Rusija uvežbavala NUKLEARNI UDAR na Švedsku

Ruske vazduhoplovne snage izvele su simulaciju nuklearnog napada na Švedsku tokom vojnih vežbi
pre tri godine, tvrde u NATO-u, piše britanski "Telegraf".
Tokom ruske vojne vežbe 2013. godine, grupa aviona se približila švedskom vazdušnom prostoru nakon što su preleteli Finski zaliv, navodi se u novom izveštaju NATO-a.
Napominje se da je to jedan od nekoliko primera "lažnog nuklearnog napada" protiv NATO-a i njegovih saveznika.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg napisao je u svom godišnjem izveštaju za 2015. kako "ovaj tempo ruskih vojnih manevara i vežbi nije viđen još od vrhunca Hladnog rata".
- Rusija je u poslednje tri godine sprovela najmanje 18 velikih vojnih vežbi, od kojih su neke uključivale više od 100.000 vojnika. Te vežbe su, između ostalog, simulirale i nuklearne napade na partnerske zemlje NATO-a poput Švedske - piše u izveštaju Jensa Stoltenberga.
Švedska nije članica NATO-a, ali ima veoma bliske vojne odnose sa njegovim članicama.
"Telegraf" piše da se simulacija napada odigrala 29. marta 2013. godine.
Dva strateška bombardera "tu-22 m-3" su preletela Finski zaliv, uz pratnju četiri lovačka aviona "su-27" i došla na 40 kilometara od švedske teritorije, ostrva Gotland koje je 160 kilometara udaljeno od Stokholma.
Udaljili su se nakon što je vežba postigla cilj, a to je simulacija napada na vojnu bazu na jugu Švedske i sedište švedske obaveštajne službe koja prati elektronsku komunikaciju.
Ovaj incident izazvao je kontroverze u Švedskoj, jer je vojska te zemlje bila nespremna, pa je pomoć morala da traži od danskog ratnog vazduhoplovstva.

Rusija: Ovo su besmislice

S druge strane, bivši ruski general Jevgenij Bužinski komentarisao je ove optužbe kao "besmislice" koje su kreirane da bi se izazvala histerija oko baltičkih zemalja.
- Ova izjava o navodnoj vežbi nuklearnog napada na Švedsku je najobičnija provokacija - rekao je Bužinski.
Naime, nedavni izveštaj kompanije RAND otkrio je da NATO nema dovoljno resursa da spreči potencijalnu invaziju tenkovskih divizija na baltičke zemlje, koje bi prema njihovim procenama Estoniju, Litvaniju i Letoniju pregazile za 60 sati.

http://www.blic.rs/vesti/svet/nato-zaprepascen-rusija-uvezbavala-nuklearni-udar-na-svedsku/gycmr2m

GORBAČOV SE OBRUŠIO NA VLAST: Stidim se Putina i Medvedeva

Poslednji predsednik SSSR je na radiju Svoboda kazao da predsednik Rusije sprovodi samovolju "uz
pomoć mračnih frakcija okorelih u korupciji".
Mihail Gorbačov kaže da je dominacija bezbednosnih službi u državi nedopustiva i da Putin vlada zemljom preko svojih prijatelja, ljudi s kojima je igrao fudbal u ulici.
"Takav stil odnosa za mene je neprihvatljiv", rekao je Gorbačov i dodao da je Putin izdao narod kad je društveno vlasništvo pod izgovorom reformi razdelio podobnima i dodatno učvrstio korupciju. Čovek koji je razbio SSSR kaže da se autoritarni režimi i diktature vraćaju u celom svetu i da Rusija nije izuzetak.
"Slabe ruske institucije omogućavaju proizvoljno vladanje i zloupotrebe", tvrdi Gorbačov i navodi da Putin i Medvedev vladaju strahom.
"Njih dvojica imaju drugačije iskustvo, iskustvo samovoljnog vladanja. Vladanja strahom", citirao je ruskog zvaničnika bezbednosnih službi Viktora Čerkesova, koji je kazao da je sadašnji sistem "čekističkog tipa", aludirajući na Lenjinovu Čeku, tajnu policiju i preteču KGB.
"Izbori u Rusiji nisu slobodni. I sam sam skoro završio u KGB. Zvali su me nakon studija", rekao je Gorbačov. Na pitanje da li se odazvao, rekao je: "Nije stvar u tome. Vladavina bezbednosnih struktura, njihov preterani uticaj na odlučivanje o političkim pitanjima i mešanje u živote ljudi su neprihvatljivi, prelaze sve granice."
Gorbačov kaže da je uveren da Rusiji treba novi izborni sistem, koji će ljudima garantovati pravo da sami biraju vlast.
"Odbijam sistem u kojemu dvojica odlučuju o svemu”, stidim se zbog njih", rekao je on i dodao da se i Putin i Medvedev ponašaju nedolično.
"Kao da nema društva, kao da nema Ustava, izbornog sustava. Sve odlučuju sami. To je duumvirat. A gde je nas 140 miliona? Meni se to ne sviđa ali njih dvojica misle da su spasitelji domovine", kaže Gorbačov  dodaje da su ruski izbori posle 1990. manje slobodni nego u sovjetsko doba.
(Tanjug)

http://www.kurir.rs/planeta/video-gorbacov-se-obrusio-na-vlast-stidim-se-putina-i-medvedeva-clanak-2123853

Putin neće promeniti politiku iako ruska ekonomija tone 

Zapadne sankcije ne igraju ključnu ulogu u ekonomskim tokovima Rusije, a pogotovo neće uticati na promenu politike zvanične Moskve, kaže za Radio Slobodna Evropa Sergej Aleksašenka, analitičar instituta Brukings (Brookings) u Vašingtonu i nekadašnji zamenik predsedavajućeg Centralne banke Rusije. On kaže da je ekonomska situacija u Rusiji mnogo gora nego je vlasti prikazuju.

RSE: Koliko je duboka ekonomska kriza u Rusiji imajući u vidu pad društvenog proizvoda, vrednosti rublje i odliv kapitala veći od 100 milijardi dolara? Kremlj istovremeno ističe da je EU zapravo više pogođena sankcijama nego Rusija.

 

Aleksašenka: Ništa od toga nije tačno. Recesija traje neprekidno već šest kvartala (godinu i po dana). Ako gledate statistiku, izgleda da kriza nije tako duboka kao 2008.
Državni statistički ured je saopštio da je bruto drušveni proizvod pao za 3,7 odsto u 2015. što ne izgleda tako strašno ako se ima u vidu da je pre šest godina umanjen čak za 10 procenta.
No, kako kaže izreka, postoji – laž, velika laž i statistika. Ako se raščlane ovi podaci, može se zaključiti da jedino u plusu bio ruski izvoz. Sve drugo, pre svega domaća javna i privatna potrošnja, zatim investicije – dramatično opadaju, što sveukupno realno obara bruto društveni proizvod za 9 procenata.
S druge strane, statistički rast izvoza nije posledica povećanja prodaje ruskih proizvoda u inostranstvu već drastičnog smanjenja uvoza. Dakle, ovo „statističko čudo“ o padu ruske ekonomije od samo 3,7 odsto ne odražva njeno stvarno stanje.

Inflacija je dostigla 25 odsto, potrošnja je pala za 10 odsto, rublja je gotovo prepolovljena. To znači da kriza nije prošla i da će ruska ekonomija i dalje tonuti.

Ruska privreda je u dubokoj krizi, nedostaju joj investicije. Inflacija je u poslednje dve godine dostigla 25 odsto, privatna potrošnja je pala za 10 odsto, vrednost rublje je gotovo prepolovljena. To znači da kriza nije prošla i da će ruska ekonomija i dalje tonuti.

RSE: Koji sektor ekonomije je najviše pogođen? Takođe, kako se to odražava na život običnih ljudi s obzirom na nestašice i, istovremeno, skok cena?

 

Aleksašenka: Statistički gledano, najviše je pogođen građevinski sektor, zatim veleprodaja. Proizvodnja je opala za 5,5 odsto, što je mnogo, iako je značajno porasla produkcija u vojnom sektoru između 12 i 15 procenata. To znači da je proizvodnja u civilnom sektoru zapravo smanjena za 8 do 9 odsto.
Kada je reč o potrošnji, prodaja novih automobila je smanjena za 36 procenata. Istovremeno, broj stambenih kredita je opao za trećinu uprkos niskim kamatama i nastojanjima države da raznim olakšicama podstakne građane.
Takođe, maloprodaja je smanjena za 11 odsto na godišnjem nivou. To pokazuje koliko su ruski građani pogođeni krizom.

RSE: U međuvremenu, vlasti u Moskvi su saopštile da će se više oslanjati na domaću proizvodnju, u prvom redu poljoprivrednu, kao i pronalaženju novih tržišta kao zamenu za zapadno, pre svega u Kini, zatim Brazilu i Turskoj pre incidenta zbog obaranja ruskog aviona. Koliko su u tome uspele?

 

Aleksašenka: Ruske vlasti ne žele da priznaju pravu prirodu ekonomske krize, makar javno. One najavljuju okretanje ka Aziji, zatim fokusiranje na domaću proizvodnju. Međutim, statistika ne podupire te ideje.
Kao što sam pomenuo, prošlogodišnji izvoz Rusije je povećan za 0,6, odnosno 0,7 odsto. Dakle, skoro da nema rasta, što je lako objašnjivo jer čak 75 do 80 procenata izvoza otpada na sirovine, odnosno energiju i poljoprivredne proizvode. To znači nafta, gas, hemikalije, razni metali, drvo. To je sve.

Vlasti žele da povećaju prodaju naoružanja širom sveta, ali ono čini svega pet odsto ruskog izvoza.

Kao što znate, u međuvremenu opada globalna tražnja za tom vrstom artikala. Vlasti bi želele da povećaju prodaju naoružanja širom sveta, ali ono čini svega pet odsto ruskog izvoza.
Istovremeno, zvanična Moskva nastoji da podstakne i proizvodnju i prodaju automobila u susednim zemljama, ali to predstavlja manje od dva procenta izvoza.
Doduše, raste poljoprivredna proizvodnja i to ne od lane već od 2003-4. u proseku oko 3 odsto godišnje. To je jedini kontinuirani dobar trend. Međutim, poljoprivreda učestvuje samo sa 3 procenta u ruskom društvenom proizvodu. To znači da bi morala da raste po stopi od 10 odsto godišnje da bi postala značajniji element ekonomije, što nije realno.
Dakle, optimizam ruskih vlasti o privrednom rastu je neutemeljene. Najverovatniji scenario je stagnacija u srednjoročnom periodu. Razlog za to je loša poslovna klima, pre svega nesigurnost u zaštiti svojinskih prava, a što rezultira smanjenjem investicija bez čega nema ekonomskog rasta ni u jednoj zemlji u svetu.
Sankcije nisu ključni uzrok ekonomskih teškoća

RSE: Osim zapadnih sankcija, Rusiju pogađa i pojeftinjenje sirovina, pre svega zbog usporavanja kineske ekonomije, zatim dramatičan pad cena nafte. Međutim, ona, kao ni Saudijska Arabija, ne smanjuje proizvodnju „crnog zlata“. Da li su u pitanju samo ekonomski razlozi ili i politički?

 

Aleksašenka: Pominjete razloge koje navodi i Kremlj. Dakle, zapadne sankcije, usporavanje kineske ekonomije i pad cena nafte. Sva ova tri faktora utiču na rusku ekonomiju, ali ne igraju značajnu ulogu.
Najpre oko nafte. Poreski sistem Rusije je tako struktuiran da da prihodi od nje čine 65 do 70 odsto budžeta. Naravno da su državni prihodi manji kada pada cena nafte. Međutim, fluktuacija cene ovog energenta ne utiče toliko na naftnu industriju Rusije. Ona beleži rekorde i januaru je proizvela najviše nafte. Na kraju krajeva, devalvacija rublje je smanjila njene troškove koji inače nisu veliki i stoga je ruska naftna industrija konkurentna.
Kada je reč o sankcijama, treba da razdvojimo kaznene mere prema vojnom kompleksu, proizvodnji nafte i gasa i finansijskom sektoru. Vojna proizvodnja nije mnogo pogođena i Rusija je uspela da pronađe zamenu za delove koje je ranije uvozila sa Zapada. Štaviše, Rusija ima velike zalihe komponenti koje je ranije nabavila na Zapadu što joj omogućava da zadrži isti nivo proizvodnje naoružanja još godinu i po možda i dve.
Što se tiče kaznenih mera na proizvodnju gasa iz škriljaca u zoni Arktika – to sa sadašnjom cenom nafte od oko 30 dolara za barel ne pogađa Rusiju.
Kada je reč o sankcijama u finansijskom sektoru koje onemogućavaju mnogim ruskim bankama i preduzećima da pozajmljuju novac na stranim tržištima – to se itekako odrazilo na Rusiju prilikom isplate stranih dugova krajem 2014. i početkom 2015. godine što je iznosilo 10 odsto njenog društvenog proizvoda.
Međutim, taj pritisak je sada mnogo manji i poslednjem kvartalu prošle godine iznosio je oko 3 procenta društvenog proizvoda. To jeste teret ali ne toliki da može da uništi rusku ekonomiju.
Dakle, sva ova tri faktora negativno utiču na Rusiju ali ne u meri da utiču na njene makroekonomske trendove.
Neosnovane teorije zavere o padu cena nafte

RSE: Zašto Rusija ne smanjuje proizvodnju nafte kako bi sprečile pad njene cene?

 

Aleksašenka: Ruske naftne kompanije su komercijalne i okrenute su profitu. S obzirom da ih njena ekspolatacija košta između 15 i 17 dolara po barelu, to znači da i sa sadašnjom cenom od oko 30 dolara ostvaruju solidnu zaradu pa nemaju razloga da smanje proizvodnju.

RSE: To uglavnom spada u teorije zavere, ali u pojedinim krugovima se tvrdi da su SAD uticale na Saudijsku Arabiju tokom 1980-tih da povećanom proizvodnjom nafte smanje njenu cenu sa 3 na 1 dolar za barel u nastojanju da sruše socijalizam u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Slično i sada, prema tim teorijama, cena nafte je za godinu i po dana oborena sa 110 dolara na ispod 30 da bi se naškodilo ruskoj ekonomiji i tako primorala da promeni politiku.

 

Aleksašenka: To su sve teorije zavere bez ikakvog utemeljenja u stvarnosti. Ako se osvrnete na rusku ekonomiju u poslednjih 30 godina, pomalo je čudno da svaki put kada je kriza u Rusiji cena nafte pada. Međutim, ruska privreda nije uvek bila u nevoljama kada je nafta pojeftinjavala. Na primer, cena nafte je padala nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. Međutim, ruska ekonomija je u to vreme ubrzano rasla.

Pomalo je čudno da svaki put kada je kriza u Rusiji pada cena nafte. Međutim, ruska privreda nije uvek bila u nevoljama kada je nafta pojeftinjavala.

Dakle, vrednost ovog energenta na tržištu je veoma važna za Rusiju ali ne određuje ključne tokove u njenoj privredi.
Takođe, cena nafte je dramatično smanjena sa 148 dolara tokom leta 2008. na 35 u januaru 2009. Međutim, niko tada nije rekao da je to urađeno sračunato da bi se uništila ruska ili saudijska privreda. Dakle, reč je o proizvodu namenjenom tržištu gde cene rastu i padaju. Stoga ne vidim bilo kakav razlog za teorije zavere.

RSE: Govorilo se da je Putin u vreme kada je cena nafte dostigla rekordan nivo pre globalne krize 2008. odlučio da se deo zarade odvaja „za crne dane“, odnosno kada ovaj energent bude mnogo jeftiniji. Kolika je vrednost tog fonda i da li je on u međuvremenu potrošen zbog povećanih troškova nakon uvođenja zapadnih sankcija?

 

Aleksašenka: Ti fondovi postoje i ministarstvo finansija trenutno raspolaže sa oko 100 milijardi dolara rezervi u gotovini. On je pre uvođenja kaznenih mera iznosio 180 milijardi dolara što znači da je potrošeno negde oko 45 odsto sredstava.

RSE: Znači li to da Rusija ima još prostora za manevrisanje u ekonomskom smislu bez obzira na teškoće?

 

Aleksašenka: Ne bih rekao da ima preveliki prostor za manevrisanje ali postoji izvesna garancija za ekonomiju i budžet da može da se troši novac, tako da ne postoji opasnost od sloma finansijskog sistema.
Zakasnelo okretanje Gasproma ka Kini

RSE: Pomenuli smo plan Rusije da preusmeri svoju ekonomiju, pre svega izvoz energenata ka Aziji. Nedavno je potpisan sporazum o dugoročnom izvozu gasa u Kinu vredan 400 milijardi dolara. Koliko je taj projekat realan. U međuvremenu, Rusija je odustala od gasovoda „Južni tok“ kao i njegovog naslednika „Turskog toka“. Takođe, namerava da do kraja ove decenije prekine isporuke gada Evropi preko Ukrajine kao glavne tranzitne rute. Da li to znali da Moskva odustaje od starog kontinenta kao do skora najvažnijeg tržišta?

 

Aleksašenka: Nije lako odgovoriti na ovo pitanje jer je nejasna strategija ruskog giganta Gasprom. Međutim, da sam u menadžmentu ove kompanije i ja bih nastojao da prodajem gas i na drugim tržištima osim evropskom.
Dakle, krajnje je razumljivo zašto Gasprom želi da prodaje gas u Kini. No, problem je što je izgubio mnogo vremena.
Učestvovao sam u pregovorima sa kineskom stranom 2003. godine kao predstavnik kompanije „Rusija petroleum“ koja je bila spremna da snabdeva ovo tržište. Međutim, Gasprom tada nije bio zainteresovan za taj posao i blokirao je pregovore.
Dvanaest godina kasnije je potpisao sporazum sa Kinom. Dakle, da je počeo da gradi gasovod 2003. mogao je već dve godine kasnije da isporučuje ovaj energent i situacija bi bila sasvim drugačija.
Drugo, ne treba posmatrati kinesko tržište kao zamenu za isporuke gasa Evropi. Radi se o različitim izvorima. Između nalazišta u istočnom Sibiru, odakle bi trebalo da se osigura gas za Kinu, i zapadnog Sibira, gde se eksploatiše ovaj energent za Evropu – ne postoji konekcija jer je reč o oblastima udaljenim skoro dve hiljade kilometara.

RSE: A kada je reč o „Južnom“ a potom „Turskom toku“?

 

Aleksašenka: Problem je što je Gasprom politički instrument Kremlja koji koristi gas u sukobu sa Ukrajinom. To znači da je najava smanjenja pa čak i potpuna obustava isporuke gasa preko ovog koridora politički motivisana.

Gasprom je politički instrument Kremlja koji koristi gas u sukobu sa Ukrajinom i širom Evrope. Zato će učiniti sve da izgradi „Severni tok 2“ i „Turski tok“.

Istovremeno, proizvodni kapaciteti Gasproma su za 50 odsto viši u odnosu na njegovu sadašnju eksploataciju. To znači da bi mogao da duplira isporuke Evropi i zato je veoma aktivan u promovisanju novih gasovoda i verovatno će učiniti sve da izgradi „Severni tok 2“ kao i „Turski tok“.

RSE: Da, evropsko tržište je najprofitabilnije za Gasprom jer ima naznaka da će u Kini mnogo jeftinije prodavati gas. EU smatra da je u čisto ekonomskom smislu najracionalnije da ruski gas kao i do sada ide preko cevovoda u Ukrajini čiji je kapacitet nije u potpunosti iskorišćen. Shodno tome, mnogi smatraju da je „Južni tok“ i njegov ekvivalent „Turski“ neracionalan, pa čak i politički projekat a i da „Severni tok“ nije profitabilan.

 

Aleksašenka: „Severni tok“ je u izvesnoj meri komercijalno održiv. Njime se doprema gas u srce Evrope – Nemačku, Holandiju a pošto ne prolazi preko teritorija drugih država Gasprom ne mora da plaća tranzitnu taksu.

„Južni“ i „Turski tok“ bi dopremali gas istim potrošačima kao i ukrajinski koridor koji Gasprom u ovom trenutku koristi sa svega 40 odsto kapaciteta.

Kada je reč o „Južnom“ i „Turskom toku“, to je definitivno zamena za ukrajinski koridor koji ima veliki potencijal i Gasprom u ovom trenutku koristi svega 40 odsto njegovog kapaciteta. Takođe, „Južni“ i „Turski tok“ bi dopremali gas manje više istim konzumentima – u jugoistočnoj Evropi – kao i ruta preko Ukrajine.
Rusija neće obustaviti isporuke gasa preko Ukrajine

RSE: Da li je najava Moskve da će obustaviti isporuke gasa preko Ukrajine do kraja ove decenije samo politička pretnja ili će to zaista i učiniti?

 

Aleksašenka: To je politička pretnja ali i u Gaspromu priznaju da ne mogu u potpunosti da to učine jer postoje potrošači u Evropi kojima se jedino preko Ukrajine može dopremiti gas, što nije izvodljivo preko najavljenog „Turskog toka“ a pitanje je da li će uopšte biti izgrađen imajući u vidu zategnute odnose Moskve i Ankare.

RSE: Istovremeno ukrajinske vlasti ističu da im više ne treba ruski gas jer ga preko „povratnog“ toka dovoljno dobijaju iz EU. S druge strane, najavljuju da će drastično povećati tranzitne takse Rusiji. U Moskvi pak smatraju da je problem sa ukrajinskim gasovodom što se u njega mora uložiti čak 20 milijardi dolara jer je izgrađen još u sovjetsko vreme i zastareo je.

 

Aleksašenka: S jedne strane, tačno je da Gasprom gubi ukrajinsko tržište jer ga je pre 10 godina snabdevao sa 50 milijardi kubnih metara gasa, a prošle manje od 15 milijardi.
Međutim, to ne znači da je Gasprom u potpunosti izgubio ovo tržište, jer gro gasa koje Ukrajina dobija preko „povratnog toka“ iz Evrope je zapravo ruskog porekla. Naime, ruski gas namenjen Evropi je mnogo jeftiniji od onog koji direktno prodaje Ukrajini, što je deo političkog pritiska Kremlja na zvanični Kijev.

Izgradnja gasovoda je skupa, ali pošto glavnu reč imaju Putinovi prijatelji Timčenko i Rotenberg, to što je trošak za Gasprom - to je za njih dobit.

Što se tiče obnove gasovoda kroz Ukrajinu ili gradnje potpuno novih, tačno je da je to skup poduhvat. Međutim, treba imati u vidu da ključnu ulogu u projektima Gasproma imaju bliski Putinovi prijatelji Genadij Timčenko i Arkadij i Boris Rotenberg. Dakle, to što bude trošak za Gasprom za njih će zapravo biti dobit. Stoga je velika verovatnoća da će neki od ovih gasovoda biti izgrađeni.

RSE: „Južni tok“ je bio značajna poluga za očuvanje i jačanje uticaja i na Balkanu, čije zemlje teže članstvu u EU. Da li je odustajanjem od ovog projekta Rusija izgubila jedan od poslednjih instrumenata uticaja u ovoj regiji?

 

Nakon otkazivanja "Južnog toka", Moskva je ostala bez važne poluge za uticaj, ali, ne brinite, ruski političari će pronaći nešto drugo.

​Aleksašenka: Da, Rusija je želela da koristi „Južni tok“ kao politički instrument za stvaranje različitih savezništava u Evropi. Nakon otkazivanja ovog projekata ostala je bez te poluge uticaja, ali, ne brinite, ruski političari će pokušati da pronađu nešto drugo, jer je očigledno da Putin nastoji da naruši evropsko jedinstvo i pronađe način da pojača tenzije unutar EU.

RSE: Da, može da računa na Kipar, u izvesnoj meri na Bugarsku...

 

Aleksašenka: Tu su i Mađarska, Poljska, Mari le Pen u Francuskoj.
Sličnost između Putina i Erdogana

RSE: Mislite li da je Rusija definitivno odustala od „Južnog“ i „Turskog toka“ ili samo trenutno?

 

Aleksašenka: Politički odnosi Rusije i Turske su toliko pogoršani i ne verujem da će se popraviti sve dok se ne okonča sukob u Siriji.
To je u velikoj meri i konflikt između Putina i Erdogana koji su slični po ponašanju i psihološkom profilu. To znači da ni jedan ni drugi nisu spremni da popuste.
Zbog toga će biti zamrznuti mnogi ekonomski projekti između dve zemlje. U međuvremenu, Turska može da profitira od ukidanja međunarodnih sankcija Iranu. Ako Teheran bude spreman da izvozi gas u Evropu, kao i Azerbejdžan i Turkmenistan, to će onda biti zamena za „Turski tok“.

RSE: Da li to znači da Putin nije previše racionalan političar, zato što Moskva sa Ankarom ima značajnu ekonomsku razmenu, Turska nije primenila zapadne sankcije i, na kraju, preko nje je trebalo da prođe ruski gasovod?

 

Putin je veoma racionalan u taktičkom smislu ali i emotivan. Međutim, ako je političar obuzet emocijama, onda je loš strateg, a odnosi sa Turskom se tiču strategije.

Aleksašenka: Putin je veoma racionalan u taktičkom smislu ali i emotivan kada donosi odluke. Međutim, ako je političar obuzet emocijama, onda je loš strateg, a odnosi sa Turskom se pre svega tiču strategije.

RSE: Dmitrij Medvedev je, dok je bio predsednik, tokom posete SAD pre nekoliko godina najavio da će napraviti pandan Silikonskoj dolini u blizini Moskve. S obzirom da je drugi proizvođač oružja u svetu, Rusija očito poseduje određene sofisticirane tehnologije. Međutim, toga nema previše u realnoj ekonomiji. Da li je problem u korupciji i neefikasnom privrednom sistemu?

 

Ključni problem ruske ekonomije je nepostojanje vladavine zakona, bez čega nema ni Silikonske doline ni konkurentne ekonomije.

​Aleksašenka: Ključni problem ruske ekonomije je nepostojanje vladavine zakona, pre svega zaštite svojinskih prava, bez čega nema ni Silikonske doline ni konkurentne ekonomije.
Još deceniju-dve bez promena

RSE: Da li će zapadne sankcije i sve što se trenutno dešava, uključujući i dramatičan pad cene nafte, na kraju dovesti do promene politike Kremlja, ili on računa da će kaznene mere popustiti s obzirom da pogađaju i poslovne krugove u Evropi, pre svega krupni biznis u Nemačkoj?

 

Aleksašenka: Kao što sam rekao zapadne sankcije ne igraju ključnu ulogu u ekonomskim tokovima Rusije a pogotovo ne mogu uticati na promenu politike zvanične Moskve. Dakle, možete da zaboravite na taj deo pitanja.

Opada popularnost gubernatora kao i parlamenta, Međutim, Vladimir Putin i dalje uživa veliku podršku građana. No, on neće promeniti politiku ni kada bude manje popularan.

Naravno, zbog nimalo zavidne privredne situacije, dramatično opada popularnost gubernatora u većini regija kao i parlamenta, što pokazuje i istraživanje iz januara. Međutim, Vladimir Putin i dalje uživa veliku podršku građana.
Verovatno će i on vremenom biti manje omiljen ali ne verujem da će to uticati na promenu njegove politike. Naprotiv, mislim da će se pojačati pritisak na opoziciju i sve kritičke glasove. To znači da će izbori biti još neslobodniji a mogući su i politički motivisani procesi protiv čelnika opozicije.

RSE: Pošto znate iznutra kako funkcioniše sistem, koliko takva situacija može da traje?

 

Aleksašenka: Može da traje i deceniju dve. Sve dok je Putin na vlasti.

http://www.slobodnaevropa.org/content/putin-nece-promeniti-politiku-iako-ruska-ekonomija-tone/27532382.html

 STRAH ZAPADA OD PUTINA "Rusija bi pregazila dve NATO zemlje za 36 sati" 

Korporacija "RAND" koja se između ostalog bavi analizom geopolitičke situacije u svetu, sprovela je istraživanje čiji rezultati impliciraju da bi Rusiji bilo potrebno svega 36 sati da "pregazi" baltičke države u sastavu NATO, odnosno Letoniju i Estoniju.
Stručnjaci iz "RAND" korporacije smatraju da bi, u slučaju invazije, ruska vojska uhvatila NATO "na spavanju", i bez problema okupirala Estoniju i Letoniju.
Kako se navodi u studiji, NATO bi svim silama pokušao da oslobodi prestonice Rigu i Talin, ali ne bi imao ni približan broj pešadije u odnosu na Ruse, zbog čega bi na kraju bio i poražen. Naime, svih 27 ruskih bataljona poseduju napredne borbene tenkove, dok 12 NATO bataljona ne poseduje nijedan, zbog čega bi borba na zemlji predstavljala "igru mačke i miša", navode stručnjaci iz pomenute korporacije.
"NATO jednostavno ne može da odbrani zvoje članice koje su blizu Rusije. Svako ko tvrdi suprotno je nedovoljno upućen", navodi se u istraživanju.
Uz to, ruska enklava Kalinjingrad, okružena NATO državama i naoružana brojnim projektilima bila bi još jedna prednost Kremlja u odnosu na Alijansu.
Invazija koja bi značila početak Trećeg svetskog rata
Ipak, ostaje pitanje zbog čega bi neko uopšte spominjao invaziju jedne velike sile na države koje su članice najmoćnijeg vojnog saveza na svetu, osim ako cilj nije izazivanje panike i širenje neprijateljskih vibracija između istoka i zapada.
Ukoliko bi Rusija, kao što se hipotetički navodi u studiji, izvršila invaziju na dve suverene države, koje su ujedno i članice NATO alijanse, to bi se okarakterisalo kao otvoren čin objave rata najmoćnijem vojnom savezu na svetu, posle čega bi sve opcije, uključujući i eventualni početak Trećeg svetskog rata, bile moguće.
"RAND " korporacija u svojoj studiji kao da zaostaje najmanje 30 godina. Borbe prsa u prsa su bile moguće u Drugom svetskom ratu ili u američkoj okupaciji Vijetnama, ali danas se u modernom ratovanju takva vrsta borbe smatra zastarelom.
Jedan od razloga, možda i najjednostavniji je taj što kopnena invazija kao po pravilu donosi poraz onome ko je započne, barem to pokazuju slučajevi u nekoj bliskoj istoriji.
Nemačka i Austro-Ugarska u Prvom svetskom ratu doživele su fijasko, o Hitlerovom šestogodišnjem maničnom teroru da i ne govorimo. SAD su dobile vruć šamar u pomenutom Vijetnamu, kao i Sovjeti u Avganistanu, a američka okupacija Avganistana i Iraka proglašene su najvećim vojnim promašajima 21. veka.
Upravo zbog svih navedenih primera, a i očite modernizacije u taktici ratovanja, studija "RAND" korporacije mogla bi se komotno uvrstiti u naučno-fantastično štivo.
Inače, "RAND" je američka neprofitna korporacija koja je osnovana u okviru avionske kompanije "Daglas" kako bi analizirala i istraživala u korist američke vojne avijacije. Finansiraju je direktno američka vlada i privatni donatori.

http://www.blic.rs/vesti/svet/strah-zapada-od-putina-rusija-bi-pregazila-dve-nato-zemlje-za-36-sati/222363q

АМЕРИЧКИ АНАЛИТИЧАР ТВРДИ: Нуклеарни рат између САД и Русије се приближава

Пензионисани професор руских студија и историје на Принстону, Стивен Ф. Коен, упозорио је да се нуклеарни рат између Русије и Запада ближи.
Пентагон је објавио да ће учетворостручити број војних снага САД и НАТО-а у државама на граници са Русијом. Такав потез ће дефинитивно изазвати јак одговор Русије.
Мејнстрим медији и америчка председничка кампања игноришу ову озбиљну међународну дилему. Међутим, то игнорисање би могло да доведе до потенцијалног нуклеарног сукоба, а самим тим и рата.
Стивен Ф. Коен сматра да ће слање додатне војске и оружја близу руске границе довести до новог Хладног рата. Он је навео да такав потез нико није направио у модерној историји, осим нацистичке Немачке када је нападала Совјетски савез.
Русија ће сигурно одреаговати, вероватно премештањем своје војске и свог оружја, а понајвише пројектила и тактичког нуклеарног оружја. Коен упозорава да се између САД и Русије тренутно води опасна трка нуклеарног наоружавања која би могла само да се погорша.
Коен наводи и да ће одлука Обамине администрације о повећању снага поништити преговоре између секретара државе Керија и руског министра спољних послова Лаврова о сарадњи по питању украјинске и сиријске кризе, али и подели Европе.
Коен изражава жаљење због тога што се тренутни развој догађаја не појављује у америчким медијима и што се о њему јавно не расправља од стране тренутних председничких кандидата.
Он је навео да никада раније тако озбиљна међународна ситуација није игнорисана током америчке председничке кампање. Коен верује да је разлог за то чињеница да је за украјинску кризу из новембра 2013. године окривљена само „агресија“ руског председника Путина.

http://www.pravda.rs/2016/02/05/americki-analiticar-tvrdi-nuklearni-rat-izmedju-sad-i-rusije-se-priblizava/

Ruski napadi u Siriji miniraju mirno rešenje

Ruski vazdušni napadi u Siriji na čijoj su meti uglavnom opozicione grupe u Siriji "miniraju napore za mirno rešenje" konflikta, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
"Takođe, jačanje ruskog prisustva, njene akcije iz vazduha u Siriji utiču na porast tenzija i krše turski vazdušni prostor”, rekao je Stoltenberg po dolasku na sastanak ministara odbrane Evropske unije u Amsterdamu.
On je dodao da je situacija "izazov za NATO zbog kršenja vazdušnog prostora NATO".
Generalni sekretar NATO rekao je da značajno jačanje vojnog prisustva Rusije u Siriji i na istoku Sredozemlja utiče na "stratešku ravnotežu" u regionu.
"NATO podržava napore u iznalažeju političkog rešenja krize u Siriji", dodao je Stoltenberg.
Hiljade Sirijaca koje beže iz Alepa od boraca pristalica predsednika Bašara el-Asada i ruskih vazdušnih napada stigle su danas do sirijsko-turske granice, saopštila je Ankara.
Savet bezbednosti UN danas će održati konsultacije o Siriji.

http://www.novimagazin.rs/svet/stoltenberg-ruski-napadi-u-siriji-miniraju-mirno-resenje

 POSLEDICA KRIZE U RUSIJI: Depresija i nostalgija za SSSR-om 

MOSKVA - Zbog ekonomske krize u Rusiji, sve više Rusa pada u depresiju i oseća nostalgiju za
Sovjetskim Savezom, rezultati su istraživanja nezavisnog Levada centra.
Istraživanje koje je danas predstavio direktor centra Lev Gudkov pokazalo je da je prema indeksima depresivnost među građanima na maksimalnom nivou od kada taj centar sprovodi istraživanja.

Tokom 2015. godine građani su sve češće počeli da osećaju zavist, bes, agresiju okruženja, strah, uvređenost i očaj. Još jače su počeli da pokazuju simptome umora, izgubljenosti i usamljenosti.

Poslednji put sličan nivo depresivnosti Levada je uočila 2009. godine, kada su se u zemlji osećale posledice prethodne ekonomske krize.

Zbog krize i negativnih emocija, sve više Rusa oceća nostalgiju za vremenom Sovjetskog Saveza i simpatije za njegovim političkim sisteom, navodi Levada centar.

Deo anketiranih sa takvim raspoloženjem značajno je povećan od jula 2015. godine do januara 2016. godine. Otprilike na istom nivou bile ja podrška nekadašnjem sovjetskom sistemu i 2009. godine.

Levada navodi da je od druge polovine prošle godine opala i podrška Rusa zapadnom modelu demokratije, i sadašnjem političkom modelu u zemlji.

Saopšteno je da je anketa pokazala da sve više Rusa smatra da su oni i njihove porodice samo izgubili od promena koje su se u zemlji dogodile nakon raspada SSSR, "perestrojke", liberalizacije.

Gudkov navodi da se simpatije prema Sovjetskom Savezu odražavaju i u izbornim rejtinzima. Tako je Komunistička partija u junu imala šest odsto podrške glasača, a u januaru devet odsto.

"Agresivna antiukrajinska kampanja na ruskim TV i državnim medijima ugušila je svaku ideju reformi i modernizacije. Ta kampanja, sama po sebi imala je za cilj da unutar zemlje diskredituje vrednosti demokratije i poštenih izbora, i odatle takav odnos Rusa prema Evropi i Zapadu u celini", rekao je Gudkov.

On je dodao da je kampanja, takođe, bila praćena diskreditacijom opozicije kao stranih agenata i nosilaca tuđe kulture.

Gudkov je rekao i da su kod ispitanika preovlađujuća osećanja "zavisti i kompleksa". "Oni zavide pre svega korumpiranim činovnicima koji su zahvaljujući tome što su bliski vlasti mogli da odvoje sebi masno parče. Otuda i osećaj gubitnika", rekao je Gudkov.

Po njegovoj oceni, koncentracija na prošlosti ne predstavlja želju građana da se vrate u ŠSR, već formu kritike vlasti.

Istraživanje je sprovedeno u januaru, na reprezentativnom uzorku, uz statističku grešku od od 3,4 do 4,1 odsto. 


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:589437-POSLEDICA-KRIZE-U-RUSIJI-Depresija-i-nostalgija-za-SSSR-om

RUSIJA I ASAD SRAVNJUJU ALEP SA ZEMLJOM: 70.000 ljudi pokušava da pobegne!

Stanje u Alepu se pogoršalo nakon učestalih vazdušnih napada ruskih snaga koji su omogućili Asadovim vojnim i paravojnim utvrđenjima da se približe gradu
Turski premijer Ahmet Davatoglu smatra da 70.000 ljudi, koji nadiru prema turskoj granici iz sirijskog grada Alepa, beže od žestokih borbi. Za eskalaciju sukoba premijer je optužio Rusiju, dok je ruska strana uzvratila optužbama da Turska namerava da napadne Siriju.
Stanje u Alepu se pogoršalo nakon učestalih vazdušnih napada ruskih snaga koji su omogućili Asadovim vojnim i paravojnim utvrđenjima da se približe gradu.
Takođe, Ahmed je optužio rusku i sirijsku vladu za ratne zločine, što su obe strane snažno opovrgle.
U petogodišnjim sukobima u Siriji do sada je poginulo, procenjuje se, 250.000 ljudi, dok je 11 miliona bilo prisiljeno da napusti svoje domove.
(Telegraf.rs / Hina)

http://www.telegraf.rs/vesti/1985210-rusija-i-asad-sravnjuju-alep-sa-zemljom-70-000-ljudi-pokusava-da-pobegne

Evropske sankcije Rusiji trajaće večno? 

Evropski parlament je na današnjoj sednici u Strazburu usvojio rezoluciju u kojoj je ukidanje sankcija Rusiji povezano sa vraćanjem Krima u sastav Ukrajine.
Rusija je više puta ponovila da je Krim "završena stvar". To znači da ne namerava da "vrati" Krim Ukrajini.
Evropski poslanici su naveli da je ulazak Krima u sastav Rusije nezakonit, osuđuju ga i ističu da će zemlje EU "nastaviti politiku nepriznavanja aneksije Krima".
Uspostavljanje kontrole Ukrajine nad poluostrvom jedan je od uslova za uspostavljanje saradnje sa Ruskom Federacijom, uključujući ukidanje sankcija, naglašeno je u rezoluciji.
Osim toga, Evropski parlament je osudio, kako se navodi, vidljivo kršenje ljudskih prava na Krimu, pre svega krimskih Tatara, kao i ograničavanje slobode izražavanja mišljenja, udruživanja i mirnog okupljanja.
Evropski parlament je osudio i militarizaciju Krimskog poluostrva, kao i pretnje Rusije da će na toj teritoriji razmestiti nuklearno oružje.

http://mondo.rs/a872354/Info/Svet/Evropski-parlament-Rusija-da-vrati-Krim-Ukrajini-uslov-za-ukidanje-sankcija.html

U Rusiji nije nestala praksa KGB-a 

Tim 29 ulaže napore da ljude nauči njihovim pravima i rasvijetli slučajeve u kojima se manipulira pravnim sistemom.
Član 29 ruskog Ustava štiti slobodu građana da traže, dobijaju, prenose i dijele informacije. Međutim, šta se događa kada se na vratima pojave pripadnici snaga sigurnosti i optuže građane za ekstremizam, špijunažu ili izdaju? Pojedinci se obraćaju pravnom timu koji gradi reputaciju tako što prihvata osjetljive političke slučajeve.
Natalija Šarina nervozno čeka početak saslušanja. Ta bibliotekarka čeka da čuje da li će joj kućni pritvor biti produžen. Istražitelji tvrde da su se u biblioteci ukrajinske literature koju vodi u Moskvi dijelile "antiruske" knjige, optuživši je zbog toga za ekstremizam. Nataliju brani advokat Ivan Pavlov, član Tima 29.
"U 2014. godini broj slučajeva veleizdaje veći je za tri puta u odnosu na godinu ranije. To se desilo zbog sukoba u Ukrajini. Povezujemo povećanje broja slučajeva s militarističkom retorikom vlasti, izljevima mržnje i potragom za neprijateljima", kazao je Pavlov.
'Sve mogu objasniti...'
Pavlov predvodi Tim 29, neformalnu grupu mladih advokata i novinara. Bore se za slobodu informiranja i brane one koje država smatra izdajnicima. Naprimjer, Svetlanu Davidovu. Majka sedmoro djece uhapšena je prošle godine zato što je rekla ukrajinskoj ambasadi u Rusiji da se vojnici smješteni u njenom gradu šalju u borbe u Donbasu.
Postignuta je rijetka pobjeda, jer je njena optužnica za izdaju odbačena zbog nedostatka dokaza. A novi projekat Tima 29 nazvan je "Ako dođu po tebe". Pruža savjete onima kojim Federalna služba sigurnosti pokuca na vrata.
"Sjedište Službe je u Lubjanki. Dakle, ako vam se njeni pripadnici pojave na vratima, tražeći da krenete s njima na neformalno ćaskanje, ne idite, poručuje Tim 29, jer ne morate. Ništa im ne govorite - ni to ne morate. Upozorite svoju porodicu da ništa ne potpisuje i da im ne daje informacije. I, ako bude neophodno, uposlite sopstvenog advokata, ne prihvatajte onog koji vam dodjeli država", javlja iz Moskve Rory Challands, novinar Al Jazeere.
Olga Romanova je novinarka i aktivistkinja za ljudska prava - upravo osoba kojoj bi mogli zatrebati ovakvi savjeti.
"Kad su ova uputstva objavljena, svi su ih shvatili, jer opisuju šta treba učiniti, korak po korak. Veliki broj grešaka pravi se u tim prvim trenucima. Najgore što možete učiniti jeste da FSB-u kažete: 'Sve mogu objasniti...' To je način da dobijete 12 godina zatvora. Sve što kažete bit će iskorišteno protiv vas", rekla je ona.
Rijetko u korist okrivljenog
Tim 29 je dobio podršku odakle se i nije nadao. Aleksandar Mihailov je bivši agent KBG-a i general Federalne službe sigurnosti. Kaže kako sigurnosne službe prave greške zbog političke klime.
"Ovi problemi nastali su zbog nekvalificiranog osoblja i konformizma prema novonastaloj situaciji. Prelako izvještavaju da su pronašli neprijatelja i razriješili slučaj. To je danas prejednostavno. To bi trebalo zabraniti, jer je riječ o lošoj praksi. Tu spada i činjenica da naši sudovi imaju tendenciju donošenja osuđujućih presuda", rekao je Mihailov.
Uistinu je tako. Sud je Nataliji Šarinoj produžio kućni pritvor. Rijetko se kad odlučuje u korist okrivljenog. Uprkos tome, Tim 29 ulaže napore da ljude nauči njihovim pravima i rasvijetli slučajeve u kojima se manipulira ruskim pravnim sistemom.
Izvor: Al Jazeera

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/u-rusiji-nije-nestala-praksa-kgb 



            Poljska ponovo istražuje: Rusi ubili Kačinjskog?

Varšava -- Poljska vlada ponovo je otvorila istragu da utvrdi da li je Rusija umešana u pad aviona iz
2010. u kojem je poginio poljski predsecnik Leh Kačinjski.
Avion je pao u pokušaju sletanja na vojni aerodrom u Smolensku na zapadu Rusije u gustoj magli.
Poljski ministar odbrane Antoni Maćerevič, uz brata blizanca pokojnog predsednika, lidera poljske vladajuće stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog, najglasniji zagovornik teorije zavere da je na Kačinjskog izvršen atentat po nalogu Kremlja, poverio je danas novoj potkomisiji s 21 članom da ponovo otvori istragu.

"Sakrivane su osnovne činjenice i osnovne informacije koje bitno menjaju pogled na događaj", optužio je ministar prethodnu liberalnu vladu da nije želela da se otkrije istina i ponovio tezu da se Tupoljev 154 poljskog predsednika raspao još 15 do 18 metara iznad zemlja a ne po udaru o drveće i tlo kako su konstatovale i ruska i poljska istraga.

"Duboko sam uveren da će nas bez obzira na ishod, pošto nijedna od teza nije unapred data na osnovu činjenica koje imamo, nova istraga približiti istini i dati materijal vojnom i cilivnom tužilaštvu da osudi odgovorne za tu strašnu tragediju", naveo je Maćerevič koji je novu komisiju predstavio delu porodica žrtava avionske nesreće.

Državna istraga u Poljskoj zvanično zatvorena u vreme vlada tadašnjeg premijera Donald Tuska zaključkulia je da je glavni uzrok nesreće to što su piloti, žureći da predsednik stigne na komemoraciju streljanim oficirima u Katinsku šumu, pokušali da slete po nemogućim vremenskim uslovima na slabo opremljeni vojni aerodrom u Smolensku, dok kontrolori leta iz straha od diplomatskog skandala nisu zato zabranili sletanje nadajući se da će piloti sami uvideti da je nemoguće.

Poljska premijerka Beata Šidlo izjavila je danas, međutim, da se ne zna šta se zaista desilo.

"Katastrofa u Smolensku mora da se konačno objasni. I dalje se ne zna šta su zaista bili uzroci i zato je osnivanje potkomisije nužno", rekla je poljska premijerka.

Svakog 10. u mesecu tokom ovih šest godina bivši premijer Jaroslav Kačinjski izvodio je stotine svojih pristalica pred Predsedničku palatu u Varšavi da zahtevaju da se ponovo otvori istraga i da vlasti priznaju da je Kačinjski ubijen u atentatu jer je navodno bio neugodan za Rusiju pošto je zahtevao oštar kurs Evropske unije prema Moskvi.

Kao krivci za nesreću redovno su na transparentima demonstranata optuživani ruski predsednik Vladimir Putin i tadašnji poljski premijer, sada predsednik Evropskog saveta Donald Tusk. Činjenicu da je Rusija preuzela istragu nesreće na svom tlu u skladu sa međunarodnim propisima i običajima demonstranti su tumačili kao izdaju domovine i prepuštanje Rusima da zataškaju dokaze.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=02&dd=04&nav_category=78&nav_id=1093160