Pitao me je Živojin Bolbotinović na slučajno upriličenom susretu. Pitanje je za tu priliku bilo više retoričko i ne meni direktno upućeno, ali je vrlo jasno bilo adresirano na Vladu. Živojin je bio prilično uzrujan kad je postavio to pitanje, u danu kad je premijer Aleksandar Vučić otvorio fabriku obuće Geox u Vranju i kad se saznalo da je Vlada Srbije subvencionisala izgradnju te fabrike sa 11,25 miliona evra, odnosno sa 9.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu i kad je Vlada Srbije dala gradu Vranju malo manje od milion evra za uređenje zemljišta za tu fabriku.
Živojin Bolbotinović je među najuglednijim privatnicima-preduzetnicima u istočnoj Srbiji. U njegovoj trgovačkoj firmi Tekijanka radi čitava njegova familija – otac i majka, on i supruga, sinovi i kćeri, snahe i zetovi i još pride 350 radnika. Prošle godine zaposlio je 120 novih radnika. Tekijanka ima šest prodavnica, tri marketa i tri supermarketa, restoran i hotel. Živojin je, kao i njegov otac, decu učio od malih nogu da marljivo rade, sad uči unuke. Tekijanka ima 200 dobavljača i 10.000 mušterija dnevno.
Što sam ja gubav? Što je ne mogu da dobijem od moje Vlade 9.000 evra po radnom mestu kao Geox ili Jura? Ili makar 100 evra, kao znak pažnje, priznanje mom radu i podsticaj da zaposlim još 200 ljudi? Što su strani investitori bolji od domaćih pa ih naša Vlada stalno vabi i više tetoše? Pita se Živojin Bolbotinović sebi “u bradu”, ali sve nekako u želji da njegova muka postane javna, da nekom skrene pažnju i da mu neko odgovori.
Primer drugi.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio da će u maju ili junu biti gotov projekat za veliki tržni centar koji će se graditi u okviru projekta Beograd na vodi i koji će biti najveći u ovom delu Evrope.
Samo dan-dva ranije Siniša Mali bio je u prilici da čuje, a o tome Miroslav Mišković priča već godinu dana, kako Delta Holding planira da potroši 200 miliona evra na izgradnju najvećeg šoping mola u ovom delu Evrope. Dozvole za gradnju Delta Planeta na Autokomandi, međutim, nikako da stignu već godinu dana i sve se nešto “čeka” i odugovlači. Iako Mišković nikad to nije javno rekao, ali posle najave Siniše Malog posmatrač sa strane ne može se oteti utisku da država odugovlači sa izdavanjem dozvola domaćem investitoru jer želi da favorizuje stranog investitora. I da stranom investitoru omogući da pre domaćeg napravi najveći tržni centar u ovom delu Evrope. Za tog stranog investitora donet je čak i specijalni zakon, taj investitor dobio je status “iznad” pravnog sistema Srbije. A domaći se kinji i tera da trči od šaltera do šaltera.
Što sam ja gubav?
Imao bi pravo da pita Miroslav Mišković po istom principu kao i Živojin Bolbotinović.
Subvencije su možda dobar, a možda i loš način za privlačenje investitora. Mislim da su loša mera, ali to u ovom razmatranju nije “predmet”.
Ako je Vlada već odlučila da daje subvencije, zašto ih ne daje i stranim i domaćim investitorima? Što su domaći “gubavi”? Da se razumemo, to nije izum ove vlade, tu grešku pravile su i prethodne vlasti.
Jasno je da strani investitori samo ponekad (po pravilu, ne uvek) donose najnovije “haj tek” tehnologije. Ali ni Geox, ni Jura nisu primeri takvih industrija.
Ako je državi stalo da podstiče neke strateške privredne grane (na primer, visoke tehnologije), onda se to radi dugoročnim poreskim podsticajima koji su mnogo veći motiv od keša “franco dlan” za pojedinačno radno mesto (i pri tom, niskokvalifikovano).
http://www.novimagazin.rs/stav/misa-brkic-gubavci
Нема коментара:
Постави коментар