Dokument pod nazivom "O strategiji nacionalne bezbednosti Ruske Federacije" Putin je potpisao 31. decembra 2015. godine i on zamenjuje verziju iz 2009. godine kada je predsednik bio Dmitrij Medvedev. U toj verziji ne pominju se ni SAD ni NATO.
"Jačanje Rusije odvija se u vreme novih pretnji po nacionalnu bezbednost, koja ima složenu u međusobno povezanu strukturu", navodi se u dokumentu i dodaje da je Moskva uspjela da istakne svoju ulogu u rešavanju globalnih problema i međunarodnih sukoba.
U dokumentu se ističe da je provođenje nezavisne politike i na međunarodnom i domaćem planu izazvalo kontrareagovanje Amerike i njenih saveznika, koji pokušavaju da zadrže dominaciju u globalnim pitanjima.
Te aspiracije dovešće do pojačanog političkog, ekonomskog, vojnog i informativnog pritiska na Rusiju, navodi se u dokumentu.
"SAD i EU podržale su antiustavni državni udar u Ukrajini, što je dovelo do dubokih podjela u ukrajinskom društvu i do vojnog sukoba", navodi se u dokumentu.
U dokumentu se, takođe, ističe da je širenje NATO-a pretnja ruskoj nacionalnoj bezbednosti te da su SAD proširile svoju mrežu vojno-bioloških laboratorija u zemljama susedima Rusiji.
U dokumentu, koji predstavlja osnovu za planiranje strategije nacionalne bezbednosti različitih državnih tela, ne pominje se Sirija.
http://www.blic.rs/vesti/svet/putin-sad-pretnja-po-rusku-nacionalnu-bezbednost/05tb4rr
Kremlj traži nove saveznike
Dugoročni ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina po pitanju spoljne politike u 2016. godini se neće menjati i on će nastaviti da traga za novim saveznicima među populističkim političarima u Evropi, naveo je Bi-Bi-Si (BBC) u opširnoj analizi šta može da se očekuje od Kremlja u ovoj godini.
Uvod u izbore 2017. u Francuskoj i Nemačkoj će biti pažljivo praćen u Moskvi, posebno ako bude izgledalo da Nikola Sarkozi može da se vrati u Jelisejsku palatu. Potencijalni "Bregzit" - istupanje Velike Britanije iz EU, biće viđen u Moskvi kao još jedno moguće slabljenje evropskog projekta, koje bi Rusiji moglo da otvori nove mogućnosti, navodi BBC.
Putin bi, takođe, mogao da se nada i da Donald Tramp postane predsednik SAD i uđe u Belu kuću.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov će nastaviti da vrši pritisak za iznalažnje političkog rešenja za krizu u Ukrajini, kroz proces iz Minska, i krize u Siriji, kroz ono što Moskva sada naziva Bečkim procesom. Ali, predviđanja oko toga nisu baš najbolja, navodi se u analizi BBC.
U Ukrajini traje krhki prekid vatre, a poslednjih nedelja je obnovljena razmena vatre duž linije fronta.
Moskva tvrdi da neće ispuniti glavni uslov sporazuma iz Minska - vraćanje kontrole granice Ukrajini - dok se status i autonomija okrnjene državice u Donbasu (istočnoj oblasti Ukrajine) ne obezbedi na njeno zadovoljstvo, što ne deluje baš moguće.
Sankcije zapadnih zemalja su sada produžene do jula. Takva nelagodna status kvo situacija bi mogla istočnu Ukrajinu da pretvori u još jedan "postsovjetski zamrznuti konflikt", koji bi mogao da traje decenijama.
Što se tiče Sirije, u januaru bi trebalo da se pokrene treći mirovni proces pod okriljem UN, pošto su prethodne dve propale.
"I iako je predsedniku Putinu očajnički potreban mirovni sporazum da bi mogao sebe vojno da izvuče iz Sirije, zasad nije jasno koliko se ruski uticaj proširio", navodi BBC.
Ipak, najvažnija stvar za Rusiju ove godine mogla bi da budu domaće teme, a ekonomska situacija poziva na otrežnjenje, smatra BBC.
Putin tvrdi da je najgori deo ekonomske krize okončan i ukazuje na rekorde u žetvi i proizvodnji mlečnih proizvoda mleka kao na dokaz da Rusija već izvlači dobrobit od "pronalaženje zamene uvoznoj robi", što je posledica zapadnih sankcija.
Ali, u drugim oblastima privrede situacija je sumorna. Cene sirove nafte pale su za dve trećine u odnosu na 2014, a rublja je potonula sa njima.
Budžet za ovu godinu zasnovan je na projektovanoj ceni barela nafte od 50 dolara, što bi mogla da bude preterana procena.
Kada se na to doda briga Kremlja zbog mogućih napada ekstremista Islamske države na ruskoj teritoriji, deluje kao neizbežno da će 2016. više nego ikada biti godina "tvrđave Rusije", zaključuje BBC.
Pod pretnjom ekonomskog pada i potencijalnih napada džihadista, Putin bi mogao da se nađe pod pritiskom.
To bi mogao da bude argument za njega da pokuša da okonča sukob sa Zapadom, da ukine sankcije i pronađe način za okončanje rata u Siriji, dodaje BBC.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:584183-BBC-2016-godina-tvrdjave-Rusije-Kremlj-trazi-nove-saveznike
Suspenzija bezviznog režima Rusije prema Turskoj
Rusija je prvog dana Nove godine počela da primenjuje suspenziju bezviznog režima prema Turskoj,
Odluku o suspenziji bezviznog režima sa Turskom najavio je 27. novembra šsef ruske diplomatije Sergej Lavrov, da bi predsednik Rusije Vladimir Putin dan posle potpisao dekret o merama koje će osigurati nacionalnu bezbednost i zaštiti ruske državljane, preneo je juče TAS S.
U dokumentu je posebna pažnja posvećena viznom režimu i zabrani čarter letova iozmeđu Rurije i Turske.
Stupile su na snagu i ekonomske mere koje je ruska vlada usvojila 30. decembra, a odnose se na organizacije koje su pod kontrolom Turske, kao i organizacije koje kontrolišu turski građani.
Na listi zabranjenih aktivnosti su izgradnja zgrada, poslovi inženjerskih struktura, specijalizovanih građevinskih radova, zatim radovi u oblasti arhitekture, dizajna i inženjeringa, tehničkog testiranja, istraživanja i analize.
Zabranjene su i aktivnosti turskih turističkih agencija, zatim aktivnosti hotela i drugih mesta za privremeni boravak, kao i usluge povezane za potrebama države i opština.
Rusija je uvela ekonomske sankcije Turskoj nakon što je zvanična Ankara 24. novembra oborila ruski borbeni avion na sirijsko-turskoj granici.
U dokumentu je posebna pažnja posvećena viznom režimu i zabrani čarter letova iozmeđu Rurije i Turske.
Stupile su na snagu i ekonomske mere koje je ruska vlada usvojila 30. decembra, a odnose se na organizacije koje su pod kontrolom Turske, kao i organizacije koje kontrolišu turski građani.
Na listi zabranjenih aktivnosti su izgradnja zgrada, poslovi inženjerskih struktura, specijalizovanih građevinskih radova, zatim radovi u oblasti arhitekture, dizajna i inženjeringa, tehničkog testiranja, istraživanja i analize.
Zabranjene su i aktivnosti turskih turističkih agencija, zatim aktivnosti hotela i drugih mesta za privremeni boravak, kao i usluge povezane za potrebama države i opština.
Rusija je uvela ekonomske sankcije Turskoj nakon što je zvanična Ankara 24. novembra oborila ruski borbeni avion na sirijsko-turskoj granici.
http://www.akter.co.rs/25-politika/148866-suspenzija-bezviznog-re-ima-rusije-prema-turskoj.html
Rusi žele da nas ekonomski uguše
Kijev -- Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je da Rusija želi da "ekonomski uguši" "Zatvaranje ruskog tržišta za ukrajinsku robu predstavlja sastavni deo rata protiv nas", izjavio je Porošenko, aludirajući na oružanu pobunu proruskih građana na istoku Ukrajine.
Ruske vlasti su polovinom decembra saopštile da će obustaviti zonu slobodne trgovine s Ukrajinom od 1. januara kada stupa na snagu trgovinski sporazum uzmeđu Kijeva i Evropske unije.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret u kojem se navodi da je "takva odluka doneta zbog okolnosti koje utiču na ekonomsku bezbednost Rusije".
Rusija je u nekoliko navrata navela da sporazum o slobodnoj trgovini između Ukrajine i EU preti da ugrozi rusko tržište ako zemlja ne preduzme odgovarajuće mere.
"Pošto nisu uspeli u vojnom napadu, sada pokušavaju da uguše ekonomiju i da izazovu nezadovoljstvo u društvu. Međutim, ni u tome neće uspeti", rekao je ukrajinski predsednik.
Odnosi između Rusije i Ukrajine prolaze kroz veliku krizu od kada je 2014. godine srušena vlast proruskog predsednika Viktora Janukoviča kao i posle ruskog pripajanja crnomorskog polusotrva Krim i konflikta na istoku Ukrajine u kojem je poginulo oko 9.000 ljudi.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=01&dd=01&nav_id=1080978
Rusija se zagreva 2,5 puta brže od svetskog proseka
Rusija se zagreva više nego dvostruko brže u odnosu na ostatak sveta, saopštilo je tamošnje Ministarstvo za prirodne resurse i zaštitu životne okoline, ukazujući na sve učestalije poplave i šumske požare širom zemlje. U vladinom izveštaju o zaštiti životne sredine navodi se da se Rusija zagrevala 0,42 stepena Celzijusa po deceniji od 1975, što je 2,5 puta više u odnosu na globalni prosek od 0,17 stepeni Celzijusa, prenosi agencija Tas.
"Klimatske promene dovele su do opasnih meteoroloških fenomena, kakvih je u Rusiji bilo 569 u 2014, što je najveći broj otkako postoje merenja", navodi ministarstvo, dodajući da su u svim ruskim regionima porasle prosečne godišnje, jesenje i prolećne temperature.
Izveštaj pokazuje da, iako Rusija na nivou cele zemlje beleži otopljavanje, neke oblasti na Dalekom istoku i jugu Sibira beleže oštre zime. Veliki šumski požari i smrtonosne poplave pogađale su Rusiju gotovo svake godine u protekloj deceniji, a Ministarstvo za vanredne situacije je u oktorbu saopštilo da mora osmisliti novu strategiju za rešavanje tih problema.
U Parizu je ovog meseca postignut ambiciozan klimatski sporazum koji ima za cilj smanjenje emisije štetnih gasova, koji stvaraju efekat "staklene bašte". Novi sporazum, kog su potpisali izaslanici 195 zemalja, zamenjuje Protokol iz Kjota, koji je istekao 31. decembra 2012. i nudi nadu da čovečanstvo može da izbegne katastrofalne klimatske promene i sprovede energetsku revoluciju.
Sporazum ima za cilj da se rast globalnih temperatura ograniči na ispod dva stepena Celzijusa, s tim da se teži ka spuštanju tog praga na 1,5 stepeni.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:584108-Rusija-se-zagreva-25-puta-brze-od-svetskog-proseka
Rusi šokirani: Ovo ne pamtimo od 2008.
Moskva -- Stopa inflacije u Rusiji je u 2015. godini dostigla 12,9 odsto, što je najviša stopa od globalne ekonomske krize iz 2008. godine.
Tada je godišnja inflacija skočila na 13,3 odsto, javlja Raša tudej.
Izuzev 2008. godine, inflacija u Rusiji je na ovako visokom nivou bila još samo dva puta u poslednjih 15 godina, odnosno 2001. godine (18,8 odsto) i 2002. godine (15,6 odsto).
Prema zvaničnim podacima, ruska inflacija u 2015. trebalo je da iznosi 12,2 odsto.
Ruski ministar finansija Anton Siluanov je prognozirao čak i veću inflaciju za 2015. godinu, od preko 13 odsto, dok za narednu godinu predviđa znatno usporavanje rasta potrošačkih cena.
"Planiramo da inflacija bude na nivou između 6,0 i 7,0 odsto iduće godine u odnosu na nešto iznad 13 odsto u tekućoj godini", izjavio je nedavno Siluanov.
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2016&mm=01&dd=02&nav_id=1081143
БЛУМБЕРГ ПРОГНОЗИРАО НИКАД ЈАЧЕ: Украјина ће процветати, а Русија ће пропасти!
ВАШИНГТОН – Агенција Блумберг је превазишла сва очекивања у својим футуристичким прогнозама, а према најновијој објави њихових „експерата“, Украјини следи процват, а Русији – пут на дно.
Према писању њиховог аналитичара, Леонида Бершидског, 2016. година ће значити економски процват за Украјину, али истовремено ће Руси стати на пут економске пропасти.
„Украјина и Русија су били као сијамски близанци, али у последње две године се то променило.“ – пише Бершидски у свом небулозном тексту.
Бершидски тврди да су сукоби у Украјини донели и Русији и Украјини лоше ствари, те да су и Русија и Украјина „озбиљно пострадали“ у економском смислу.
Како оцењује Бершидски, 2016. година ће за Русију бити обележена са речју „изолација“, док ће Украјина забележити економски раст БДП-а за 1.4%.
Подсећамо, Блумберг је једна од најутицајнијих аналитичко-медијских компанија у Америци и често се руководи принципима политичке пропаганде у својим анализама, посебно када је реч о Русији.
http://www.pravda.rs/2016/01/01/blumberg-prognozirao-nikad-jace-ukrajina-ce-procvetati-a-rusija-ce-propasti/
Нема коментара:
Постави коментар