Javni partneri i tajne koncesije

Poštovanje zakona ne bi trebalo da je vest. U Srbiji, nažalost, jeste. Nepoštovanje zakona je postalo redovna praksa, primer za to daju i državni organi i javna preduzeća (kao što pokzauje primer na kraju ovog teksta), pa koristimo priliku da pohvalimo nešto što deluje kao pozitivan primer - najavu da će se raditi analiza na koji način treba dalje razvijati Aerodrom Nikola Tesla. Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je, naime, da je šest kompanija konkurisalo za konsultanta za razvoj Aerodroma. Zadatak konsultanta
je da predloži Vladi Srbije da li je za razvoj najbolje javno-privatno partnerstvo, koncesija ili prodaja akcija.
Prethodnih par godina stizale su kontradiktorne najave o privatizaciji, strateškom partnerstvu, koncesiji za aerodrom, povremeno je izgledalo da je doneta politička odluka o modelu razvoja, pa je dobro pročitati da će Vlada pre odluke imati studiju koja bi trebalo d aukaže šta je najpovljniji model. Nadamo se da će studija biti javna.
Zakon o JPP i koncesijama propisuje obavezu da se izradi analiza koja će utvrditi da li je JPP sa koncesijom najbolji način za postizanje željenog cilja. U skorijoj prošlosti bili smo, međutim svedoci da se u velika javno-privatna partnerstva ulazilo bez primene odredbi Zakona o JPP zahvaljujući činjenici da su ugovori zaključivani na osnovu međudržavnog sporazuma (Beograd na vodi, na primer). O JPP se u prehodne dve godine političari mnogo govorili, ali se čini da pre toga nisu čitali Zakon koji propisuje kvalitetne antikorupcijske mehanizme, ali i složene i zahtevne procedure koje treba da zaštite pre svega javni interes.
Kada je pre dve godine najavljeno da će podzemne garaže u Beogradu biti građene po modelu javno-privatnog partnerstva, TS je postavila pitanje da li je izrađena studija koja je pokazala da je to najbolji model. Koliko je nerazumevanje koncepta JPP bilo, svedočila je tadašnja izjava gradskog menadžera Gorana Vesića da je besmisleno tražiti studiju kada je jasno da su Beogradu potrebna nova parking mesta. Vesić je u međuvremenu postao član Komisije za javno-privatna partnerstva, verujemo da je naučio šta je studija opravdanosti davanja koncesije. Ali, iako je još pre dve godine najavljeno da će do kraja 2014. početi gradnja četiri podzemne garaže a da će  prethodni biti definisan najbolji model ulaska u javno-privatno partnerstvo, Komisija čiji je Vesić član do danas se nije izjašnjavala o tome projektu. Možemo se nadati da ovaj važan predkorak neće biti izostavljen, te da će, kao što je i najavljivano (i kao što zakon propisuje) partner biti odabran u otvorenom postupku, a ne u direktnom dogovoru iza zavese međudržavnog ugovora.
Razloga za brigu ima, ako ni zbog čega drugoga, a ono zbog slučaja kojim se bavi naše Antikorupcijsko savetovalište (ALAC): Parkign servis odbio je da dostavi podatke o javno-privatnom partnerstvu zaključenom sa privatnim partnerom, tvrdeći da je reč o ugovoru koji ima za predmet komercijalnu delatnost, odnosno da ga javno preduzeće nije zaključilo kao "organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenjaniti kao organ javne vlasti"!
Po tom tumačenju nijedan ugovor o javno-privatnom partnerstvu ne bi bio dostupan javnosti jer sva imaju za predmet komercijalnu delatnost, što je osnovni razlog da privatni partner i uđe u posao. Čemu onda odredba o formiranju registra javnih ugovora, koji je konačno uspostavljen na Portalu javnih nabavki, gotovo pet godina nakon početka primene Zakona o JPP? Na portalu, pogađate, nema ugovora koji je zaključio Parkign servis.


http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/8262-javni-partneri-i-tajne-koncesije