Restitucija se u Srbiji, kao uostalom i sve ključne reforme, sprovodi brzinom puža a sapliće na svakoj okuci, pa se zato izostanak nedvosmislene političke volje za ispravljanjem jedne istorijske nepravde mogao uočiti već u startu.
Liberalno demokratska partija je ukazivala na simbolički i stvarni značaj vraćanja oduzete imovine na celokupno srpsko društvo, kao i na moguće loše posledice u vidu novih nepravdi i razočarenja ukoliko je odluka o restituciji samo iznuđen potez i rezultat suštinske neiskrenosti države.
Nakon pet godina od donošenja Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, možemo zaključiti da nas vreme nije demantovalo.
Ovo je dovoljno dug vremenski period za uočavanje nedostataka samog zakona, kao i koje su teškoće u njegovoj primeni, a da se, nažalost, ništa nije promenilo nabolje što se tiče odnosa države prema ovoj problematici.
Zato možemo s punim pravom da zaključimo - restitucija u Srbiji nije ni uspešna ni pravična.
Istina je da se onaj manji deo imovine koji je mogao da se vrati u naturalnom obliku, uz sve moguće birokratske zavrzlame, polako privodi kraju, osim, naravno, poljoprivrednog zemljišta, čije vraćanje su dodatno otežale najnovije Izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu. Međutim, sedamdeset godina nakon što je imovina nacinalizovana, deset godina nakon što je njen dobar deo privatizovan, prilično restriktivno finansijsko obeštećenje je i dalje na dugom štapu.
Zaključak je da se restituciji ne vidi kraja.
Restituciji se ne vidi kraja. Izostale su ključne izmene kao što je supstitucija, odnosno zamena nekretnina, ni ne razmišlja se o usklađivanju odredbi ovog Zakona sa Zakonom o nasleđivanju.
Izostale su ključne izmene kao što je supstitucija, odnosno zamena nekretnina, ni ne razmišlja se o usklađivanju odredbi ovog Zakona sa Zakonom o nasleđivanju, kako bi se izjednačio status testamentalnih i zakonskih naslednika bivših vlasnika.Predug je vremenski period na koji je razvučeno obeštećenje kroz obveznice, a po svemu sudeći visina nadoknade neće preći 30% od procenjene vrednosti oduzete imovine.
Privatizovana prethodno nacionalizovana imovina je nepravda, a još je veća nepravda ukoliko je obeštećenje ispod polovine, na rate i to desetak godina.
Nepravda je što Republička direkcija za imovinu ima evidenciju za samo 5% državne imovine, kao i to da država svesno žmuri nad zloupotrebama u njenom upravljanju. Dobar primer za to je skandal oko „Diposa'“, a pri tom tvrdo ostaje pri stavu da zamena imovine ne dolazi u obzir.
Sve ove nepravde u direktnoj su koliziji sa realno raspoloživim imovinskim sredstvima, dodatno opterećuju republički budžet, a ne doprinose racionalnom trošenju finansijskih sredstava Srbije.
Ovakav pristup nepoštovanja prava svojine iz prošlosti nastavlja se u sadašnjosti, najavljuje i za budućnost, čime je stalnost svih promašaja bivših režima zagarantovana.
Da tranzicija ne postane beskonačna kazna za ponavljače, krajnje je vreme da se artikuliše moderna evropska politika u Srbiji, bez koje nije moguće prekinuti ovaj poguban kontinuitet.
http://istina.ldp.rs/Vesti/19323/Restitucija-se-saplice-na-svakom-koraku.shtml
Нема коментара:
Постави коментар