Ovo je ujedno i bolna priča o raspadu jedne države, slomu srednje klase, moralnih vrednosti i onome što je gradjane Srbije zadesilo u teškoj tranziciji koja traje i dalje. Ta tranzicija izražena je i kroz priču o piramidi trgovine narkoticima koja ide od ulične prodaje droge na grame, razvija se u prodaju na kilograme kroz stvaranje mreže ulične prodaje (kakvu je stvorio Zemunski klan) i kulminira prodajom na tone, karakerističnom za narko kartele.I dok prolazimo kroz tranziciju - situacija na ulicama Srbije je ista: prodaje se najjeftinija droga u regionu. Nedostatak adekvatnih odgovora na problem zloupotreba maloletnika je sve češći, jer je Zakon prema njima blaži, a građani se samorganizuju u udruženja koja se bore protiv trgovaca narkoticima, kao što je “Sveti Sava”.
REČ AUTORA
Sa iskustvom autora koji je imao taj čudesni flash filma "Vidimo se u čitulji" koji je negde aktuelan i posle dvadeset godina, prihvatio sam ideju da se vratim u priču o organizovanom kriminalu. Mnogo mi je više hrabrosti i radoznalosti bilo potrebno za priču o dostupnosti droge maloletnicima. Jer pored nekih stvari prolazimo svakodnevno, ali svesno ili nesvesno žmurimo ispred činjenica. Saznanja koja smo u otkrili u istraživanju bila su više nego šokantna. Mene je, kao roditelja tri ćerke u kritičnim godinama, dodatno porazilo saznanje o tome koliko se starosna granica za prosečnog konzumenta droge spustila - na svega 14 godina. Ali informacija koja me je zakucala za stolicu je da najmladji registrovani korisnik heroina u Lazarevcu ima 12 godina. Motivaciju i rediteljsku viziju za ovu temu nažalost nisam dugo tražio.
Janko Baljak, reditelj
PRODUKCIJA I AUTORI:
Dokumentarno-igrani film “GRAM, KILOGRAM, TONA”, nastao u produkciji Monte Royal Pictures, traje 63 minuta i rađen je u HD formatu.
Scenario i režiju potpisuje Janko Baljak, producent i koautor je Bojana Maljević, a izvršni producent Bojan Maljević. Direktor fotografije je Tatjana Krstevski, montažer - Aleksandra Milovanović, dizajner zvuka - Igor Perović, a snimatelj tona - Milan Stojanović.
UČESNICI:
Uz dvanaestoro štićenika Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu i Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu, u filmu glavnu ulogu ima naturščik Višeslav Ajdanić, kao svedok.
OSTALI SAGOVORNICI:
Stevan Dojčinović - novinar i urednik CINS i OCCRP; Goran Petrović – načelnik Resora državne bezbednosti u vreme Vlade dr Zorana Đinđića; Ružica Veselinović - predsednica Udruženja građana za borbu protiv narkomanije - Novi Sad; Zoran Branković - osuđenik, KPZ Sremska Mitrovica; Lambe Đorejlijevski - šef Odseka za prevenciju narkomanije MUP - Grad Beograd; dr Dragan Milivojević - psihijatar i psihoterapeut, stručnjak u oblasti lečenja bolesti zavisnosti; Mile Novaković - penzionisani načelnik Uprave kriminalističke policije Srbije; Miloš Vasić - novinar i suosnivač nedeljnika „Vreme”; dr Zlatko Nikolić – kriminolog, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja; predsednik Udruženja građana - „Sveti Sava” iz Lazarevca; član Udruženja građana - „Sveti Sava” iz Lazarevca.
Film “Gram Kilogram Tona” realizovan je u okviru projekta Evropske unije “Jačanje medijske slobode u Srbiji”, uz podršku Ministarstva kulture, Ministarstva pravde i Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije.
Stavovi izneseni u filmu predstavljaju stavove autora ili sagovornika i ni na koji način ne predstavljaju stavove Evropske unije.
http://www.prva.rs/program/film/69136/gram-kilogram-tona.html
Uhapšeni dileri, ali se droga vraća
Lazarevac -- Nakon što je veliki broj dilera sa spiska udružanja "Sveti Sava" uhapšeno i procesiurano iz tog udruženja poručuju da su sada oni meta krivičnih prijava.
I to dilera, po kojima policija ažurno postupa.
U udruženju "Sveti Sava" iz Lazarevca tvrde da se droga vraća na ulice ovog grada i da se uživaoci ne kriju.
Na snimku igrališta u centru Lazarevca koji je dostavljen udruženju vidi se kako nekoliko narkomana šmrče drogu.
Ovo igralište je kažu u udruženju poznato policiji jer jedan od dilera živi u blizini, ali policija već mesecima tu ne svraća. S druge strane veoma ažurno reaguju na prijave dilera protiv članova udruženja.
Nedavno su dileri, tvrde, u udruženju napali jednog člana naoružani šipkama i noževima. Tek posle drugog napada potražio je pomoć i prijatelji iz udruženja su ga odbranili, ali protiv njih su podnete krivične prijave.
"Mi smo uhapšeni sutradan. Od prvog dana smo isticali da imamo svog branioca. Imali smo prepoznavanje. Neverovatna scena, Muka mi je, policajci i narko dileri na jednoj strani", kaže jedan od članova udruženja.
Branilac udruženja nije bio pozvan da prisustvuje saslušanju ili prepoznavanju.
Advokat Dragoslav Ljubičanović kaže da je sve urađeno mimo procedure.
"Nadali su se da će nas uplašiti demotivisati ali je i ovom prilikom mogu da im poručim da ćemo se još jače još istrajnije boriti da ova naša priča zaživi u čitavoj Srbiji", kaže jedan od članova udruženja.
Zbog delovanja udruženja Sveti Sava u Lazarevcu je procesuiran veliki broj dilera čija su imena oni objavili na svojoj Facebook stranici i zaplenjene desetine kilograma droge. Ali situacija se ponovo pogoršava, prema njihovim tvrdnjama droga se diluje na u samom centru grada. Insistiraju na vraćanju jednog od operativaca za koga kažu da je imao odlične rezultate u borbi protiv dilera u Lazarevcu, ali je prebačen u Beograd.
"Mi tražimo vraćanje majora Gašića i da mu se daju odrešene ruke u borbi protiv tih bitangi i monstruma, ne znam kako da ih nazovem. Oni napadaju najosetljiviju populaciju - decu koja žele sve da znaju. Ljudi kao što je Gašić su neophodni u ovom trenutku", dodao je on.
Na prijave za ugrožavanje sigurnosti članova udruženja nikada nije bilo reakcije policije, a u udruženju kažu da nisu ni očekivali, a da su u borbi protiv narkodilera spermni na sve.
U policiji nismo uspeli da dobijemo rekaciju na tvdnje iz udruženja, ali nam je rečeno da se sprovode istrage.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=08&dd=10&nav_category=12&nav_id=886712
Лазаревчани траже повратак мајора Ивана Гашића да им помогне да униште нарко-дилере
Све проститутке су хероинске зависнице и њихови макрои су ти који им обезбеђују дрогу да би „радиле“. Коме је сметао мајор Иван Гашић и под каквим околностима је премештен у 29. Новембар?! Ако се зна да за неколико месеци док је радио није било проститутки и дрога је малтене била искорењена.
На пример, једна од локација на којој проститутке „раде“ улица испред Основе школе „Дуле Караклајић“.
http://www.srbijadanas.net/lazaravcani-traze-povratak-majora-ivana-gasic-da-im-pomogne-da-uniste-narko-dilere/
GRAM. KILOGRAM. TONA.” ZA UNIVERZITETSKI ODJEK!
Intervju sam dala početkom aprila 2015. novinarki Tijani Jovanović za Univerzitetski odjek! nakon tv premijere filma “Gram Kilogram Tona”.
Dokumentarno-igrani film, koji govori o maloletnim trgovcima i uživaocima droga, Gram, kilogram, tona prošlog
meseca doživeo je svoju premijeru u Beogradu, ali i na televiziji.
Scenarista i režiser je Janko Baljak, dok je uloga producenta i koautora
pripala Bojani Maljević.
Film Gram, kilogram, tona govori
o mehanizmima regrutovanja maloletnika u trgovinu drogama u Srbiji.
Podaci izneti u filmu su zabrinjavajući, a predstavljaju posledicu lošeg
režima koji je stvorio lošu atmosferu za odrastanje. Vlast se
promenila, ali situacija sa ovom vrstom organizovanog kriminala nije.
Kako to komentarišete?
- Zapravo se kriminal promenio, kriminal je prošao kroz “uspešnu transformaciju”, možemo slobodno reći “i kroz tranziciju”, dok država na žalost nije. Od devedesetih godina do akcije Sablja bio je jedan model, a potom je kriminal sve više ulazio u “legalne tokove”. Ne može se to komentarisati odvojeno od problema celog našeg društva, tabloidnog, izopačenog, bolesnog. Društva bez pozitivnih vrednosti, društva u kom caruju neznanje, lažne diplome, nemoral i licemerje. U takvoj duhovnoj ali i egzistencijalnoj bedi razvijaju se negativni modeli ponašanja.
- Konkretno sa problemom trgovine narkoticima u koju su uvučeni i maloletnici, može da se uradi dosta. Upravo kroz podizanje svesti javnosti, roditelja, samih maloletnika koji po sopstvenim priznanjima kažu da nisu znali u šta se i koliko duboko uvlače. I da se izlaz teško nalazi. Dokumentarno-igrana forma koju smo odabrali možda je najbolji žanr, jer gledaoci mogu razumeti problem na drugačiji način, bolje od klasičnih kampanja “stop drogama”. Jer ta deca koja prodaju narkotike – prodaju je svojim vršnjacima. A roditelji misle da se to njima ne dešava. Mi smo odlučili da krenemo od početka: da prvo kažemo da se dešava, kako i zašto. Sad idemo dalje. Moram da naglasim da je ovaj film nastao uz podršku Delegacije Evropske unije, u okviru projekta “Jačanje medijske slobode u Srbiji” i da smo imali podršku Ministarstva pravde, Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva omladine i sporta.
U filmu svoje životne priče govore 12
štićenika Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu i Kazneno-popravnog zavoda
za maloletnike u Valjevu. Smatrate li da te ustanove uspevaju u
postizanju svog cilja – prevaspitavanja?
- Mislim da određenog napora ima, ali da je uspeh prilično diskutabilan jer za to nisu odgovorne samo navedene institucije. Odgovorno je celo društvo. O tom delu problema, i preventive i reintegracije, Janko Baljak i ja želimo da snimimo seriju, nakon ovog filma. Jer smo kroz istraživački rad došli do podataka koji će, verujemo, biti interesantni i važni za roditelje i mlade.
- Nismo svesni, to pokazuju i istraživanja o roditeljima, koji retko sprovode konkretne mere provere o upotrebi ili zloupotrebi droga kod svoje dece. To je, između ostalog, bio razlog da se opredelimo za ovu temu u filmu. Zatim, čitava ta podela na “lake i teške” droge je duboko problematična. Ljudi to ne razumeju i ne shvataju o čemu govore. Nisu dovoljno informisani. A trebalo bi da budu, jer jedna od suština i jeste u tome: ne reaguje svaki mozak isto na te supstance. Za nekoga marihuana, koja spada u “lake” droge, može biti fatalna, veoma teška, sa različitim i dramatičnim posledicama, dok heroin kao “teška droga” na nekoga deluje sasvim suprotno – ne izaziva onaj efekat i taj neko ne poželi ponovo da ga uzme ili ga uzme, bez tog efekta. Tako da za nekog heroin može biti laka droga a marihuana teška. Takođe, neko jeste a neko nije adiktivna ličnost. To se, kako da kažem, ne bira – ne možete na to uticati. Ne znate za koliko vremena ćete postati zavisni. Opasno je govoriti o bilo kojim drogama kao o lakim. Jer stvara pogrešan i varljiv utisak kod potencijalnih konzumenata. O sintetičkim drogama da i ne govorimo, ovako na brzinu. Tek tu postoji pakao neinformisanosti. A koštaju kao kokice u bioskopu.
- Ministarstvo unutrašnjih poslova nije uopšte dalo podršku filmu “Gram Kilogram Tona”, što me je iskreno zapanjilo – imajući u vidu veliki međunarodni uspeh koji je moja producentska kuća, u saradnji sa MUP, imala sa filmom “Sestre”, pre četiri godine. Tada smo čak dobili Zahvalnice UNODC, dakle upravo Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i organizovanog kriminala… Neverovatno je da nakon takvog dokazanog uspeha ne naiđemo na podršku MUP. Slali smo im Memorandum o saradnji, molili za logističku podršku, za arhiv, za sagovornike… ništa nije vredelo. Ne znam zašto je to tako, BIRO za komunikacije jednostavno nije dao tu podršku. Ne verujem da tu postoji nekakva “zavera”, više jedan diletantski odnos u kom je Birou verovatno važno samo da se ministar slika u svojim, mahom, nepostojećim uspesima.
- Svuda ima korupcije i organizovanog kriminala, sve države na svetu bore se sa tim. Ozbiljne i odgovorne države uspevaju to da svedu na neku “normalnu meru”, koja nema tragične posledice po celo društvo. Zašto to nije uradila naša država – morate da pitate državu.
https://bojanamaljevic.wordpress.com/2015/12/12/univerzitetski-odjek-gram-kilogram-tona/
Нема коментара:
Постави коментар