Miroslava Milenović

Nedeljniku je tek sad jasno zašto Miroslava Milenović ne razume šta je plaćeni intervju, a šta PR tekst. Jasno nam je i zašto za dve strane u našem magazinu tvrdi da ih je pet. Ili kako 390.000 dinara postane 480.000. Posebno zašto ne zna da se promotivnim sadržajima ne utiče na uređivačku politiku nekog medija. Još nam, međutim, nije jasno zašto je neosnovano napala naš list, niti zašto nam se do danas nije izvinila. 

Nedeljnik odlučno podržava Savet za borbu protiv korupcije, prvi smo i jedini medij koji je objavio integralni izveštaj Verice Barać. Ali zato i mislimo da je to telo u koje mora da se ima bespogovorno poverenje. I telo koje ne može da pogreši u zarezu, a ne u jednom ovakvom izveštaju u kojem ispada da su mediji najbogatiji deo društva. 

Ali to je nemoguće kada smo otkrili da je član, i to najeksponiraniji, Miroslava Milenović vlasnica dveju privatnih firmi, da je jedan od osnivača političkog pokreta „Dosta je bilo", da je imala poslovne veze s najmanje dve banke... Nespojivo s funkcijom, posebno što je nekada važilo pravilo zbog kojeg je i Danilo Šuković, s kojim je živela Verica Barać, morao da napusti mesto u UO Agrobanke kako ne bi ugrozio Savet. 

Miroslava Milenović postala je član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, sredinom decembra 2012. godine. Centar za otvoreni dijalog (CeOD), čija saznanja Nedeljnik ekskluzivno prenosi, ustanovio je da Milenovićeva u tom momentu ima dve firme - Kancelarija Milenović Preduzeće za pružanje intelektualnih usluga d.o.o. Beograd - koju je, prema podacima iz Agencije za privredne registre, osnovala još 1989. i čiji je vlasnik i danas. Firma je aktivna, i prema APR-u registrovana je za pružanje intelektualnih usluga i ima nekoliko zaposlenih.

Drugu firmu - Miroslava Milenović PR, stalni sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast - osniva 2010. godine i sa kraćim prekidom firma je aktivna i danas. 

Članstvo u Savetu je zato sporno, jer otvara dileme da li se radi o sukobu interesa, pošto obe firme mogu da imaju direktnu ili posrednu korist od pozicije koju u državnoj instituciji ima njihova vlasnica.

Nedugo nakon ulaska u vladu, bivši ministar privrede Saša Radulović u jesen 2013. na mesto svog savetnika dovodi - očigledno svoju prijateljicu - Miroslavu Milenović. Činjenica da ona i dalje ima svoje dve firme, da je i dalje član Saveta za borbu protiv korupcije očigledno nije bila prepreka za to savetničko mesto i još jedan državni posao. 

Radulović nešto kasnije Milenovićevu postavlja i za člana Komisije Upravnog odbora Razvojnog fonda, upravo onog fonda koji je tadašnji ministar žestoko kritikovao, tražio njegovo ukidanje i tvrdio da je kroz njega proneveren ogroman državni novac.

Istini za volju, ministar privrede po funkciji jeste bio na čelu UO Fonda, ali očigledno nije loše imati osobu od poverenja u instituciji koja direktno odlučuje o dodeli državnog novca pod uslovima koji ne postoje ni u jednoj banci. Vučićeva vlada kasnije je ukinula Fond za razvoj i formirala Razvojnu agenciju.

Nakon izlaska iz vlade, Radulović sa Miroslavom Milenović formira udruženje „Dosta je bilo - RESTART", koji prerasta u politički pokret. Njih dvoje se zvanično upisuju u registar kao jedini zastupnici tog pokreta. Ta njena politička funkcija, međutim, moralno je nespojiva sa članstvom u Savetu za borbu protiv korupcije, bez obzira na opozicioni prefiks ili delovanje tog pokreta. Verica Barać bila je, naime, jedan od poverenika G17 plus i pred sednica Građanskog parlamenta Srbije, ali je ostavke na političke funkcije podnela odmah pošto je imenovana za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije.

Pominje se Milenovićeva i kao akcionar Univerzal banke (25 akcija) i što je još interesantnije, kao član Upravnog odbora Marfin banke u izveštaju za 2012, upravo u godini u kojoj je postavljena za člana Saveta za borbu protiv korupcije. 

Miroslava Milenović medijski je postala eksponirana pričom o napadu na nju koji se desio jesenas i koji je ostao otvoren do danas, jer je, kako ističe CeOD, odbila saradnju sa MUP-om pravdajući se nepoverenjem u rad srpske policije.

U centru pažnje bila je i nakon neosnovanih i neistinitih optužbi na račun Nedeljnika zbog prostora koji smo ustupili pokrajinskoj vladi, ali i zbog poslednjeg izveštaja o tokovima javnog novca u medijima koji je najblaže rečeno traljavo napisan, i u kome se ne razlikuje pomoć, PR tekst, klasično oglašavanje. Sporna je čitava metodologija u analizama Saveta za borbu protiv korupcije, protiv koje su ustali i Politika i Vreme.

Na kraju, upala je u žižu javnosti jer nekoliko dana nije želela da saopšti koji je fakultet završila, pošto je navodila Univerzitet u Beogradu. Nakon upornog insistiranja, objavila je na društvenim mrežama da je završila Rudarsko-geološki fakultet. Na sajtu britanske konsultantske kompanije AMC predstavlja se i kao forenzički računovođa u registru sudskih veštaka, da bi dnevni list Politika ustanovio da je nema u tom registru Ministarstva pravde, gde su tom listu još potvrdili da ona nije registrovani sudski veštak, uprkos tome što ima registrovanu firmu upravo za ovu delatnost u Agenciji za privredne registre.

Zato deluje neverovatno da je Miroslava Milenović, s ovakvim poslovnim aranžmanima, savest ovog društva i najistaknutiji član Saveta za borbu protiv korupcije. U nekoj ozbiljnoj zemlji samo jedan od ovih podataka bi bio dovoljan za njenu smenu. Ali očigledno poslodavcu najviše odgovara Savet koji je izgubio svaki kredibilitet iako se javno predstavljaju kao najveći oponenti.

Sva otkrića Centra za otvoreni dijalog

- Miroslava Milenović bila je zastupnik Udruženja „Dosta je bilo"
- I dalje ima firmu za pružanje „intelektualnih usluga"

- Ima aktivnu firmu za sudsko veštačenje

 

 

http://www.nedeljnik.co.rs/sr/2016/02/25/dnevni-magazin/za%C5%A1to-miroslava-milenovi%C4%87-mora-da-ode