Ratko Femić, urednik Kurira, kaže da ga ne bi začudila nijedna koalicija - pa ni SRS-SNS niti DS-SPS. Dodaje da nakon sporazuma s NATO-om sledi pritisak iz Moskve, ali da se premijer dogovara sa Zapadom, a sa Rusijom slika. Komentarišući otmicu u Libiji, rekao je da su imali neke informacije da "smo uzeli novac, a da nismo isporučili oružje".
Na pitanje koliko su, prema njegovom mišljenju, uverljivi sukobi SNS i SPS, imajući u vidu da su poslednje skoro četiri godine ove stranke provele zajedno u Vladi, Femić kaže: "Ne znamo, u ovom periodu, koliko je to strategija, a koliko stvarno raspoloženje nekih članova tih stranaka prema drugima".Kaže da ga ne začudila nijedna koalicija. "Od 2012. ovo su treći izbori i imali smo jednu rekonstrukciju, a videli smo da svi sa svima mogu".
Kako podseća gost Novog dana, oni svi manje-više imaju sukobe odranije, ali ističe da smo svedočili tome da su se te stvare prevazilazile. Setite se premijera koji je držao zatvorsku košulju s likom Dinkića pa je ušao u koaliciju s njim, dodaje Femić.
Bolje je da opozicija ide u dve kolone.
Dodaje da isto misli i za mogućnost koalicije DS-SPS.
Bolje je da opozicija ide u dve kolone, jer birači odlučuju prema ličnostima, i neko iz DS ko Borisa Tadića smatra izdajnikom zbog toga što je stranku napustio pred prošle izbore, neće da glasa za tu koaliciju, ili zbog Žikovića, ocenjuje urednik Kurira.
Femić je rekao da je bolje da idu u dve kolone, da naprave neki pakt o nenapadanju, pa da eventualno pričaju o nekim postizbornim koalicijama.
O najavama tokom vikenda da je postignut dogovor o zajedničkom istupanju SDS, LDP i DS, što je kasnije demantovano, Femić kaže da su to bili probni baloni - da se vidi kako javnost reaguje na to.
Na pitanje da li zajednički dogovor može da uzdrama dominaciju SNS, rekao je da je to teško.
Osim toga što treba da se dogovore, treba da nađu nekog nosioca koji će biti neko osveženje, kaže Femić. Na konstataciju da se pominje Dragoljub Mićunović kao mogućnost, urednik Kurira kaže da ceni rad njegov rad i to što sa 86 godina sedi u skupštinu i učestvuje u polemikama, ali da misli da on nije dobro rešenje.
U medijima se pojavila nezvanična informacija da postoji mogućnost da se Vuk Jeremić vraća u DS. Komentarišući to, Femić kaže da se Jeremić poslednjih godina čuvao od dnevne politike i da misli da to nije moguće.
Podseća da je njegov cilj je mesto generalnog sekretara UN, za šta se još ne zna da li će dobiti podršku države za kandidaturu. "Ali bilo jedno ili drugo mislim da on ima više šanse na nekim narednim izborima, a da sada, ako bi ušao u ovo, da bi ušao u prljavštinu koja njemu ne bi donela ništa dobro", ocenjuje Femić. On Jeremiću više šanse daje na narednim izborima, koje ćemo "verovatno opet imati za dve godine".
"Verovatno sledi pritisak Moskve"
Govoreći o odnosima Srbije i Rusije, Femić kaže da će verovatno postojati pritisak Moskve nakon sporazuma Srbije sa NATO.Tehnički sporazum sa NATO je tehnički sporazum o statusu snaga koji se odnosi na naše snage koje učestvuju u nekim operacijama sa njima, a biće i još tih situacija u budućnosti, dodaje.
On je naveo da je ambasador Velike Britanije (Denis) Kif u intervjuu za Njuzvik rekao da to nije približavanje Srbije NATO-u. "Ali, svaki, pa i tehnički sporazum, je mali korak napred u tim odnosima", podvlači Femić.
Rusiji je, kako ocenjuje, to važno manje iz strateških, a više iz principijelnih razloga: "Da oni mogu da kažu da imaju tu nekog svog igrača, da nisu začepili tu rupu, da Zapad nije osvojio ceo Balkan".
Kada se otvori Poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu politiku, moraćemo da se uskladimo sa EU, kaže Femić i dodaje: "Ne odmah, ali kako budu tekli ti odnosi moraćemo da se ponašamo onako kako se ponašaju naši partneri u EU..."
Do sada smo mogli da vagamo i balansiramo, premijer se tamo slika, jer to narod voli da vidi, kaže.
"On se sa Zapadom dogovara, sa Rusijom se slika", zaključio je.
O otmici u Libiji: "Imali smo podatke da smo uzeli novac, a da nismo isporučili oružje"
Blic je objavio potresno pismo poginule radnice ambasade u Libiji Slađane Stanković, u kom ona zahteva, kao majka dvoje dece, premeštaj iz Libije. Navodi se da je ona uzaludno pisala Ministarstvu spoljnih poslova.Govoreći o ovom slučaju, Femić kaže da se jako malo zna i da se boji da nikada nećemo saznati šta se u pozadini desilo. Kad god se napravi neka komisija, oni skupe šumu podataka i nikad nisu ništa završili, setimo se samo Topčidera, dodaje.
Kaže da je priča o ubistvu otmičara službenika srpske ambasade zauzela naslovne strane u mnogim medijima, a da je njemu to izgledalo kao poslednja šansa da saznamo nešto.
"Premijer je rekao da je bilo tu neke trgovine oružjem, i tu se stalo", podseća Femić.
Glavni urednik Kurira kaže da su novinari radili na tom slučaju u vreme otmice, ali da neke stvari nisu smeli da objavljuju baš zbog ljudi koji su bili taoci i mogli su da stradaju zbog toga.
"Išlo je prema nekoj trgovini oružjem. Ali, to je toliko mutna stvar, za nas novinare, ali koju bi država, uz svoje resusrse mogla lako da reši... Imali smo podatke, na primer, da smo mi uzeli novac, a da nismo isporučili to što je traženo", kaže Femić dodajući i to da je meta bio ambasador Oliver Potežica.
Ambasador i njegova supruga nisu bili u klima u kojima je trebalo, kazao je Femić. On je dodao da su službenici ambasade bili način da oni osiguraju tu isplatu.
Femić kaže da treba da se uzme u obzir i to koliki se otkupi plaćaju za radnike. "Ovo su mali službenici u ambasadi, da se za njih traži 40 miliona dolara... Meni to zvuči na onako neki fin tovar oružja i proviziju", dodao je.
On ocenjuje da se sada ubacuju razne teorije, neke od njih i da zamute vodu.
Zvanična, međunarodno priznata vlada Libije nije u Tripoliju, već u Tobruku, a zašto je ambasada Srbije ostala tamo - možda zbog 200 ili 300 Srba koji žive tamo ili upravo zbog nekih nerealizovanih poslova, poslova koji nisu naplaćeni, od kojih smo mogli da imamo neke koristi, kaže Femić.
On je rekao da ambasador Oliver Potežica svakako snosi deo odgovornosti, ali dodaje da misli da nije najodgovorniji. Kao i u svim tim slučajevima, uvek nagrabusi onaj poručnik na kraju, zaključuje.
http://rs.n1info.com/a138791/Vesti/Ratko-Femic-u-Novom-danu-o-Rusiji-koalicijama-otmici-u-Libiji.html
Pojačava li Rusija pritisak na Srbiju
Dalje odlaganje davanja diplomatskog imuniteta humanitarcima u Nišu izvesno neće stišati rasprave
Na sporazum Moskve i Beograda o davanju diplomatskog imuniteta osoblju Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu očigledno će se još čekati. Akt koji je pripremljen još 2014, povodom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu, da bi volšebno nestao s prvobitne agende tog bilateralnog susreta, po svoj prilici neće biti parafiran ni prilikom aprilskog dolaska premijera Rusije Dmitrija Medvedeva u Beograd. Ipak, dalje odlaganje potpisivanja ovog akta, izvesno, neće stišati rasprave o tome da li Rusija nastoji da po svaku cenu odvrati zvanični Beograd od približavanja NATO-u.
Te dileme naročito su se aktuelizovale posle 12. februara, kad je u srpskom parlamentu ratifikovan zakon o saradnji Srbije i Severnoatlantske alijanse.
Taj pravni akt za deo (pro)zapadne javnosti samo je jedan od povoda na koje se ruska strana „kači” ne bi li sprovela pojačan pritisak na Srbiju. A naredni povod, prema tumačenju koje je u petak izneo Danijel Server, američki analitičar za Balkan, mogla bi da bude pogibija srpskih diplomata u Libiji, koju će, kako je rekao, „Rusija na sve moguće načine pokušati da iskoristi kako bi narušila postojeće odnose Srbije sa NATO-om i SAD”.
Istovremeno, domaći NVO sektor evroatlantske orijentacije lansira tezu o intenziviranju „meke moći” Rusije u Srbiji. Tako je na skupu o ruskom uticaju na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije naše zemlje, održanom prošlog ponedeljka u organizaciji Centra za evroatlantske studije, Jelena Milić, direktorka CEAS-a, istakla da u našoj zemlji postoji „sinergija ruskih i domaćih antidemokratskih interesa”. Prema ovoj „školi mišljenja”, težnja Rusije da spreči evrointegracije Srbije i stabilizaciju regiona odgovara i delovima vladajuće strukture u Beogradu koji ne žele da vide Srbiju u EU, kako bi očuvali svoje izvore prihoda od korupcije, monopol u poslovanju s javnim preduzećima i kontrolu partizovanih sistema bezbednosti i sudstva.
http://www.politika.rs/sr/clanak/350143/Pojacava-li-Rusija-pritisak-na-Srbiju
Ukrajina: Ako Rusi uđu u totalni rat sa nama, izgubiće 20.000 vojnika
"Rusija bi mogla da izgubi do 20.000 vojnika u slučaju ulaska u totalni rat sa Ukrajinom" izjavio je šef odeljenja za socijalna i humanitarna pitanja ukrajinskog Ministarstva odbrane Valentin Fedičev, a preneli lokalni mediji.
Prema njegovim procenama, pritom, gubici ukrajinske vojske bi bili četiri puta manji.
- Ukoliko te jedinice koje sad stoje na granici sa Ukrajinom krenu u napad, prema našim podacima poginuće najmanje 20.000 ljudi. Oni će najverovatnije krenuti ka Dnjepru i tako uništiti sopstvenu kopnenu vojsku - rekao je Fedičev.
On je dodao da ukrajinska vojska raspolaže neophodnim resursima za vođenje borbi.
Najviši ukrajinski i zapadni zvaničnici u više navrata su optuživali Rusiju da se meša u konflikt na jugoistoku Ukrajine, iako nikada nisu izneli bilo kakve dokaze za to.
Moskva je, međutim, te navode odbacila rekavši da ne postoji nikakvo prisustvo ruske vojske na granici sa Ukrajinom, kao ni u Donbasu.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/555176/Ukrajina-Ako-Rusi-udju-u-totalni-rat-sa-nama-izgubice-20-000-vojnika
Нема коментара:
Постави коментар