod okriljem UN-a.
U ruskim zračnim napadima na Anadan, u sjevernom dijelu provincije Halep, koji se nalazi pod kontrolom opozicije, poginulo je 45 osoba, dok su hiljade stanovnika napustile domove i krenule prema turskoj granici.
Meta i civilna naselja
Ruski avioni su izveli 50 napada na naselja u tom mjestu.
Ruske zračne snage izvode napade u Siriji od kraja septembra prošle godine.
Iako su akcije najavljene u okviru borbe protiv ISIL-a, ruski avioni gađaju uporišta umjerene sirijske opozicije u Idlibu, Homsu, Hami i Halepu.
Mete ruskih napada su i civilna naselja, ali i humanitarni koridori kojima se civilima doprema pomoć.
http://balkans.aljazeera.net/vijesti/london-rusija-pravi-mini-drzavu-za-assada
OVO je Putinova starija kći, kako se preziva?
Opozicioni mediji u Rusiji otkrili su detalje privatnog života Marije Fasen, starije kćerke ruskog
Mediji navode da Marija Fasen živi u Moskvi obezbeđenoj zgradi koja gleda na Ambasadu SAD u Rusiji.
Marija sada koristi prezime Fasen, pod kojim gradi karijeru lekara specijaliste endokrinologa.
Ona je doktorand Endokrinološkog istraživačkog instituta u Moskvi.
Putinova kćerka je studirala Moskovski državni univerzitet i koristila čak četiri različita prezimena pre nego što se opredelila da bude Voroncova.
Fotografije pronađene na internetu ukazuju da je Putinova starija ćerka živi životom bogatašice, putuje svetom i odmara se na najluksuznijim jahtama.
Objavljene su i fotografije iz Japana na kojima je prikazana na času plesa.
Mediji su ranije otkrili i da je Marija udata za holandskog biznismena Jorita Josta Fasena, koji je u Moskvu došao 2006. godine, pošto je diplomirao na univerzitetu u Holandiji, gde se specijalizovao za menadžment u građevinskoj industriji.
On je radio za Gasprom kao direktor za razvoj.
Mediji spekulišu da mlađa Putinova kći Katarina Tihonova kontroliše bogatstvo vredno milijarde dolara.
Putin je veoma osetljiv na porodična pitanja i izbegava da govori o kćerkama.
http://mondo.rs/a872009/Info/Svet/Rusija-Marija-Fasen-Voroncov-kcerka-Vladimira-Putina.html
RASPRAVA O REZOLUCIJI O SRBIJI EU ljuta zbog zajedničke vežbe Srbije i Rusije
Poslanici Evropskog parlamenta koji danas raspravljaju o Rezoluciji o Srbiji traže da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, uključujući i odnos sa Rusijom, a konstatuju da je sprovođenje zajedničkih vežbi Rusije i Srbije za žaljenje
Evropski parlament u Rezoluciji o Srbiji, o kojoj raspravlja danas a treba da glasa sutra, poziva na što skorije otvaranje ključnih poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa EU, pozdravlja napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i ohrabruje Srbiju da nastavi ekonomske reforme.
Rezolucijom, čiji je autor izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister, pozdravlja se napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i vlasti pozivaju da u potpunosti i blagovremeno primene do sada postignute sporazume, uz napomenu da je to jedan od uslova za pristupanje Srbije EU.
U finalnom nacrtu dokumenta, u koji je Tanjug imao uvid, Srbija se poziva da nastavi sa sistematskim i ekonomskim reformama, obezbedi da rad sudija, tužilaca i medija bude oslobođen političkog uticaja i pojača napore u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U dokumentu se pozdravlja otvaranje poglavlja 32 i 35 i posvećenost Srbije evropskim integracijama, kao i mere kojima se Srbija priprema za pregovore o članstvu sa EU i akcioni planovi za poglavlja 23 i 24, koja se tiču osnovnih prava.
Izražava se nada da bi i poglavlja 23 i 24 mogla biti otvorena već početkom 2016. godine, budući da su presudna za reforme u pravosuđu.
U dokumentu se ističe i da su pregovori o poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju odnosa s Prištinom, od bitnog značaja za napredovanje Srbije ka EU i da je puna normalizacija odnosa važan uslov za ulazak Srbije u Uniju.
Pozdravlja angažovanje Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom i ističe volja Beograda da do kraja sprovede sporazume o Zajednici srpskih opština, telekomunikacijama, energetici i mostu u Kosovskoj Mitrovici.
Beograd i Priština se, takođe, pozivaju da se uzdrže od negativne retorike i učine napredak u punoj primeni već postignutih sporazuma.
Pozdravlja se i napor privrednih komora Srbije i Kosova u normalizaciji odnosa.
U rezoluciji se izražava nada da neuspeh kandidature Kosova za članstvo u Unesko neće ugroziti dijalog.
Poslanici se osvrću i na potrebu da Srbija učini veći napor i progresivno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i odnos sa Rusijom, a konstatuju da je sprovođenje zajedničkih vežbi Rusije i Srbije za žaljenje.
Dokumentom se takođe ističe i značaj konstruktivnog pristupa srpske vlade regionalnoj saradnji i naglašava konstruktivna uloga naše zemlje u “Berlinskom procesu”.
Srbija je pohvaljena i za konstruktivan pristup u rešavanju migrantske krize, a u rezoluciji se dodaje da je Srbija partner EU od suštinskog značaja i pomoći na Balkanu i da je otuda neophodno da joj EU obezbedi sredstva i adekvatnu finansijsku pomoć, te poziva da poveća svoje kapacitete prihvata migranta.
Evropski parlamentarci pozdravljaju usvajanje zakona o radu, smanjenje budžetskoj deficita i poboljšanje poslovnog okruženja, a srpske vlasti se podstiču da poboljšaju investicionu klimu i smanje razlike među delovima Srbije.
Vlasti se pozivaju i da osiguraju zaštitu stranog ulaganja i, uz priznanje da postoji napredak u restrukturiranju javnih preduzeća, naglašava se važnost transparentnog privatizacionog procesa.
U rezoluciji se naglašava da sudstvo mora biti nezavisno od političkog uticaja.
Dodaje se i da su korupcija i organizovani kriminal široko rašireni i u regionu i da predstavljaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj Srbije.
U rezoluciji se navodi da je progres napravljen u borbi protiv korupcije, ali da i dalje na tome treba raditi.
Takođe, naglašava se značaj organizacija civilnog sektora.
Vlasti se pozivaju i da Zaštitniku građana omoguće punu političku i administrativnu podršku i da se “uzdrže od toga da ombudsmana izlažu neopravdanoj kritici”.
Pozdravlja se adekvatan pravni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i sloboda, ali se prmećuje da ima još nedostataka u vezi sa implementacijom, posebno kad je reč o ranjivim grupama, poput osoba sa invaliditetom, pripadnika LGBT populacije.
Srbija se ohrabruje i da što pre usvoji zakon o nacionalnim manjinama, kao i da se učine konkretne mere kako bi se poboljšao položaj Roma.
Poslanici izražavaju i zabrinutost što nije došlo do napretka u pogledu slobode izražavanja i slobode medija i sa zabrinutošću primećuju stalan politički pritisak koji potkopava slobodu medija što dovodi do rastuće autocenzure.
Spoljnopolitički odbor EP je nedavno, inače, usvojio predlog rezolucije sa 50 glasova za, dva glasa protiv i četiri uzdržana.
http://www.alo.rs/eu-ljuta-zbog-zajednicke-vezbe-srbije-i-rusije/32854
Rusija napada Letoniju, Ameri koriste nuklearno oružje, počinje III svetski rat..."
Da li će se ovakav scenario stvarno odigrati jednog dana, ne možemo da tvrdimo, ali za sada možemo da budemo mirni. Nuklearni rat između Rusije i NATO-a počinje samo na britanskom Bi-Bi-Siju.
Neće Britanci, ali hoće Ameri...
Emisija "Treći svetski rat: na komandnom punktu" biće prikazana 3. februara. Kako se navodi na sajtu Bi-Bi-Sija, u "vojnoj igri" učestvovaće bivši britanski stratezi i diplomate, a hipotetički konflikt će podrazumevati primenu nuklearnog oružja.Velika Britanija će, prema scenariju, odbiti da upotrebi nuklearno oružje kako bi pomogla NATO-u da povrati kontrolu nad Latgalom u Letoniji koju, takođe prema scenariju, okupira Rusija. Međutim, nuklearno oružje će upotrebiti SAD i tako će u programu Bi-Bi-Sija da počne Treći svetski rat.
U realnosti ovakav konflikt je nemoguć, ali se u Letoniji, očigledno, ovakav scenario ozbiljno razmatra, izjavio je ruski politikolog i vojni stručnjak Aleksandar Hramčihin.
- Ovaj scenario pre spada u sferu informacionog rata, a možda čak i u sferu unutrašnje politike Velike Britanije i u sferu savremenih medija - prokomentarisao je ovaj stručnjak.
"Ne bi mi da provociramo Ruse..."
Poslanik letonskog sejma Ivan Ribakov je istakao da je NATO za vreme vojnih vežbi već više puta koristio slični scenario. On je takođe osudio pokušaje da se simulira konflikt sa Rusijom.„Ne možemo birati susede, sa njima je poželjno živeti u miru i izbegavati izjave koje bi mogle, makar i indirektno, da ih isprovociraju. Čak ni teoretski ne bih želeo ovakav razvoj događaja. Ne treba se igrati takvih igara, čak i ako su one virtuelne, kompjuterske”, istakao je letonski poslanik.
Kako je više puta saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, tokom poslednjih godinu i po dana intenzitet borbene obuke snaga NATO-a u blizini ruskih granica je značajno porastao, a u simuliranom neprijatelju, protiv kojeg se bore saveznici na manevrima, lako je prepoznati Rusiju.
Namera britanske televizijske korporacije Bi-Bi-Si izazvala je ogorčenje šefa Komiteta Državne dume za međunarodne poslove Alekseja Puškova.
- Sama ideja serije o nuklearnom ratu sa Rusijom od Bi-Bi-Sija pravi pretendenta na 1. mesto među zapadnim medijima za raspirivanje mržnje i vojne histerije - napisao je poslanik na svojoj stranici na Tviteru.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/549941/Rusija-napada-Letoniju-Ameri-koriste-nuklearno-oruzje-pocinje-III-svetski-rat
SAMO ZATEŽU ODNOSE Ankara uvodi vize ruskim novinarima
Turska uvodi vize za ruske novinare od 15. februara, rekao je danas izvor iz turske ambasade u Moskvi.
"Relevantni zakon stupiće na snagu 15. februara", rekao je isti izvor, prenosi TASS.
Rusija je 1. januara 2016. godine suspendovala bezvizni režim sa Turskom kao odgovor na obaranje ruskog borbenog aviona "Su-24" iznad Sirije, od strane turske avijacije.
http://www.alo.rs/ankara-uvodi-vize-ruskim-novinarima/32860
KONTRA Rusija zabranila ulazak za petoro Amerikanaca
Rusija je uzvratila na američke sankcije protiv pet ruskih državljana zabranivši ulazak istom broju bivših američkih zvaničnika.
SAD su u ponedeljak uvele sankcije protiv još petoro Rusa zbog kršenja ljudskih prava na osnovu američkog zakona iz 2012. godine.
Sada ima 39 osoba koje su predmet sankcija, uključujući zabranu putovanja i zamrzavanje sredstava.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova danas je osudilo potez Vašingtona kao hipokriziju i čin koji dodatno šteti američko-ruskim odnosima, prenosi AP.
Ministarstvo je objavilo listu od pet bivših američkih zvaničnika kojima je zabranjen ulazak u Rusiju, uključujući bivšeg saveznog tužioca Alberta Gonzalesa.
http://www.alo.rs/rusija-zabranila-ulazak-za-petoro-amerikanaca/32708
Oklevanje Brisela nosi rizik većeg uticaja Rusije na Balkan
Broj dobrovoljaca sa Kosova na stranim ratištima značajno je smanjen, kao i broj kosovskih državljana koji traže azil u Evropi, rekao je uz ostalo premijer Kosova Isa Mustafa na početku međunarodne konferencije na kojoj se traži odgovor na pitanje kako da se jugoistočna Evropa suprotstavi izazovima sa kojim se suočava i ostatak sveta. Šef kosovske diplomatije Hašim Tači upozorio je na rizike povećanja uticaja Rusije u ovom delu Evrope.
Migracija, borba protiv terorizma i radikalizacije, te konflikti poput onih u Ukrajni i Siriji i uloga Rusije u tim zonama teme su o kojima će biti reči na ovogodišnjoj međunarodnoj konferenciji ’Grmija Hill’, koju organizuju Ministarstvo vanjskih poslova Kosova i Aspen Institut.
Fokus konferencije je bezbednost u jugoistočnoj Evropi, a cilj je da se pomogne Kosovu u promociji integracije u NATO i da se uključi u važne rasprave o regionalnoj bezbednosti.
Na otvaranju konferencije u utorak kosovski premijer Isa Mustafa je kazao da je Kosovo stabilna država koja usko sarađuje sa zajednicama koje u njoj žive, kao i sa državama regiona. Dodao je kako Kosovo nikada nije bilo više povezano sa evropskom porodicom kao danas.
Kosovo je radilo na tome da se smanji broj onih koji traže azil u zemljama Evrope, što dokazuje podatak da je broj od 13.000 Kosovara, koliko ih je tražilo azil u februaru prošle godine, pao na 5.000 u decembru 2015.
„Ono što nas brine jeste to da su samo naši građani trenutno izolovani od slobodnog kretanja u zemljama EU zbog viznog režima“, kazao je Mustafa, dodajući da je Kosovo ispunilo sve kriterijume i da se čeka na pozitivnu preporuku EU.
Kada je u pitanju borba protiv terorizma, Mustafa je naveo da je broj od 300 ljudi sa Kosova koji su učestvovali u stranim ratovima pao na manje od 70 njih koji se tamo ternutno nalaze. U međuvremenu, naveo je, uhapšeni su mnogi koji su radili na regrutaciji i koji su "zloupotrebili Kosovo za radikalne ciljeve“.
„Kosovari gaje evropske i euroatlanske vrednosti. Mi smo sekularna država i nemamo nameru da popustimo u našoj svakodnevnoj borbi protiv onih koji ne poštuju osnovna ljudska prava“, poručio je Mustafa.
On je takođe dodao da je bezbednosna situacija poboljšana zahvaljujući dijalogu Prištine i Beograda, navodeći da je tokom prošle godine na Kosovu zabeleženo samo pet međuetničkih incidenata, i to na severu Kosova.
Iako je Kosovo daleko od Ukrajne i Sirije, dešavanja u tim zemljama utiču i na Balkan, upozorio je kosovski premijer.
„Istorijski je dokazano da mnogi izazovi kroz koje Kosovo prolazi, ali i zemlje u susedstvu, mogu biti povezani sa nekim globalnim, destabilizirajućim tendencijama. Ali, mi ćemo se oduprijeti tim tendencijama, radeći na tome da Kosovo postane dio dijaloga i rešenja“, poručio je Mustafa.
Dijalog jedini put
"Oklevanje Brisela da Kosovo tretira isto kao i ostale zemlje koje teže ka evropskim integracijama, nosi rizik od povećanja uticaja Rusije ili drugih zemalja koje su uključene u ektremističke i terorističke organizacije, upozorio je prvi zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Hašim Tači.
On je kazao da će Kosovo nastaviti da radi na regionalnoj saradnji koja ne treba da se shvati kao evropska obaveza, već i kao vrednost kojom se treba ponositi politička scena na Kosovu.
„Ciljevi onih koji odbijaju dobrosusedske odnose i sporazume sa susednim zemljama, a takvih ima na Kosovu, su pogrešni. Jedini put je dijalog i saradnja i izgradnja dobrosusedskih odnosa“, rekao je Tači, dodajući da je tokom svog diplomatskog angažovanja posetio sve zemlje regiona osim Srbije i BiH, gde, kako je rekao „još postoji Miloševićev mentalitet izolovanosti“.
„Ipak verujem da će dijalog u Briselu biti poruka svima da se mora raditi više na evroatlanskoj budućnosti naših država“, kazao je on.
Tači je kazao da u regionu postoji velika potreba za saradnju u oblasti bezbednosti, posebno u borbi protiv radikalizma i terorizma.
„Ali ono što je od vitalnog značaja za Kosovo kako bi postigli bolje rezultate jeste i da se stvore uslovi za učlanjenje Kosova u međunarodne mehanizme kao što su Interpol i Europol, što bi nam pomoglo da budemo još efikasniji unutar naše zemlje, ali i u saradnji sa susedima“, kazao je Tači.
Tokom Grmija Hill konferencije održaće se niz debata o globalnim izazovima i ulozi NATO-a i EU na Zapadnom Balkanu, implikacijama konflikata u Siriji i Ukrajni na bezbednost u jugoistočnoj Evropi, te globalnim naporima u borbi protiv nasilnog ekstremizma.
Među govornicima je i Džordž Vilijam Vela, zamenik premijera i ministar inostranih poslova Malte, zemlje koja od januara 2017. preuzima predsedavanje EU. Konferenciji prisustvuje oko 200 gostiju iz 40 zemalja.
http://www.slobodnaevropa.org/content/oklevanje-brisela-nosi-rizik-veceg-uticaja-rusije-na-balkan/27528335.html
Нема коментара:
Постави коментар