Putin vs. Merkel

U poslednje vreme se u nemačkim medijima sve češće pominje uticaj Kremlja na unutrašnju politiku u Nemačkoj, to jest da on u saradnji sa ultradesnim političkim snagama vodi sve otvoreniju i žešću kampanju protiv nemačkih vlasti. Opšti stav je da Putin tako želi da omekša nemačku poziciju po spornim pitanjima u odnosu na Rusiju, pri čemu se pre svega misli na ukidanje evropskih sankcija protiv Rusije.
Ali bojim se da su Putinovi planovi znatno ambiciozniji. Cilj ruske informaciono-lobističke ofanzive je preoblikovanje nemačkog društva, rušenje njegove liberalističke osnove i usmeravanje njenog javnog mnjenja protiv politike evropskih integracija. Da bi sa Nemačkom mogao da nađe bilo kakav zajednički jezik i od nje napravi svog saveznika, Putin mora da je promeni. Osnovni instrumentarij ruskog uticaja na nju su propaganda ksenofobije, široka primena prljavih informacionih tehnologija, izvoz korupcije u Nemačku i banalno potkupljivanje pojedinih pripadnika nemačke elite.
Donedavno su mnogi lideri evropskih zemalja bili „Putinovi drugovi“, pa su i „drug Berluskoni“, i „drug Šreder“, i „drug Sarkozi“ često ukrašavali naslovne stranice naših izdanja. Jedino je Angela Merkel od samog početka pokazala da nema nameru da se „druži“ sa ovim bivšim čekistom. Ona je jedini zapadnoevropski lider koji je, kao i Putin, odrastao tokom vladavine komunističkog režima, i jedino je ona oduvek tačno znala s kim ima posla, šta se od ruskog „kolege“ može očekivati i kako s njim treba pregovarati kada se on nađe u ulozi pregovaračkog „partnera“. Verovatno je to razlog zašto je Angela Merkel danas ključna figura evropske politike „zauzdavanja“ agresivne putinske Rusije. Njena pozicija je jemstvo da će evropske sankcije biti na snazi sve dok ne prestane ruska agresija protiv Ukrajine.
Tokom poslednjih godina, Kremlj je u Evropi, a posebno u Nemačkoj, stvorio moćan informativni i politički lobi koji sada intenzivno koristi aktuelnu izbegličku krizu i sve oko nje, s ciljem da međusobno posvađa i podeli članice Evropske unije. Prvi zadatak u sprovođenju ove politike je da se što pre iznudi ostavka Angele Merkel.
Putinu u tome svojski pomaže nekoliko kategorija nemačkih građana. Da bi nemačko društvo uobličio prema svojim potrebama, njemu pomažu lažni ili prevareni levičari, Putinovi ultradesni ideološki jednomišljenici, bezimeni „pragmatičari“ spremni da radi brze zarade svoju zemlju uvale u ozbiljne dugoročne probleme i na kraju, prosto skupo iznajmljeni „advokati“ Kremlja.
Posmatrajući svo to nabrojano društvo i tek ovlaš analizirajući njihove političke programe i pozicije, levičari si ti koji se najteže, rekao bih nekako najneprirodnije daju uklopiti. Zašto Putina podržavaju neofašisti tipa Marin le Pen, mađarski Jobik ili nemačka Pegida, to je više manje jasno. Ali kako je moguće da to isto čine i pripadnici deklarisane levice, kao na primer neki lideri Die Linke ili Socijaldemokratske partije Nemačke? Zar oni ne znaju da u Putinovoj Rusiji suvereno vlada sve ono protiv čega se u svojoj zemlji bori nemačka levica? Zar ne vide do kakvih monstruoznih razmera su u današnjoj Rusiji dovedeni i socijalna nepravda, i kršenja prava radnika, i korupcija, i samovolja policije, i zagađenje životne sredine, i rasizam, i homofobija, i klerikalizam, i imperijalistička spoljna politika, i militarizam?
Druga kategorija Putinovih „pomoćnika“ su takozvani „pragmatičari“ – pojedini pripadnici nemačke poslovne elite. Šala na račun evropske buržoazije koju pripisuju Lenjinu, glasi otprilike ovako: oni će nam prodati konopac o koji ćemo ih mi potom obesiti. Stiče se utisak da se od tada malo šta promenilo. I danas postoje predstavnici takozvane zapadne biznis elite koji su spremni da Putinu radosno prodaju konopac kojim on namerava da pridavi evropsku demokratiju. Oni svoja zalaganja za ukidanje sankcija protiv Rusije obrazlažu zaštitom interesa nemačkog biznisa. Međutim, zapravo se događa to da oni tako pomažu putinskom režimu da stabilizuje svoju ekonomsku situaciju, a time i njegovo ekspanzionističko delovanje na međunarodnoj političkoj areni. Oni svojom podrškom pothranjuju njegove „ideološke“ i informativne napade na demokratsko ustrojstvo Evrope.
Najaktivniji i najbrojniji su takozvani „Putinovi nemački prijatelji“ koji su organizatori i učesnici projekata obrade nemačkog javnog mnjenja, izdašno plaćenih od strane Moskve. U toku prve decenije postsovjetske Rusije, koruptivne bahanalije su temeljno satrle prve izdanke njene demokratije. Sada je korupcija, zajedno sa naftom i gasom, postala osnovni izvozni artikal Rusije. Ruska vlast danas grosističkim metodom kupuje nemačke političare, novinare, takozvane političke „eksperte“ i sve ostale ljude od javnog uticaja. Korumpirajući tako nemačku elitu, Kremlj ne samo da pridobija „nove pristalice“ svoje politike, već menja nemačko društvo i uništava osnove njene demokratske pravne države.
U Nemačkoj postoji i priličan broj pravih Putinovih istomišljenika. To su ultradesničarske partije i konzervativni desničarski politički pokreti. On ima mnogo ideoloških pristalica unutar partije AfD (Alternative für Deutschland), pokreta Pegida, među raznim evroskepticima, nacionalistima, borcima protiv imigracije, zadrtim antiliberalima, rasistima i klerikalima. Mnogi Nemci sa ultradesničarskim nazorima, na Putinovu Rusiju gledaju kao na primer koji bi i Nemačka trebalo da sledi. Zato nije nimalo slučajno to što popularna parola koju na svojim mitinzima uzvikuju pripadnici pokreta Pegida glasi: „Merkel u Sibir – Putina u Berlin!“
Migrantska kriza je snažno aktivirala saradnju Kremlja sa svim nemačkim ultadesničarskim organizacijama. Otuda i to da su se domaći konzervativni mediji i nemačka desnica zajedničkim snagama tako besno bacili na diskrediticiju politike Angele Merkel. Moskva sasvim otvoreno pokušava da ovu krizu koristi u cilju, ako ne eliminisanja, ono barem slabljenja pozicija svog najjačeg evropskog političkog oponenta.
Ruska državna propaganda je reči liberalizam i tolerantnost u javnom govoru već odavno svrstala u kategoriju psovki. Moskva svojim uticajem pokušava da to isto proturi i nemačkom javnom mnjenju. I tu nije kraj. Ostavka Angele Merkel je za Kremlj tek prvi zadatak koji će označiti start za zaokret Nemačke u pravcu reakcionarne, klerikalne i ksenofobične Putinove Rusije.

Igor Ejdman, Kasparov.ru, 21.02.2016.

Prevod s ruskog Haim Moreno

http://pescanik.net/putin-vs-merkel/

UKRAJINA SPREMA RAT: Obučavaju specijalce da oduzmu Krim od Putina!

Kijev priprema bataljon za osvajanje poluostrva, ali u Rusiji kažu da bi Ukrajinci pobegli glavom bez obzira da vide vojnike RF

KIJEV/SIMFEROPOLJ - Ukrajinske vlasti oformile su posebnu specijalnu jedinicu koju obučavaju za preuzimanje Krima od ruskog predsednika Vladimira Putina.
To tvrdi Arsen Avakov, ministar unutrašnjih poslova Ukrajine.

Nemamo ništa

- Mi nemamo ništa. Potrebna nam je nova vojska, nova nacionalna garda, nova policija. I na svemu tome ukrajinska vlada trenutno radi. Kada obnovimo sve te snage, sa dovoljno volje će Krim ponovo biti naš. U to ne sumnjam - rekao je Avakov.

Kako kaže, na osvajanju crnomorskog poluostrva već rade.
- Zajedno sa vođama krimskih Tatara Mustafom Džemilevom i Refatom Šubarovom započeli smo trening grupe momaka. To je deo projekta za preuzimanje Krima - rekao je juče Avakov.

Njegova tvrdnja u skladu je sa naredbom ukrajinskog predsednika Petra Porošenka od petka da oružane snage znatno pojačaju prisustvo na granici između Ukrajine i Krima.
- Cilj je da odgovorimo na pojačano vojno prisustvo Rusije na poluostrvu - rekao je Porošenko.

Vi ste kukavice

Međutim, s obzirom na to da je Krim deo Rusije, jedne od dve najjače vojne sile na svetu, zvaničnici poluostrva nisu se baš uplašili ukrajinskih specijalaca.
- Avakov pokušava da nas zastraši dimnim signalima. Niko na Krimu, ni stanovnici, ni vojska, ne plaši se izjava jednog hvalisavca iz vrlo jednostavnog razloga - imamo moćnu vojsku sa najmodernijom vojnom opremom. Za ukrajinsku vojsku bi bilo bolje da razmisli kako bi im srce sišlo u pete i kako bi pobegli glavom bez obzira da se sretnu sa ruskim vojnicima - rekao je Sergej Menjailo, guverner Sevastopolja.
On dodaje da je sva ova priča samo pokušaj pravdanja povećanih troškova vojske i policije.
SEKSI ZVANIČNICA Državna tužiteljka Natalija Poklonskaja preti Kijevu
POSLAĆU IH SVE PRAVO U RUSKI ZATVOR

Krimska tužiteljka Natalija Poklonskaja rekla je da ovakvim delovanjem ukrajinski zvaničnici krše ruski ustav.
- Ako stvaraju bataljon ilegalnih vojnih snaga za preuzimanje stranih teritorija, moraju da znaju da je to u Rusiji kažnjivo, a kazna je 15 godina robije. Bolje da brinu o svojoj teritoriji nego da pokušavaju da zauzmu tuđu - rekla je tužiteljka, koja je pre dve godine proglašena jednom od najseksepilnijih žena na svetu.

http://www.kurir.rs/planeta/ukrajina-sprema-rat-obucavaju-specijalce-da-oduzmu-krim-od-putina-clanak-2152751

Hiljade na ulicama Moskve u čast Borisa Nemcova

Više hiljada ljudi okupilo se danas na ulicama Moskve i Sankt Peterburga povodom prve godišnjice
ubistva ruskog opozicionara Borisa Nemcova.
U glavnom gradu okupljeni su istakli fotografije Nemcova i uzvikivali slogane protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
Prema podacima ruskog ministarstva unutrašnjih poslova, na manifestaciji se okupilo oko 7.500 ljudi, dok je Frans pres procenio da je na moskovske ulice izašlo više od 20.000 demonstranata.
U Sankt Peterburgu više od 4.000 ljudi se okupilo da oda poštu ubijenom opozicionaru i bivšem premijeru Borisu Nemcovu.
Boris Nemcov je ubijen 27. februara 2015. u Moskvi, na mostu nedaleko od Kremlja.
Uhapšeno je pet osoba, među kojima policajac iz Čečenije, ali nije utvrđeno ko je organizator ubistva.


http://mondo.rs/a879475/Info/Svet/Moskva-Boris-Nemcov-oblezena-godisnjica-smrti.html 



            Kako Rusija pokušava da UNIŠTI DOLAR

Intenziviranje akcija Rusije i Kine na tržištu zlata povećava poverenje u ovaj plemeniti metal i potkopava dominaciju dolara. U pozadini porasta spekulacija o finansijskom sistemu zapadnih država, ove akcije mogu lišiti SAD poluge pritiska, piše nemački „Velt“, a prenosi "Sputnjik".
U nestabilnoj ekonomskoj situaciji, zlato donosi sigurnost. Ovaj metal je cenjen širom sveta, a njegova količina se, pritom, ne može povećati veštačkim putem. Monetarno zlato može da zaštiti svoje vlasnike od labilnosti kursa na svetskom valutnom tržištu i da postane pouzdana zaštita od krize, piše list.
Rusija zbog sankcija i pada cena nafte jednostavno mora da se oslobodi dolarske zavisnosti i predsednik Vladimir Putin je već napravio potrebne korake u tom pravcu. Od 2005. godine zalihe zlata Rusije porasle su približno četiri puta, samo poslednjih 12 meseci za 200 i više tona, navodi autor članka.

Aktivnije od Rusije zlato kupuje samo Kina. Prošle godine njene rezerve su odjednom porasle za 62 odsto i dostigle skoro 1.600 tona. Zlato na ovaj način postaje finansijsko oružje koje zemlje koriste kako bi se omela dominacija zapadnih valuta i potkopala moć Amerike i Evrope. Uostalom, za Vašington ovakve akcije nisu iznenađenje — on je i sam koristio dolar da izvrši pritisak na Rusiju, naglašava list.
Porast ruske aktivnosti na tržištu zlata povećao je cenu plemenitog metala na najviši nivo od 2012. godine. Pošto dugovi zapadnih zemalja stalno rastu i finansijaki sistem u kojem SAD dominiraju postaje sve nestabilniji, mnoge države traže bezbednost u nečemu pouzdanijim od dolara. Za Rusiju i Kinu popunjavanje zlatnih rezervi dobija strateški značaj, jer će nezavisnost od američke valute doneti izazove Vašingtonu i uticati na raspored snaga u svetskoj ekonomiji, zaključio je autor članka.

http://www.blic.rs/vesti/svet/kako-rusija-pokusava-da-unisti-dolar/efdvqt4

 Predavanje "Misterije sovjetske Rusije" u ponedeljak u KCNS

Predavanje "Misterije sovjetske Rusije" održaće se u ponedeljak, 29. februara na Tribini mladih

Kulturnog centra Novog Sada.
Predavanje je deo ciklusa "Razgovori o geopolitici".

Predavač će biti novinar i publicista Milorad Vukašinović.

Ideja predavanja je da se na jedan osoben način prikaže geopolitička uloga Sovjetskog Saveza od vremena Oktobarske revolucije do završetka Hladnog rata 1990, kao i pruži odgovor na pitanje o tome kako savremena ruska geopolitička misao gleda na teme Revolucije, Otadžbinskog rata i Perestrojke?

Predavanje će početi u 17 časova.

http://www.021.rs/story/129863/Predavanje-Misterije-sovjetske-Rusije-u-ponedeljak-u-KCNS.html

Letonija NATO-u: Branite nas sve dok imamo Rusiju za suseda

Istočnoevropske zemlje zatražile su od NATO da rasporedi dodatne snage koje bi mogle da započnu

borbu protiv ruskih snaga bez zvaničnog odobrenja iz sedišta Severnoatlantske alijanse, izjavio je šef letonske diplomatije Edgard Rinkevičs.
On je u intervjuu za "Vašington post" rekao da Letonija i njeni susedi žele od NATO-a "veoma jasnu i snažnu poruku" koja bi baltičke zemlje uverila da će im Alijansa nuditi zaštitu "dokle god je potrebno, dokle god imamo takvog suseda", preneo je sajt RT.
Rinkevičs je zatražio više vojnika NATO na terenu, dok se trenutno u njegovoj zemlji nalazi 100 vojnika Alijanse, i dodao je da bi u baltičkim zemljama takođe trebalo da bude raspoređena vojna oprema poput tenkova.
Razlog za militarizaciju Letonije je, prema rečima Rinkevičsa, "stvarna potreba da se zemlja odbrani" pre dolaska kompletnih snaga NATO-a.
NATO i Rusija su 1994. sklopili sporazum koji zabranjuje da Alijansa za stalno raspoređuje "značajnije snage" u istočnoj Evropi, a NATO trenuto rotira trupe raspoređene u blizini ruskih granica, čime sporazum nije zvanično prekršen, ali bi Moskva mogla da prestane da se pravi da to ne vidi ukoliko se nastavi nagomilavanje trupa Alijanse u blizini ruskih granica, navodi RT.


http://www.novimagazin.rs/svet/letonija-nato-u-branite-nas-sve-dok-imamo-rusiju-za-suseda

Slaba rublja „oterala” japanske televizore iz Rusije

MOSKVA- Pad prodaje televizora u Rusiji značajno je pogoršao poziciju japanskih proizvođača

televizora na ruskom tržištu, piše ruski list Komersant. U decembru prošle godine, japanska elektronska kompanija Tošiba je saopštila da se povlači sa tržišta Rusije zbog pada rublje i jake konkurencije.
I druga japanska kompanija, Šarp, kasnije je napustila rusko tržište, navodi Komersant, dodajući da je udeo japanske kompanije Panasonik na ruskom tržištu televizora pao sa dva odsto gotovo na nulu. Usled finansijske krize, ruski građani su smanjili potrošnju, a prodaja televizora je u Rusiji prošle godine pala za 47 odsto u poređenju sa 2014. godinom. Najveći udeo na ruskom tržištu televizora, od 29 odsto, pripao je u 2015. godini južnokorejskoj kompaniji LG Elektroniks, za kojom sledi Samsung, koji je dominirao tržištem u 2014. godini.
Tanjug

http://www.politika.rs/sr/clanak/350092/Slaba-rublja-oterala-japanske-televizore-iz-Rusije

Šta je spas za rusku auto industriju?

Građani Rusije u toku krize češće kupuju polovne uvozne automobile, dok se ruska automobilska industrija, koja trenutno serijski proizvodi dva nova modela Lada, orijentiše na izvoz.
Ljubitelji automobila u Rusiji sve više se interesuju za modele stare i po 10 godina. Jedan od najpopularnijih modela na tržištu polovnih automobila 2015. godine je stari BMW X5, kao i Porsche Cayenne, koji su prešli preko 100 hiljada kilometara. Oni koji žele noviji model biraju automobile klase A i B. Takvi su rezultati istraživanja kompanije PWC, koje je obavljeno u saradnji sa internet-servisom za prodaju automobila Avito Avto.
Glavno objašnjenje ove pojave je u tome što su cene novih automobila skočile za 22%, dok su polovni automobili poskupeli samo 10%.
- Umesto kupovine novog automobila klase C ljudi počinju da traže kompaktnije i jeftinije polovne varijante klase A i V. Na primer, umesto novog Ford Focus kupci obraćaju pažnju na Hyundai Solaris star 3 godine - priča Sergej Litvinjenko, rukovodilac portala Avito Avto.
Potražnja za polovnim automobilima tokom 2015. godine opala je svega za 19%, dok je kupovina novih automobila smanjena za 45%.
U tim uslovima je "Avtovaz“, najveći ruski proizvođač automobila, dočekao kraj godine sa rekordnim gubitkom od 983 miliona dolara. Ova fabrika je pokrenula dva nova modela: Lada Vesta i Lada Xray.

Sprema se intenzivniji izvoz

S obzirom da građani Rusije radije biraju polovni Cayenne nego nove "lade“, kompanija može da se izvuče prodajom u inostranstvu. „Izvoz treba da postane lokomotiva podrške stabilnosti ili čak rastu kompanije ’Avtovaz’, s obzirom da se njeni automobili u Evropi sve više prodaju“, smatra Marija Vola, nezavisni ekspert automobilskog tržišta. Do početka 2016. godine Marija je rukovodila razvojem izvoznih tržišta Evrope u ruskom automobilskom koncernu.
To delimično potvrđuje i primer Mađarske, gde je 16. decembra 2015. godine počela prodaja "lade“. Po isteku prvog meseca izvoznik je više nego dvostruko podigao prognozu prodaje u 2016. godini, tako da se sada predviđa prodaja 2.000 automobila, priča Marija.
Prema ocenama analitičara PWC, rast izvoza je opšta tendencija u ruskoj automobilskoj industriji. „Izvoz u 2015. godini je uvećan najverovatnije zahvaljujući novom državnom programu pružanja podrške izvozu“, kaže Viktorija Sinjičkina, stariji menadžer PWC.
Država je ove godine izdvojila 3,3 milijarde rubalja (43 miliona dolara) za subvencije na ime izvoza automobila. Očekivani efekat je smanjenje troškova dorade, sertifikacije i transporta.
Prema ocenama analitičke agencije „Avtostat“, izvoz ruskih putničkih automobila se može još uvećati u odnosu na prošlogodišnji pokazatelj (97,4 hiljade automobila). Sada može biti izvezeno 150-200 hiljada automobila godišnje.

Kome su potrebni ruski automobili?

Donedavno izvoz nije bio prioritet kompanije „Avtovaz“. Ona je prodavala automobile uglavnom članicama Zajednice nezavisnih država.
Međutim, od 2014. godine koncern je počeo aktivno da razvija izvoznu strategiju, usmerenu na tržišta Evrope, Južne Amerike i zemalja Persijskog zaliva. „Tekuća linija modela (Lada 4h4 / 4x4 Urban, Granta / Granta Liftback, Kalina / Kalina Cross), već u novembru 2015. godine sertifikovana je po „evro 6” standardu i sada se izvozi u Nemačku, Austriju, Bugarsku, Srbiju, Hrvatsku, Slovačku i Mađarsku“, ističe Marija Vola. „Mnoge zemlje planiraju da u 2016. godini znatno prošire saradnju sa ruskom kompanijom. Ruske automobile kupuju i Egipat, Čile, Bolivija i Peru, a tržišta Irana, Iraka i zemalja Magreba tretiraju se kao potencijalno interesantna“, dodaje ona.
Glavna konkurencija ruskim automobilima su jeftiniji modeli Dacia i Renault čija cena nije veća od 10 hiljada evra.
I novi modeli će uskoro odgovarati „evro 6” standardu. Oni će koštati do 15 hiljada evra. Sertifikacija modela Lada Vesta završava se u proleće, tako da se ovaj auto već tokom leta može pojaviti u evropskim prodavnicama, a pri kraju godine će početi i prodaja modela Lada Xray.

Podrška je garantovana

Glavni akcionar Avtovaza (74,51% akcija) je kompanija Alliance Rostec Auto BV, a njeni vlasnici su alijansa Renault-Nissan (67,13%) i državna korporacija „Rosteh“ (32,87%).
Vlasnici Avtovaza već su izrazili spremnost da mu pomognu. Renault, fabrika koja je 2015. godine ostvarila gubitak od 91 milion evra, saopštila je 12. februara da je sa drugim akcionarima fabrike počela da razmatra pitanje njene dokapitalizacije. „Rosteh“ je takođe potvrdio da zajedno sa akcionarima alijanse planira učešće u finansijskoj revitalizaciji Avtovaza.
Izvoz putničkih automobila u 2015. godini – 97,4 hiljade vozila, od toga 30.014 automobila Lada
* Azerbejdžan 4.944
* Egipat 2.129
* Letonija 2.016
* Ukrajina 1.464
* Srbija 467
* Uzbekistan 312
* Bugarska 273
* Južna Osetija 208
* Estonija 159
* Slovačka 136
* Ostale zemlje 17.906 
Koliko košta ruski automobil?
U Mađarskoj: Lada Granta – min 6.500 evra, max 9.600 evra, 4x4 – oko 9.500 evra
U Nemačkoj: Lada Granta – 6.700 evra, 4x4 – 11.990 evra
U Egiptu: Lada Granta – 9.300 do 10.500 evra

http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Auto-moto/555064/Sta-je-spas-za-rusku-auto-industriju

Ruski superlovac mogao bi da bude SUPERPROMAŠAJ?

Ruski superavion Suhoj PAK FA ili T-50, od kog vlasti u Moskvi mnogo očekuju, mogao bi biti promašene investicija ruske vojske. Lovac sjajnih preformansi trebalo je da bude deo modernizacije ruske vojske i uzdanice indijske u 2022. godini, ali pitanje je da li će do toga doći.
Ovaj avion zamišljen je kao konkurencija američkim lovcima pete generacije F-22 Raptor i F-22 Raptor. Svojim performansama to bi i mogao da bude.Suhoj PAK FA već je dobio naziv “nevidljiva smrt”. Osmišljen je tako da bude praktično nevidljiv za protivničke radare i senzore tokom operacija u vazdušnom prostoru. Osim toga, ovaj tip Suhoja imaće i mogućnost letanje nadzvučnom brzinom, a da pri tom mlaz koji ostavlja za sobom bude slabo vidljiv. Imaće mogućnost tzv. superksrtarenja, a trebalo bi da bude u potpunsti operativnim motorom najnovije generacije i hipesoničnim oružjem.
Prvi uspešan test, model je već prošao 2010. godine. Plan je da od 2016. bude sastavni deo ruske avijacije, a od 2022. i deo indijske. Međutim, pitanje je da li ugovor sa jednom od najmnogoljudnijih zemalja sveta biti realizovan.
Sve je počelo 2007. godine kada je postignut prvi dogovor o razvijanju ovog modela između Rusije i Indije. U programu razvijanja Suhoj PAK FA inicijalno je učestvovao i Brazil koji se kasnije povukao iz projekta.
U avgustu 2012. godine Rusija i Indija potpisale su ugovor vredan 11 milijardi dolara. Prema tom dogovoru, Rusija je trebalo da isporuči Indiji 200 modela, dok bi za svoje potrebe trebalo da proizvede 250.

"NEVIDLJIVA SMRT" Najnoviji ruski supersonični bombarder će sejati strah Zapadom od 2023. godine

Ruski bombarder "PAK DA" dugog dometa je avion pete generacije koji će pokretati potpuno novi motor (trenutno je u razvoju). Nadimak ovog supersoničnog aviona je "nevidljiva smrt" U međuvremenu Indija je smanjila porudžbinu sa 200 na 144. Krajem 2015. godine zamenik ruskog ministra odbrane Jurij Borisov rekao je mogu da isporuče između 18 i 24 aviona ovog tipa, dok bi ostatak mogao biti model Suhoj Su-35.
Ovom ponudom Indija nije bila preterano oduševeljena, pa je krajem 2015 godine, Rusija pokušala da spasi dogovor još jednom ponudom - da sa početnih 6 milijardi, Indija smanji svoje finansijske obaveze na 3,7 mlijardi za razvoj ovog modela, preneo je The Indian Express. Visoki zvaničnik indijske vojske istom listu rekao je da je “PAK FA preskup čak i pod tim uslovima, a da nisu sigurni u njegove mogućnosti.”Tačna cena modela Suhoj PAK FA još uvek nije poznata, a veruje se da je u njegov razvoj Rusija uložila oko 10 milijardi dolara. U poređenju sa američkim F-35, Suhoj PAK FA trebalo bi da košta daleko manje iI upravo to je trebalo da bude njegova prednost na tržištu.Međutim, za sada, osim Indije drugih kupaca za ruski superlovac nema. Od zemalja NATO porudžbina se ne očekuje, baš kako ni od Kine koja iako je finansijski može sebi da priušti ovaj model, i sama radi na razvijanju lovaca pete generacije. U toku je izrada prototipa Shenyang J-31 i Chengdu J-20 za koji su testiranja počela još 2010. godine. još uvek nije poznato ni da li će niti koliko modela ovih aviona Indija zaista kupiti od Rusije.


http://www.blic.rs/vesti/svet/ruski-superlovac-mogao-bi-da-bude-superpromasaj/6qjb6xb