Dva lica iste medalje!

"Nagledaćemo se još mnogo rukovanja posle sklopljenih primirja pre nego što pitanje Sirije bude rešeno. Nažalost, ciljevi lokalnih etničkih i verskih grupa u Siriji, kao i interesi regionalnih sila, toliko su suprotstavljeni da je realno najmanje loše rešenje neka vrsta zaleđenog ili kontrolisanog sukoba. Sjedinjene Američke Države nemaju nameru da se uključe u još jedan rat na Bliskom i Srednjem istoku, ne računajući vazdušne napade na pozicije tzv. Islamske države, i po svoj prilici nemaju ništa protiv da Rusi, Turci, Iranci i Saudijci razbijaju glavu i plaćaju cenu svojih ambicija u Siriji", prokomentarisao je za Nedeljnik visokopozicionirani izvor u NATO-u novo primirje u Siriji koje bi trebalo da stupi na snagu u subotu.

Po rečima našeg sagovornika, Sirija postaje sve više poprište "ratnog derbija" regionalnih sila koje preko lokalnih aktera pokušavaju da izađu kao pobednice, izbegavajući tako direktne ratne sukobe koji bi bili daleko opasniji po sve. Priča o ratu u Siriji povezana je sa "večitim" rivalstvom Rusije i Turske, i Irana i Saudijske Arabije, kao i sa velikom igrom oko snabdevanja gasom Evrope, u kojoj ni pojedinim članicama EU nisu čiste ruke i koje su posredno odgovorne za ono što se događa, ne samo u Siriji već i u Ukrajini.

Strah od Rusa se ugnezdio u tursko kolektivno biće i zbog toga što su Osmanlije uspele da pokore sve komšijske narode i da vladaju njima, bilo da se radilo o Persijancima, Kurdima, Jermenima, Arapima, Grcima, Bugarima, Srbima, samo su Rusi bili nesavladivi orah

Vašington je iskoristio Siriju da poseje seme razdora između dva dojučerašnja prijatelja. Prethodno su Amerikanci odigrali nekoliko vrlo važnih poteza, vratili su pod svoje okrilje Grčku, Makedoniju i stavili pod nadzor Srbiju. Arhitekta američke politike za istočnu i jugoistočnu Evropu Viktorija Nuland lično je obavila posao sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom i Angelom Merkel

Kada Putin kaže da je Turska sponzor tzv. Islamske države i da švercujući "terorističku" naftu omogućava preživljavanje Islamskoj državi, govori istinu. Ali isto tako je tačno kada ministar spoljnih poslova Turske Čavušoglu citira podatke da je od osam hiljada vazdušnih napada ruske avijacije, njih 90 odsto bilo po ciljevima na kojima se nalaze vojska sirijske opozicije i civili, a samo deset odsto protiv terorista

 

 

 http://www.nedeljnik.co.rs/sr/2016/02/25/dnevni-magazin/putin-i-erdogan-dva-lica-iste-medalje

 

 

Putinov patrijarh: Kako se Ruska pravoslavna crkva i država uzajamno podupiru

 

RPC nije samo sluškinja države, već ima, ako ne podjednako, onda skoro isti uticaj na državu, koliko država na crkvu, iako su formalno nezavisne jedna od druge

Ruski predsednik Vladimir Putin svakako bi voleo da je Ruska pravoslavna crkva (RPC) u potpunosti podređena njegovom političkom projektu i verovatno je bio veoma zadovoljan kada je Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril izjavio pred predsedničke izbore 2012. godine da je prosperitet i stabilnost Rusije od dolaska Putina na vlast “čudo božje”.

Istovremeno, mnogo toga sugeriše da RPC nije samo sluškinja države. Pre će biti da crkva ima, ako ne podjednako, onda skoro isti uticaj na državu, koliko država na crkvu, premda su formalno nezavisne jedna od druge. Putinova administracija, u svakom slučaju, radi na stvaranju takve slike.

Ruski predsednik i njegovi bliski saradnici često su fotografisani na liturgijama gde odaju počast tom kamenu temeljcu ruskog nacionalnog identiteta - pravoslavlju. Putin je rado isticao da je kao dečak u SSSR-u kršten u tajnosti i da je lično doprineo ujedinjenju RPC-a i Ruske pravoslavne crkve izvan Rusije - žestoko antikomunističkog tela stacioniranog u Njujorku, a sačinjenog od disidenata, plemića i intelektualaca koji su pobegli od Boljševika. 

Razlozi koji stoje iza Putinove privrženosti crkvi su jasni. RPC je veoma popularna u savremenoj Rusiji i spada, uz vojsku i predsednika, u 3 institucije kojima Rusi najviše veruju.

Štaviše, od 1991. do 2008. godine broj Rusa koji se izjašnjavaju kao pravoslavci porastao je sa 31 na 72 odsto. Ovo svrstavanje, ipak, više je kulturno, nego verski motivisano.

U međuvremenu, crkva je iskoristila dobar odnos sa vlastima. Dmitrij Medvedev je 2011. godine Patrijarhu odobrio rezidenciju u Kremlju, samo godinu dana nakon što je usvojen zakon o povratku imovine koju su Sovjeti konfiskovali od RPC-a.

Uz to, RPC je institucija koja je dobila najvše novca od predsedništva - čak 256 miliona rubalja u periodu od 2013. do 2015. godine.

Ipak, spoljašnjost ume da zavara. Crkva i Kremlj nisu uvek na istoj strani. Osim kada to odgovara Putinovoj agendi, svetovni uticaj RPC-a je veoma ograničen. Crkva nema veliki uticaj na samu politiku ruskog predsednika i od pada SSSR-a, RPC je postigao veoma malo na političkom planu kada se njena politika nije slagala sa interesima Kremlja.

Posmatrati RPC kao ekstenziju države, ipak, predstavlja pojednostavljivanje stvari. Istina je negde na sredini. Putinova vlada naginje ka crkvi koja joj obezbeđuje istorijski i kulturni legitimitet, dok se crkva oslanja na Kremlj kako bi očuvala svoj položaj moralnog arbitra društva.

Kada je u govoru marta 2014. godine Putin objavio aneksiju Krima, ruski predsednik pozivao se na Vladimira Velikog koji je kršten kao pravoslavac u krimskom gradu Kersonesusu. Taj potez udario je temelj zajedničkoj kulturi i vrednostima koje ujedinjuju narode Rusije, Ukrajine i Belorusije.

 

http://www.newsweek.rs/svet/70519-putinov-patrijarh-kako-se-ruska-pravoslavna-crkva-i-drzava-uzajamno-podupiru.html 

 

 

ŠTA PIŠE U SPORNOM SPORAZUMU Ruskom centru imunitet i oslobađanje od poreza

 

Imunitet za osoblje sa ruskim državljanstvom, oslobađanje od poreza i taksi, ali i

postojanje obaveze redovnog plaćanja struje i vode.

Ovo su glavne odredbe sporazuma o imunitetu i privilegijama Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, koje otkriva “Blic”.
Sporazum Srbije i Rusije, odnosno srpskog MUP-a i ruskog Ministarstva za vanredne situacije, čije je potpisivanje dvaput odlagano - poslednji put uoči posete ruskog predsednika Vladimira Putina oktobra 2014. godine - postao je predmet političkih spekulacija, posebno posle ratifikovanja sporazuma sa NATO.
U ruskom humanitarnom centru za „Blic” kažu da „ne vide ništa sporno jer su odredbe sporazuma o privilegijama nužne za bolje funkcionisanja Centra koji je isključivo humanitarnog karaktera”.
„Blic” okvirno prenosi sadržaj sporazuma koji definiše uslove boravka, privilegije i imunitet Srpsko-ruskog humanitarnog centra.
- Državljani Ruske Federacije zaposleni u centru uživaju imunitet. Imunitet bi se odnosio na stalno i privremeno zaposleno osoblje, kao i na prostorije centra i njegovu imovinu.

- Učešće u sprovođenju aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju vanrednih situacija, uključujući gašenje požara
- Pružanje vanredne humanitarne pomoći stanovništvu nastradalom u vanrednim situacijama
- Realizacija zajedničkih projekata i programa na teritoriji Balkana, uključujući programe i projekte za humanitarno razminiranje
- Obuka i povećanje kvalifikacija stručnjaka u oblasti sprečavanja i otklanjanja vanrednih situacija
- Sprovođenje testiranja demonstracija vatrogasno-spasilačkih sredstava i tehnologija
- Izvršavanje drugih zadataka koji nisu u suprotnosti ciljevima osnivanja Centra. To praktično znači da osoblje i prostorije ne podležu Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Prema saznanjima „Blica”, prema trenutnoj sistematizaciji, u centru je zaposleno desetoro Rusa, među kojima su direktor, pravnik i vatrogasci ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Dosad je u centru bilo najviše 14 Rusa, a u sistematizaciji je zaposleno 14 ljudi.
- Ovde nema vojske. Centar nema ogradu i može da dođe ko god hoće da ga obiđe. Deluje u skladu sa propisima Srbije i na korist ovdašnjem stanovništvu - tvrde u ruskom centru u Nišu.
- Sporazum navodi da su „centar i sva lica koja uživaju privilegije i imunitet obavezni da poštuju zakonodavstvo Srbije. Oni su, takođe, dužni da se ne mešaju u unutrašnje stvari Republike Srbije”.
- Centar i njegova imovina oslobođeni su svih vrsta poreza koje nadležni organi naplaćuju na svojoj teritoriji. Centar je oslobođen plaćanja poreza na dodatu vrednost i akciza za nabavku robe i usluga za službene potrebe centra.
Ovom odredbom oslobađaju se Centar i ruski humanitarci počev od plaćanja putarine i akciza za gorivo, do oslobađanja od carine prilikom dopremanja tehnike iz Rusije.
- Mi smo dosad delovali po celoj teritoriji Srbije i kad pomažemo u Šidu, Kanjiži, Preševu, mi plaćamo putarinu, benzin po punoj ceni - kažu u ruskom centru.
Centar, inače, nije oslobođen plaćanja za komunalne i druge vrste usluga koja su utvrđena za građane Srbije, a u obavezi je da deluje u okviru svojih delatnosti - osnovan je u cilju pružanja humanitarnog reagovanja na vanredne situacije na teritoriji Srbije i teritoriji drugih država Balkanskog regiona.

BOJAZAN ZAPADNIH ZEMALJA

Sporazum o imunitetu i privilegijama prvo je trebalo da bude potpisan 2012. godine, kada je Centar i osnovan, i trebalo je da precizira tada potpisane odredbe sporazuma o osnivanju. Iako najavljen kao jedan od dokumenata koji će biti potpisan oktobra 2014. godine, kada je dolazio predsednik Rusije Vladimir Putin, sporazum je povučen u poslednjem trenutku zbog, kako je nezvanično navođeno, pritiska zapadnih država koje su izazile bojazan da centar ima tendenciju širenja na rusku bazu u regionu.
Srbija je, inače, aprila prošle godine potpisala Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu civilne zaštite EU, što u Moskvi tumače kao potez kojim je Brisel želeo da onemogući jačanje ruskog delovanja u Nišu.

http://www.blic.rs/vesti/politika/sta-pise-u-spornom-sporazumu-ruskom-centru-imunitet-i-oslobadanje-od-poreza/gy0ll2k

Rusija je glavna prepreka za rešavanje sirijske krize

"U septembru 2015. godine Rusija se umešala u konflikt u Siriji pod izgovorom da želi da se bori protiv Islamske države, ali od tada je samo vršila napade na opoziciju sirijskog režima i na civile", izjavio je Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.

Asad mora da ode"

"Čavušoglu smatra da međunarodna zajednica treba da zaustavi napade na civile u Siriji i da izvrši pritisak na Moskvu, kako bi se realizovao prelazni period bez izabranog sirijskog predsednika Bašara al Asada", piše italijanski list La Stampa.
- Navala izbeglica iz Sirije u Tursku jedan je od glavnih pokazatelja sirijskog konflikta, koji, podsećam, traje već pet godina. Ogroman trud koji je moja zemlja uložila kako bi primila još 2,5 miliona izbeglica i kako bi kontrolisala nezakonitu migraciju, ima za cilj da se olakšaju ljudske patnje - izjavio je turski ministar, a prenosi La Stampa.
Rusija je izvršila preko 7.750 vazdušnih napada, a 89% od toga su napadi na opoziciju i civile. I ne samo to. Rusi su iskoristili pregovore u Ženevi kao dimnu zavesu za aktiviranje bombardovanja. Oni za mete imaju škole, pijace, bolnice i gusto naseljene zone. Zato je politički proces u Ženevi obustavljen. Ali, najstrašnije je to što napadi Rusa na ciljeve džihadiste nemaju nikakav uticaj - tvrdi Čavušoglu, a prenosi italijanski list.
- Rusija je otvoreno stala na stranu Bašara al Asada i protiv sirijskog naroda. Ako hoće da bude deo rešenja, Rusija treba da prekine svoje napade, da traži od režima da uđe u politički proces i da počne prelazni period bez Asada. Međutim, imamo velike sumnje u pogledu toga da li Rusija želi pravi politički proces u Siriji. Neprekidni napadi na civile svedoče o stvarnim namerama Rusije - izjavio je turski ministar novinarima.
"Ruski zvaničnici više puta su demantovali optužbe Turske i SAD o napadima na civile u Siriji. Međutim, zapadne zemlje nastavljaju sa optužbama, ne potkrepljujući ih pritom nikakvim dokazima", navode ruski mediji.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/554549/Rusija-je-glavna-prepreka-za-resavanje-sirijske-krize

Bogati klinci Rusije su šampionu u bahaćenju - a vas će biti sramota umesto njih

Rich kids of Instagram" je postao prilično popularan trend svuda u svetu, a zasniva se na bahaćenju bogatih klinaca koji uživaju u milionima svojih roditelja.
Instagram profil ovog trenda je postao prilično popularan, pa sada skoro svaka država ima svoj. Međutim, među najbahatije svakako spada onaj iz Rusije.Braća Rusi svakodnevno objavljuju fotografije na kojima se bahate novcem, pa ga tako čak i bacaju kroz prozor iz čiste zabave.Naravno, tu su i skupoceni selfiji, pa je ovim klincima dozvoljeno i da se fotkaju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sa sve komentarom "veče sa najbližim prijateljima" i haštegom "član porodice". Ma, važi, baćuška, ti i Putin svako jutro na kafi.Skupocena kola, privatni avioni i egzotična putovanja, samo su neke od fotografija koje se mogu videti na ovom Instagram profilu.Vlasnik ove stranice ju je u početku otvorio kako bi se rugao ovim bahatim bogatašima, ali su mu oni uskoro ponudili novac da je vodi kao deo njihove reklame."U svetu u kom vlada novac, ovo je lep bonus da se izbegne finansijska kriza", rekao je ovaj momak.


http://www.24sata.rs/bogati-klinci-rusije-su-sampionu-u-bahacenju-a-vas-ce-biti-sramota-umesto-njih/26723

Iz tragedije u Libiji korist će izvlačiti RUSIJA

Smrt dvoje službenika srpske ambasade u Libiji je užasna stvar. Nema opravdanja za njihovu otmicu

i zatvaranje. Njihova smrt u američkom napadu na teroriste je svakako bila nenamerna.

Ovako tragediju u libijskom gradu Sabrati, u kojoj su stradali službenici srpske ambasaade Jovica Stepić i Slađana Stanković za "Blic" komentariše Danijel Server, američki politički analitičar, ekspert za Balkan i profesor međunarodnih studija na Džons Hopkins Univerzitetu.
Na pitanje da li bi se nešto promenilo da je Pentagon znao da su u Sabrati zarobljeni službenici Srbije, Server odgovara da se "nada da bi nešto bilo drugačije".
- Koliko ja razumem američku politiku, Vašington se uvek trudi da izbegne civilne žrtve. Iskreno se nadam i verujem da bi napad bio odložen ili drugačije izveden da su SAD znale za prisustvo zarobljenih Srba u Sabrati. Ipak, to bi stoprocentno mogao da vam potvrdi isključivo portparol Pentagona - rekao je analitičar.
Server dodaje da će Rusija pokušati da iskoristi nesreću i približi se Srbiji na uštrb njenih odnosa sa NATO i SAD.
- Činjenica je da Kremlj koristi svaku priliku da oslabi uticaj NATO alijanse i SAD, a naročito želi da blokira njihov uticaj na Balkanu. Rusi nisu iskreni, a to se može videti i po njihovim akcijama u Siriji u kojima, uprkos poricanju iz Moskve, život gube i civili - kaže Server za "Blic".
On je prokomentarisao i nedavnu izjavu Marije Zaharove, portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije, koja je optužila NATO da "ponižava Srbiju i nameće joj Stokholmski sindrom". Jasno je da Moskva očajnički želi da drži Srbiju van NATO alijanse. Rusi će koristiti svaki incident kako bi ispunili svojee ciljeve. Ali morate da znate jedno: NATO nikoga ne dovlači u alijansu. Države se pridružuju tom vojnom savezu jer veruju da će tako postati bezbednije. Smatram da je za jednu državu veće poniženje ukoliko se pokorava Rusiji nego ako se pridruži NATO - ističe Danijel Server

http://www.blic.rs/vesti/svet/server-za-blic-iz-tragedije-u-libiji-korist-ce-izvlaciti-rusija/pkxnhzl

Letonija olakšala ulazak NATO brodova

Vlada Letonije utvrdila je nova pravila koja pojednostavljuju i ubrzavaju proces izdavanja odobrenja

za ulazak vojnih brodova NATO u letonske vode "zbog promene bezbednosne situacije u Evropi", saopšteno je iz vladine informativne službe.
- S obzirom na to da je Letonija članica NATO, dužna je da obezbedi saveznicima mogućnost brzog ulaska oružanih sila, kada su u pitanju vojne vežbe kao i potencijalne krizne situacije - objašnjava letonsko Ministarstvo odbrane.
Dosad su, kako se navodi, strani brodovi ulazili po pravilima koja su doneta 2010. godine, a koja su bila komplikovana, i sam postupak za dobijanje odobrenja je trajao dugo.
Dozvolu za ulazak u letonske vode tada je izdavalo Ministarstvo inostranih poslova, a u tom procesu su učestvovala još tri ministarstva, kao i nacionalne oružane snage, objavio je letonski portal "Miksnjuz".

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/554353/Sve-blize-Rusiji-Letonija-olaksala-ulazak-NATO-brodova

Rusija ne može da zaustavi Tursku u Siriji, zato će početi svetski nuklearni rat!

Šta Rusiju očekuje dalje? Mogu li ruske oružane snage da nanesu poraz turskoj vojsci u Siriji ili makar da je primoraju da zaustavi napredovanje?

Asadova vojska je izašla na granicu sa Turskom. Ruska vojska vrši velika predislociranja na jugu, desantne trupe menjaju aerodrome, isplovila je Kaspijska flota. Predsednik Turske Erdogan obavlja hitne konsultacije sa bezbednjacima o sigurnosti u regionu. Ranije je predsednik Turske takođe izjavio da ruske akcije u Siriji imaju okupacioni karakter. Hoće li biti rata sa Turskom u bliskoj budućnosti?Na ovo pitanje odgovara Igor Ivanovič Strelkov:
Smatram da je u pitanju ne samo oružani konflikt sa Turskom (u perspektivi ne isključujem prerastanje u pravi pravcati rat) već i ceo kompleks oružanih sukoba koji će biti pokrenuti protiv Rusije na raznim pravcima.
Sasvim sam saglasan sa čitavim nizom analitičara koji tvrde da Turska ne može da dopusti stvaranje koliko-toliko stabilne kurdske države (makar i nepriznate) i tim više koja bi se nalazila u savezu sa Asadom (u čije su svrgavanje Turci uložili mnogo sredstava i snaga, i sa kojim nema šanse da se Turci izmire).
Ruski ekspedicioni korpus (pre svega njegova avionska i izviđačka komponenta) uspeo je da otkloni negativni scenario, prema kojem je šarolika koalicija islamističkih sunitskih grupacija, koje između ostalih podržava i Turska, trebalo da krajem prošle, odnosno početkom ove godine, nanese definitivan udar ,,režimu“ i odbaci ostatke njemu vernih snaga u alavitske enklave. A potom se pozabaviti privremenim saveznicima Asada, Kurdima.
Bez obzira na to što ,,medijske“ pobede koje se reklamiraju na ruskoj televiziji izgledaju veće i sjajnije od realnih, takođe veoma šaren konglomerat koliko-toliko borbeno sposobnih delova sirijske vojske, iranskih dobrovoljaca, hazarskih najamnika i boraca Hezbolaha, uz podršku ruske avijacije i artiljerije, ipak je polako ali sigurno počeo da zauzima pogranične teritorija sa Turskom u Latakiji i provinciji Alepo. I uz sve to, uspeo je da u neposrednom savezom sa Kurdima koji napreduju blokira istoimeni grad, čije potpuno ovladavanje za sve zaraćene strane ima kolosalno značenje.
Za ,,umerene islamiste“ i nacionaliste koji vladaju u Istanbulu poraz njihovih štićenika je nedopustiv, ne samo iz razloga njihovog prestiža već jednostavno i zbog toga što tamo zdravo procenjuju posledice – rat će ravnomerno da pređe na teritoriju same Turske, pošto će baš tamo (na oslobađanje teritorija naseljenih Kurdima) usmeriti glavne napore kurdska gerila (Pešmerga), posle čišćenja pograničnih rejona Sirije od zajedničkog neprijatelja Damaska i njih.
Uslovno govoreći, kao što je Donbas ,,garant“ da neće biti zaoštravanja na granicama Krima (gde će brzo biti prebačena nezanemarljiva ukrajinska kaznena grupacija), tako su i teritorije Sirije, koje kontrolišu turkomanski borci, za Turke ,,osiguranje“ da neće biti ustanka Kurda, sada već na njihovoj teritoriji.
Zato tursko rukovodstvo i nema neki izbor. U Siriju će najverovatnije upasti sa ,,teškom silom“ narednih dana, što će dovesti do direktnog sudara sa sirijskom armijom i ruskim snagama koje je podržavaju. Dalji tok događaja može da bude multivarijantan. Borbena dejstva mogu se voditi i intenzivno, i ograničeno. Ali, jedno je neizbežno – Turci će da zatvore tesnace Bosfor i Dardaneli (preko kojih se realizuje lavovski deo snabdevanja naše grupacije) za prolaz ruskih vojnih brodova i tereta. Vrlo je verovatno da će Turci da objave i zatvaranje vazdušnog prostora nad pograničnim sirijskim teritorijama, što će krajnje da oteža (ako ne i prekine skroz) prebacivanje tereta našim bazama u Latakiji vazdušnim putem.
Šta nas očekuje dalje? Mogu li ruske oružane snage da nanesu poraz turskoj vojsci u Siriji ili makar da je primoraju da zaustavi napredovanje? Na ovo pitanje prinuđen sam da odgovorim negativno.Postoje osnove vojne veštine koje ne mogu da ukinu ni naučno-tehnički progres, čak ni naša centralna televizija koja sebe smatra svemogućom. Znatno udaljen od svojih baza, bez značajnijih zaliha na terenu, bez organizovane linije snabdevanja, naš po broju nevelik korpus u perspektivi je osuđen na poraz. Da li će izdržati nekoliko dana, nedelja ili čak meseci – ne igra ulogu. Sudbina utvrđenja Port Artur, koje je bez obzira na herojsku odbranu bilo prinuđeno da položi oružje u uslovima potpune blokade, može da se ponovi nakon 111 godina.
I brzina negovog poraza zavisiće ne toliko i ne samo od uspeha u prvim danima bojeva, koliko od toga koliko će odlučno i obimno da deluje protivnik – turska armija, avijacija i flota. Čak i ako Turci nemaju ,,najsavremenije“ raketne i vazdušne sisteme, koje (ako je verovati našim  medijima) imaju ruske jedinice u Siriji, njihova opšta prevlast u snazi i sredstvima na konkretnom teatru vojnih dejstava je neosporna, a blizina bazama snabdevanja omogućava da se popunjavaju resursi, kako se sada kaže u ,,režimu on-lajn“.
Treba primetiti s tim u vezi da će Turci faktički imati inicijativu, pošto će upravo oni načiniti prvi potez u nastupajućoj ,,krvavoj igri“.  A naši vojnici će morati na njega da odgovore. Za one koji se koliko-toliko snalaze u strategiji i taktici, značaj ovog faktora je shvatljiv. Posedovanje inicijative je zalog uspeha bilo koje operacije.
Štaviše, na makar ,,relativnu umerenost“ Turaka ne treba računati – Erdoganu i njegovim istomišljenicima, polazeći od čisto unutarpolitičkih razloga, biće potrebna brza i odlučna pobeda, kadra da podigne duh i patriotsko raspoloženje stanovništva u predstojećem vrlo teškom konfliktu sa oslabljenom, ali ipak velikom državom – Rusijom, sa kojom su se prethodni oružani konflikti za Turke završavali skoro uvek veoma žalosno.
.Šta može Ruska Federacija da suprotstavi turskoj vojsci u Siriji? Ako je reč samo o onome što je u Siriji, onda skoro ništa. Značajno pojačavanje ekspedicionog korpusa znači samo ,,dodavanje“ jedinicama osuđenim na poraz određene količine tehnike i ljudstva (sirijsku vojsku principijelno ne uzimam u obzir – osim dva-tri relativno sposobna za borbu sastava, ona nije kadra da se uspešno bori čak ni sa polupartizanskim formacijama islamista i drugih ,,opozicionara“).Ali to neće izmeniti rezultat. Spasti od razbijanja (ako je to moguće) našu grupaciju i naterati Tursku da se vrati na početne pozicije može samo sveobuhvatna vojna operacija protiv celokupne njene vojne infrastrukture. Uključujući i onu iza granica Sirije. A to već nije konflikt. To je istinski rat. U koji se može umešati i NATO u kojem je Turska bila, jeste i ostaje.
A šta ako se ne umeša? Samo raketnim salvama, niko još rat nije dobio. Turci imaju jaku avijaciju, solidnu PVO, relativno snažnu flotu. Zajedničku granicu sa Turcima nemamo osim po moru…
Zato sa Ukrajinom imamo zajedničku granicu. I u Donbasu situacija postaje napeta poslednjih dana. Upravo će se tu, verovatno, dogoditi prve odlučujuće kopnene borbe novog rata, u koji će Ukrajina otvoreno da stupi u svojstvu turskog saveznika. Krimski zemljouzi neće ostati bez pažnje, kao i Pridnjestrovlje… Naši ,,mirotvorci“ surkovskog kova došli su do toga da će Rusija morati da se bori na dva fronta.
U krajnjem rezultatu, ako rat počne, biće težak za Rusiju, i teško odmah pobedonosan. A uzimajući u obzir i to da naša ,,partijsko-privredna elita“ već dve godine razmišlja kako da se što pre preda, onda će se ,,mangupa“ spremnih za sabotažu na svim nivoima naći i previše.
Od sirijskog rata ništa dobro ne treba očekivati (o čemu sam govorio i pisao još od prvih dana). Ne treba ni sad. Čekam mobilizaciju. Teško da će se ona izbeći.
(NSPM)

http://www.kurir.rs/planeta/igor-strelkov-rusija-ne-moze-da-zaustavi-tursku-u-siriji-zato-ce-poceti-svetski-nuklearni-rat-clanak-2147079